Korporativni interes Šolakovih kompanija pod maskom borbe za slobodu medija

Nakon uvredljivog, neistinitog i zlonamernog pisanja o radu portala Antidot – a sve povodom naših tekstova o metodama poslovanja vlasnika TV N1 Dragana Šolaka – uredništvo smatra da je krajnje vreme da se jednom zauvek stane na put grubim insinuacijama, klevetama, paušalnim ocenama i tendencioznim kvalifikacijima na račun rada našeg portala i pisanja naših saradnika, od kojih je ona o “skribomanstvu” možda još i najmanje uvredljiva. Već iz najpovršnijeg pregleda sadržaja našeg sajta da se odmah videti kako su teme koje obrađujemo, po pravilu, plasirane najčešće u razmaku od mesec dana i više, upravo iz profesionalnih obzira što se tiču ponajviše tačnosti i verodostojnosti informacija koje prenosimo. Neistine i klevete koje su rukovodioci TV N1 i "Junajted grupe" izrekli na račun Antidota, više su nego bedan pokušaj odgovora. Ukoliko iko smatra da u našem pisanju ima makar kakve materijalne neistine, pravdu i zadovoljenje može zatražiti sudskim putem, biće nam drago da sučelimo argumente pred nezavisnim forumom.

Ako bi se našao neki nepristrasni čitalac koji bi hteo da se udubi u hronološki prikaz onoga što je Antidot u više navrata dosad pisao o poslovanju medijske imperije Dragana Šolaka, sučelivši tome zvanične odgovore uređivačkog kolegijuma TV N1, vrlo lako bi došao do zaključka da se iza navodne „borbe za slobodu medija“, „hajke protiv nezavisne i profesionalne N1“ zapravo kriju poslovni interesi vlasnika UG, gde se N1 koristi isključivo kao propagandni servis pomenutog medijskog mogula. Ako nekakva „hajka“ (ili “prljava kampanja”) postoji, ona je, pre svega, okrenuta ka zaštiti poslovnih interesa Dragana Šolaka, nikako obrnuto. Sam hronološki prikaz dovoljno rečito govori o tome. Podsetimo se: Mesec dana pre nego što je kompanija Telekom Srbija obelodanila informaciju da je sa kablovskim operaterom Kopernikus postigla dogovor o akviziciji, deo medija i društveno-političkih aktera započeo je hajku protiv tog poslovnog poteza. S obzirom da je TV N1 neskriveno prednjačila u toj kampanji, i najvećim skepticima moralo je biti jasno da se iza toga krije pokušaj zaštite interesa kablovskog operatera SBB koji se nalazi u vlasništvu kompanije Dragana Šolaka “Junajted grupa”, koja je ujedno i vlasnik TV N1. Po rečima Vladimira Lučića, direktora Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbije, SBB, odnosno njihov vlasnik „Junajted grupa“, odnosno Dragan Šolak, „zloupotrebljava svoj televizijski kanal N1 u obračunu sa konkurencijom“.

U tome je, dakle, suština celog spora: da li napisi o poslovanju N1 spadaju u ugrožavanje slobode medija, kako tvrdi rukovodstvo ove kuće i pojedina s njima povezana opoziciona glasila, ili je reč o nesumnjivom korporativnom interesu združenih kompanija pod portfeljom Dragana Šolaka? Na nepristrasnom čitaocu je nimalo težak zadatak da to sam zaključi, na osnovu verodostojnih podataka i dostupnih činjenica koje još jednom na ovom mestu prilažemo u pojednostavljenoj, “digest” formi.

Podsetimo se još jednom onoga o čemu je naš portal već pisao: Kampanju protiv Telekoma pratile su lažne vesti i intenzivna manipulacija činjenicama poput onih da Telekom kupovinom medija krši zakon, iako državni operater nije kupovao televiziju Kopernikus već istoimenog kablovskog operatera., za razliku od kompanije Junajted medija koja već naveliko kupuje televizijske kanale i koja je upravo tada kupila televizije sa nacionalnom frekvencijom u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i uveliko dogovarala kupovinu dve nacionalne TV u Srbiji. Takođe, na račun Telekoma konstatno su ponavljane optužbe da ta firma pokušava da uspostavi monopol na tržištu telekomunikacija iako podaci govore da Telekom ima tržišno učešće od svega 15-20% naspram SBB-a koji pod svojom kontrolom drži preko 55% tržišta.

