"Partners Group'' demantuje: Jeremić ne živi od para koje zarađuje u investicionom fondu

Tvrdnja Vuka Jeremića, koju je izneo tokom televizijskog duela sa Čedomirom Jovanovićem na TV N1, da je zaposlen u “bordu Partners Group, drugog po veličini investicionog fonda u svetu”, pokazala se višestruko netačnom. Posle višenedeljnih nastojanja da od čelnika ove kompanije dobijemo odgovore o Jeremićevom angažovanju, predstavnica za medije “Partners Group” Jenny Blinch rekla je za Antidot da “Vuk Jeremić nije zaposlen u investicionom fondu 'Partners Group', već je angažovan samo kao spoljni saradnik u okviru neprofitnog projekta 'PG Life' i to kao član Međunarodnog savetodavnog veća”. S obzirom da je u pitanju neprofitno orijentisan, društveno odgovoran projekat koji prati ciljeve Agende UN o održivom razvoju, savetodavno učešće u njemu ne podrazumeva nikakve milionske zarade kojima bi Jeremić mogao da opravda svoje sumnjivo stečeno bogatstvo, što mu je ovom prilikom očigledno bila namera. Dakle, niti je stalno zaposlen u fondu “Partners Group”, niti je "član borda”, niti je taj investicioni fond drugi po veličini u svetu, kako je to Jeremić pokušao da obmane građane Srbije i celokupnu domaću i međunarodnu javnost.

Posle pune dve godine upornog odbijanja da odgovori na pitanja o razlozima zbog kojih je njemu lično i njegovoj organizaciji CIRSD, iz inostranih izvora uplaćeno više od 7,5 miliona dolara (a najnoviji podaci govore da je reč o sumi od preko 9 miliona dolara), Vuk Jeremić je javno saopštio da “živi od novca koji prihoduje od članstva u bordu drugog najvećeg investicionog fonda u svetu Partners Group”. Međutim, i ovog puta Jeremić je javnost uskratio bilo kakvih dodatnih pojašnjenja o tome šta tačno radi u, kako se izrazio, "najvećem evropskom investicionom fondu", koje kvalifikacije i reference su ga preporučile za posao u toj kompaniji, ali i ono, što bi se u nekim drugim okolnostima, da nije reč o predsedniku jedne političke partije za koga je dokazano da se ranije finansirao iz kriminalnih izvora, možda i moglo smatrati nepristojnim pitanjem – koliko tačno iznosi njegova zarada u investicionom fondu “Partners Group”?

S druge strane, Jeremićev pokušaj da milionske iznose kojima raspolaže opravda angažovanjem u okviru PG-a naišlo je na višenedeljno ćutanje čelnika ove kompanije koji su se, jasnim odbijanjem da javno stanu iza svog saradnika, zidom ćutanja ogradili od Jeremića i njegovog novca sumnjivog porekla. To je bio i glavni razlog zbog koga čelnici PG-a nisu želeli da odgovore čak ni na najjednostavnija i čisto formalna pitanja u pogledu Jeremićevog angažovanja u okviru njihove kompanije.

Pokušavajući da, skrivanjem iza imena velikog švjacarskog investicionog fonda, zataška i prepusti zaboravu epizodu sa osuđenim Patrikom Hoom od koga je prihodovao čak 7 miliona dolara, Jeremić je ponovo zaplivao kroz živo blato svojih laži i obmana. Pored toga što građane Srbije gotovo svakodnevno obasipa neistinitim i nedorečenim informacijama, prosto je neverovatna činjenica da Jeremić, koji obavlja funkciju predsednika jedne političke partije, sa neskrivenim ambicijama da jednog dana preuzme funkciju obavljanja vlasti u zemlji, ne vidi ništa sporno u tome što se istovremeno sa svojom političkom delatnošću, bavi komercijalnim poslovima koji bi ozbiljno mogli da utiču na odluke koje bi jednog dana sa pozicija vlasti mogao da donosi. Još skandaloznije jeste to što Jeremić time samo nastavlja raniju praksu koja ga je dovela u čvrste poslovne i finansijske veze sa licima osuđenim za međunarodnu korupciju, sa kojima je radio još u vreme dok je kao specijalni izaslanik Srbije pri UN obavljao dužnost predsedavajućeg GS UN.

Od Patrika Hoa do investicionog fonda “Partners Group”

Već sama informacija koju je Vuk Jeremić izneo o njegovom komercijalnom angažmanu u investicionom fondu – švajcarskoj “Partners Group”, izazvala je veliki broj pitanja i kontroverzi. Pre svega zbog činjenice da je Jeremić u prethodnom periodu najpre skrivao izvore svojih finansija, da bi, kada su oni ipak bili otkriveni i kada se ispostavilo da je njegov glavni finansijer uhapšen i zbog učešća u međunarodnoj korupciji osuđen u Njujorku, lider Narodne stranke u više navrata obmanjivao javnost iznoseći kontradiktorna i nekonzistentna objašnjenja. Istovremeno, Jeremić se pred sudom u SAD pojavio samo kao svedok, iako se iz sadržine njegovog svedočenja itekako može zaključiti da je u njegovim poslovnim vezama sa Patrikom Hoom bilo elemenata umešanosti u njegove koruptivne poslove. S obzirom da je u pitanju bila složena operacija podmićivanja lidera afričkih zemalja zarad sticanja ekstraprofita na tržištu i ekskluzivnog pristupa energetskim resursima zemalja trećeg sveta, ta korputivna shema podrazumevala je pristup i poverljivo lično povezivanje Patrika Hoa sa visokopozicioniranim političarima, što je bio zadatak koji je za njega obavljao Jeremić.

Jedno od prvih pitanja u vezi sa novim poslovnim angažmanom Jeremića u investicionom fondu “Partners Group” bilo je u vezi sa njegovim referencama koje su ga preporučile za obavljanje te vrste posla. S obzirom da Jeremić nema apsolutno nikakvog iskustva u upravljanju investicijama, a da ima bogato iskustvo u pripremanju terena za stvaranje koruptivnih veza između velikih globalnih korporacija i lokalnih političkih aktera u zemljama trećeg sveta, kao logično se nametnulo pitanje - šta bi čovek sa takvim referencama i sposobnostima mogao da radi u jednom uglednom globalnom investicionom fondu?

U nastojanju da od Jenny Blinch, zvaničnice "Partners Group" zadužene za odnose sa medijima, dobiju odgovore na pitanja u vezi sa angažovanjem Vuka Jeremića od strane te firme,  još 8. marta novinari Antidota su uputili Blinčovoj i članovima Borda direktora PG zvanični mail sa pitanjima.

U dopisu upućenom gospođi Blinch, zatražili smo informacije o tome koje tačno poslove Jeremić obavlja za investicioni fond "Partners Group", od kada je zaposlen u toj kompaniji i koje su to reference koje su ga preporučile za ovaj posao. Predstavnike PG takođe smo pitali i da li su im, u trenutku kada su odlučili da angažuju lidera Narodne partije, bile poznate kontroverze koje se dovode u vezu sa Jeremićevim imenom, kao i njegove finansijsko-poslovne veze sa Patrikom Hoom, čovekom koji je pred sudom u Njujorku osuđen zbog učešća u međunarodnoj korupciji.

Kako je odgovor čelnika “Partners Group” uporno izostajao, novinari Antidota su svakodnevnim pozivima kancelarije Jenny Blinch najpre stupili u vezu sa njenim asistentkinjama (predstavile se kao Danielle i Claire), koje su nas obavestili da će se gospođa Blinch oglasiti povodom naših pitanja. Nakon toga usledio je put Blinchove na konferenciju u Singapur, gde je 14. marta bio i Vuk Jeremić koji je tom prilikom pokušao da u direktnim razgovorima sa ljudima iz “Partners Group” ispegla ovu neprijatnu situaciju. Prema informacijama koje je novinarima Antidota dao visokopozicionirani član CIRSD-a, koji je želeo da ostane anoniman, Jeremić je na skup u Singapuru otišao sa namerom da čelnike PG-a ubedi da je žrtva političkog progona te da ih ubedi da mu pruže neku vrstu zaštite. Upravo iz tih razloga čelnici PG-a su o ovom slučaju ćutali gotovo mesec dana, da bi tek po povratku Jenny Blinch iz Singapura, zahvaljujući upornosti novinara Antidota, od nje uspeli da dobijemo potvrdu da Jeremić nije stalno zaposleni u toj kompaniji već samo spoljni saradnik u ad hoc neprofitnom projektu. Time je Blinchova diplomatski, ali potpuno jasno stavila do znanja da i Jeremićevo angažovanje ne podrazumeva nikakvu zaradu, posebno ne onu koja bi se mogla meriti milionima dolara.

Potvrđujući da je upoznata sa pitanjima koja smo joj poslali, Blinch je rekla da se oni kao kompanija neće oglašavati tim povodom s obzirom da je njihovo poslovanje maksimalno transparentno i da sve relevantne informacije o tome postoje na njihovom sajtu. Povodom slučaja Jeremić, ona nam je usmeno saopštila da nekadašnji predsedavajući GS UN nije njihov zaposleni, već je angažovan samo kao spoljni saradnik na neprofitnom projektu “PG Life”.

