Sokoj - od organizacije za ostvarivanje prava autora do mehanizma za njihovu uzurpaciju

Iako u sistemu zaštite i ostvarivanja prava intelektualne svojine zauzima važno mesto, kao organizacija za kolektivno ostvarivanje prava autora, Sokoj se u očima samih članova te organizacije, sve više prepoznaje kao leglo netransparentnosti i zloupotreba kojima se, umesto zaštite, u praksi prava autora uzurpiraju i značajno umanjuju. U poslednjih nekoliko godina, nizom skandala i pritužbi članova Sokoja, u kojima je ukazivano na brojne dokumentovane zloupotrebe koje su autore koštale nekoliko miliona evra, nepotrebno potrošenih iz fondova za raspodelu tantijema, zakonitost u radu menadžmenta organizacije ozbiljno je dovedena u pitanje. Oni koji su se, anonimno ili pod punim imenom i prezimenom, usudili da progovore o ovim zloupotrebama, uglavnom se slažu u jednom – da pored loše kreiranog i netransparentnog sistema rada u Sokoju, za nastale propuste najveći deo odgovornosti snose donedavni direktor Aleksandar Kovačević i kadrovi kojima se on na ovoj funkciji bio okružio, a koji su nakon njegovog iznenadnog odlaska sa funkcije preuzeli operativno rukovođenje organizacijom.

sokoj.rs

Sve učestalije javne diskusije zainteresovanih pojedinaca, organizacija i sturčnih tela, koje se, na temu zaštite autorskog i srodnih prava, vode oko usklađivanja domaće zakonske regulative sa evropskim zakonodavstvom i praksom, ukazuju na izraženu potrebu da se ova oblast što pre adekvatno uredi, kako bi Srbija uspešno mogla da zatvori pregovaračko Poglavlje 7. Istovremeno, napredak u poštovanju prava intelektualne svojine, jedan je od dva ključna uslova za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) što ovoj, u domaćoj javnosti nedovoljno prisutnoj temi, daje dodatni značaj.

Iako je Srbija tokom poslednjih desetak godina u oblasti poštovanja prava intelektualne svojine ostvarila nesumnjiv napredak, počev od unapređenja zakonske regulative, pa sve do njene dosledne primene u praksi, što je dovelo do iskorenjivanja ulične piraterije i drastičnog smanjenja zloupotreba i kršenja autorskog i srodnih prava preko internet platformi registrovanih u zemlji, u sistemu zaštite ovih prava, kao i realizacije ekonomskih benefita koji iz njih proističu, još uvek postoje brojni i ozbiljni nedostaci. Kao što je u svom velikom istraživanju iz novembra 2017. godine Antidot već otkrio, problemi sada pretežno dolaze od sporog prilagođavanja zakonodavstva i nedovoljne uređenosti oblasti novih distributivnih tehnologija u oblasti kreativne industrije, ali i manjka transparentnosti i zloupotreba u poslovanju velikih emitera na tržištu i, što je najgore, pojedinih organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Još tokom istraživanja o ponašanju Javnog servisa prema svojim obavezama u pogledu poštovanja autorskog i srodnih prava, veliki broj sagovornika iz oblasti kreativne industrije ukazao nam je da, iako značajan, to svakako nije jedini problem u postojećem mehanizmu zaštite i poštovanja prava intelektualne svojine. Kao jedan od ključnih kolektivnih aktera u ovoj oblasti, iza kojeg stoji više od 9.000 njegovih članova, registrovanih nosilaca autorskog prava u Srbiji, organizacija Sokoj je preuzela značajnu, gotovo dominantnu poziciju u postojećem sistemu zaštite i, pre svega, ostvarivanja autorskog prava. Značaj funkcije koja je toj organizaciji dodeljena, međutim, nije proporcionalan neophodnom nivou transparentnosti i odgovornosti kada je u pitanju gazdovanje i upravljanjem fondom sredstava, koji se formira od naplaćenih autorskih tantijema koje se, po odbitku troškova poslovanja samog Sokoja, po unapred usvojenom planu, raspodeljuje među nosiocima autorskog prava, čija su dela javno emitovana, saopštavana ili na neki drugi način eksploatisana na tržištu.

Prema finansijskim izveštajima Sokoja za 2017. godinu, troškovi rada organizacije bili su 2,7 miliona evra i oni odnose čak 20 % sredstava ukupnog fonda naplata, iz koga se autorima isplaćuju tantijeme. U finansijskom planu za 2018. godinu, predviđa se da će procenat udela troškova u ukupno naplaćenim sredstvima biti još veći i da će dostići nivo od čak 22,5 %. Iako se u zvaničnim izveštajima organa Sokoja ti troškovi prikazuju kao nešto uobičajeno i opravdano, brojne pritužbe u pogledu neracionalnog rukovođenja ovom organizacijom ukazuju da bi oni mogli da budu znatno niži, a sistem raspodele sredstava autorima pravedniji.

Šta je Sokoj?

Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije, osnovan je 1950. godine. Na osnovu člana 219. Zakona o zaštiti autorskih i srodnih prava i na osnovu odluke donete na skupštini Sokoja u martu 2010. godine, organizacija je promenila pravnu formu kada je iz privrednog subjekta transformisana u udruženje.

sokoj.rs

U Registar udruženja upisano je rešenje Zavoda za intelektualnu svojinu od 30.04.2010. godine kojim je obnovljena dozvola Sokoju, za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskih prava i to za period od 5 godina, a novim rešenjem Zavoda od 2015. godine, dozvola je obnovljena za narednih 5 godina koja važi do 2020. godine. Do tada bi, usled usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa direktivama Evropske unije sistem kolektivne zaštite i ostvarivanja autorskog i srodnih prava trebalo da bude demonopolizovan što znači da će se Sokoj, u svojoj osnovnoj delatnosti suočiti i sa neminovnom konkurencijom na tržištu.

Sokoj je neprofitna organizacija, a njeni članovi su autori i nosioci prava sa prebivalištem ili boravištem, odnosno sedištem za pravna lica, na teritoriji Republike Srbije, koji su zaštitu ugovorom poverili Sokoju. Osnovna delatnost Organizacije muzičkih autora Srbije jeste kolektivno ostvarivanje imovinskih autorskih prava muzičkih autora i drugih nosilaca prava na osnovu ugovora sa Sokojem ili na osnovu zakona.

Organi Sokoja su Skupština, Upravni odbor (UO), Nadzorni odbor i direktor. Prosečan broj zaposlenih u toku 2015. godine bio je 61, 2016. godine 67, a u toku 2017. taj broj je dostigao cifru od 72.

Izgubljen spor sa SBB i ostavka predsednika Upravnog odbora

Da unutar same organizacije postoji ozbiljno nezadovoljstvo izazvano manjkom transparentnosti i nepravilnostima u radu menadžmenta, ukazala je ostavka koju je u junu 2017. podneo predsednik Upravnog odbora Petar Stokanović. U pismu članovima Skupštine organizacije, Stokanović je istakao da je tim činom želeo da iskaže protest “protiv načina na koji direktor Aleksandar Kovačević punih jedanaest godina upravlja Organizacijom”.

“Afere i intrige, krivci označeni od strane direktora bez dokazane krivice, izbegavanje direktora da o konkretnim problemima sačini i potpiše službenu belešku, detektuje probleme i predloži dugoročna rešenja, loši međuljudski odnosi između direktora i zaposlenih, kao i tužbe za mobing koje stižu od strane zaposlenih na adresu direktora kojih će, po nekim najavama, biti još.....Da li je to zaštita interesa autora?”, upitao je Stokanović u otvorenom pismu upućenom članovima organizacije.

On je upozorio da neispunjavanje obaveza koje je direktor Kovačević preuzeo na sebe, a koje proističu iz jednoglasno usvojenih akata i odluka UO, zatim ignorisanje profesionalnih naloga koje direktoru upućuje predsednik UO, a tiču se isključivo unapred dogovorenih poslova, velika kašnjenja bez obrazloženja, nepoznavanje problematike i nezainteresovanost direktora po određenim bitnim autorskim pitanjima, ne predstavljaju primere poštovanja autorskog izbora i volje.

“Ostao sam uskraćen za priliku da direktora pozovem na odgovornost jer je vešto izbegavao dolazak na Upravni odbor više puta, iznenada, uvek par sati pred sastanke UO, bez pismenog obaveštenja predsedniku UO o razlogu njegovog odsustva. Strategija direktora da razgovorima sa pojedinim članovima UO podeli i posvađa UO i na taj način sebe zaštiti, potpuno je besmislena jer su problemi sami izlazili na površinu od prevelike količine koju je direktor pokušavao godinama unazad da gurne pod tepih", naveo je u svojoj ostavci bivši predsednik UO.

On je podsetio i na nepravilnosti tokom raspodele iz 2016. i sve što se dešavalo pre i posle usvojenih izveštaja, te “iznenadne greške o kojoj niko ništa ne zna, kao i pokušajima ispravljanja već usvojenih obračuna čuvenim 'korektivnim koeficiijentom' koji se koristio samo u ekstremno kritičnim momentima u skandalu sa lažnim košuljicama”. Stokanović je upitao i u “kom to evropskom i svetskom društvu, na koje treba da se ugledamo, imamo ovako apsurdne situacije?”

On je upozorio da će zbog blokade rada Upravnog odbora, probleme zbog kojih je kredibilitet organizacije ozbiljno doveden u pitanje, morati da rešavaju Skupština organizacije i sami članovi.

“Osim što sam kao doskorašnji predsednik UO potpuno izgubio poverenje u direktora, koji dokazano nije bio na visini zadatka u raznim kriznim situacijama, još sam više zabrinut zbog ponavljanja istih propusta i potpunog odsustva osećaja odgovornosti direktora u raznim incidentnim situacijama, u kojima često nisam mogao do kraja da definišem da li je on samo nemi posmatrač događaja ili, jednostavno, nije svestan posledica koje prouzrokuje njegovo nečinjenje, neodlučnost, ignorisanje ili odlaganje rešavanja problema”, zaključio je Stokanović u pismu upućenom članovima organizacije.