Napad na poslovnu politiku Telekoma, međutim, nije bio prvi put da se TV N1 na krajnje neprimeren i neprofesionalan način obračunava sa poslovnom konkurencijom kablovskog operatera SBB. Često neskriveno nastupajući u ulozi PR službe SBB-a, TV N1 se u svojim informativnim programima obračunavala sa nezavisnim regulatornim telom REM, sa organizacijom muzičkih autora SOKOJ kao i sa javnim servisom RTS. Po istom obrascu, na meti uređivačke politike N1 našli su se i predstavnici vlasti u Srbiji protiv kojih ta televizija godinama unazad vodi izrazito negativnu kampanju. Ništa bolje nisu prolazile ni vlade u regionu koje su redovno bile na meti negativnih kampanja N1, vođenih sa ciljem postizanja određenih ustupaka kompanijama u vlasništvu UG i Dragana Šolaka.

“Hardingov izveštaj”

U javnosti je “Hardingov izveštaj” po prvi put pomenut početkom aprila u emisiji “Fokus” na TV O2, tokom gostovanja Bogoljuba Pješčića, nekadašnjeg poslovnog partnera Dragana Šolaka.

Odmah nakon toga kreće spin-kampanja N1, da li je pomenuti Pješčić pretio glavnom uredniku Bete i direktoru N1 ili nije; u senku pada ono najrelevantnije, da je Bogoljub Pješčić blizak poslovni saradnik vlasnika SBB-a, osoba uz čiju pomoć je napravljen SBB, dakle sa insajderskim informacijama (u kampanju se uključuje i Američka ambasada, sa pitanjem zašto medijske kuće daju prostor za gostovanje takvim osobama). Tragom te vesti, medijska mreža Antidot u junu (dakle, 2 meseca nakon toga) objavljuje nastavak dosijea o Šolaku, sa težištem upravo na “Hardingovom izveštaju”, bazirajući tekst na originalnom nacrtu izveštaja u čiji je posed došla, kao i na kritičkoj analizi rada N1 Medijskog arhiva Ebart. Od rukovodstva N1 ne stiže nikakav komentar ni demanti; oni se jednostavno prave nezainteresovani, kao da ih se to uopšte ne tiče, kao da “Hardingov izveštaj” i ne postoji. Međutim, stvari se menjaju nakon gostovanja zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića na TV Pink u emisiji “Hit tvit” od 9. juna, gde je Vesić naglasio kako je CNN angažovao Hardinga da oceni nepristrasnost izveštavanja N1 i da je njegov krajnji zaključak negativan, pošto je izveštavanje ove televizijske kuće okarakterisao kao “neizbalansirano”. “Problem sa N1 je to što je ta televizija u službi vlasnika te televizije”, rekao je tom prilikom Vesić. Jasno je da je tema “Hardingovog izveštaja” sada aktuelizovana i pošto je neočekivano dobila široki publicitet, vreme je za reakciju.