Već i sama činjenica da čelnici fonda nisu želeli javno da se bave slučajem Jeremića i da odgovore na najjednostavnija pitanja u pogledu razloga za angažovanje lidera Narodne stranke kao spoljnog savetnika "Partners Group", govori o njihovom nastojanju da izbegnu da im se imena dovode u bilo kakvu vezu sa Jeremićem i njegovim finansijama. Uobičajena praksa u kompanijama čije poslovanje u velikoj meri zavisi od javnog poverenja i kredibiliteta koji uživaju, jeste da se ovakvi slučajevi uglavnom rešavaju u tišini i daleko od očiju javnosti. Okolnost da čelnici PG-a nisu javno stali iza svog saradnika, jasno ukazuje da su i u ovoj firmi Jeremiću odbrojani savetnički dani.

Iako je Jeremić rekao da je član “borda” švajcarske kompanije, javno dostupni podaci, na koje nas je uputila Jenny Blinch, ukazuju da je čak i u tom segmentu, obmanuo javnost. I dok “Partners Group” ima Bord direktora, Izvršni komitet, Globalni izvršni odbor, Jeremićevog imena nema nigde na spisku članova ovih tela.

Prema podacima sa zvanične veb prezentacije kompanije, među članovima Borda direktora se nalaze Steffen Meister, Dr. Peter Wuffli, Dr. Charles Dallara, Dr. Marcel Erni, Michelle Felman, Alfred Gantner, Grace del Rosario-Castaño, Dr. Eric Strutz. Patrick Ward i Urs Wietlisbach.

Članovi Izvšnog komiteta su André Frei, Juri Jenkner, Andreas Knecht, David Layton, Marlis Morin i Dr. Michael Studer, dok se u Globalnom izvšnom odboru nalazi 21 lice među kojima, opet, nema ni traga od Vuka Jeremića.

Svi pomenuti članovi rukovodećih tela kompanije “Partners Group” su ljudi sa višedecenijskim iskustvom u upravljanju investicijama, finansijskim plasmanima, rizicima i raznim segmentima modernih finansijskih tržišta. Dakle, sa iskustvom u svemu onome u čemu se Vukl Jeremić nikada i nigde profesionalno nije dokazao.

U javno dostupnim informacijama, međutim, može se pronaći informacija da je Jeremić od strane kompanije “Partners Group” angažovan kao član Međunarodnog savetodavnog veća, tela koje će imati savetodavnu ulogu u realizaciji strategije PG LIFE koja se odnosi na investiciona ulaganja u skladu sa strategijom UN “Ciljevi održivog razvoja”. U pitanju je Impakt fond švajcarske kompanije koji predstavlja neku vrstu poluhumanitarnog angažovanja koje nije na prvom mestu motivisano profitom. To, međutim, za velike svetske korporativne igrače predstavlja ulaznicu na tržišta zemalja trećeg sveta. S obzirom da je reč o neuređenim tržištiuma, sa visokim rizicima poslovanja, obezbeđivanje političkih veza i protekcije jeste ono što je od ključnog značaja za ostvarivanje visokih profita, a to bi, po svemu sudeći mogla biti i Jeremićeva uloga u čitavoj priči. U osnovi, u pitanju je isti onaj posao koji je obavljao i za Patrika Hoa i Emilija Lozoju, samo što je ovog puta u pitanju ugledni švajcarski investicioni fond, očigledno nimalo gadljiv na profit stečen na neregularan način.

Pored Jeremića članovi Međunarodnog savetodavnog veća PG su i bivši laburistički premijer Velike Britanije Gordon Brown, koji je ostao upamćen kao jedan od najneuspešnijih na tom mestu zbog čega je, nakon teškog izbornog poraza, najpre bio primoran da podnese ostavku na mestu premijera, a potom i da se se povuče sa čela Laburističke partije. U Veću su još i Cesar Purisima, bivši filipinski sekretar za finansije, a društvo će im praviti i Urs Wietlisbach, jedan od osnivača “Partners Group” i član njenog Borda direktora. Operativno sprovođenje strategije povereno je Kevinu Luu (Kevin Lu), rukovodiocu “Partners Group” zaduženom za Aziju, što jasno ukazuje da investicioni fond cilja azijske države, po svemu sudeći one koje su deo projekta “Jedan pojas, jedan put”, u čemu im Jeremić, zbog svojih hongkonških veza, itekako može biti od koristi. Ostaje samo da se vidi koliko će novca za to da dobije i da li će se usuditi da javnosti otkrije kojim se to tačno poslovima bavi u okviru svog novog angažmana.

Jeremić ponovo dvostruko obmanuo javnost

Nimalo slučajno, tokom TV duela sa liderom LDP Čedomirom Jovanovićem, Vuk Jeremić je izgovorio najmanje dve neistine. Upitan da odgovori na pitanje kako zarađuje za život, Jeremić je tom prilikom odgovorio da je "član borda drugog najvećeg fonda na svetu", pojašnjavajući da misli na “Partners Group” iz Švajcarske.

Javno dostupne informacije, međutim, jasno demantuju Jeremićeve tvrdnje. Prema zvaničnim informacijama iz PG, Jeremića nema među članovima borda direktora fonda, baš kao ni među članovima izvršnog borda te kompanije. Jeremić se pominje samo kao član Međunarodnog savetodavnog veća, eksternog savetodavnog tela angažovanog na ad hoc osnovi za realizaciju konkretnog projekta, koje se po rangu i značaju nikako ne može stavljati u istu ravan sa bordom direktora kompanije.

Takođe, i Jeremićeva tvrdnja da je reč o drugom najvećem fondu na svetu pokazala se netačnom. Mereno metodom AUM (Asset under managment), odnosno vrednošću aktive kojom upravlja, PG teško da može da se stavi u istu ravan sa fondovima poput “Blac Rock”, “Vanguard Group”, te korporacijom “Charles Schwab”, koje upravlalju imovinom koja se meri trilionima dolara. Primera radi, “Black Rock” upravlja imovinom vrednom 6,5 triliona dolara, “Vanguard Group” sa 5,1, dok “Charles Schwab” raspolaže sa 3,2 triliona dolara imovine, naspram 80 milijardi dolara koliko iznosi vrednost aktive “Partners Group”. Slični rezultati dobijaju se i kada se veličina fondova meri metodom tržišne kapitalizacije, odnosno vrednosti akcija ili udela u firmama koje poseduju.

Šta je bio Jeremićev motiv da ponovo pokuša da obmane domaću javnost za sada je nepoznato, ali sudeći prema ranijim iskustvima, kada je javnost obmanjivao u pogledu svojih tadašnjih finansijera iza kojih je stajao osuđeni kriminalac Patrik Ho, po sredi je novi pokušaj da se prikriju stvarni izvori finansiranja, kao i motivi koji se kriju iza milionskih iznosa koji se uplaćuju na račune Vuka Jeremića i njegove organizacije.

I dok je tragao za načinima kako da Patrika Hoa zameni novim finansijerima, Jeremić je na sve moguće načine nastojao da tu, za njega veoma nepovoljnu temu, protera iz javnosti i prepusti je zaboravu.U sklopu tih napora, koji su podrazumevali podnošenje velikog broja tužbi protiv srpskih medija, ali ne i Antidota čiji su novinari otkrili neprijatne činjenice o njemu, lider Narodne stranke počeo je da pribegava i otvorenim pritiscima i pokušajima zastrašivanja naše redakcije. Iako se tokom pune dve godine nije usudio ni da pomisli da pred domaćim nadležnim sudovima podnese tužbu za jednu jedinu reč koja je u dosijeima Antidota objavljena o njemu, neposredno pred Novu godinu Jeremić je preko svog njujorškog advokata Gaja Petrila (Guy Petrillo), našoj redakciji uputio pretnju da bismo zbog objavljivanja informacija o njegovim vezama sa osuđenim Patrikom Hoom, mogli da se suočimo sa tužbom nepoznate sadržine i osnova i to pred sudom u Njujorku.

Pokušaj zastrašivanja novinara istraživačkog tima Antidota

U dopisu od 14. decembra 2018. godine koji je iz advokastske kancelarije “Petrillo Klein & Boxer” stigao na mail Medijske mreže Antidot, a koji je, a koji je, po nalogu svog klijenta Vuka Jeremića potpisao advokat Gaj Petrilo stoji sledeće:

“Poštovani G. Matić,

Obraćam vam se u ime našeg klijenta Vuka Jeremića u vezi sa serijom tekstova na vašem vebsajtu koji se odnose na suđenje Patriku Hou, a koji sadrže lažne i klevetničke komentare o gospodinu Jeremiću.

Pre početka suđenja, Tužilaštvo SAD potvrdilo je u pisanoj formi da je gospodin Jeremić zamoljen da se pojavi jedino kao svedok, kao i da nije optužen za bilo koje krivično delo, niti je sklopio bilo kakav sporazum sa Tužilaštvom. Izveštaji objavljeni na vašem sajtu sugerišu da je gospodin Jeremić navodno učestvovao u delima koja su predmet tužbe. Te tvrdnje su netačne i nanele su veliku šetu ličnom i profesionalnom ugledu gospodina Jeremića.