Nekoliko meseci nakon što je podneo ostavku, Stokanović je članovima Skupštine Sokoja uputio opširnije pismo u kojem je autore – članove organizacije obvestio o sledećem:

“Ono što nije na dnevnom redu Skupštine Sokoja, a zbog važnosti treba da bude, a 'iznenađujuće' nije bilo ni na dnevnom redu Upravnog odbora, tri meseca od moje ostavke je sledeće:

1. Izgubljen spor sa SBB-om koji se dogodio krajem jula 2017.godine. Od početka spora sa SBB-om Stručna služba, direktor Kovačević i njegovi najbliži saradnici, nizom propusta uključujući i enormno visok projektovani novčani iznos za koji je tužen SBB, su izgubili spor. Propust jedne od službenica u Sokoju, o kome govori i službena beleška advokatske kancelarije Trninić, doprineo je da već u samom startu, na početku sudskog postupka, nalaz veštaka pri ponovnom veštačenju spornih podataka koje dostavlja SBB Sokoju, bude negativan po Sokoj. Direktor ovo pokušava da prikrije i nije dozvolio da ovo bude u izveštaju Stručne službe koji je išao na Upravni odbor, a ja sam za to kao predsednik UO saznao retroaktivno, nekoliko meseci posle događaja od advokata Trninića. Ove dve činjenice su ključne stvari zbog kojih je Sokoj od početka bio u podređenom položaju u odnosu na SBB u ovom sudskom procesu. O tome da li je rukovodstvo Sokoja ostavilo ozbiljan utisak ne samo na sudiju, nego i na jedan ozbiljan sistem, kao što je SBB koji je suprotstavljena strana u ovom sporu, prosudite sami.

Na upozorenja i kritike koje sam uputio direktoru Kovačeviću, on ili nije reagovao ili je govorio da ćemo spor dobiti i da ništa nije rešeno.

Godinu dana od njega sam tražio da se kao odgovorno i ovalašćeno lice koje predstavlja Sokoj, prioritetno bavi slučajem SBB-a i pronađe način da obnovimo pregovore sa SBB-om i da sastavimo ponovo delegaciju, u kojoj će i autori imati svoje predstavnike. Organizovan je samo jedan sastanak i to bez autora u delegaciji, a taj sastanak nije dao nikakve rezultate. Pritom je, poređenja radi, samo u maju mesecu organizovano više sastanaka oko problema u plaćanju naknade SOS kanala, a zamislite koliko je to 'važan' kanal u smislu naplate autorske naknade, a koliko je važan SBB koji je jedan od najvećih, ako ne i najveći korisnik repertoara Sokoja. Smatram da je neprihvatljivo objašnjenje (koje će uslediti) da je uložena žalba. Autori treba da traže izveštaj i da se utvrdi odgovornost za izgubljeni spor.

Pitanja na koja direktor i UO treba da odgovore Skupštini Sokoja jesu:

1. Zašto UO nije raspravljao o izgubljenom sporu sa SBB-om na septembarskoj sednici? Ko je odgovoran što smo od projektovanih tri milijarde dinara u tužbenom zahtevu došli do toga da ćemo još plaćati autorskim parama sudske troškove za izgubljeni spor? Zašto su autori u UO od strane direktora dovedeni u zabludu da će iznos koji ćemo naplatiti biti više stotina miliona dinara, a na kraju se, koliko sam ja obavešten, radi o ponižavajućem iznosu. Da li je istina da je deo tužbenog zahteva zastareo? Zašto se ozbiljnije nije pristupilo i utuženju i pregovorima?

Dokle će se kupovati vreme novcem autora i dokle će direktor Kovačević autorima saopštavati loše vesti kad se više ništa ne može ispraviti? Pitam javno - zašto o ovome ne raspravlja Nadzorni odbor Sokoja? Ako nije obavešten od strane Stručne službe, tj.direktora, zašto nije? Zašto se Nadzorni odbor ne bavi i drugim pitanjima koja ću postaviti i ne razmatra da li je bilo propusta u radu Sokoja i ko je odgovoran?

2. Ko je odgovoran za iznošenje u javnost tajnih podataka o pojedinačnim honorarima autora? Koji put se to dešava? Koliko je i drugih tajnih podataka godinama unazad bilo objavljeno? Zašto poreklo anonimnih mailova sa poluistinama i poluinformacijama koje su plasirane u javnost nikada nije istraženo? Ko unosi nemir i želi da podeli autore? Šta je predviđeno planom rada, a da direktor Kovačević nije realizovao u vezi zaštite podataka?

3. Kako je usvojen izveštaj Stručne službe Sokoja na junskoj Skupštini? Po kojoj je definitivnoj vrednosti boda po klasama na kraju izvršen obračun pojedinačnih autorskih tantijema za 2016.godinu?

UO Sokoja je usvojio jedan Opšti obračun i vrednost boda po klasama za Raspodelu, zatim je direktor na Skupštini, a da nije obavestio UO pre toga, saopštio Skupštini da su ti podaci o bodovima neispravni i da ima grešaka za koje ni on sam nije imao objašnjenje, niti je znao koliko utiču na raspodelu. Dva dana posle Skupštine, po hitnom postupku UO je usvojio nekakav 'korektivni koeficijent' i krenula je isplata honorara autorima bez ponovnog zakazivanja Skupštine Sokoja, koja je uvek do sada prvo verifikovala izveštaje Stručne službe koji sadrže, između ostalog i ove podatke, a zatim je po usvajanju izveštaja na Skupštini Sokoja, vršena isplata autorskih honorara. Ko je odgovoran za potpunu konfuziju i kako objasniti autorima, pre svega popularne muzike, ponovni pad honorara, koji je po nekim mojim informacijama reda veličine od 30-50%?

Zašto na Upravnom i Nadzornom odboru nije po hitnom postupku analizirana Raspodela 2016? Tim pre jer je ova vanredna Skupština zakazana za septembar još u junu mesecu? Kada će i da li će ikada autori dobiti na papiru zvanični izveštaj Stručne službe sa detaljnom analizom raspodele koji sadrži činjenično stanje zašto je nešto tako kako jeste u datom trenutku? Stara praksa? Jel to transparentnost rada Organizacije kojoj težimo?

4. Šta je sa Planom rada UO i Stručne službe za 2017. godinu koji sam više puta tražio od direktora Kovačevića u periodu februar-maj? Ne postoji? Zašto realizacija Plana rada za 2016. godinu nije više na dnevnom redu Upravnog odbora posle moje ostavke? Zašto UO ne traži da se sprovedu odluke iz dokumenata koja je UO usvojio jednoglasno? Zašto se ne utvrđuje odgovornost za nerealizovane odluke? Nisu to bilo kakve stavke, napomenuću samo one ključne:

A. Belit - za one koji ne znaju to je firma koja je napravila, održava i unapređuje softverski program i vrši elektronsku obradu podataka za potrebe Sokoja. Loš osnovni ugovor, loše praćenje i kontrola realizacije od strane direktora - Aneksa 2 i 3, kašnjenje Aneksa 4, greške, sporo razvijanje softverskih programa kao što je npr. program WID koji omogućava unos svih dela domaćih autora u međunarodnu bazu podataka, što je od ključne važnosti za potraživanje honorara iz inostranstva. Ovaj program WID je tema na kojoj sam lično insistirao od novembra 2014. i evo, posle gotovo tri godine, prema podacima iz juna ove godine, tek smo na polovini puta što se tiče unetih dela u međunarodnu bazu podataka (nešto preko 90.000 od očekivanih 200.000). Trajno su izgubljeni honorari iz inostranstva u punom iznosu za godine i godine unazad, jer nije ispoštovano vreme predviđeno ugovorom za realizaciju od strane Belita, a direktor je po svom običaju pratio realizaciju aneksa ugovora sa zakašnjenjem i bez pravih odgovora, ideja i rešenja. Ovo je samo jedan primer kako lošim postavljanjem prioriteta i kašnjenjem u realizaciji dogovorenog, autori nepovratno gube novac i trpe štetu.

Mnogo toga u Sokoju loše funkcioniše zbog lošeg osnovnog ugovora sa Belitom i loše kontrole sprovođenja sporazuma i aneksa ugovora. Ako je to 'nasleđeni problem' za UO kojim sam ja predsedavao, svakako nije i za direktora Kovačevića koji je od početka vodio pregovore sa Belitom i svi ugovori i kasnije aneksi su potpisani za vreme mandata direktora Kovačevića.

Iz usvojenog izveštaja UO Sokoja sa junske Skupštine pod tačkom 5. Belit, UO ima obavezu da obavesti Skupštinu Sokoja o uspešnosti sprovedenih mera kao i o eventualnoj odgovornosti Belita, kao i o eventualnoj pojedinačnoj odgovornosti na nivou Stručne službe u vezi nepoštovanja rokova za realizaciju aneksa 2 i 3. Zašto to nije na Dnevnom redu za Skupštinu, pogotovo zbog konfuzije koja je nastala posle ustanovljenih grešaka u obračunu, a za koje je navodno kriv Belit? Ili nije samo Belit?

B. Od ostalih planiranih, a nerealizovanih procesa nabrojaću sledeće:

Nije urađen stručni monitoring kadrovskih potreba zaposlenih u Stručnoj službi i nisu predložena nikakva rešenja, nije urađena unutrašnja revizija poslovanja, nisu uvedeni ISO 9001 i ISO 27001 standardi u vezi potpunog obezbeđenja i zaštite dokumentacije i podataka u Sokoju, bez jasnog i argumentovanog objašnjenja o razlozima. Već sam pomenuo to da smo mogli da se uverimo kakva je zaštita podataka u Sokoju i u toku letnjeg perioda.

C. Plan rada PR-a Sokoja je takođe na minimumu realizacije, gde osim prisutnosti na društvenim mrežama veći deo ambicioznih ideja predviđenih planom više nije ni tema diskusije.

D. Portal za autore čeka da dođe na red od drugih prioriteta, kao i rekonstrukcija sajta. Moram da primetim da autori za mnoge stvari strpljivo čekaju da dođu na red. Pitanje je gde je granica tog strpljenja?

E. U proleće 2017.godine Upravni odbor je na moj predlog jednoglasno doneo odluku da se pošalje delegacija u Amus, društvo za zaštitu autorskog prava u BIH, koja bi izvršila kontrolu primene propisa u Raspodeli tog društva u segmentu koji se odnosi na autore članove Sokoja i da se utvrdi da li postoji ravnopravni tretman u odnosu na autore članove Amusa i članove drugih društava čiji se repertoar koristi na teritioriji države BIH.

Zašto ta odluka nije sprovedena? Da li čekamo i sledeću isplatu od strane Amusa u kojoj će pojedinačni honorari biti ponižavajuće mali? Da li je dovoljno tek toliko da pro forme imamo bilo kakvu uplatu iz BIH, ali i od drugih društava, posebno svih sa teritorije ex-Yu? Možda je to dovoljno jedino direktoru čija plata očigledno ne zavisi od efikasnosti rada stručne službe.

