Da l' je bilo kapitulacije na Kosovu?

Ova analiza je neambicioni pokušaj da se razveju neke zablude koje se, namerno, već 20 godina, održavaju u našoj javnosti oko sadržaja ovih dokumenata vezanih za Kosovo. Kao što je, na primer, tvrdnja "Rezolucija 1244 garantuje da je Kosovo deo Srbije", koju ponavljaju čak i visoki strani zvaničnici. Tekst je istovremeno i prilika da se naša javnost  upozna sa delovima ovih dokumenata koji nikad nisu dobili publicitet, ni u onim medijima koji se samoproglašavaju za nezavisne, pa čak i profesionalne.

Potpisivanje kumanovskog sporazuma (zvanično ime dokumenta je Vojno-tehnički sporazum)  bilo je uslov za donošenje Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN. Koje su zablude u vezi sa tim dokumentom iz Kumanova?

Prva, da to nije vojna kapitulacija!

Ovo govore oni koji i danas, u zemlji i inostranstvu, brane Miloševićevu politiku.

Inače, većina građana vojnu kapitulaciju izjednačava sa bezuslovnom vojnom kapitulacijom. Kakvu su bile primorane da potpišu npr. Vojska Kraljevine Jugoslavije aprila 1941, kao i vojska nacističke Nemačke na kraju Drugog svetskog rata. To je značilo zarobljavanje i razoružavanje vojnika, njihovo odvođenje u zarobljeništvo kao i plenidbu celokupne ratne tehnike poraženog.

To što su Sporazumom iz Kumanova, jedinice Vojske SRJ bile prinuđene da se povuku sa teritorije koju su branile, a nju prepuste neprijatelju, kao i što je u povlačenju pobednik dopustio poraženom da odnese svoju vojnu opremu, tehniku, oruđe, kao i lično naoružanje, ne menja suštinu. Obe strane su želele da izbegnu kopnena borbena dejstva. Dakle, to nije bila bezuslovna, ali je ipak bila kapitulacija ili srpski - predaja.

Ovakve dokumente između vojski potpisuju vojnici, a ne civili. Ali, vojnici moraju da imaju ovlašćenje da to potpišu.  

I ono se nalazi već na početku Kumanovskog sporazuma:                                 

“Strane ovog Sporazuma potvrđuju dokument koji je predsednik Ahtisari podneo predsedniku Miloševiću, a koji su odobrili Skupština Srbije i Savezna vlada 3. juna 1999, koji uključuje razmeštanje na Kosovu, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva. Strane dalje konstatuju da je Savet bezbednosti spreman da usvoji rezoluciju koja je u postupku, u vezi sa ovim prisustvima.”

Dakle, general Vojske SRJ Svetozar Marjanović (i policijski Obrad Stevanović) dobili su najviše, ustavno, ovlašćenje da potpišu kumanovski dokument.

Okupacija ili ne? 

I tu dolazimo do druge zablude koja se odomaćila – “Kosovo je okupirano”. Zanimljivo je da to govore baš oni koji šire i prvu zabludu – da Kumanovski sporazum nije vojna kapitulacija. Elemetarna logika kaže da obe tvrdnje ne mogu biti tačne. Ako nije kapitulacija, onda je to pobeda, koju je uzgred Milošević i proglasio. Ali, tada ne može biti reči o “okupaciji Kosova”. A, ako je ono “okupirano” sledi da je to posledica kapitulacije. Makar prihvaćene od Skupštine Srbije. Ali nikako ne može biti da je “okupacija” posledica Miloševićeve “pobede”.

A suština je u sledećem. Vojska koju negde na našu planetu pošalje Savet bezbednosti UN ne može biti “okupatorska”. Jer su njegove rezolucije “pravno obavezujuće”. Dakle iznad su lokalnih pravnih propisa, uključujući i ustave.  Na stranu što se u našem slučaju sa dolaskom stranih trupa na Kosovo, saglasila i Skupština Srbije, kao i Savezna vlada, čime je Sporazum važio i za Crnu Goru. .

Primer stvarne okupacije je, na primer, Krim. Susedna država, a ne trupe UN, ga je zauzela kršeći međunarodno pravo (posebno Ugovor, odnosno Memorandum potpisan u Budimpešti iz 1994.). Uz to, Ukrajna se, za razliku od Srbije sa tom okupacijom nije saglasila. Zato Ukrajna Krim smatra “privremeno okupiranom teritorijom”. I u skladu sa tim donela je odgovarajući zakon u svojoj Skupštini. Takav zakon za Kosovo niko u Srbiji nije ni predložio, jer bi on bio suprotan međunarodnom pravu. Pošto su deo tog prava, između ostalog i pravno obavezujuže rezolucije.