Programski direktor N1 Jugoslav Ćosić demantovao je redom, i zbirno, sve navode iz Antidotovog dosijea, ali nije dovodio u pitanje postojanje samog “Hardingovog izveštaja”. “Sve što je objavljeno je netačno - od sleda događaja do sadržaja izveštaja”, stoji u zvaničnom saopštenju “Junajted medija”. Protivpitanje rukovodstva N1, smišljeno da unese sumnju u pisanje Antidota i obori njegovu verodostojnost, glasilo je: “Jesu li novinari Antidota imali uvid u izvorni dokument Hardingovog izveštaja?” - ciljajući na to da je pomenuti dokument internog karaktera i da niko van uskog kruga rukovodećih ljudi Junajted grupe nije imao mogućnost uvida u njega. Međutim, to je trik-pitanje, jer je originalni “Hardingov izveštaj” naknadno preinačen intervencijom samog Hardinga, njegov sadržaj je drastično izmenjen (što je bio i razlog ostavke Brenta Sadlera), a Antidot je dobio uvid u originalni nacrt izveštaja, onako kako smo i napisali u obrazloženju uz dosije Šolak: “Od izvora bliskih menadžmentu kompanije 'Junajted grupa' novinari istraživačkog tima Antidota imali su priliku da vide izvorni sadržaj nacrta 'Hardingovog izveštaja'…” Antidot se, dakle, u svom istraživanju poziva na ono na šta od početka i kaže da se poziva: na “izvorni sadržaj nacrta” navedenog izveštaja. Nesporno je da su najmanje dve osobe bile u prilici da lično pročitaju taj famozni “Hardingov izveštaj” - Bogoljub Pješčić, bivši poslovni partner Dragana Šolaka (igrao veoma važnu ulogu u širenju Šolakove kablovske mreže), i Brent Sadler, novinar CNN i direktor Uredničkog kolegijuma N1. Obojica potvrđuju pisanje Antidota o negativnom sadržaju pomenutog izveštaja; prvi neposredno, u TV-emisiji na TV O2 (“imao sam uvid u taj dokument… Harding je ustanovio da je posebno uređivačka politika studija u Beogradu izuzetno loša, nekorektna, neizbalansirana, i što bi rekli Amerikanci, naklonjena samo jednoj strani”), a drugi (Sadler) najpre posredno, pozivajući se na pisanje Antidota o širenju Šolakove poslovne imperije u apendiksu pisma potpredsedniku CNN Gregu Čejpmenu, nekoliko meseci uoči svoje zvanične ostavke na N1 u aprilu ove godine (da je pisanje Antidota bilo netačno, podrazumeva se da Brentu Sadleru ne bi palo na pamet da se poziva na rezultate našeg istraživanja). U svojoj ostavci Sadler je upravo nalaze iz Hardingovog izveštaja naveo kao razloge za prekid dalje saradnje sa TV N1.

N1 se u svom odgovoru poziva na rešenost aktuelne vlasti da “uguši ovo malo preostalih slobodnih medija u Srbiji”. Po rečima programskog direktora N1 Ćosića: “Nikada i ni u jednoj aferi nisu pomenuti ni SBB ni ime Dragana Šolaka sve do 2014. godine, kada je N1 počeo sa radom. Da li vam to nešto govori?” (Intervju, časopis “Vreme” od 27. juna 2019)

Nepristrasnom čitaocu skrećemo pažnju da su, u svom istraživačkom radu, novinari Antidota po prvi put naišli na ime Dragana Šolaka baveći se temom zaštite prava intelektualne svojine, a u okviru šire studije o problemu poštovanja autorskog i srodnih prava u Srbiji; navedena studija objavljena je na našem portalu u jesen 2017. godine, gde se pominje slučaj masovnog uzurpiranja autorskih prava izvođača od strane kompanije SBB, zbog čega je SOKOJ protiv Šolakove kompanije vodio veliki  sudski spor. Stoga nikako ne stoji tvrdnja iz saopštenja N1 i Junajted medija kako je portal Antidot “kreiran ciljano, da bi širio laži i spinove i koji je zbog toga registrovan na lažnim ili nepostojećim adresama, itd”, zbog čega smo objavili i zvaničan demanti. A tek ne stoji blizu istine to što se navodi u onoj drugoj tvrdnji, kako negativna kampanja protiv N1 datira od prvog dana njenog osnivanja, tj. Od 2014. godine; Antidot počinje da se bavi intenzivno Šolakom tek od početka 2018. godine. Upravo čelnici N1 tendenciozno izvrću stvari, izmeštajući sukob u polje političke borbe, spinujući prave motive sukoba a predstavljajući sebe kao žrtve političkog progona. Njihovim rečima, u pitanju je “konstantna kampanja čiji je cilj disciplinovanje i eliminacija nezavisnih medija”.

Oprobani taktički potez N1, kad god se nađe u škripcu, vrlo je jednostavan: prvo se izlazi u javnost sa oštrim demantijem gde se sve u totalu negira, potom sledi kratka pauza (suspens), onda ide selektivno priznanje pojedinih činjenica, sa naglaskom na tome kako je N1, razume se, žrtva političkog progona.

To se dogodilo sva tri puta otkako je aktuelizovano pitanje Hardingovog izveštaja: prvi put nakon javnog TV istupa Bogoljuba Pješčića na TV O2, zatim nakon objavljivanja našeg dosijea o Šolaku i, najzad, nakon gostovanja zamenika gradonačelnika Vesića na Pinku.