Poštovane kolege, ovim primerima i činjeničnim stanjem sam želeo da Vam slikovito opišem koji su razlozi za moju ostavku na mesto predsednika UO i na članstvo u UO. Događaji od letos su mi potvrdili ispravnost iste. Po aktivnostima UO od moje ostavke do danas, mogao bih da zaključim da je novo rukovodstvo UO, zaokretom politike i ignorisanjem i nesprovođenjem sopstvenih odluka, stavilo UO Sokoja u nezgodan položaj. Nije mi jasno u čije ime i zbog čega novi predsednik UO nečinjenjem izjednačava odgovornost UO i direktora Kovačevića za propuste za koje je odgovoran jedino direktor Kovačević. Šta se zataškava i ko tu koga i iz kog interesa štiti?

Iako u UO imam i prijatelje i kolege koje poštujem i u ljudskom i u profesionalnom smislu, sa žaljenjem konstatujem da je direktor uspeo da sa svojih propusta i propusta njegovih zaposlenih, prenese fokus na autore i da je traženjem podrške drugih autora u UO, jer je izgubio moje poverenje, sve nas doveo u situaciju da međusobno na Skupštini repliciramo jedni drugima, što svakako nije bio moj cilj.

Vrhunac svega je nepoštovanje sopstvenih odluka i to jednoglasno usvojenih na sednicama UO u vreme mog predsedničkog mandata. Ako ne postuješ sam sebe kako očekuješ da te drugi poštuju? Smatram da je ova moja opservacija dovoljno obrazloženje zbog čega sam podneo ostavku. Imao bih jos puno toga da kažem, ali kao čovek koji je dosta toga žrtvovao za Sokoj i kao autor koji poštuje i voli našu Organizaciju, ne želim da na bilo koji način učinim da nestabilnost Sokoja, koja je prouzrokovana lošim vođenjem Stručne službe od strane direktora, bude još izraženija.

Razni spoljni oponenti Sokoja, koji su proteklih meseci pokušavali da me pridobiju za svoj interes i izvuku iz mene informacije, nisu uspeli u toj nameri jer nisu moji istomišljenici niti mogu biti moji saveznici. Ja jesam za promene, ali promene u okviru Sokoja, koje će biti proizvod dogovora i volje većine autora. Bez spoljnih uticaja.

Moji predlozi su jasni: Vanredni izbori za članove Upravnog odbora i za članove Nadzornog odbora.

Smena direktora Kovačevića i traženje privremenog rešenja kroz status VD direktora. Utvrđivanje odgovornosti na nivou službe za propuste u radu i pričinjenu štetu. Reorganizacija Stručne službe.

Unutrašnja nezavisna revizija pre svega finansijskog poslovanja.

Ispunjenje svih nerealizovanih odluka UO i ponovno uspostavljanje tempa reformi sa zacrtanim, realnim rokovima za realizaciju stavki iz Plana rada koje nisu završene, a neke ni započete u prethodnom periodu.”

Za neispravan softver plaćeno gotovo milion evra

Iako, kao organizacija za kolektivnu zaštitu prava autora, Sokoj ima jednu od najznačajnijih uloga u sistemu ostvarivanja prava intelektualne svojine, brojni autori i zaposleni izneli su proteklih godina veliki broj zamerki na funkcionisanje ove organizacije. U najvećem broju slučajeva te primedbe su se odnosile na odsustvo transparentnosti i zloupotrebe u raspolaganju novcem autora koje su dolazile od strane menadžmenta Sokoja.

Pored brojnih drugih pokazatelja i dokaza o nepravilnostima u radu organizacije, istraživački tim Antidota došao je u posed pisma anonimnog autora, koje je sa email adrese [email protected] nedavno upućeno članovima Sokoja. Pored nedostataka u samom sistemu rada ove organizacije, autorima se u pismu ukazuje i na brojne mahinacije aktuelnog menadžmenta, pre svega direktora Aleksandra Kovačevića, kao i štetu koja se takvom praksom nanosi samim članovima organizacije.

U pismu se podseća da je 2008. godine Skupština organizacije odobrila 500.000 evra za novi softver (firma BELIT) za potrebe dokumentacije, košuljica, finansija i dr. Tokom 2012. godine potpisana je primopredaja softvera Sokoju, kada je konstatovano da je Belit izvršio sve obaveze iz osnovnog ugovora.

U analizi ugovora, koji je sa firmom Belit potpisao direktor Aleksandar Kovačević, koja je na zahtev Upravnog odbora izvršena tokom 2015. godine, ustanovljeno je da je zbog velikih problema u obračunima honorara i velikih troškova, Belit nije izvršio obaveze iz osnovnog ugovora, iako je toj firmi do tada bio isplaćen celokupan iznos predviđen ugovorom.

Autor pisma upozorava da je softver koji je Belit isporučio Sokoju, koštao drastično više od sume koja je ugovorena, iako organizacija autora nije dobila ono što je bilo ugovoreno. I pored toga što je, po osnovnom ugovoru, Sokoj imao prava da angažuje treću firmu koja bi završila ugovoreni posao na račun Belita, iz nepoznatih razloga direktor Kovačević nije primenio ovo pravo.

Umesto toga, Kovačević je potpisao dokument da je sve završeno, što se ispostavilo kao netačno. Autor pisma dalje navodi da “pored ovih očiglednih propusta u radu sa elementima privrednog kriminala, direktor Sokoja je oprostio penale firmi Belit u iznosu od 10.000 evra”. U pismu stoji da je od 2008. godine, pa do danas, direktor upozoravan na propuste i sumnjive radnje vezane za softver. I pored tih upozorenja i dopisa, Kovačević je potpisao da je sve završeno po ugovoru čime je, kako se navodi, “potpisao ugovor štetan po autore, prikazao lažnu sliku stanja i doveo u zabludu organe Sokoja, oprostio penale firmi Belit i oglušio se o pravo iz osnovnog ugovora da angažuje treću firmu na račun Belita da završi posao, ali je uplatio sve pare Belitu...”.

Umesto da preduzme korake ka rešavanju problema i dovođenja do okončanja posla, direktor Kovačević je Belitu odobrio rok od dodatnih 8 godina da završi posao, koji ni do danas nije završen. “Direktor i menadžment su obavešteni da softver ne radi kako treba, a direktor u međuvremenu zajedno sa menadžmentom potpisuje dokument da je sve završeno i time vas svesno gura u problem”, navodi se u pismu autorima i dodaje: “Sokoj je sada angažovao špansku firmu za deo posla za koji je isplaćen Belit, tako da sada opet plaćate ogromnu cifru za nešto što je već plaćeno. Posao koji je poveren španskoj firmi ne može da se izvrši zato što ako zelite da uporedite podatke iz monitoringa sa elektronskim košuljicama i samu ispravnost posla, moraće da se pravi veza između Belita i španske firme, a to je problem. Ispravna i tačna kontrola je nemoguća, Belitov softver nema tehničkog kapaciteta da se kvalitetno i tačno poveže i zbog same problematike elektronskih košuljica. Ceo softver je osmišljen kao maska za zloupotrebu. Propusti direktora, Aleksandra Kovačevića su oštetili Sokoj za preko 20 miliona dinara.”

U pismu se upozorava da nizom mera i postupaka, Kovačević zaposlene drži pod srtrahom i kontrolom, te da donosi akte radi kažnjavanja zaposlenih, dok se oni koji su odgovorni za milionsku štetu nagrađuju.

“Ko je kažnjen za izgubljen spor protiv SBB? Prema rečima službenog advokata Sokoja, direktan krivac za gubitak spora SBB je zaposlena Dragana Mihajlović. Ona nije kažnjena.... Za ovaj spor, u kome ste izgubili ogroman novac, ona je od strane direktora nagrađena kreditiranjem preko Sokoja i kupovinom privatnog mobilnog telefona od vaših para. Ne postoje takvi akti da to može da se radi, jer po ovome onda i vi autori možete da tražite od Aleksandra Kovačevića da Sokoj i vama kreditira telefonske aparate”, navodi se u pismu i dodaje da iako nije sproveo disciplinski postupak protiv krivaca za SBB, Kovačević sprovodi postupke protiv zaposlenih za mnogo manje prekršaje, poput prekoračenja pauza od svega nekoliko minuta.

U pismu se upozorava i na friziranje i lažno prikazivanje poslovanja u godišnjim izveštajima, u kojima direktor i menadžment tvrde da je došlo do povećanja naplate. “Povećanja naplate nema, ali prikazuju kao da ima, jer u izveštaje ubacuju stari dug RTS. Kada se izuzme stari dug RTS, vidi se pravo stanje", stoji u pismu.

"Direktor i menadžment su promenili Plan raspodele pod geslom da tako svi rade, provukli su pravila koja favorizuju određenu grupu autora. Za obračun honorara, Belit daje podatke koji su netačni i frizirani, tako da su i vaši honorari pogrešni sa netačnim iznosima”, navedeno je u pismu i najavljeno da će ovom problemu više reči biti u narednom obraćanju autorima.

“Jedini način da se ovome stane na put, jeste da Vi autori formirate nezavisnu Komisiju koja će proveriti ove navode u zvaničnoj dokumentaciji Sokoja. Dragi autori, ovo je tek prvi mejl, uskoro sledi još informacija. Posle svega što znate i što ćete uskoro saznati, dobro razmislite da li ima autorskog prava, da li je u vašem interesu da stanete na put direktoru Aleksandru Kovačeviću i menadžmentu u njihovom očigledno namerno lošem poslovanju po Vas”, zaključuje se u pismu nepoznatog člana Sokoja koje je autorima poslato sa mejla Sokojleaks.

Softver za potkradanje autora

Nedugo nakon prvog maila upućenog autorima članovima Sokoja, sa adrese Sokojleaks upućeno je i drugo pismo u kome se autori upozoravaju na okolnost da njihova dela koja prijavljuju u bazi Sokoja, misteriozno nestaju za šta su krivi nedostaci u softveru koji je uradila firma Belit. “Kada se prešlo na Belit softver, stručna služba Sokoja se protivila zbog velikih problema. Ipak Aleksandar Kovačević je naložio da se sistem pusti u rad iz razloga da bi Belitu platio ostatak duga. Suprotno interesima Sokoja odnosno vas autora. Od trenutka puštanja softvera u rad, ogroman broj dela je nestao iz baze”, navodi se u pismu i dodaje da je stručna služba pune tri godine ispravljala ovaj problem ali da do danas veliki broj dela nikad nije pronadjen.