Ko se povlači, pretnje silom, ograničenja i van Kosova

U Kumanovskom sporazumu “snagama SRJ” preti se upotrebom “nužne sile” na više mesta. Obrnuto ne postoji.  Inače, drugo ime za ovaj sporazum moglo da glasi - Sporazum o ovlaščenjima Komandanta KFOR-a” 

Evo nekih izvoda:

"Snage SRJ" uključuju svo osoblje i organizacije SRJ i Republike Srbije sa vojnim sposobnostima. To uključuje redovne vojne i pomorske snage, naoružane civilne grupe, njima pridružene paravojne grupe, vazduhoplovne snage, nacionalnu gardu, graničnu policiju, vojne rezerviste, vojnu policiju, obaveštajne službe, Savezno i Republičko ministarstvo unutrašnjih poslova, lokalnu, specijalnu policiju, jedinice policije za suzbijanje nereda i antiterorističke jedinice i sve druge grupe ili pojedince koje kao takve označi komandant međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR").

Dakle pisci sporazuma nisu zaboravili “pomorske snage”(!) na Kosovu, ali jesu šumare i  vatrogasce. Ali, tu je Komandant KFOR-a, nadležan čak i za “pojedince”.

Sledi deo koji se odnosi na ograničenja i zabrane van Kosova. Dakle, na “centralnu Srbiju” i Crnu Goru, jer i ona ima granicu sa Kosovom.

“Zona vazdušne bezbednosti (ZVB) je definisana kao zona od 25 km koja se proteže izvan granice pokrajine Kosova unutar ostalog dela teritorije SRJ. Ona uključuje i vazdušni prostor iznad te zone od 25 km. Zona kopnene bezbednosti (ZKB) je definisana kao zona od 5 km koja se proteže izvan granice pokrajine Kosova unutar ostalog dela teritorije SRJ. Ona uključuje teritoriju u okviru te zone od 5 km”.

Ovde vidimo da se pominju “granice pokrajne Kosovo”, a ne administrativne linije. U engleskoj, zvaničnoj verziiji, koristi se reč “border”. I cela teritorija Kosova (nema Metohije) jedinstven je prostor. Nema ni “s” od bilo kog razlikovanja nekog dela Kosova od ostatka. Dakle, nema nigde nekog posebnog statusa “severa Kosova”.

Nema povratka bez dozvole

“Ni pod kojim uslovima, bilo koje snage SRJ i Republike Srbije neće ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova ili u zoni kopnene bezbednosti odnosno zoni vazdušne bezbednosti bez prethodne izričite saglasnosti komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR")”

Nije dovoljna samo saglasnost komandata KFOR-a. Već mora da bude “izričita”. Dakle samo za određeni slučaj, na određenom mestu, u određenom vremenu.

Sporazumom je propisano kog dana će se, kojim konkretnim putevima povlačiti određene  jedinice, iz sporazumom utvrđenih zona. Kao i šta treba one da urade pre nego što napuste Kosovo.

“SRJ se saglasila sa faznim povlačenjem svih snaga SRJ sa Kosova na lokacije u Srbiji, izvan teritorije Kosova. Snage SRJ će obeležiti i očistiti minska polja, zamaskirane eksplozivne naprave i prepreke. Prilikom povlačenja, snage SRJ će raščistiti sve linije komunikacija, uklanjanjem svih mina, zarušavanja, zamaskiranih eksplozivnih naprava, prepreka i eksplozivnih punjenja. One će takođe obeležiti sva minska polja sa svim stranama”

Opasnost iz vazduha

Posebna pažnja je posvećena potencijalnim pretnjama iz vazduha po snage UN. Već od sutradan po potpisivanju ( a potpisan je 9. 6. 1999. uveče). Dakle od jutra 10. juna.

“Na dan stupanja na snagu sporazuma + 1 dan, ni jedan vazduhoplov SRJ, avion ili helikopter, neće leteti u vazdušnom prostoru Kosova ili iznad vazdušne zone bezbednosti bez prethodne saglasnosti komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR"). Svi sistemi protivvazdušne odbrane, radari, rakete zemlja-vazduh i vazduhoplovi strana će se uzdržati od ciljanja, praćenja ili drugog radarskog osvetljavanja vazduhoplova međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") koji lete u vazdušnom prostoru Kosova ili vazdušnoj zoni bezbednosti.

“Radarsko osvetljavanje” se pre svega odnosi na radar na Pančićevom vrhu na Kopaoniku. Dakle, mora odmah da bude isključen. A saglasnost komanadta KFOR-a mora da dobije i helikopter koji iz Prolom banje vozi trudnicu u Kuršumliju. Jer treba da leti unutar VZB od 25 kilometara od granice Kosova. Dok za let u toj zoni helikoptera KFOR-a nije potrebna saglasnost nikoga iz Beograda.

Dalje na istu temu, trećeg dana 12. Juna.

