Nedugo pošto je u Briselu predstavljen tzv. “non-pejper”, sa uputstvima o primeni nove metodologije u pristupnim pregovorima za Srbiju i Crnu Goru, ove dve zemlje dobile su priliku da na delu demonstriraju svoju privrženost evropskim integracijama. Povod je bio sasvim konkretan: Crnoj Gori je stigao odgovor Venecijanske komisije povodom najavljenih  izmena Zakona o državnom tužilaštvu, dok je u isto vreme Srbiji, pak, pristigao najnoviji izveštaj  Evropskog parlamenta (EP) o njenom napretku na evropskom putu, kojim ovdašnje vlasti ni najmanje nisu bile zadovoljne. Iako posvećene istim ciljevima, dve zemlje su različito reagovale na dopise iz EU.

Bez ikakvog kolebanja, crnogorski premijer Krivokapić izjavio je da njegova vlada mora uvažiti stav EU i poštovati međunarodne sporazume, uprkos snažnom negodovanju Demokratskog fronta (DF). Jedan od lidera ove stranke M. Knežević na svom tviter nalogu objavio je sledeće: “DF je birao narod, a ne treći sekretari u ambasadama”. Ispostaviće se da će “treći sekretari” iz EU ipak odneti prevagu nad mogućnošću nepotrebnog zatezanja ili čak potpunog prekida odnosa sa Briselom. Inače, upravo je od DF-a potekla inicijativa za izmenu spornog zakona, uz zahtev za smenu specijalnog tužioca Milivoja Katnića, zahvaljujući kome je podignuta optužnica u slučaju “Državni udar”. Sudski postupak je još uvek u toku, a jedan od optuženih je upravo autor gorenavedenog tvita. Zaključak Venecijanske komisije bio je da su postojeći zakoni u skladu sa standardima EU, a da bi ukidanje Specijalnog tužilaštva, samo da bi se smenio Katnić, bilo pravno štetno (nisu upotrebili reč “revanšizam”). Takođe, ne treba zaboraviti ni činjenicu da se nova Vlada Crne Gore, prateći spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije (EU), pridružila (zajedno sa Albanijom i S. Makedonijom) sankcijama Rusiji uvedenim zbog presude Navaljnom. Očito je da se i nova garnitura na vlasti, barem kad su u pitanju odnosi sa EU i SAD, rukovodila onom starom narodnom: “Koga je moliti, nije ga srditi”. Pogotovo ako se iskreno želi u to društvo.

Za razliku od Crne Gore, Srbija je na najnoviju rezoluciju EP reagovala burno, ne skrivajući svoj bes i frustriranost. U izveštaju, koji je sačinio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, i pratećoj rezoluciji, od Srbije se traže “ubedljiviji rezultati” u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Oduška svom nezadovoljstvu zbog pomenute rezolucije dali su bezmalo svi iz vrha vlasti, od predsednika i premijerke do predsednika Skupštine. Upućene su uzuzetno oštre reči na račun izvestiteljke EP za Kosovo Viole fon Kramon i poslanice EP Tanje Fajon. Za razliku od našeg manjeg suseda, zvanični Beograd je odgovorio vikom, konfrontacijom i inatom, pokazavši da nije savladao ni osnovnu abecedu međunarodne diplomatije i elementarne taktičnosti. Šta je uopšte sporno u navedenoj rezoluciji EP? U njoj su, poimence, navedene sve važnije afere srpskih vlasti poslednjih godina, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbije. Istinitosti radi, ne može se poreći krajnja heterogenost navedenog: iza „slučaja“ Telekom stoji komercijalni ugovor sa firmom  iz EU, u slučaju Savamala, opet,  nije sporno rušenje objekata u Hercegovačkoj, već način na koji je to izvedeno. Za slučaj Jovanjica, neočekivano brzo za naše prilike, podignute su dve optužnice, a sudski proces je u toku.„Krušik“ je tek posebna priča, u kojoj je eventualna korupcija samo vrh ledenog brega.

Svakako je u interesu građana i najšire javnosti da se pobrojani “slučajevi” iz statusa “afera” sudskim putem vrate u status “rešenih slučajeva” i jednom zauvek stave ad akta. Razloga za nezadovoljstvo ima u onom delu izveštaja EP gde se spominje “nedostatak medicinske opreme i resursa za borbu protiv korone kao i nedovoljna stručnost lekara“, a „za svaku pohvalu je spremnost Srbije da ustupi vakcine i građanima susednih država“. Sa druge strane, činjenica je isto tako da je, zbog sistemske greške, od nekih 4.500 bubrežnih bolesnika na dijalizi u Srbiji tek mali deo dobio vakcinu, iako spadaju među najugroženije grupe.

Sve u svemu, čini se da iza nezadovoljstva izveštajem EP leži posledica izmenjene geopolitičke klime i karte sveta, gde počinju da duvaju neki novi, topliji vetrovi između Vašingtona i Brisela. To ojuženje uveliko je otkravilo birokratsku retoriku, formalnu neutralnost i „gledanje kroz prste“ vlastima u Beogradu. Već je izveštaj Evropske komisije od prošlog oktobra bio nagoveštaj tog novog kursa. Slika koja se pomalja o Srbiji jeste možda unekoliko gruba, ali je u osnovi tačna. Srbija bi, za početak, to mogla sebi da prizna. Ako stvarno želi u EU.