“Vaša muzička dela iz nekog razloga u pojedinim periodima završe kod drugog autora. Postoje dela i nosioci prava čiji su procenti višestruko duplirani. Zaštite i ugovori su jako često pogrešni i netačni. Ako je vaše muzičko delo ispravno prikazano u bazi danas, ne znači da će i sutra biti tako. Ceo sistem je pušten u rad, a nije smeo biti. Osmišljen je da vas potkrada. Belit nije nečiji propust, nego dobro osmišljen plan da vam se izvuče ogroman novac. Novac vam se izvlači iz godine u godinu, od obračuna do obračuna“, navodi se u pismu nepoznatog autora iz Sokoja.

U istom tekstu dodnedavni direktor Kovačević optužen je i za “fingiranje košučjica”.

“Kroz razne načine sprovode se lažne košuljice. Košuljice se kontrolišu po principu slučajnog uzorka tj. ne kontrolišu se. Preko aplikacije ulaze kojekakve košuljice bez kontrole svake od njih.

U sistemu rada Belita nema poštene i tačne kontrole. Ceo proces i način raspodele je veoma pogodan za određene autore. Neki autori imaju 'privilegovane raspodele' pre obračuna. Sve je to rezultat rada direktora Aleksandra Kovačevica i menadžmenta”, navodi se u tekstu i dodaje:

”Da li vi autori znate da plaćate izgubljene sporove Sokoja na sudu u milionskim iznosima? U poslednjih pet godina Sokoj je izgubio nekoliko velikih sporova u milionskim iznosima zbog greške zaposlenih koje su vas koštale oko 5.000.000 dinara. Zbog direktorovog 'nemara', strana koja je u sporu sa Sokojem dobija milionske odštete na sudu, koje se plaćaju vašim parama. Zašto direktor Aleksandar Kovačevic nije tražio naknadu štete ili vodio disciplinski postupak u ovim slučajevima? Zato što je to njegova odgovornost. Osoba koja je na funkciji direktora Sokoja, vas autore, obmanjuje. Pušta niz vodu, navodi na tanak led, prikriva činjenice. IT sluzba Sokoja je 2008, pre dolaska Belita, dala predlog da se zaposle jos 2 programera i 2 projektanta koji bi unapredili aplikaciju, sto bi godišnje koštalo 170.000 evra. Sokoj bi bio vlasnik softvera, naravno. Zašto se direktor odlučio da plati 500.000 evra jednokratno Belitu, plus 7 godina po 200-300.000 evra bez da je Sokoj vlasnik softvera, ostaje pod velom misterije, ili ne? Aleksandar Kovačevic je čovek sa krivičnim prijavama na stolu i u fioci.

Nezavisno kojem muzičkom pravcu pripadate, svi vi morate imati zagarantivano pravo na poštenu raspodelu i tretman. U pitanju je intelektualna svojina koja treba da bude tačna i u skladu sa zakonom. Umesto toga, platili ste 500.000 evra softver koji vas potkrada i imate na rukovodećoj funkciji Aleksandra Kovačevića koji ne štiti vaše interese, već samo lične”, ukazuje se u pismu koje je autorima upućeno samo nekoliko dana pre nego što će direktor Kovačević, u pokušaju da izbegne odgovrnost podneti neopozivu ostavku i, posredstvom Upravnog odbora koji kontroliše njegov najbliži saradnik Srđan Hofman, na svoje mesto imenovati svog čoveka od poverenja sa zadatkom da nastavi dosadašnju praksu rukovođenja organizacijom.

Netransparentni tokovi novca

Pored netransparentnih i, po autore, štetnih umanjenja ukupnog fonda za raspoodelu tantijema do kojih dolazi usled nepotrebnih troškova (na pr. za izgubljene sudske sporove, penale ili nepovoljne ugovore) i izdvajanja kroz kontroverzni Fond za kulturna davanja, brojne sumnje izazivaju nejasnoće iz finansijskih izveštaja o poslovanju Sokoja.

Tako su veoma čudne neobjašnjive razlike u isplatama koje Sokoj vrši prema pojedinim inostranim društvima i iznosa koje ta društva u svojim finansijskim izveštajima prijavljuju da su primila od Sokoja. Primera radi, prema podacima Sokoja, ta organizacija je za 2017. godinu slovenačkom partneru SAZAS uplatila 13.000 evra, dok u izveštajima Slovenaca stoji da je od Sokoja naplaćeno 10.000 evra. U slučaju hrvatskog HDS-ZAMP, Sokoj tvrdi da je u 2017. godini tom društvu isplatio nešto preko 220.000 evra, dok Hrvati u svojim izveštajima navode da su od Sokoja primili 186.000 evra. Čak i ako se pretpostavi da bi uočene razlike mogle da predstavlju razliku između bruto i neto iznosa (umanjenih za poreske odbitke), ispada da u slučaju Slovenije poreska izdvajanja iznose 30%, dok u slučaju Hrvatske na poreze ode svega 18% iako su u obe zemlje te stope gotovo identične.

Ništa manje kontroverzi ne izaziva ni stavka u troškovima poslovanja Sokoja koja se prikazuje kao amortizacija objekta i opreme, a koja je u 2017. godini iznosila 8.000.000 dinara (skoro 70.000 evra).

Takođe, neajsna je i stavka amortizacije softvera za koja je autore kroz umanjenje raspodele, samo u 2017. godini, koštala nešto preko 11.000.000. dinara (preko 90.000 evra). Inače, navedena amortizacija softvera nije obuhvaćena troškovima održavanja softvera za koje je Sokoj u 2017. godini platio firmi Belit oko 23.000.000 dinara. S obzirom da amortizacija objekata, opreme i softvera predstavlja knjigovodstvenu stavku, a ne realni godišnji trošak, nije jasno kako Sokoj tu stavku može da prikazuje kao realni trošak, a iz izveštaja koji se podnosi skupštini autora nije jasno ni za koje namene se taj novac kasnije koristi.

Jednu od značajnih kontroverzi izaziva i stavka sudskih i advokatskih troškova koja je 2017. godine iznosila preko 40 miliona dinara. Kako Sokoj ogromnu većinu sudskih sporova rešava u svoju korist, naplaćujući pored osnovnog duga i pripadajuće kamate, neobjašnjivo je da se na prihodnoj strani ne pojavljuje stavka sudskih troškova kada se oni naplate nakon dobijenih sudskih presuda. Predočavanje ovih podataka bi bilo od značaja članovima i iz još jednog razloga: to bi omogućilo analizu koliko redovna naplata, kao plod rada službi Sokoja, učestvuje u ukupnim prihodima Sokoja, tj. koliko je opravdano da autori izdvajaju ogorman novac za funkcionisanje ovih službi.

Prema navedenim primerima, desetine miliona dinara godišnje, koji se uzimaju autorima, troše se na netransparentan način što ostavlja prostor za brojne mahinacije i izvlačenje novca iz džepova autora na šta se brojni članovi ove organizacije uzalud ukazuju godinama unazad.

Kulminacija zloupotreba prilikom izbora članova Upravnog odbora

Da sa poslovanjem i odnosima unutra Sokoj-a nešto debelo nije u redu, pokazala je i majska Skupština organizacije tokom koje je izbio skandal prilikom izbora članova Upravnog odbora. Kako bi održao kontrolu nad sastavom tog tela organizacije, postojeći menadžment na čelu sa direktorom Aleksandrom Kovačevićem, pribegao je direktnom kršenju Statuta organizacije i to tokom samog izbornog procesa i predlaganja kandidata za članove UO.

Zbog nepravilnosti koje su nastale, taj izbor je poništen, a čitava ujdurma naizgled je razrešena na vanrednoj Skupštini održanoj u avgustu 2018. godine. Kao i u svim ostalim slučajevima, troškovi nastali usled namernih propusta rukovodstva organizacije, plaćeni su od autorskih tantijema na štetu samih članova organizacije.

Na pomenutoj Skupštini organizacije, održanoj u maju ove godine, došlo je do ozbiljnog kršenja Statuta i ostalih akata organizacije. Pri tome, direktor Kovačević, kao odgovorno lice, propustio je da obavestit UO i Skupštinu o postojanju sukoba interesa (koje je naknadno utvrdio Nadzorni odbor), u slučaju jednog od kandidata za UO. Štaviše, Kovačević je otvoreno lobirao najpre da sporna kandidatura bude prihvaćena, a zatim i da kandidat koji se nalazio u sukobu interesa i nije ispunjavao formalne uslove za izbor, bude izabran. Na taj način, direktor je davao pogrešne informacije članovima Skupštine na osnovu kojih su oni doneli odluku, koja je naknadno poništena i kao rezultat imala organizaciju nove, vanredne Skupštine, što je nepotrebno povećalo troškove poslovanja Sokoja.

Iz žalbe koja je nadležnim telima upućena od strane pojedinih članova Skupštine Sokoja, vidi se da su se nepravilnosti odnosile na kršenje propisanih procedura u vezi utvrđivanja kandidata i glasanje na neispravnim glasačkim listićima. Primedba se pre svega odnosila na stavljanje firme “Gold diginet” mimo svih pravila u saziv Skupštine, a onda dva dana nakon toga i njen izbor u sastav UO, uprkos činjenici da je bilo poznato da se navedena firma nikad nije bavila muzičkim izdavaštvom i da se, u trenutku izbora, nalazila u sukobu interesa.

UO je očigledno bio instruisan od strane menadžmenta da svojom odlukom doda na listu članova Skupštine firmu “Gold diginet”, iako ni po Statutu ni po Poslovniku o radu Skupštine UO nema ta ovlašćenja, već može samo da konstatuje prestanak članstva.

Takođe, odluka o stavljanju na Listu članova Skupštine firme “Gold diginet”, doneta je nakon isteka roka za predaju kandidatura za članstvo u UO, usled čega “Gold diginet” u momentu zaključivanja kandidatura nije ispunjavao elementarni formalni uslov za članstvo u UO jer nije bio čak ni član saziva Skupštine. Zbog toga, kandidatura te firme nije mogla, niti smela da bude prihvaćena niti da se nađe na izbornom listiću.

Ono što je posebno bilo problematično u ovom slučaju jeste to što su članovi Skupštine svesno bili obmanuti od strane menadžmenta da je kandidatura “Gold diginet” bila u skladu sa aktima. Usled okolnosti da se lice, koje je u sukobu interesa i koje se mimo pravila, kao kandidat našlo na glasačkom listiću, dovela je do toga da se izbori za jednog člana UO ponove iako je, po pravilima, trebalo da dođe do ponavljanja celokupnih izbora.