“Do dana stupanja na snagu sporazuma + 3 dana, svi vazduhoplovi, radari, rakete zemlja-vazduh (uključujući i ručne protivvazdušne sisteme) i sva protiv-avionska artiljerijska oruđa na Kosovu će biti povučeni na druge lokacije u Srbiji izvan vazdušne zone bezbednosti od 25 km.  Komandant međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") će kontrolisati i koordinirati upotrebu vazdušnog prostora iznad Kosova i u zoni vazdušne bezbednosti počev od dana stupanja na snagu Sporazuma. Kršenje bilo koje od gore navedenih odredbi, uključujući i pravila i postupke komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") kojima se reguliše vazdušni prostor iznad Kosova, kao i neovlašćeni letovi ili aktiviranje integrisanog sistema PVO SRJ unutar zone vazdušne bezbednosti, dolazi pod udar vojne akcije međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") uključujući i upotrebu nužne sile”.

Pošto je radar na Pančićevom vrhu objekat, te ne može biti izmešten “izvan VZB  od 25 kilometara”, on ne sme biti ponovo uključen (“aktiviranje integrisanog PVO SRJ unutar zone vazdušne bezbednosti”). U suprotnom, biće upotrebljena “nužna sila” da se isključi.
Ovo važi i danas.

“Carska ovlašćenja” Komandanta KFOR-a

Ako nekome iz citiranog nije jasno šta su sve ovlašćenja Komandata KFOR-a, sledi dodatno pojašnjenje.

“Komandant međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") će imati ovlašćenja, bez mešanja ili traženja dozvole, da čini sve što smatra za shodno, uključujući i upotrebu vojne sile, da zaštiti međunarodne bezbednosne snage ("KFOR"), međunarodno civilno implementaciono prisustvo i da vrši odgovornosti koje proističu na osnovu ovog Vojno-tehničkog sporazuma i Mirovnog rešenja koje podržava. “

Sledi i deo koji jasno govori o “suverenitetu” nad Kosovom, odnosno o nadležnostima i odgovornostima.

“Međunarodne bezbednosne snage ("KFOR") niti bilo koji član njihovog osoblja neće biti odgovorni za bilo kakvu štetu nanetu državnoj ili privatnoj imovini tokom obavljanja dužnosti u vezi sa primenom ovog Sporazuma. Strane će u što kraćem roku utvrditi Sporazum o statusu snaga (SOFA).”

SOFA je magična reč srpskih kvazipatriota. Skraćenica je od “Status of forces agreement”, odnosno, u slobodnom prevodu, ugovor o prolasku stranih trupa preko tuđe teritorije. SOFA ugovor sa Vojskom SAD potpisan je 18.jula 2005. Šest godina od Kumanova, što baš i nije kratak rok. i danas kvazipatriote proglašavaju za “izdajnika” tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića koji je taj sporazum potpisao. Inače, učinio je to, po ovlašćenju Vlade čiji je premijer bio Vojislav Koštunica. A sporazum je u septembru te iste 2005. godine ratifikovala (potvrdila) i Skupština Srbije.

Još malo o ovlašćenjima komandanta KFOR-a:

“Komandant međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") predstavlja najvišu instancu za tumačenje ovog Sporazuma i bezbednosnih aspekata mirovnog rešenja koje podržava. Njegove odluke su obavezujuće za sve Strane i lica.”

Na kraju šlag na tortu. Možda su autori sporazuma nešto zaboravili (kao one šumare i vatrogasce). Zato poslednji član sporazuma glasi:

“Bez obzira na bilo koju odredbu ovog Sporazuma, Strane razumeju i saglasne su sa tim da komandant međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") ima pravo i ovlašćenje da primora na uklanjanje, povlačenje, ili relokaciju određenih snaga i oružja, i da naloži obustavu bilo kojih aktivnosti za koje komandant međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") smatra da predstavljaju potencijalnu opasnost bilo međunarodnim bezbednosnim snagama ("KFOR") bilo njihovoj misiji, ili nekoj drugoj Strani. Snage koje se ne prerasporede, povuku, relociraju ili ne prestanu da ugrožavaju ili potencijalno ugrožavaju aktivnosti nakon takvog zahteva međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR"), biće izložene vojnoj akciji međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR"), uključujući i upotrebu nužne sile kako bi se obezbedilo poštovanje. “

Dakle, “može da naloži obustavu bilo kojih aktivnosti”. Znači i da može da zabrani gradnju neke zgrade ili puta. Što je danas aktuelno zbog nezakonite gradnje puta pored Manastira Dečani. A pisano je pre više od 20 godina!

Većina dosadašnjih komandanta KFOR-a su bili italijanski generali. Objašnjavati nekome da su oni nadređeni svim oficirima i vojnicima koje čine sastav KFOR-a, uključujući i američkog komandanta baze Bondstil i vojnike koji su tamo, zaludan je posao. Jer nisu čitali ni Kumanovski sporazum. ni Rezoluciju 1244 u kojoj piše:

Međunarodno bezbednosno prisustvo uz suštinsko učešće NATO mora da bude raspoređeno pod jedinstvenom komandom i kontrolom i ovlašćeno da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu.

Takvima je teško objasniti kako Rezolucija 1244 SB UN ne garantuje da je Kosovo deo Srbije. Naprotiv - skoro da je  suprotno.

Ali o tome u drugom delu.