Kao što vam je već poznato iz objavljenih transkripata sa suđenja, gospodin Jeremić nije uradio ništa pogrešno, i svedočenje koje je dao pod zakletvom bilo je dobrovoljno i bez ikakve nagodbe sa Tužilaštvom. Molimo vas da odmah u vezi sa tim objavite pojašnjenja. Ukoliko to ne uradite, odmah ćemo preduzeti akcije protiv vas lično i vašeg medija.”

Iracionalnu nameru da pojedine srpske medije, bez ikakvog pravnog ili bilo kog drugog osnova, tuži pred sudom u SAD, potvrdio je i sam Vuk Jeremić u intervjuu koji je dao za dnevni list “Blic” od 30. decembra 2018. U tom intervjuu Jeremić je poručio sledeće: “Vodio sam preciznu evidenciju ko je sve u toj harangi učestvovao, i svi do jednog će za to platiti - neki od njih i zahvaljujući američkom pravosudnom sistemu, pod čiju su jurisdikciju potpali svojom glupošću.”

Svestan ili ne činjenice da su srpski sudovi ipak jedino pravno nadležno mesto na kome bi trebalo da potraži pravdu, ali i da odgovori na sva sporna pitanja i nadležnim organima položi račune, Jeremić je očigledno pogrešno procenio da će pretnjom tužbom pred njuroškim sudom uspeti da uplaši novinare Antidota kako dalje ne bi istraživali i objavljivali detalje njegovih sumnjivih poslova.

Zaboravljena krivična prijava – Tužilaštvo ćuti skoro dve godine

Jedan od ključnih razloga za nervozu Vuka Jeremića jeste činjenica da je Medijska mreža Antidot još u aprilu 2017. godine protiv njega podnela krivičnu prijavu po kojoj nadležno tužilaštvo još uvek nije donelo odluku. Iako sam Jeremić i njegovi najbliži saradnici redovno u javnosti ponavlajju neistinu da protiv njega ne postoji ni jedna krivična prijava, što bi trebalo da bude dokaz njegove nevinosti pred zakonom, istina je potpnuno drugačija.

Kao što su brojni domaći mediji već izvestili, 5. aprila 2017. godine, opunomoćena zastupnica Medijske mreže Antidot, advokatica Marija Stanković, podnela je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Vuka Jeremića i dvojice direktora “Energoprojekta” zbog krivičnog dela Zloupotreba položaja odgovornog lica.

Tokom obimnog osmomesečnog istraživanja novinari Antidota došli su u posed kopije ugovora koji su 30. maja 2012. godine potpisali Vuk Jeremić, Vladimir Milovanović direktor “Energoprojekt Holdinga” i Dejan Jovićević, direktor “Energoprojekt Visokogradnje”, kojim je država Srbija oštećena za 571.305 evra (ЕUR) i 5.872.990 američkih dolara (USD). Pored spornog ugovora, istraživački tim Antidota došao je u posed kopija nekoliko dopisa MSP-a Vladi Srbije iz kojih se jasno vidi da je nizom propusta prilikom procene imovine vrednosti Republike Srbije, koja je ugovorom preneta kompaniji “Energoprojekt”, državi Srbiji naneta višemilionska šteta.

Tako je, prema Izveštaju iz 2013. godine koji je sačinila Grupa za internu reviziju MSP-a, protivno zakonskim propisima, kao osnov za procenu vrednosti zemljišta ambasade u Abudži i zemljišta i zgrade Ambasade u Kampali (Uganda) uzeta njihova prinudna, umesto tržišne vrednosti čime je njihova realna vrednost umanjena za 90.000 evra i 580.000 dolara. Sličan propust na štetu države učinjen je i prilikom procene vrednosti dve zemljišne parcele i zgrada ambasade i rezidencije u Limi (Peru) kada je ovlašćenoj proceniteljskoj kući dat nalog da utvrdi samo vrednost zemljišta bez objekata, da bi kasnije u ugovoru tako procenjena vrednost bila prikazana kao vrednost zemljišta zajedno sa objektima.

Naknadnom procenom vrednosti zemljišta i objekata u Limi, koje je MSP naručilo tokom 2015. godine, ustanovljeno je da je realna vrednost tih poseda bila 2,5 puta viša od one prikazane u spornom ugovoru čime je država oštećena za 5,9 miliona dolara.

Zbog svega navedenog, Medijska mreža Antidot predala je Višem javnom tužilaštvu krivičnu prijavu i dokaze do kojih je tokom istraživanja došla kako bi slučaj zloupotreba i višemilionske štete nanete državi Srbiji dobilo pravni epilog što se, zbog nepostupanja nadležnog tužilaštva, još uvek nije dogodilo.

Poternica za još jednim Jeremićevim saradnikom

Samo nekoliko dana nakon što je sud u Njujorku proglasio krivim Patrika Hoa, glavnog finansijera Vuka Jeremića i njegove organizacije, tužilaštvo Crne Gore raspisalo je poternicu za Duškom Kneževićem, predsednikom holdinga “Atlas Group”, još jednim Jeremićevim bliskim prijateljem i saradnikom. Prema navodima crnogorskih medija, Knežević je osumnjičen za proneveru više od 500 miliona evra zbog čega su uhapšena i njegova dva bliska saradnika - Đorđe Đurđić i Marko Nikolić.

Nešto ranije Centralna banka Crne Gore uvela je privremenu upravu u Kneževićevoj “Atlas banci” zbog sumnje da je pronevereno više od pola milijarde evra u Atlas grupi, u okviru koje posluju Atlas i Invest banka Montenegro.

Zbog nelegalnog pribavljanja više od pola milijarde evra, Specijalno policijsko odeljenje podnelo je krivične prijave protiv 174 fizička i pravna lica, a među osumnjičenima je i šest bivših i sadašnjih službenika Atlas banke.

I dok se Jeremić panično bori da zastraši novinare i pažnju domaće javnosti nekako skrene sa svojih mutnih poslova, dotle se mediji širom sveta bave kriminalnim delima njegovih glavnih finansijera. Koliko je ta tema dobila globalni značaj najbolje svedoči činjenica da je obimnu reportažu o Jeremićevim finansijerima napravila i televizijska mreža CNN.

 

*******************************************************************

Jeremićevi finansijeri tema svetskih medija: CNN o velikoj prevari zvanoj CEFC China Energy

Istražujući slučaj Ji Đianminga, CNN u svojoj reportaži navodi da je, prema navodima iz zvanične biografije, kineski milijarder sredinom devedesetih godina bio običan uposlenik šumske policije u provinciji Fuđian. Dvadeset godina kasnije, nalazio se na vrhu poslovne imperije vredne nekoliko desetina milijarde dolara. Danas je nestao iz javnosti, njegovo poslovno carstvo se raspada, a prema navodima medija, nalazi se u pritvoru i pod istragom kineskih vlasti.

Kako se sve to dogodilo, u velikoj meri ostalo je nepoznanica. Ali jedna stvar je jasna: na vrhuncu, Đianmingova kompanija, CEFC China Energy, toliko se približila kineskoj vladi da je često bilo teško međusobno ih razlikovati.

Mladi tajkun je izgledao kao nezvanični kineski energetski izaslanik koji se sastajao sa predsednicima širom sveta i čak postao savetnik jedne evropske vlade. U 2016. godini on je rangiran na 2. mestu na listi najbogatijih ljudi magazina Fortune. Ali prošlog novembra, naizgled nezaustavljiv uspon Đianminga odjednom je zaustavljen. Njegovi problemi započeli su nakon što su tužioci SAD-a utvrdili da je nevladina organizacija koju je Đianming finansirao, iskoristila svoj status u Ujedinjenim nacijama kako bi ponudila milione mita afričkim liderima.

Tokom suđenja Patriku Hou, prvom Đianmingovom operativcu, koje se odvijalo u sudnici u Menhetnu, svetu je pružen retka mogućnost uvida u složene odnose između privatnog biznisa i kineske države, ali i primer šta se događa kada kineska kompanija propadne u inostranstvu.

Finansijska invazija Češke

Đianming je došao na međunarodnu pozornicu u leto 2015. godine, nakon velikih investicija u Češkoj Republici. Kao predsedavajući CEFC China Energy, Đianming je kupio najstariji fudbalski klub u zemlji, Slavia Praha; pivaru; udeo aviokompanijske grupe Travel Service; izdavačku kuću; neorenesansnu zgradu; udeo u investicionoj banci J&T Finance Group i zgradu u češkom glavnom gradu Pragu, koja je postala evropsko sedište kompanije.

Vlike akvizicije kineskog giganta u Češkoj su dočekane sa zabrinutošću i pitanjem zašto bi energetska kompanija želela pivaru? I zašto je kineska kompanija iznenada bila tako dobrodošla u zemlji koja je, na talasu antikomunističkih osećanja, do nedavno bila ne baš toliko prijateljski raspoložena prema Kini i tamošnjem režimu?

Od njenog osnivanja 1993, pa sve do 2003. godine, Češku Republiku vodio je Vaclav Havel, poznati disident i predvodnik rušenja bivše komunističke vlade zemlje i njenog uvođenja u novu eru demokratije. Tokom svoje decenijske vladavine, Havel nikada nije ni pokušao da sakrije svoj prezir prema komunističkim vlastima Kine, redovno se sastajući sa Dalaj Lamom - koga Kina smatra opasnim separatistom.