Nakon što su se neki članovi, pre svega oni iz redova izdavača, žalili na pomenute nepravilnosti i pošto je žalba došla i do Zavoda za intelektualnu svojinu, rukovodstvo Sokoja bilo je primorano da izbor “Gold digineta” poništi i na vanrednoj skupštini izabere novog člana UO. Iako je ovim postupkom nanet ozbiljan udarac ugledu organizacije, te zbog sazivanja nove vanredne Skupštine nepotrebno potrošen dodatni novac autora, odgovorni za ove namerne propuste nisu snosili nikakve sankcije niti posledice.

Prema nekim tumačenjima, u pozadini čitave priče krila se namera tadašnjeg direktora Kovačevića, kome mandat ističe krajem ove godine, da izborom njemu bliskih i lojalnih pojedinaca u Upravni odbor, koji bira direktora organizacije, obezbedi da na tu funkciju budu izabrani ljudi pod njegovom kontrolom.

Pravilnik o sukobu interesa donet je 2008. godine sa ciljem da se kompozitor Miodrag Ilić (poznatiji kao Mile Bas), smenjeni predsednik Nadzornog odbora, onemogući da postane član Skupštine. Da se taj Pravilnik selektivno primenjuje pokazuju i činjenice da u trenutnom sastavu Upravnog odbora sedi više članova koji su u sukobu interesa, i to po podacima koji su javno dostupni na sajtovima ovih udruženja i firmi na internetu, pa je tako Nikola Čuturilo istovremeno član Upravnog odbora i Udruženja rok, džez i zabavne muzike, koje je korisnik Sokoja, Milan Đurđević je direktor Valjevskog festivala, Ivana Stefanović član Upravnog odbora Bunt Festivala i vlasnik Centra za muzičku akciju, a Vlada Maričić direktor Šabačkog festivala. Nadzorni odbor Sokoja nije želeo da ispita ove navode što jasno govori o nameri da u organima Sokoja, sede poslušni autori.

Upravni odbor Sokoja odobrava novčana sredstva iz Fonda za kulturna davanja, koji se formira odbijanjem sredstava svim autorima. Na listi odobrenih pojekata svake godine se nalazi Centar za muzičku akciju, čiji je vlasnik Ivana Stefanović. Čak i da Centar za muzičku akciju nije korisnik, ovo je jasan sukob interesa, gde gospođa Stefanović, sama sebi odobrava sredstva iz zajedničkih fondova.

Raspodela naknada autorima na osnovu nezakonitih potvrda emitera

Veliki skandal u radu Sokoja izbio je kada je otkriveno da su vršene isplate autora na osnovu potvrda emitera, a mimo košuljica, čiji izgled, način i rokove dostavljanja propisuju Zakon o autorskim pravima i Pravilnik o muzičkim košuljicama Sokoja.

Odredbe pomenutog Zakona i Pravilnika jasno propisuju obavezu emitera da u tačno predviđenim rokovima, obaveštavaju Sokoj o učestalosti i obimu iskorišćavanja predmeta zaštite, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obračun i raspodelu naknada. Prema tim odredbama pomenuti podaci se dostavljaju jedanput mesečno, u roku od 15 dana od dana početka korišćenja predmeta zaštite, na način i u formi određenoj opštim aktima organizacije.

Dokazi o postojanju ozbiljnih nepravilnosti u ovom segmentu poslovanja pojavili su se kada su iz same organizacije procurele potvrde emitera koje su, umesto zakonom predviđenih košuljica, korišćene za naplatu tantijema od Sokoja. Tako su pojedini autori naknade naplaćivali na osnovu potvrda koje su, iako sa zaglavljem Sokoja, nosile potpise i pečate Radio-televizije Srbije, a koje su izdate sa zakašnjenjem od godinu dana. U potvrdama koje su izdate tokom juna 2017. godine, navodi se da je reč o podacima o emitovanju koji nisu navedeni u redovno dostavljenim muzičkim košuljicama za 2016. godinu. Prema podacima iz samih potvrda, one su izdavane kako bi bile upotrebljene kao finansijski podaci za raspodelu tantijema, dakle kao finansijske isprave.

Ovu praksu potvrdio je i Savet autora u svom Izveštaju za period jun 2017 – maj 2018. godine, u kome je konstatovano da je posebno formirana komisija utvrdila da je povećanje tantijema pojedinih autora “direktna posledica činjenice da emiter (RTS) nije dostavio sve podatke o emitovanim delima u predviđenim rokovima, već sa velikim zakašnjenjima”, zbog čega su isplate tim autorima obuhvatale period od nekoliko godina! Uprkos utvrđenim nepravilnostima, pa čak i ozbiljnih sumnji da je reč o falsifikovanim finansijskim ispravama, odgovornost za nastale propuste u potpunosti je izostala.

Direktor izbegava odgovore

Uprkos brojnim dokumentovanim primerima ozbiljnih nepravilnosti i obećanju direktora Aleksandra Kovačevića, Istraživački tim Antidota do trenutka objave ovog teksta nije odbio odgovore na pitanja koja su upućena rukovodstvu Sokoja.

Nakon više telefonskih razgovora obavljenih sa direktorom Kovačevićem i njegovog stalnog izbegavanja i prolongiranja termina za održavanja predloženog intervjua, Istraživački tim Antidota uputio je mail sa pitanjima za direktora Sokoja sa molbom da nam odgovori budu dostavljeni do 1. oktobra. Pravdajući se zauzetošću zbog dvodnevnog službenog putovanja u Sloveniju, direktor Kovačević je zatražio da mu rok za slanje odgovora produžimo do ponedeljka 8. oktobra, na šta je redakcija Antidota pristala uprkos tome što je to odlaganje zahtevalo ozbiljno revidiranje planova i odlaganja u pogledu rada na svim tekućim projektima.

Umesto obećanih odgovora gospodina Kovačevića, Antidotu je upućen mail od strane Jelene Sablić, stručne saradnice Odeljenja za komunikacije Sokoja, u kome nam je predloženo novo višenedeljno odlaganje u pogledu roka za dobijanje traženih odgovora.

“Ukoliko ste saglasni, možemo da dogovorimo termin krajem sledeće nedelje ili od 22. oktobra. Trenutno smo u procesu ISO sertifikacije, pa iz tog razloga ne možemo predložiti raniji termin”, navedeno je u mailu koji je redakciji Antidota poslala Jelena Sablić.

S obzirom da je taj predlog značio direktno kršenje obećanja koje nam je dao direktor Kovačević, ali i zbog okolnosti da bi dodatno višenedeljno odlaganje ugrozilo rad na ostalim važnim projektima Antidota, taj predlog nismo mogli da prihvatimo. U odgovoru novinra Antidota, direktoru Kovačeviću je ostavljena mogućnost da nam obećane odgovore dostavi do trenutka objavljivanja teksta što se nažalost ipak nije dogodilo. Umesto odgovora, 17. oktobra 2018. godine, članovi organizacije su obavešteni da je direktor Kovačević podneo neopozivu ostavku, a da je na njegovo mesto, privremeno postavljen dosadašnji operativni direktor Dejan Manojlović, lice koje je Kovačević mimo svih procedura doveo u Sokoj i postavio ga za na visoku funkciju. Manojlović je na novu funkciju imenovan na predlog predsednika UO Srđana Hofmana, takođe, višegodišnjeg funkcionera Sokoja i osobe bliske donedavnom direktoru Kovačeviću.

Prema podacima do kojih je došao istraživački tim Antidota, novopostavljeni v.d direktora Sokoja Dejan Manojlović, 2014. godine sporazumno je napustio Sokoj zbog neadekvadnog rada po oceni direktora, zamenika direktora, predsednika i potpredsednika Upravnog odbora. Sadašnji v.d je u Sokoju najpre kao konsultant proveo 6 meseci kada je od Sokoja naplatio nekoliko hiljada evra za poslove ocene zaposlenih i izrade dokumenata. Ocene koje je dao bile su osnov pojedinih zaposlenih za tužbu, dok je za interne dokumente angažovan novi konsultant kome je ponovo plaćeno za iste one poslove koje Manojlović nije završio.

Najzanimljiviji deo biografije novog v.d. direktora Sokoja jeste njegova prijava protiv direktora Kovačevića zato što mu nije bilo isplaćeno sve što je bilo dogovoreno sporazumnim raskidom ugovora o radu. Sumarno, konsultant koji nije završio posao, potom pomoćnik direktora Sokoja koji nije zadovoljio, pa ponovo konsultant koji ponovo nije zadovoljio i kome je direktor odbio da plati, postaje v.d. direktora Sokoja. Osoba koja preti da će tužiti Sokoj sudu i Zavodu za intelektualnu svojinu, sada zastupa interese autora, od kojih je za 6 meseci uzeo ogroman novac. Naši izvori navode da Manojloviću nedostaje svega par godina staža do penzije, što je, prema proceni bivšeg direktora Kovačevića, dovoljno da se on rehabilituje i ponovo vrati na poziciju direktora sa sadašnjeg mesta savetnika na koje je imenovan nakon neopozive ostavke.

Naši izvori ukazuju i da je Manojlović na mesto v.d. direktora došao sa radne pozicije operativnog direktora Sokoja, što je funkcija koja pre njegovog imenovanja na tu poziciju uopšte nije ni postojala u sistematizaciji radnih mesta, već je namenski izmišljena kako bi on dobio uhlebljenje koje je dogovorio sa tadašnjim direktorom Kovačevićem.

Lica bliska Sokoju potvrđuju navode o nepravilnostima

Za razliku od, sada već bivšeg, direktora i njegovih PR savetnika, nekoliko ljudi bliskih Sokoju pristalo je da odgovori na pitanja novinara Antidota, dok su zaposleni u Sokoju to odbili jer se plaše odmazde menadžmenta. Novinarima Antidota je objašnjeno da je direktor doneo Pravilnik o poslovnoj tajni, koji krije informacije iz rada Sokoja i od samih autora, dok je Pravilnikom o radnoj disciplini uvedeno drakonsko kažnjavanje zaposlenih.