Sva tri puta direktor N1 Jugoslav Ćosić potegao je isto trik-pitanje kao argument u raspravi: Kako se o jednom internom dokumentu može govoriti kao o javnom, te jesu li zainteresovane strane uopšte imale uvid u original Hardingovog izveštaja?

Slučaj sa Goranom Vesićem, zamenikom gradonačelnika Beograda, posebno je ilustrativan kad je reč o tehnici spinovanja kojom se služi N1. Sukob je, u osnovi, nastao objavljivanjem internog mejla, iz kojeg se vidi da urednik medija koji sebe naziva profesionalnim instruiše novinare da u negativnom svetlu predstave rad gradskog funkcionera koji - gle čuda! - upravo od vlasnika pomenute TV kuće nastoji da naplati ono što ovaj godinama nelegalno koristi; jer optužbe zamenika gradonačelnika Vesića svode se zapravo na to, da SBB godinama koristi gradsku infrastrukturu bez nadoknade!

Fokus se, međutim, intervencijom N1 preusmerava na pitanja koja se tiču ne više autentičnosti i verodostojnosti sadržaja mejlova, nego otkud zameniku gradonačelnika uopšte navedeni mejlovi (kao da se ti isti mejlovi, poslati na adresu pojedinih ministara ili funkcionera vladajuće stranke, ne koriste često kao legitiman izvor informacija u rukama bilo kojih novinara, pa i N1). Tako u senci potpuno ostaje i tzv. „Hardingov izveštaj“, čije postojanje u početku N1 takođe negira, ali koji će ubrzo postati sredstvo političke borbe u sukobu na relaciji Vesić – N1, pošto se u pomenutom izveštaju, sastavljenom od nezavisne instance, ponavljaju iste kvalifikacije o tendencioznoj uređivačkoj politici N1, kakve navodi i Vesić.

Spor se zaoštrio nakon što je Vesić objavio internu redakcijsku prepisku, sa pitanjima koja će mu novinar N1 tog dana postaviti; pitanja su negativno konotirana (tiču se radova oko rekonstrukcije Ulice 27. marta). Nakon prvobitne negacije da takva prepiska uopšte postoji, rukovodstvo N1 ubrzo potvrđuje njenu autentičnost, a zatim kreće u propagandnu ofanzivu, sa težištem na pitanju “odakle pomenuti mejlovi u posedu Vesića?” Spinovanje otpočinju optužbama na račun Vesića zbog navodnog „hakovanja“, zatim TV N1 pokreće medijsku hajku u koju se uključuju opoziciona glasila, NUNS, Rodoljub Šabić (kulminacija je naslov u jednom dnevnom listu: „Goran Vesić mora krivično da odgovara“), da bi na kraju advokati N1 podneli krivičnu prijavu protiv „osumnjičenog“ Vesića, uprkos tome što je naveo da mu je prepisku prosledio neko od zaposlenih sa N1, ali i uprkos činjenici da se tužilaštvo javno izjasnilo kako u ovom slučaju ne postoje elementi krivičnog dela.

U jeku spin-kampanje list Danas objavljuje prvo tekst pod naslovom “Vesić progoni novinare N1 i preti”, a zatim uredničku kolumnu “Drumovi će poželjet ludaka ili Koji ti je Vesić?” Zauzvrat, N1 će na svojim kanalima promovisati spot Danasa za članstvo u njihov klub čitalaca pod devizom “Pomozite objektivno i nezavisno novinarstvo”. Problem, naravno, nije u tome što se opozicioni mediji međusobno ispomažu, već u tome što su se negde usput, neosetno, u to upleli i korporativni interesi Šolakovog koncerna.

Da sumiramo: nijedna od gornje dve tvrdnje N1 ne stoji. Protiv Dragana Šolaka vlasti ne vode nikakvu kampanju zbog osnivanja N1, već postoji problem nezakonitog korišćenja gradske infrastrukture (dovoljno je ukucati „Šolak“ na gugl pretraživaču i pogledati rezultate za poslednjih 5 godina). Portal Antidot otvorio je temu Šolak i intenzivno počeo da se bavi istom tek u poslednjih godinu i po dana. Budući da je ta tema zlatni majdan svakog istraživačkog novinarstva, zadržavamo za sebe svako pravo da se predmetom Šolak bavimo onoliko dugo koliko budemo smatrali da je to u interesu najšire javnosti.