Odnosi su se promenili tek izborom Miloša Zemana na čelo države 2013. godine. Kao prvi predsednik Češke koji je bio prijateljski nastrojen prema Kini, Zeman je želeo da poveća obim trgovine između Pekinga i Praga. Želju češkog predsednika da izgradnjom specijalnih veza sa Kinom Ji Đianming je uočio kao dobru priliku za ostvarenje sopstvenih ambicija.

Tiho je postao specijalni ekonomski savetnik Zemana, nešto što je bilo objavljeno tek šest meseci nakon njegovog imenovanja. Miroslav Kalousek, češki opozicioni poslanik, upozorio je da ulogu Đianminga u vladi svoje zemlje smatra "neviđenim skandalom i ozbiljnim bezbednosnim rizikom".

Nedugo nakon što je Đianming imenovan za savetnika češkog predsednika usledila je realizacija njegovog ambiciozno postavljenog plana investicija u češku privredu. “Ti dogovori nisu imali komercijalni smisao”, kaže Martin Hala, vodeći češki akademik za kineske studije. On ističe da su oni poslali jasnu poruku Pekinga međunarodnoj zajednici da Kina sada ima čvrstog prijatelja u Evropi.

To je posebno bilo važno u kontekstu realizacije strateške inicijativa “Pojas i put” kineskog predsednika Si Đinpinga koja ima za za cilj povećanje obima kineske trgovine, izvoza robe i uticaja širom svijeta. Oslonac u Češkoj dao je Kini ulazak na jedinstveno evropsko tržište i vrednog političkog saveznika u okviru same Evropske unije, najvećeg trgovinskog partnera Pekinga.

Stephen Platt, američki istoričar i profesor kineske istorije na Univerzitetu Massachusetts Amherst, kaže da postoji duga istorija privatnih biznismena koji unapređuju uticaj svoje zemlje u inostranstvu, a datiraju još od britanske kompanije Istočne Indije i trgovaca pamukom i svilom koji su izazvali opijumske ratove u Kini. "Kineska vlada izvlači korist bez preuzimanja rizik i finansijskog opterećenja. Ako kompanije bankrotiraju, to je onda samo njihov problem, a u slučaju njihovog uspeha vlada ih može iskoristiti za širenje pozitivnog pogleda na Kinu i povećanje sopstvenog uticaja."

Kada se Zeman susreo sa Si Đinpingom u Pekingu 2015. godine, Đianming je fotografisan s oba predsednika. Ni pre ni posle toga njegova blizina središtu kineske moći nikada nije bila očiglednija.

Kasta komunističkih “kneževa” – potomaka osnivača NR Kine

Veliki poslovi u Češkoj stavili su Đianminga i njegovu kompaniju u centar medijske pažnje.

"Novinari bi me zvali sa pitanjem:" Šta vi znate o tome? ", Kaže Laban Ju, šef kineskih istraživanja u investicionoj banci Jefferies Group. On je, međutim, na to pitanje jedino mogao da slegne ramenima. “CEFC China Energy pojavila se bukvalno niotkuda”, navodi on.

Do 2018. godine, uveliko je bilo poznato da CEFC China Energy ima globalni portfolio imovine u vrednosti od 3,2 milijarde dolara, uključujući poslovni prostor u centralnom Hong Kongu i apartman u Trump World Tower na Menhetnu. Kompanija je zapošljavala skoro 50.000 ljudi, bila je rangirana kao 222. na listi Fortune 500 za 2017. godinu, a u 2015. godini ostvarila je prihod od oko 40 milijardi dolara.

Tokom 2016. godine Đianming je pristao da govori za magazin Fortune što je bio njegov jedini intervju za zapadne medije. Bila je to prilika da svetskoj javnosti ponudi svoje odgovore na pitanja o njegovim vezama sa kineskim vlastima.

Godinama su kružile glasine u Kini da je Đianming bio deo kaste “kneževa”, potomaka osnivača Narodno-oslobodilačke vojska (PLA) i Narodne Republike Kine, koji su svoju moć iskoristili da steknu ogromno bogatstvo. Mnogi “kneževi” zauzimaju vodeće pozicije u državnim preduzećima ili su visoko rangirani partijski i državni funkcioneri. Primera radi i predsednik Si je sin bivšeg potpredsednika Državnog saveta. U Kini se status “kneževa” često smatra najbržim načinom za lično bogaćenje.

Posmatrači su često spekulisali da je deda Ji Đianminga bio Ji Đianiing visoki zvaničnik Komunističke partije. Biografija mlađeg Jia u finansijskom izveštaju za 2012. izgleda da podržava tvrdnje o visokim nivoima veza sa kineskom vojskom. U njemu se navodi da je od 2003. do 2005. bio zamenik generalnog sekretara Kineske asocijacije za prijateljske kontakte (CAIFC). Prema izvještaju Instituta Project 2049, američke organizacije koja istražuje bezbednosna pitanja u Aziji, ta grupa predstavlja političko telo kineske vojske. Čak i stilske sličnosti između logotipova CEFC-a i CAIFC-a nisu ništa učinile da bi raspršile sumnje o njihovoj međusobnoj povezanosti.

U odgovoru na pitanja CNN-s, iz CAIFC-a su porekli da je Ji Đianming bio zamenik predsedavajućeg te organizacije i da je imao bilo kakvih veza sa vojskom.

Čini se, pak, da je Đianming s jedne strane želeo da ljudi vjeruju da je CEFC blisko povezan s najvišim nivoima kineske države, ali kada je upitan o tom odnosu, on je za magazin Fortune rekao da nije imao vojne veze.

Od žutih zvezda u svom logotipu do činjenice da u svom imenu ima ime države – što je privilegija koja je obično rezervisana samo za državne kompanije - poruke CEFC-a snažno sugerišu postojanje veza sa državnim strukturama. Pitanje je, međutim, zašto je Đianming javno poricao te veze? Možda baš zato što neke od njegovih veza i nisu bile tako snažne.

Bonnie Glaser, direktorka organizacije “China Power Project” iz Vašingotona, kaže da se sa Đianmingom upoznala u Šangaju 2010. godine, preko admirala PLA-a koji je bio autor ideje da CEFC osnuje nevladinu organizaciju u Ujedinjenim nacijama. Admiral nije bio previše uticajan ili bogat, kaže ona, ali je govorio engleski i dobro poznavao zapadne procedure. Sledeće godine, Đianmingova NVO, kojom je operativno rukovodio Patrik Ho zvanično je priznata od strane UN-a.

"Za mene, to je priča o tome kako ljudi koji su zaista nevažni mogu učiniti da se stvari dogode", kaže Glaser, koja je savetovala američku vladu u vezi sa kineskim pitanjima.

U intervjuu za Fortune, Đianming je ponudio alternativno objašnjenje na temu glasina o njegovim vezama sa PLA. Prema njegovim navodima, dok je u ranim dvadesetim radio u šumarskoj policiji, on je uspeo da kupi deo naftne kompanije od biznismena koji je pobegao iz Đianmingovog zavičaja Fuđian u južnoj Kini. On je, takođe, ustvrdio da su mu za taj posao novac dali biznismeni iz Hong Konga i Fuđiana. Pitanje je, međutim, zašto bi oni svoj novac dali mladom čoveku u 20-im godinama bez ikakvog iskustva u biznisu? Kineski novinari koji su nakon Đianmingovog intervjua pronašli i obišli dom njegovih roditelja, utvrdili su da su članovi njegove porodice skromni ribari.

Inicijativa "Jedan pojas, jedan put" kao paravan za sumnjive novčane tokove

U tihoj, drvorednoj ulici u bivšem šangajskom distriktu Francuske koncesije, u središtu najstarijih i najskupljih nekretnina u gradu, nalazi se sedište kompanije CEFC China Energy. Dizajniran kao palata zapadnog stila, kompleks poseduje 20 vila sa belim mermernim stubovima, kao i kineski paviljon. U tom nekadašnjem sedištu firme, danas su sva obeležja CEFC-a uklonjena sa ulaza.

Prema podacima koje je objavila kineska finansijska kuća “Caikin”, Đianming se preselio u Šangaj iz Fuđiana tokom 2009. godine. "On je bio deo kineske Fuđian grupe koja je nastala još dok je Si Đinping bio u vladi Fuđiana. Grupa je prešla u Šangaj otprilike u isto vreme kada i Đinđing, iako nema podataka da su ta dva događaja bila međusobno povezna.

U Šangaju je Đianmingova poslovna imperija ubrzano rasla. Ona je postala epicentar koncentracije više milijardi dolara vrednih kompanija iz Češke, Singapura, Hong Konga, Bermuda i kontinentalne Kine. Godine 2011. Đianmingova nevladina organizacija, China Energy Fund Committee (CEFC Fondacija), dobila je konsultativni status u UN-u. Bio je to vrlo neobičan presedan kada je u pitanju jedna privatna energetska kompanija.

Ostalo je, međutim, pitanje zašto bi jedna kineska energetska kompanija finansirala NVO u UN? Zvanično, misija te organiazicje bila je da služi kao "vrhunski strateški think tank" na polju energije. Veći deo aktivnosti organizacije odnosio se na održavanje konferencija o inicijativi “Pojas i put”.

Organizacija je uspela da privuče impresivnu publiku - bivšeg šefa naftnog konglomerata, bivše američke i ruske diplomate, te penzionisane funkcionere američke Nacionalne agencije za bezbednost i CIA.