Naši sagovornici su potvrdili tačnost navoda bivšeg predsednika UO Petra Stokanovića. Oni na prvom mestu ukazuju da je Sokoj na volšeban način izgubio višemilionski spor protiv najvećeg kablovskog operatera SBB. Iako je tačan iznos, za koji su autori članovi Sokoja oštećeni, do danas ostao tajna, izvori iz ove organizacije ukazuju da je za ovaj slučaj krivcem proglašen desetogodišnji advokat Sokoja Milutin Trninić i to tek nakon što je on, za gubitak spora sa SBB, optužio Draganu Kovačević-Mihajlović, zaposlenu u Sokoju, za koju naši sagovornici tvrde da je bila u emotivnoj vezi sa direktorom Kovačevićem. Ona je, prema tvrdnjama advokata, napravila propust u radu i to tako što nije poslala dopis koji je trebalo da pošalje, a što je doveo do preokreta toka postupka. Iako je advokat tu zaposlenu osobu označio za odgovornu, tim povodom nije sproveden disciplinski postupak niti su ispitane njegove tvrdnje. Naši sagovornici ukazuju da je tvrdnja advokata trebalo da bude uzeta utoliko ozbiljnije ukoliko se zna podatak da on ranije nije izgubio ni jedan jedini bitniji spor u kome je zastupao Sokoj.

Zaposleni u Sokoju, takođe, svedoče da je pomenutom advokatu, Dragana Kovačević Mihajlović otvoreno pretila da će ga izbaciti iz Sokoja, ali i da je, zahvaljujući vezi sa direktorom Kovačevićem, u poslednje 4 godine u Sokoju zaposlila svoju kumu, sestru svog supruga i dve drugarice što svedoči da je voljom i saglasnošću prvog čoveka organizacije nepotizam u njoj postao redovna pojava. Pored toga, pomenutom advokatu je pretila da se “neće se smiriti dok on više ne bude advokat Sokoja" što se ubrzo i obistinilo. Isto se desilo i zaposlenima koji su dobili otkaz pre koji mesec, jer su se zamerili dotičnoj. Sličnu izjavu "ja ću te išutirati iz Sokoja" je ponovila i direktor je naložio operativnom direktoru da nađe model za otkaz i zaposleni je otpušten jer nije evidentirao cigaret pauzu ispred zgrade Sokoja. Pored toga pomenuta zaposlena je svake godine višestruko nagrađena sa 13. i 14. platom, naravno i privatnim mobilnim telefonom od para Sokoja..

Značajno pitanje na koje direktor Kovačević nije prižio odgovor jeste i to zašto SBB nije tužen čim je prestao da plaća nadoknade, odnosno čim je ustanovljeno da dostavlja lažne podatke, nego je čekao da značajan deo duga zastari? Iako odgovornost za nastalu zastaru nikada nije utrđena, simptomatično je da se i u ovom slučaju u centru zbivanja našla Drgana Kovačević Mihajlović koja je u to vreme bila koordinator zaduzen za poslovanje sa SBB.

Drugi veliki slučaj na koji su ukazali i pošiljaoci anonimnog pisma članovima Sokoja, ali i bivši presednik UO Petar Stokanović, jeste slučaj ugovora sa Belitom i softverom koji je bio predmet tog ugovora. Oni su ukazali da aktuelni direktor nije aktivirao odredbu Ugovora sa Belitom kojom je bilo moguće da o trošku Belita, Sokoj angažuje treću firmu da završi softver. Ni za ovaj propust nije utvrđena odgovornost niti je sproveden disciplinski postupak zbog čega su izostale i sankcije protiv odgovornih lica. Istovremeno, Sokoj već 8 godina godišnje plaća oko 14 miliona dinara za softver, iako on još uvek nije završen.

Kada je u pitanju skandal sa izborom novih članova UO, kada je u taj organ izabran član koji nije ispunjavao formalne uslove (u trenutku kandidature nije bio član saziva Skupštine) i za koga se kasnije ispostavilo da se nalazio i u sukobu interesa, naši sagovornici tvrde da su sve odluke doneli Nadzorni i Upravi odbor. Na osnovu toga direktor je skupštini sugerisao da prihvati i glasa za “Gold diginet”, firmu protiv koje nije podneta tužba uprkos činjenici da ne plaća naknadu Sokoju. Da podsetimo, u slučaju kandidature “Gold digineta”, došlo je do vremenskog raskoraka u odlukama zbog čega vreme objave liste, kao uslova za njenu punovažnost, nije bilo ispunjeno, a postojalo je i odsustvo nadležnosti za dopunu liste onih koji su je dopunili.

Što se tiče slučaja isplate tantijema pojedinim autorima na osnovu pisanih potvrda emitera koje glase na ime i koje su dostavljane sa velikim zakašnjenjem i mimo propisane forme, do toga je došlo na osnovu plana raspodele čije su izglasavanje izlobirali autori koji su povezani sa RTS (emiterom koji je izdavao te potvrde). Bez objašnjenja direktora Sokoja ostalo je pitanje pravičnosti raspodele ako anonimni autori, na osnovu pomenutih potvrda, dobijaju najveće iznose, ali i čudna okolnost da su mnogi autori imali ogroman porast honorara nakon ulaska u organe Sokoja. Izvori iz same organizacije ukazuju da se to događa zato što pomenuti autori dolaze u stručnu službu i rešavaju svoje privatne probleme sa emitovanjem, a ne globalno za sve članove organizacije.

Veliki problem u poslovanju Sokoj ima i sa naplatom prihoda od digitalnih servisa (Deezer i sl.) što se, prema objašnjenjima rukovodstva, događa zato što nema stručnjaka iz te oblasti i zato što nije izrađen softver za obradu fajlova (Belit). To međutim, ne može da objasni podatak da je 2015-2016. naplaćeno emitovanje preko servisa Youtube, što je bio rezultat rada Kovačevićevog najbližeg saradnika, koga je kao nagradu za uspešan rad, uklonio sa tog posla, a isti poverio Dragani Mihajlović-Kovačević, kako bi joj bila povećana plata.

Odgovornošću direktora, veliki propusti u radu organizacije napravljeni su višegodišnjim neplaćanjem PDV u skladu sa zakonom sve do dolaska poreske policije koja je ustanovila ozbiljne propuste zbog kojih je nadležnom tužilaštvu podneto nekoliko krivičnih prijava protiv direktora Kovačevića, koje, prema našim saznanjima, još uvek nisu procesuirane.

Simptomatično je i to da je u poslednje 4 godine, direktor Kovačević zamenio 8 rukovodilaca od kojih su neki, dugogodišnji saradnici i zaposleni u organizaciji, Sokoj napustili zbog mobinga i pritiska direktora. Zbog toga su dva višegodišnja najbliža saradnika Kovačevića tužili za mobing.

Takođe, sada u Sokoju postoje tri direktora, što nikada nije bila praksa te organizacije koja postoji 60 godina, a cilj toga je da se napravi trijumvirat, čiji će se članovi rotirati iz mandata u mandat i pokrivati jedni druge što je, po svoj prilici, praksa čija je primena počela ostavkom direktora Kovačevića i imenovanjem na mesto vd dosadašnjeg operativnog direktora.

Ništa manje zabrinjavajući nisu ni podaci da je Sokoj, zbog administrativnih propusta zaposlenih, u poslednjih par godina platio oko 4 miliona dinara po sudskim presudama. Zbog navedenih propusta nije pokrenut ni jedan disciplinski postupak, niti su odgovorni autorima nadoknadili nastalu štetu. Simptomatično je da o ovoj vrsti nepotrebnih troškova članstvo udruženja nije obaveštavano. Razlog za ovakvu praksu je jasan: ukoliko postoji odgovornost direktora, stvar se zataškava, a kada je zaposleni sam kriv onda se primenjuju drakonske kazne.

Na kraju, naši sagovornici su ukazali na žalbe velikog broja autora zbog višegodišnjih kašnjenja tantijema iz inostranstva. Prema njihovim navodima, to se događa zato što nije razvijena automatska obrada podataka što je bio zadatak Belitovog softvera, već se obračuni rade ručno. Međutim, kamata koju Sokoj ostvari na honorarima autora, koje zbog navodnih tehničkih razloga isplaćuje sa kašnjenjem, prikazuje se kao prihod u finanijskom izveštaju. Sokoj tako uzima kamatu na novac domaćih autora, a u raspodeli ga deli drugim autorima, uključujući i one inostrane što predstavlja samo još jedan vid manipulacije novcem onih čija bi prava Sokoj trebalo da štiti.

Slučaj Belit: Ugovor za isisavanje novca iz Sokoja

Prema ugovoru od 19. marta 2009. godine, koji je u ime Sokoja potpisao direktor Aleksandar Kovačević, dok su u ime Belita potpise na njega stavili Dušan Poznanović i Dragan Kaslica zastupnik Beneta Kernela, predviđeno je da u roku od 24 meseca firma Belit izradi softver koji je Sokoj, prema ugovoru, platio 510.000 evra plus PDV. Ugovor je u Sokoju zaveden pod brojem 02-4064/1 i njegov sadržaj je zaštićen statusom poslovne tajne.

Prema izvorima iz organa Sokoja kojma je ovaj dokument dostupan, članom 6 ugovora bilo je predviđeno da ukoliko firma Belit nepotpuno ili nestručno izvede poverene joj poslove, Sokoj je imao ovlašćenje da angažuje treće lice radi realizacije tih poslova, a na teret Belita kao izvršioca. Takođe, istim članom Ugovora bilo je predviđeno da u slučaju prekoračenja roka završetka svake pojedinačne faze, Belit se obavezuje da Sokoju plaća penale u visini od 0.2% dnevno od vrednosti posla, za svaki dan kašnjenja, a najduže za 30 dana od predviđenog roka. U slučaju prekoračenja i dodatnog roka od 30 dana, Sokoj je imao pravo na raskid ugovora i naknadu štete i izmakle dobiti.

Međutim, uprkos višestruko probijenim rokovima koji su bili predviđeni ugovorom, direktor Sokoja nikada nije aktivirao zaštitne klauzule ugovora kako bi zaštitio interes organiazcije kojom rukovodi.

Članom 9. ugovora određeno je da firma Belit i Benet Kernel zadržavaju sva autorska prava na softveru koji izrade uz obavezu neustupanja softvera trećim licima bez pismene saglasnosti Sokoja. Ova odredba dobila je svoje puno značenje tek sa potpisivanja pratećeg Ugovora o održavanju softvera od 12. aprila 2012. godine, kojim je utvrđena cena održavanja i unapređivanja softvera, kao i uvođenja novih funkcija. Za te usluge određen je iznos koji je Sokoj plaća mesečno, a iznos je izračunat preko procenta osnovice za održavanje – odnosno procenjene vrednosti softvera.

Ta vrednost je 2013. godine iznosila 510.000 evra da bi “razvojnim angažovanjem” 2017. godine ona dostigla iznos od 701.000 evra. Prema slovu ugovora o održavanju i aneksima 1, 2 3 i 4, Sokoj je bio u obavezi da mesečno plaća 1,67% na ime održavanja softvera, što godišnje iznosi 20,04%. Tako je u prvoj godini održavanja (2013/2014) Sokoj na ime održavanja softvera izdvajao 8.500 evra mesečno (plus PDV), odnosno 102.000 evra godišnje (122.000 evra sa PDV). Usled godišnjih uvećanja vrednosti osnovice za obračun cene održavanja (koja je dostigla iznos od 701.000 evra), održavanje softvera je tokom 2017. godine mesečno dostiglo iznos od 11.700 evra, odnosno 168.000 evra godišnje sa uključenim porezom na dodatu vrednost.

Naši sagovornici ukazuju da je najopasnije u ovom ugovoru to što je Belit zadržao autorsko pravo na softveru usled čega nije moguće angažovati neku drugu firmu za održavanje softvera, jer bi to značilo povredu Belitovog autorskog prava. Takva pozicija Belitu kao održavaocu softvera daje veliki ucenjivački potencijal, kako u pogledu nametanja cene održavanja, tako i u pogledu stalnog produžavanja važenja Ugovora o održavanju. To, međutim, nije ništa u odnosu na problem koji bi mogao da nastane u slučaju bankrota firme Belit kao vlasnika autorskog prava na softveru, usled čega bi prestalo apdejtovanje i bilo kakvo održavanje softvera, a Sokoj bi bio prinuđen da izdvoji ogroman novac za izradu potpuno novog softvera.

Dakle, u ovom slučaju, organizacija koja se bavi autorskim pravom, slučajno ili namerno, pala je baš na polju autorskog prava za softver koji je preskupo plaćen.

Gaženje prava malih autora

Producent Ivan Obradović, sa pozicije autora čije bi interese Sokoj prvenstveno treblo da štiti, ukazuje da najveći problem u radu te organizacije i raspodeli predstavlja odsustvo digitalnih košuljica.

“Uprkos stalnim najavama i obećanjima činjenica je da rukovodstvo i stručn eslužbe Sokoja, zajedno sa velikim emiterima godinama unazad nisu u stanju da implementiraju primenu digitalnih košuljica. Odsustvo rezultata na tom planu izaziva sumnje da nekome nije u interesu da se uspostavi mehanizam za precizno i tačno beleženje broja izvođenja autorskih muzičkih dela. Očigledno je da postoji sprega između pojedinih urednika na televizijama i nekih kompozitora autora u kojoj se fingiranim prikazom emitovanja utiče na raspodelu tantijema i na račun drugih autora ostvaruje ekonomska korist. Takođe, očigledno je i da unutar Sokoja postoji kartel ljudi koji imaju svoje ljude u Upravnom odboru i ostalim telima organizacije. Svedoci smo brojnih pritužbi o postojanju zloupotreba i sukobu interesa. S druge strane, pojedini kompozitori imaju bolju prođu na televizijama zahvaljujući ličnim kontaktima sa urednicima i vlasnicima tih televizija”, ukazuje Obradović na probleme sa kojima se autori svakodnevno sreću u praksi.

On ističe da postoji svega nekoliko autora koji dobijaju enormne godišnje tantijeme dok ostalima ostaju mrvice. “Mislim da se realno stanje u pogledu broja emitovanja kompozicija adekvatno ne reflektuje i na raspodelu naplaćenih tantijema. Problem je i što su košuljice netačne, mogu da se fingiraju, nema elektronskog monitoringa. Recimo, znam za slučaj mog prijatelja koji je dobio nekoliko stotina evra zato što mu je numera navodno emitovana preko 1.000 puta na nekoj lokalnoj stanici što je realno nemoguće. S druge strane imao sam slučaj da sam z agodinu dana dobio čitavih 1.000 dinara za pesmu koja se u pojedinim periodima po ceo dan vrtela na televizijama i radio stanicama”, navodi Obradović i dodaje da su na udaru takve prakse naročito mali autori čije produkcijske kuće imaju manje godišnje promete i čija su prava najugroženija, što je u sistemu zaštite i ostvarivanja autorskog i srodnih prava nedopustiva anomalija.

“Nesklad između iznosa koji primaju prateći lokali iz Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI) i ja kao autor iz Sokoja je neobjašnjiv. Da vas podsetim, raspodela se vrši u odnosu 50 procenata za Sokoj, a po 25 za PI i OFPS i izdavače. Dakle, na putu od onih koji plaćaju autorske naknade do autora, duplo veći iznos u odnosu na izvođače i izdavače u Sokojevoj konačnoj raspodeli postane manji, što slikovito govori koliko se u Sokoju novca izgubi na putu od emitera do autora”, istakao je Obradović.

On je podsetio i na veliki problem nastao sklapanjem sporazuma sa partnerskom organizacijom iz Nemačke GEMA, koja je u to vreme bila u velikom sporu sa servisom You Tube. Zbog tog spora, u čije je središte Sokoj upao nesmotrenom i lošom poslovnom odlukom menadžmenta, spotovi srpskih autora bili su blokirani na nemačkom tržištu, koje je najprofitabilnije tržište za naše autore. “Imali smo problem da objasnimo izvođačima zašto su im pesme zabranjene, da nije problem do nas, već do spora koji postoji između You Tube i GEMA. Ogroman novac nepovratno je izgubljen zbog toga”, ukazuje Obradović i dodaje:

“Veliki problem za autore jeste i to što naši pevači izvođači, kada gostuju u inostranstvu, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, po pravilu ne prijavljuju svoje nastupe da bi izbegli plaćanje poreza. U takvim situacijama honorari im se isplaćuju na crno, a autori bivaju oštećeni pošto celukap iznos ostaje samo izvođačima. A u pitanju je možda i najvažniji izvor prihoda koji pevači ostvaruju. Sve što se zaradi na domaćem tržištu je sitno u odnosu na prihode koji se ostvaruju od inostranih nastupa.”

Mladi beogradski producent na kraju ukazuje i na problem nastao sa Belitovim softverom. “Imali smo veliki problem i sa prijavljivanjem dela. Imao sam slučaj da sam dva puta morao da prijavim delo, da bi se kasnije naprasno ispostavilo da je već bilo prijavljeno”, zaključio je Obradović u razgovoru sa novinarima Antidota.

Sokoj zloupotrebljava monopolski položaj na tržištu

Kada je reč o kontroverzama nastalim u poslovanju Sokoja, pojedini autori članovi i stručnjaci upućeni u ovu problematiku slažu se da uzroci leže u manjku odgovornosti rukovodstva i netransparnetnosti u poslovanju organizacije.

Ognjen Uzelac, direktor firme “Fair Share” i sudski veštak za autorska i srodna prava, ističe da Sokoj nije organizacija u sistemu zaštite, već u sistemu ostvarivanja autorskog prava. “Za zaštitu autorskog i srodnih prava nadležni su zakonodavstvo, pravosuđe i uprava, a za ostvarivanje individualni nosioci prava i njihove organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. U sistemu ostvarivanja autorskog prava, Sokoj obavlja isključivo delatnost ostvarivanja tog prava na kolektivan način. Na tržištu kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, Sokoj ima faktički monopol koji je od 2009. godine, bez ikakve praktične potrebe, postao i zakonski. Umesto da učini sve da spreči moguće zloupotrebe monopola kolektivnih organizacija, država je učinila sve da Sokoju i drugim kolektivnim organizacijama ukloni svaku konkurenciju, pa čak i onu zakonitu i lojalnu. Tako, u nedostatku makar i potencijalne konkurencije, ni Sokoj ne čini ništa da unapredi usluge koje pruža nosiocima autorskog i srodnih prava i njihovim korisnicima. Naprotiv, sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, odnosno monopol kolektivnih organizacija je do te mere zloupotrebljen, da su u pitanje dovedeni i samo autorsko i srodna prava i njihovo tržište”, naveo je Uzelac u izjavi za Antidot.

On dalje ukazuje da bi Sokoj trebalo da ima samo jednu funkciju “da pospeši tržišnu efikasnost, odnosno da efikasnije od korisnika i individualnih nosilaca, za njihov račun, ostvari njihovo autorsko i srodna prava u odnosu sa korisnicima, zbog čega je tržišna efikasnost jedini problem Sokoja”.

“U praksi to znači efikasnost u ugovaranju korišćenja dela iz repertoara Sokoja, evidenciji korišćenja, naplati naknade i njenoj raspodeli nosiocima prava prema stvarnom korišćenju njihovih dela i predmeta zaštite srodnih prava. U Sokojevom poslovanju, sve što je navedeno predstavlja problem jako dugo, još od raspada socijalističke Jugoslavije do danas. Repertoar Sokoja je nepoznat korisnicima, obaveza evidencije korišćenja dela je u potpunosti i zakonom prebačena na korisnika, falsifikovanje podataka o korišćenju, ključnih za raspodelu naknade, predstavlja redovnu pojavu, upravljanje Sokojem i kontrola njegovog rada od strane članova organizacije praktično ne postoji. Rezultat svega navedenog jeste to da se poslovanje Sokoja svodi na sistemsko otimanje novca od korisnika i međusobnu grabež prilikom njegove raspodele”, istakao je Uzelac.

On ističe da poslovanje Sokoja karakterišu monopolski položaj na tržištu ostvarivanja autorskog i srodnih prava na kolektivan način, zloupotreba tog monopolskog položaja i prema nosiocima prava i prema korisnicima, loše rukovođenje, odsustvo odgovarajuće kontrole, nestručnost i korupcija državne uprave, konkretno Zavoda za intelektualnu svojinu “kome više priliči naziv Zavod za vređanje intelekta i krađu svojine”. Uzelac ukazuje da postoji mnogo problema i van Sokoja koje je potrebno istovremeno rešiti da bi se problem Sokoja rešio i unutar same te organizacije.