Međutim, mnogi naučnici koji su prisustvovali forumima Fondacije CEFC, nikada nisu čuli za Đianminga. Pretpostavili su da je ta fondacija pod kontrolom kineske vlade, kaže Hju Vajt, sa Australijskog nacionalnog univerziteta, koji je učestvovao na jednom takvom događaju 2015. godine. "Ni tada, baš kao ni sada nisam imao jasnu ideju šta je Fondacija CEFC zaista predstavljala”, navodi on.

Zaposleni u Đianmingovoj organizaciji, trudili su se da u UN dođu do nekih od najvažnijih ljudi na svetu. Četiri godine nakon što je NVO stigla u Njujork, prihodi CEFC-a povećali su se za 25% godišnje, saopšteno je na sajtu kompanije.

Kao što je CEFC napredovala, Đianming je putovao širom sveta u svojim privatnim avionima, uključujući i posete predsedniku Turske Redžepu Taipu Erdoganu, bivšem američkom državnom sekretaru Henriju Kisindžeru, premijeru Kazahstana i Alanu Grinspenu, bivšem predsedniku američkih federalnih rezervi.

Sa boljim političkim vezama došli su i značajniji međunarodni ugovori. U 2016. godini, na primer, CEFC sklopila je značajne trgovinske ugovore u Gruziji i postigla sporazum vredan 680 miliona dolara sa kazahstanskom državnom kompanijom za naftu i gas. Sledeće godine potrošila je 900 miliona dolara na kupovinu udela u ogromnom naftnom polju u većinskom vlasništvu Abu Dhabi National Oil Co.

U svojim saopštenjima za javnost, CEFC je mnoge od ovih poduhvata predstavljala kao sastavni deo projekta “Pojas i put”, koji su usaglašeni sa kineskim vlastima.

"Ne postoji tip projekta koji se ne može nazvati delom 'Pojasa i puta', niti kontinent na planeti koji ne bi mogao biti deo tog projekta", kaže Christopher Balding, vanredni profesor na Fulbrajt univerzitetu u Vijetnamu. On objašnjava da zbog stroge kontrole kapitala od strane vlasti u Pekingu, kineske kompanije vode stalnu borbu da prebace novac u inostranstvo. Projekti poput "Pojasa i puta" pomažu kompanijama da dobiju dozvolu kineskih vlasti da za potrebe svog međunarodnog poslovanja prebace novac iz Kine.

U septembru 2017. godine CEFC je najavila svoje najvažnije investicije. Kompanija je trebala kupiti 14% udela u ruskom naftnom gigantu Rosnjeft za 9 milijardi dolara – što je po obimu spadalo u red onih investicija koje su obično rezervisane za državne kompanije.

“To je izazvalo određene sumnje”, kaže Laban Ju iz investicione banke Jefferies Group i dodaje: "Nametalo se pitanje ko će im dati toliki novac?"

Pad Đianmingove imperije

Đianmingovo carstvo je počelo da se urušava 18. novembra 2017. kada su agenti FBI-a uhapsili Patrika Ho Chi-pinga, čoveka koji je bio zadužen da vodi njegovu nevladinu organizaciju. Ho je optužen za pranje novca i kršenje Zakona o korupciji u inostranstvu. On je optužen da je ponudio 3 miliona dolara mita predsedniku Čada, Idrisu Debiu i Samu Kutesi, ugandskom ministru inostranih poslova i tadašnjem predsedniku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Taj mito je dat u ime energetske kompanije sa sedištem u Šangaju, čiji naziv nije izričito pomenut u sudskim dokumentima, ali je više nego jasno da je u pitanju CEFC.

Na pitanja upućeno vlastima Čada, novinari CNN-a nisu dobili odgovore. Prošle godine, vlada Čada je saopštila da "suočena sa lažnim tvrdnjama, vlada Čada formalno odbacuje ovu sramotnu izmišljotinu."

Vlada Ugande je saopštila da je "pogrešno" reći da je Kutesa umešan u “navodno podmićivanje”. Hoov advokat je odbio da komentariše te navode, a njegov klijent se izjasnio da nije kriv za optužbe koje mu se stavljaju na teret.

Sudski dokumenti, međutim, pokazuju da su neki ljudi u UN Đianmingov NVO posmatrali kao produženu ruku kineske države.

Na primer, prema mailovima koje su dostavili tužioci, Ho je od saradnika zatražio da "interveniše u kineskoj državi" kako bi pružio Čadu oružje za borbu protiv Boko Harama. U porukama e-pošte sa drugim osobama, Ho takođe razmatra prenošenje oružja Libiji i Kataru i predlaže da CEFC omogući iranskoj kompaniji da transferiše novac koji je bio pod sankcijama UN-a.

U zvaničnoj izjavi, CEFC se distancirala od svoje Fondacije saopštivši da ona nije "uključena ni u jednu od komercijalnih aktivnosti kompanije". CEFC je saopštiča da svoje poslovne aktivnosti sprovodi "strogo u skladu sa zakonom".

Kula od karata sazdana na korupciji i pranju novca

Na kraju, niko nije pristao da CEFC-u odobri kredit od 9 milijardi dolara za kupovinu udela u Rosnjeftu. Dva meseca nakon što je dogovor objavljen, Ho je uhapšen. Upravo je tada pala domina koja je srušila Đianmingovo carstvo.

Dana 1. marta 2018, ugledni kineski finansijski informativni centar “Caikin”, objavio je vest o pokretanju istrage o finansijama CEFC-a, ukazujući da je ta kompanija bila kula od karata, oslonjena na kredite za pokrivanje kredita. CEFC je saopštila da taj izveštaj "zapravo nema osnova". Nekoliko dana kasnije, Đianmoing je uhapšen u Kini - i od tada više nije viđen.

Industrijski analitičari tvrde da su dugo postojale sumnje o stabilnosti CEFC-a, a stručnjaci smatraju da kompanija nije imala dovoljno poslova koji bi odgovarali njenoj prenaduvanoj knjigovodstvenoj vrednosti.

"Računovodstveni standardi i korporativni nadzor još uvek su prilično slabi u Kini i nema mnogo transparentnosti", kaže Tom Rafferti, stručnjak iz Kine u Economist Intelligence Unit. On navodi da u Kini ima mnogo problema oko neprozirnih korporativnih struktura.

Kako bi došli do odgovora na pitanja o odnosu između CEFC-a i kineske vlade, hapšenju Hoa u Njujorku i izveštajima da su kineske vlasti privele Đianminga, novinari CNN su kontaktirali kinesko Ministarstvo spoljnih poslova od čijeg portparola su dobili sledeći odgovor: „Nemam saznanja o incidentu koji ste spomenuli. Ono što vam mogu reći je da je Kina zemlja u kojoj vlada zakon, a kineska vlada je stalno tražila od kineskih preduzeća da se pridržavaju lokalnih zakona i propisa kada rade u inostranstvu.”

CNN navodi da su neuspešni bili i svi pokušaji da se preko kompanije dođe do komentara Đianminga.

U Šangaju je CNN posetio registrovane adrese osam povezanih kompanija CEFC-a. Nigde, međutim, nije pronađen bilo kakav znak kompanije. Dve lokacije su bile nove poslovne zgrade koje nikada nisu bile iznajmljene, dok je jedna bila državna banka. U jednoj skoro praznoj zgradi, stajao je jedino znak sa citatom predsednika Đinpinga: "Kineska vrata u svet nikada se neće zatvoriti, već će se samo širiti."

Posle velokog pada vrednosti, vlasništvo u CEFC-u preuzela kineska država

Nekada veliki kupac, CEFC je sada veliki prodavac poslovne imovine koja se nalazi pod sudskim nadzorom, dok kineska državna kompanija preuzima kontrolu nad sredstvima i imovinom CEFC-a u inostranstvu.

U martu je češka vlada poslala delegaciju u Peking kako bi saznala gde je Đianming nestao. Predsednik Zeman je rekao da je Đianming, koji je zvanično još uvek njegov ekonomski savetnik, pod istragom u Kini zbog "sumnji da je prekršio zakon". Zemanov portparol izjavio je za CNN da tek ukoliko "bude proglašen krivim, on će prestati da bude savetnik češkog predsednika".

Đianmingov pad dolazi usred šireg sloma privatnih kineskih kompanija koje su previše izložene dugovima. Tokom 2018. godine, Vu Ksiaohui, predsednik Anbang Insurance Group, koji se proslavio kupovinom njujorškog hotela Valdorf za 1,95 milijardi dolara, uhapšen je zbog prevare investitora vredne nekoliko milijardi dolara. U maju je osuđen na 18 godina zatvora od strane suda u Šangaju.

"Vlada nije srećna kako su te kompanije vodile svoje poslove, pogotovo ako su ih koristili za premeštanje svog kapitala iz zemlje", kaže Rafferti, iz Economist Intelligence Unit, u vezi s prevelikim zaduženjem kineskih kompanija.

Dve trećine finansiranja ekonomskih aktivnosti CEFC-a dolazilo je od državne Kineske razvojne banke. Danas, kineski državni gigant CITIC preuzeo je kontrolu nad češkim sredstvima CEFC-a. To je posledica ranijeg sporazuma o “Pojasu i putu” čija je realizacija loše krenula, a tokom koga je kineska vlada preuzela kontrolu nad lukom u Šri Lanki kada se dugovi prema kineskoj državnoj banci nisu mogli vratiti u 2017. godini.