“Sokoj pruža otor svemu što bi mu ugrozilo postojeći monopol, kršeći pri tom i domaće i propise EU, kao i dobru poslovnu praksu kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava razvijenih tržišta. Primena Direktive o kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava u punom obimu, sasvim bi jasno pokazala užasavajuće razmere nefunkcionalnosti i zloupotrebe sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Zbog toga će i Sokoj i druge kolektivne organizacije, u saradnji sa svojim mentorima iz Zavoda za intelektualnu svojinu, koji ispred Vlade predlaže zakonska rešenja iz oblasti autorskog i srodnih prava, pokušati da iz Direktive preuzme samo one delove koji neće ugroziti dosadašnji kriminalan način poslovanja domaćih kolektivnih organizacija i to predstaviti kao usvajanje rešenja evropskog zakonodavstva”, navodi Uzelac i dodaje:

“Manje-više svaka Skupština Sokoja jeste tragikomična nedemokratska predstava gde većina prisutnih članova, kojih je jako malo u odnosu na ukupan broj članova organizacije, daje podršku odnosno 'legitimitet' odlukama rukovodstva organizacije. Odluke su, pre nego što ih rukovodstvo Sokoja predloži Skupštini na usvajanje, prethodno usaglašene i upodobljene interesima pojedinih interesnih grupa, koje na ovakav način zloupotrebljavaju Sokoj za lično neosnovano bogaćenje. I za ovo je odgovoran Zavod za intelektualnu svojinu, čija nadležnost je nadzor i kontrola rada kolektivnih organizacija.”

Uhodana mašina za gutanje novca autora

Poznati kompoziitor Miodrag Ilić, vlasnik izdavačke kuće “Studio MMI”, ukazuje da su način rukovođenja Sokojem i brojne zloupotrebe u radu te organizacije, najveće prepreke u zaštiti i ostvarivanju prava autora.

“Kada govorimo o Sokoju kao organizaciji za ostvarivanje autorskog prava, možemo da konstatujemo da je ona mutirala u mašinu koja guta novac autora Srbije. U rukovodstvu Sokoja gotovo da i nema pravih autora kompozitora, vlast su preuzeli aranžeri i tekstopisci pod kontrolom direktora i ljudi koji decenijama tamo sede, kao nešto rade i troše autorski novac. Tamo na primer imate Srđana Hofmana, čoveka za koga ja ne znam da je napisao jednu jedinu notu u životu, ali je zato u okviru organizacije autora, decenijama unazad preko naknada za rad u organima i donacija uzeo više od bilo kojeg autora”, ukazuje Ilić.

On precizira da postoje brojni načini putem kojih se otima novac autora. “Jedan od omiljenih je preko konkursa za doniranje projekata, što je nezakonito. Ja kao autor nikada nisam potpisao odobrenje da se moj novac deli bilo kome. Sokoj nije kulturno-umetnička zajednica, niti fondacija, već esnafsko udruženje sa precizno utvrđenim mandatom da prikuplja i autorima prosleđuje njihov novac”, navodi jedan od najpoznatijih kompozitora narodne muzike.

Ilić ističe da u radu same organizacije ništa nije transparentno, da je redovna praksa da se potpisuju ugovori (npr. sa kompanijom Google za You Tube) pod velom tajne, sa klauzulama o tajnosti informacija, kao i da je sav obračun honorara, koliko je njemu poznato, izmešten van samog Sokoja. On procenjuje da za svoje finkcionisanje i nepotrebne troškove Sokoj od autorskih para uzima ogroman procenat koji daleko prevazilazi zakonske okvire, iako se u zvaničnim izveštajima tvrdi da troškovi iznose oko 20% ukupno naplaćenog fonda naknada.

Ilić je precizirao da je do sada čak i Zavod za intelektualnu svojinu jako malo mera preduzimao u sferi nadzora nad radom Sokoja, pravdajući svoju pasivnost manjkom ili nedostatkom ovlašćenja i mehanizama za delovanje. "Na sajtu Autentike postoji obimna dokumentacija na šta je sve skrenuta pažnja Zavodu, a što je ostalo bez odgovora. Ali suština ostaje ista – naš novac ostaje u njihovim rukama i ne stiže do svojih zakonitih vlasnika”, precizirao je Ilić.

On dodaje da u kršenju autorskih prava učestvuje i RTS. “Sokoj bi novac autorima trebalo da isplaćuje na osnovu košuljica. Pre nekoliko godina pojedini autori počeli su da donose potvrde sa RTS o navodnom emitovanju, na osnovu čega uzimaju desetine hiljada evra, što se ponovo uzima iz fonda novca koji pripada svim autorima. Sokojem rukovodi ekipa na čelu sa direktorom Kovačevićem, a bojim se da pored njega postoji i veliki broj saučesnika, uključujući i firmu koja vrši obračun i plaćanja. Oni kontrolišu naš novac, protiv njih je bilo i krivičnih prijava i onih koje su podnošene Zavodu za intelektualnu svojinu i sve do jedne su završile u fiokama bez pravog epiloga”, istakao je Ilić i dodao:

“Mene lično zanima gde je moj novac i ono što mi po zakonu pripada. Mislim da sve to pod svojom kontrolom drži direktor Sokoja Kovačević, osim ako iza njega ne stoji neko iz senke. Sokoj neće raditi u korist autora sve do trenutka dok Statut organizacije ne postane manji od državnog ustava. Taj statut ima mali milion pravila, umesto da ima samo jedan član - da je to organizacija, ovlašćena od strane države, da u ime autora ubire novac od korisnika i da taj novac raspodeljuje autorima shodno broju emitovanja i kraj. U praksi, rukovodstvo Sokoja najpre odvoji novac za svoje provizije, troškove, donacije i ko zna šta sve, a tek ono što ostane deli se autorima.”

Govoreći o mogućnosti da se takva praksa promeni nakon zatvaranja pregovaračkog Poglavlja 7, Ilić podseća da je pre dve godine u Privrednoj komori održana prva tribina o Poglavlju 7, koje se tiče intelektualne svojine. “Među govornicima je bilo stručnjaka i zvaničnika i tamo je bukvalno rečeno da evropska Direktiva nije sveto pismo, da ona može i ovako i onako da se primenjuje i mislim da je svima jasno šta je time poručeno. Zbog toga ja ne očekujem drastična poboljšanja tokom pregovora u okviru Poglavlja 7, baš zbog opstrukcija koje dolaze iz samog sistema”, naveo je Ilić.

Pored sistemskih nedostataka on ukazuje i na loše funkcionisnje i probleme u samoj strukturi organa Sokoja. “U vreme kada sam ja bio predsednik Nadzornog odbora Sokoja, nisam dozvolio da me uplaše, niti korupmpiraju. Sve sam prijavljivao policiji. Tu je bilo toliko nepravilnosti koje su činjene bez ikakve zadrške, pošto su oni znali da to niko ne kontroliše. Posle tri meseca rada, ja sam ustanovio da je Kovačević mimo pravila potrošio preko 300.000 evra i svi iz tih tela su skočili da ga brane. To pokazuje da su sami autori dozvolili da ljudi koji nisu autori preuzmu kontrolu nad njihovim novcem i njihovim pravima”, naveo je Ilić.

On smatra da jedino rešenje za okončanje postojeće prakse jeste promena u samom sistemu. “Tu mislim i na tužilaštvo koje ne procesuira krivične prijave, zbog čega se direktor smeje kada se podnese krivična prijava protiv njega. Jedino na šta su oni osetljivi jeste javno objavljivanje istine. Onog trenutka kada njihova imena budu pomenuta u tv dnevniku, oni će početi da rade svoj posao. Ovako, i ljudi u tužilaštvu i organima za nadzor rada kolektivnih organizacija primaju jako dobre plate i njima nije u interesu da se talasa. Estrada i autorska svojina dostižu milionske iznose u evrima i država nema sluha da, ne samo ono što po zakonu mora da štiti, već da su to njeni autori koji nemaju nikog drugog da ih uzme u zaštitu. Dok se država ne pokrene i ne počne da radi svoj posao, bojim se da nećemo imati rešenje za ovu situaciju”, upozorio je poznati kompozitor Miodrag Ilić.

ZAKLJUČAK

Brojna svedočenja o nepravilnostima u poslovanju Sokoja, kao i dokumentacija koja sve to potvrđuje, jasno ukazuju da je ova organizacija, suprotno njenoj osnovnoj funkciji, zauzela centralno mesto u sistemu uzurpacije i sprečavanja ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Da stvari ni izbliza nisu onako blještave i svetle, kakvim se predstavljaju u zvaničnim friziranim izveštajima koje rukovodstvo Sokoja potura na odobrenje i verifikaciju Skupštini organizacije, ukazuje i okolnost odbijanja direktora Kovačevića da javnosti pruži odgovore na legitimna pitanja koja su postavili sami autori članovi organizacije. Na takav zaključak upućuje i to što većina članova organizacije i zaposlenih u njoj, iako složna u kritikama na račun rada aktuelnog rukovodstva, iz straha od odmazde uglavnom odbija da o situaciji u Sokoju govori pod punim imenom i prezimenom.

Zbog svih navedenih propusta rukovodstva Sokoja i nemerljive štete koja je zbog toga naneta autorima, predstojeće usaglašavanje domaće zakonske regulative sa Direktivom EU, u okviru pregovaračkog Poglavlja 7, predstavljaće idelanu priliku da se otklone brojni uočeni sistemski nedostaci koji su kumovali postojećem stanju. Prema sagovornicima Antidota, osavremenjavanje zakonodavnog okvira, uz neizbežno ukidanje monopola organizacija za kolektivno ostvarivanje i zaštitu autorskog i srodnih prava, uz dosledniju primenu nadzora i principa odgovornosti u radu pomenutih organizacija, jedini su način da se postojećim negativnim praksama stane na put i da se stvari postave na svoje mesto.

Ruku pod ruku sa uređenjem samog sistema zaštite prava intelektualne svojine, na samim autorima je da se izbore za kadrovsko provetravanje Sokoja i sređivanje odnosa unutar ove organizacije. Od rešavanja pobrojanih problema u najvećoj meri zavisiće i uloga koju će Sokoj imati nakon liberalizacije tržišta i ukidanja monopola koji sada poseduje. Ukoliko većina autora i dalje bude živela u uverenju da je Sokoj od organizacije za ostvarivanje mutirao u mehanizam za uzurpiranje prava i novca autora, oni će svoju zaštitu potražiti u okviru drugih organizacija i firmi specijalizovanih za zaštitu ove vrste prava. Na kraju, sa nestankom i migracijom većeg dela fondova za raspodelu, čak i oni članovi Sokoja koji su profitirali u postojećim okolnostima, neće više imati interes da ostanu u ovoj organizaciji, zbog čega će najstarije udruženje muzičkih autora na ovim prostorima zauvek nestati sa scene i ostati deo istorije kao primer kako, usled organizacionih nedostataka i nespremnosti da se menja, jedna organizacija može iznutra da se samouništi.