U međuvremenu, nepoznato je gde se Đianming nalazi, a optužbe protiv njega, ako ih ima, u Kini nisu javno objavljene.

Iako su novinari CNN-a otkrili jasne indicije da su se Ji Đianming i njegov prvi operativac Patrik Ho u svojim mahinacijama koristili vezama sa pojedinim strukturama kineske države, okolnost da se zvanična Kina ni jednog trenutka nije založila za staus uhapšenog Hoa, kao i to što je Đianming uhapšen od strane kineskih vlasti jasno ukazuju da su njih dvojica prvenstveno radili u korist svojih interesa, dok im je priča o promociji Kine i podršci projektu “Pojas i put” bila samo paravan. S druge strane, takvom zaključku u prilog ide i okolnost da američki tužilac, u postupku protiv Patrika Hoa, nigde nije naveo sumnju da je iza njegovih kriminalnih dela na bilo koji način stajala kineska država.

Slučaj Češke Republike: U čvrstom zagrljaju “predsedavajućeg Jia”

Fenomenom CEFC-a, kao sinonimom za prevare međunarodnih razmera koje su izveli Patrik Ho i Ji Đianming, najviše su se bavili mediji iz Češke Republike gde je kineski energetski konglomerat imao značajne investicije od kojih se ni jedna nije odnosila na energetski sektor. Među nogobrojnim tekstovima koji su povodom ove teme objavljivani u češkim medijima posebno se izdvaja obimno istraživanje novinarke Olge Lomove koja je u obimnom istraživanju u dva nastavka postavila pitanje da li će sumnjive kineske investicije doneti ekonomsku prednost ili završiti bezbednosnim rizikom po Češku Republiku?

Lomova je u svojim tekstovima jasno upozorila na ospanost da bi češka politika prema Kini lako mogla da se pretvori u bezbednosni problem koji narušava položaj Češke u EU. “Ona je kreirana i čak sprovedena uz pomoć savetnika koji su blisko povezani sa CEFC-om, moćnom kineskom kompanijom sa tajnim pozadinama koje Kina koristi da utiče na međunarodnu arenu”, upozorila je Lomova.

U tekstu koji je objavljen još 2016. godine, u vreme kada je Vuk Jeremić uveliko dobijao novac od CEFC-a, Lomova ukazuje da je počev od 2014. došlo do ponovnog pokretanja političkih odnosa između Češke i Narodne Republike Kine, zasnovanog na „pragmatičnoj politici“, bez obzira na vrednosti koje nisu komercijalni profit.

Nakon Plišane revolucije 1989. godine, čehoslovačka (i od 1993. češka) spoljna politika svoj novi identitet zasnivala je na različitim vrednostima – ljudskim pravima, slobodi pojedinca i demokratiji, kao i suprotstavljanju autoritarnim režimima. Ona je bila orijentisana na Zapad i Kina nije bila među njenim prioritetima.

S druge strane, ekonomija je liberalizovana i otvorena bez ograničenja, uključujući i uvoz iz Kine, što je ubrzo rezultiralo ogromnim deficitom spoljne trgovine između dve zemlje. Dok je tokom 1999. Češka u Kinu izvezla robu u iznosu od 58,5 miliona američkih dolara (USD), uvoz iz Kine je iznosio 564,3 miliona USD, ostavljajući Češku sa negativnim trgovinskim bilansom od 505,8 miliona američkih dolara. U 2008. godini, Češka je prodala Kini robu u vrednosti od 777 miliona dolara, dok je vrednost uvezene robe iznosio 1,2 milijarde dolara, pa je češki negativni trgovinski bilans bio -1,16 milijardi USD.

Predsednik Vaclav Havel (Václav Havel) je bio najzaslužniji za održavanje distance prema Kini, kritikujući kršenja ljudskih prava u toj zemlji i naglašavajući svoje prijateljstvo sa tibetanskim duhovnim vođom Dalaj Lamom. Havel je, takođe, podržao Tajvan u njegovoj mirnoj tranziciji ka demokratiji i u svom govoru u Generalnoj skupštini, održanom povodom 50. godišnjice Ujedinjenih nacija, zatražio da se toj zemlji da mesto u UN-u. Ovaj predlog je razljutio predstavnike Narodne Republike Kine, koji insistiraju da je Tajvan njihova „poslednja neoslobođena pokrajina“.

Havel je nastavio da se zalaže za ljudska prava i demokratiju u svetskim okvirima, a 2010. godine je inicirao predlog da kineski pisac i disident Liu Ksiaobo (Liu Xiaobo) dobije Nobelovu nagradu za mir.

S druge strane, uprkos Havelovom mišljenju, Češka Republika uvek je održavala standardne diplomatske odnose s Kinom, a ni češka vlada ni Parlament nisu doneli nijedan dokument kojim bi se na bilo koji način suprotstavili politici jedne Kine, zbog čega su i teatralne tvrdnje ljudi iz Zemanovog okruženja o navodnom zaokretu i podršci politici jedne Kine, više bile stvar retoričkog podilaženja kineskim vlastima negoli odraz stvarne promene u češkoj spoljnoj politici.

Nova faza kinesko-čeških odnosa

„Nova faza“ u češko-kineskim odnosima počela je da se formira na najvišem nivou češke politike 2009. godine kada je Vaclav Klaus (Václav Klaus), tadašnji češki predsednik, održao bilateralne razgovore s premijerom Kine Ven Jiabaoom (Wen Jiabao). Nakon toga, češki političari postepeno su prihvatili priliku za ogromne ekonomske dobitke kroz saradnju sa Kinom. Od 2012. godine, kada je osnovana inicijativa 16 + 1. milijarde američkih dolara koje je uložila Kina – što bi se pretvorilo u hiljade novih radnih mesta i ubrzalo rast češke ekonomije – bile su glavni argument u korist nove orijentacije češke politike prema Kini.

Pored toga itekako su vidljivi i privatno-poslovni interesi koji stoje iza češkog političkog odnosa sa Kinom. Tokom svoje državne posete Kini u oktobru 2014. godine, Miloš Zeman je sa sobom poveo brojne biznismene, među kojima je bio Petr Kelner (Petr Kellner), predstavnik finansijske grupe PPF-a koja je prvobitno bila povezana sa Vaclavom Klausom. Kao rezultat toga, novi procvat češko-kineskih odnosa počeo je sa licencom za PPF-ov Home Credit, kreditni kanal za finansiranje poslovanja u Kini. Posle državne posete, Kelner je vratio predsednika Zemana u Prag njegovim privatnim avionom, što je izazvalo opravdano ogorčenje u javnosti.

Da bi odredili i sproveli svoju novu politiku prema Kini, najviši češki zvaničnici podržali su Mešovitu češko-kinesku privrednu komoru međusobne saradnje, koja redovno organizuje Kineske investicione forume u Pragu u prostorijama Praškog dvorca, sedištu predsednika Češke. Mešovita komora je registrovana u Češkom registru privrednih društava u julu 2007. godine, a od početka je bila usko povezana sa Češkom socijaldemokratskom partijom.

Češki čovek bez bezbednosnog odobrenja

Predsednik Mešovitog veća Jaroslav Tvrdik (Jaroslav Tvrdík) imenovao je za savetnika za poslove sa Kinom Jiržija Rusnoka (Jiří Rusnok) premijera u vladi koju je Zeman konstituisao u junu 2013. On je zadržao tu poziciju pod Bohuslavom Sobotkom, koji je postao premijer nakon Rusnoka. Kada su češki mediji kritikovali odluku Sobotke, ukazujući na katastrofalne rezultate prethodnog Tvrdikovog angažmana kao predsednika Odbora direktora Czech Airlines-a, kancelarija premijera branila je tu odluku tako što je umanjila Tvrdikove pozicije kao nezvanične za koje se on ne nalazi na zvaničnom platnom spisku vlade.

Zapravo, ovaj „nezvanični status“ značio je da Tvrdik nije bio obavezan da prođe proceduru bezbednosnog odobrenja koju sprovodi Nacionalna bezbednosna uprava (Národní bezpečnostní úřad, NBÚ), a koja je potrebna za redovno osoblja premijera. Međutim, vlasti NRK su Tvrdika tretirale kao zvaničnog savetnika češkog premijera, prepoznajući ga čak i kao predstavnika češke vlade u svim vrstama zvaničnih pregovora o pitanjima od zajedničkog interesa, što se jasno moglo videti i iz izveštavanja zvaničnih kineskih medija.

Tvrdikovo bavljenje pitanjima u vezi sa Kinom započelo je njegovim angažmanom u Češko-kineskom društvu prijateljstva, u kojem je bio predsednik Nadzornog odbora još od 2012. godine. Kasnije se Tvrdik uključio u Mešovitu češko-kinesku privrednu komoru da bi dobacio i do najviših pozicija u svim tim organizacijama, što je u kineskim medijima redovno pominjano u izveštajima o pregovorima sa tamošnjim zvaničnicima.

Đianming, specijalni savetnik predsednika Zemana

Nakon što je Tvrdik već postao savetnik čeških premijera, predsednik Zeman je imenovao i svog stručnjaka za Kinu, „specijalnog savetnika za ekonomsku diplomatiju i investicije“, ovog puta 39-godišnjeg kineskog „biznismena“ Ji Đianminga, predsednika Odbora direktora China Energy Company Ltd. (CEFC), koji je u Češkoj redovno predstavljan kao jedan od najbogatijih preduzetnika u Kini, ali i kao veliki filantrop. Bliži pogled na njegovu ličnu istoriju i biografiju postavlja mnoga pitanja o tome u kojoj meri on zaista vodi privatni biznis.

Predsednik Zeman je to imenovanje čuvao u tajnosti od čeških medija sve do konferencije za novinare održane u Šangaju tokom njegove zvanične posete Kini u septembru 2015. godine, odnosno više od godinu dana nakon zvaničnog imenovanja. Kineski mediji su odmah i detaljno izveštavali o položaju Đianminga u Zemanovoj kancelariji. Prema Tengkun kinven (Tengxun xinwen), ceremonija imenovanja održana je u Šangaju u aprilu 2014. godine.

Tom prilikom Zemana je predstavljao njegov kancelar Vratislav Minar (Vratislav Mynář), a prisutan je bio i Martin Nejedli (Martin Nejedlý), koji je kineskim novinarima predstavljen kao Zemanov „glavni savetnik“. Obojica su već tada izazivali kontroverze u Češkoj zbog sumnji u kontakte sa ruskom obaveštajnom službom, kao i tajanstvenim vlasnicima njihove imovine sa povezanim moćnicima. Zanimljivo je da Minar, koji je za razliku od Nejedlija imao službeni položaj u predsedničkom kabinetu, nije prošao bezbednosnu proveru od strane češke Nacionalne bezbednosne uprave.

Objavljene fotografije otkrivaju da su ostali prisutni na ceremoniji imenovanja bili i češki i kineski predsednici Mešovite češko-kineske mešovite komore, Jaroslav Tvrdik i Čan Čauto (Chan Chauto), koji je držao poziciju predsednika Ji Đianmingovog CEFC-a. Povezivanje CEFC-a sa Mešovitom privrednom komorom i savetodavnim pozicijama za vodeće češke političare postalo je još očiglednije nakon što je CEFC osnovao ogranak u Pragu u jesen 2015. pod imenom CEFC Investment (Europe) Company. Prema češkim medijima, Jaroslav Tvrdik je postao jedini član Odbora i predstavnik za celu Evropu.

Dakle sve navedene činjenice jasno su ukazale da je češka politika iz tog vremena bila kreirana i sprovedena pod uticajem dva savetnika koji su istovremeno uključeni u vrh menadžmenta jedne moćne kineske kompanije – CEFC – i u organizacijama koje je finansijski podržavala ova kompanija – Mešovita češko-kineska privredna komora i Kineski investicioni forum. U normalnim uslovima takve bliske veze između vodećih političara i bilo kojeg poslovnog subjekta bile bi skandalozne. U ovom slučaju, situacija je još gora zbog indicija da je kompanija podložna direktnoj kontroli od strane kineskih obaveštajnih službi, i najverovatnije služi kao sredstvo za promovisanje političkih interesa zvaničnog Pekinga.

Supermarket Češka Republika

Bilo da je privatna kompanija ili ne, CEFC je postao zainteresovan za Češku Republiku, uprkos činjenici da ova zemlja ne može ponuditi mnogo na putu poslovanja energetskog sektora, sa izuzetkom mogućeg proširenja nuklearne elektrane Temelin. Lomova posebno ukazuje odsustvo informacija o detaljima dogovora potpisanog 2014. sa J&T i Danielom Kržetinskim (Daniel Křetínský) u Velikoj narodnoj dvorani tokom Zemanove državne posete Kini. Godinu dana kasnije, kada je, prema češkim medijima, CEFC „kupovao u Pragu kao u supermarketu“ , kompanija je kupila dve zgrade u centru Praga: renesansnu palatu Martinicki (Martinický palác), a nekadašnja zgrada Živnostenske banke (Živnostenská Banka) je postala glavna filijala CEFC u Evropi. U januaru 2016. CEFC je takođe kupio Le Palais Art Hotel u Pragu 2.

Nabavka prve dve reprezentativne zgrade imala je prvenstveno simboličnu i društvenu vrednost. Palata Martinicki je blizu Praškog dvorca, dok je Živnostenska banka bila najstarija češka banka, sa istorijom koja seže do 1868. godine. Ova istorija i bogato dekorisana zgrada s kraja 19. veka trebalo je novom vlasniku da daju izgled respektabilnosti.

Ostale kompanije čije je deonice CEFC dodao u svoj portfolio uključile su Pivaru Lobkovic (Pivovarská skupina Pivovary Lobkowicz Group) 79,4%, Fudbalski klub Slavia (60%), Grupu Médea sa Empresa Media (manjinski udeli) i Travel Service (49,9%), što je sve zajedno na sajtu CEFC reklamirano kao zajednička investicija. Ulazak CEFC-a u upravljanje fudbalskim klubovima i proizvodnju piva imalo je uglavnom simboličnu vrednost i služilo je isključivo stvaranju pozitivnog imidža kompanije kao investitora-filantropa koji navodno podržava češku tradiciju.

Ali akvizicije CEFC-a, takođe, imale su i stratešku dimenziju. Njihovo prisustvo u medijskoj grupi omogućavalo je kineskim investitorima da pristupe televizijskom kanalu Barrandov i popularnom nedeljniku Týden, što im je davalo odličnu priliku da utiču na češko javno mnjenje. Komentatori takođe kažu da je CEFC preko Turističke službe stekao kontrolu nad kompanijom Czech Airlines.

Da li je Češka postala kineski Trojanski konj u EU?

U složenim odnosima EU i Kine postoji čitav niz nerešenih pitanja poput onog kada Evropski parlament nije podržao Narodnu Republiku Kinu u njenom bojkotu arbitražnog slučaja u vezi sa eksploatacijom voda Južnog kineskog mora koje je od strane Filipina podneto u Haškom stalnom arbitražnom sudu 2013. godine.

Lomova je upozorila javnost da Češka Republika, kao članica EU, ima potencijal da se izjasni o svim pitanjima vezanim za Kinu, te da bi na kraju mogla postati zastupnik kineskih interesa u kontroverznim slučajevima što je, prema navpodima autorke, učvrstilo utisak da je to bio glavni razlog zašto je CEFC učinio Češku Republiku svojim sedištem i mostom ka Evropi. Ako je pretpostavka da je savetnik predsednika Zemana u stvari visoko rangirani obaveštajni oficir PLA (Chinese People's Liberation Army), onda su aktivnosti češke vlade, umesto u započinjanje novog ekonomskog buma zasnovanog na kineskim investicijama, pretvorene u bezbednosnu pretnju podrivanjem češke pozicije u EU, sa svim političkim i ekonomskim posledicama koje bi to moglo doneti.

U drugom delu istraživanja Lomove, bliže je analizirana kompanija CEFC i njen predsednik Ji Đianming.

U pokušaju da odgovori na pitanje ko je „predsednik Ji“, savetnik češkog predsednika i čime se bavi CEFC, Lomova navodi da osnovne informacije u medijima o toj kineskoj kompaniji navode da je to najveća privatna kompanija u Šangaju i šesta najveća kompanija u Kini, koja je u 2014. godini ostvarila prihod od 35 milijardi USD. S obzirom na značaj takve kompanije, informacije o njoj dostupne na internetu iznenađujuće su skromne i u određenim tačkama kontradiktorne.

Ime i struktura kompanije i vrsta posla u koji je uključena prilično su komplikovani. Na glavnom sajtu navodi se sledeće: China Energy Company Limited (CEFC) je privatno društvo sa energetskim i finansijskim uslugama kao svojom osnovnom delatnošću. Kao što naziv kompanije implicira, njena strategija jeste da služi nacionalnom industrijskom interesu “izgradnjom modernizovane ekonomske zajednice koja će se nadmetati kao multinacionalna kompanija koja proširuje saradnju u međunarodnoj energetskoj ekonomiji i ostvaruje uticaj u energetskoj industriji”. Na zvaničnom sajtu kompanije, tvrdnje o izgradnji „multinacionalnog koncerna“ podržane su navođenjem sedamnaest „akcionarskih društava“ CEFC-a. Deset se nalazi u Kini i Hong Kongu, ali tamo nema stvarnog međunarodnog prisustva. Preostalih sedam kompanija, uključuju „Dostyk Gaz Terminal“ u Kazahstanu, koji na svojoj internet stranici, umesto ekonomskih, više ističe svoje političke ciljeva poput „promovisanja ekonomskog razvoja i jačanje partnerstva i prijateljskih odnosa između Kazahstana i Kine”.

Ostale međunarodne kompanije koje su navedene na CEFC internet stranici jesu J&T i četiri češke kompanije u koje je CEFC investirao krajem 2015. godine tokom svog „šopinga“ u Pragu, uključujući i fudbalski klub Slavia.

Kompanija dalje navodi da je njena ambicija da bude “globalni trgovac i uspostavi globalni trgovinski sistem nafte i prirodnog gasa… da uspostavi stratešku saradnju sa glavnim trgovcima energijom u svetu i da uspostavi sistem povezivanja velikih razmera energetskih rezervi i prodajnih mreža u Evropi, Bliskom Istoku i Kini“. Zemlje (ne kompanije!) na Bliskom istoku, u Africi i Centralnoj Aziji, kao i Rusija, pominju se kao njeni glavni partneri. Jedan od projekata CEFC-a bila je je izgradnja velikog skladišta nafte na ostrvu Hainan u Južnom kineskom moru za skladištenje velikog dela strateške naftne rezerve Kine. CEFC takođe nudi investicione i finansijske usluge, koje su do sada bile usmerene na sektor nafte i gasa.

S obzirom na prirodu kineskog političkog i ekonomskog sistema, veoma je malo verovatno da bi kompanija sa takvim ciljevima i globalnim ambicijama unutar strateških industrija, kao što su investicije u naftu i energiju, do kraja mogla biti privatna. Iako se ekonomska liberalizacija sprovodi u Kini, kineska vlada i dalje osigurava kontrolu nad svim strateškim sektorima svoje ekonomije.
Položaj CEFC-a u kineskim međunarodnim poslovnim krugovima u vezi sa strateškim resursima (da ne spominjemo njegove filantropske aktivnosti koje prvenstveno služe kao propaganda za jačanje međunarodne pozicije i uticaja Kine) ukazuju na to da ta kompanija ne može bitiobični privatni poduhvat. Ona mora biti, na neki način, blisko povezana sa najvišim nivoima kineske partijske države.

Fondacija CEFC - NVO sumnjivih namera

Kompanija snažno reklamira svoje filantropske i dobrotvorne ciljeve, sa posebnim interesom za međunarodnu promociju kineske kulture. Osnovala je nevladinu organizaciju pod nazivom Komitet za energetski fond Kine (China Energy Fund Committee), koja je registrovana u Hong Kongu i sa ograncima u SAD-u i drugde u svetu.

Ova nevladina organizacija veoma je aktivna u organizovanju svih vrsta međunarodnih konferencija i tribina. Uspostavila je veze sa nevladinim organizacijama širom sveta; između ostalog, na svojoj internet stranici posebno ističe svoj konsultativni status u Ekonomskom i socijalnom savetu UN-a.

Kao i njena matična kompanija, CEFC Fondacija takođe nudi iznenađujuću mešavinu aktivnosti u oblastima energetike, održivog razvoja i kulture, opisujući se na svojoj veb stranici kao „vrhunski strateški think tank koji se bavi istraživanjem energetske strategije, energetike i javne diplomatije, kao i globalne energetske saradnje i kulturne razmene. ”

Sama priroda poslovanja CEFC-a u oblasti strateških resursa izaziva pitanja o odnosu između kompanije i kineske partijske države, posebno vojnih i obaveštajnih ogranaka. NVO pomaže u promovisanju zvanične politike Narodne Republike Kine pod maskom mišljenja naučnika i drugih nezavisnih stručnjaka. Na primer, pokrenula je godišnje kinesko-američke kolokvijume sa ciljem da promoviše saradnju između dve zemlje. Deveti kolokvijum, održan u januaru 2016. godine, bio je posvećen bezbednosnim pitanjima. S druge strane, CEFC Fondacija se takođe uključila u teritorijalne sporove oko ostrva u Južnom kineskom moru, objavljujući „nezavisne“ stručne članke na svojoj internet stranici koji podržavaju tvrdnje Kine o pravu na tu teritoriju.

Najzloglasnije indirektno učešće CEFC Fondacije u ovom sporu – što ima implikacije za čitav pacifički region, uključujući i SAD – jesu članci i komentari jednog od „strateških analitičara“ CEFC-a, Dai Ksu (Dai Xu), koji piše pod imenom Long Dao. Ovaj čovek je poznat po svojim nacionalističkim izjavama koje pozivaju na upotrebu sile kako bi se rešile kontroverze u vezi sa ostrvima Južnokineskog mora, kao i u drugim sporovima sa susedima.

Dai Ksu je pukovnik vazduhoplovnih snaga, profesor na Univerzitetu za nacionalnu odbranu i šef Pomorskog instituta za bezbednost i saradnju pod pokroviteljstvom vojske koji se nalazi u Hainanu (tj. na istom mestu gde CEFC gradi skladište naftnih strateških rezervi). On je zagovornik tvrde antizapadne pozicije koju drže najkonzervativniji krugovi u kineskoj vojsci i rukovodstvu Komunističke partije.

Još jedna nevladina platforma za aktivnosti CEFC-a u vezi sa širenjem pozitivnog imidža Kine obezbeđena je od strane Kineske akademije kulture (China Academy of Culture). CAC se predstavlja kao neprofitna organizacija, sa Ji Đianmingom kao njenim predsednikom Upravnog odbora i Ksu Đialu (Xu Jialu), bivšim potpredsednikom Stalnog komiteta Nacionalnog narodnog kongresa (Standing Committee of the National People’s Congress), kao njegovim predsednikom.

Prema navodima na sajtu o misiji, Akademija je „usmerena na 'Nasleđivanje kineske kulture i usklađivanje svetskih civilizacija', služeći Nacionalnoj strategiji kulturnog razvoja, ‘go global’ strategiji kineske kulture, kao i rastućim kulturnim potrebama običnih ljudi, odražavajući tako svest, samopouzdanje i samojačanje kineske kulture. Kineska akademija kulture posvećena je istraživanju tradicionalne kineske kulture i širenju njenog uticaja u svetu. Cilj je dalje razvijanje kineskog kulturnog centra za razvoj kulture kroz integraciju kulturnih snaga, ujedinjujući kulturne organizacije širom sveta, stvarajući platformu na visokom nivou za kulturnu komunikaciju i razmenu.

Najvidljivija aktivnost ove organizacije je Nishanov forum o svetskim civilizacijama (Nishan Forum on World Civilizations), osnovan 2008. godine kao odgovor na rezoluciju Ujedinjenih nacija o globalnom planu za dijalog među svetskim civilizacijama. Ksu Đialu (Xu Jialu), predsednik CEFC-ove Kineske akademije kulture (CEFC’s China Academy of Culture), takođe je predsednik foruma. Nishan Forum je postao poznat po svojoj promociji konfučijanstva i naglašavanju jedinstvenosti kineske civilizacije, što zauzvrat podrazumeva odbacivanje univerzalnih vrednosti kao što su ljudska prava i demokratija.

Među članovima organizacionog komiteta Nishan Foruma su visoki zvaničnici Generalnog političkog odeljenja (General Political Department – GPD) Centralne vojne komisije (Central Military Commission) i njene Kancelarije za vezu (Liaison Office – LO), posebne jedinice odgovorne za analizu međunarodne bezbednosti i prijateljske kontakte – drugim rečima, obaveštajne aktivnosti i propaganda. Centralnu vojnu komisiju kontroliše Politbiro i na čelu se nalazi generalni sekretar KPK (CCP) i predsednik Si Đinping (Xi Jinping).

Ko je “predsednik Ji?”

Bliži pogled na gospodina Ji Đianminga, ili „predsedavajućeg Jia“ (“Chairman Ye”) kako je on uvek insistirao da mu se obraćaju, otkriva njegovu jasnu nameru da sebe ne predstavi samo kao  „izvanrednog kineskog preduzetnika i filantropa“, već i kao patriotu čiji primarni cilj nije samo privatni biznis, već i jačanje pozicije Kine na globalnom nivou.

Ovaj cilj je, na kraju krajeva, simbolički potenciran i u patriotskim sloganima na sajtu kompanije, posebno onim u kineskoj verziji, a odzvanja i u retkim publikacijama o Ji Đianmingu i njegovoj kompaniji na kineskom internetu. Mišljenje da su Ji Đianming i njegov CEFC deo kineske vojske iskazuje se i od strane naučnika i od strane kineskih korisnika interneta preko blogova koji obično brzo nestaju. Iste posledice imale su i privatne komunikacije kineskih građana koji žive u Pragu.

Ji Đianming ima jedinstvenu poziciju unutar svoje CEFC imperije. On je predsednik Odbora direktora, dok je Chan Chauto prvi ispod njega, a ujedno i predsednik Mešovite privredne komore Češke i Kine. Kompanija ima četiri izvršna direktora, ali dva su opet Ji i Chan. Nijedan drugi visoki predstavnik nije vidljiv u javnim aktivnostima kompanije. Ji Đianming takođe predsedava nevladinim organizacijama (opet u tandemu sa Chan Chautom, koji je njegov potpredsednik); u ovom slučaju, CEFC Fondaciju uglavnom zastupa Patrik Ho (Patrick Ho). Pored toga, Ji Đianming je i predsednik Kineske akademije (kao i Instituta) za kulturu.

Ji Đianming uobičava da se ponaša kao partijski zvaničnik, a ne kao biznismen, dajući u govorima mnogo smernica i instrukcija. Njegovi „govori“ dominiraju veb stranicom, zajedno sa svim vrstama motivacionih slogana. Svakoga ko je upoznat sa novijom kineskom istorijom, govori “predsednika Jia“ (Speeches by “Chairman Ye”) neodoljivo podsećaju na druge poznate autore „govora“, poput “predsedavajućeg Mao” (Chairman Mao).

Postoje spekulacije na kineskom internetu, koje su citirali neki naučnici, da je Đianming možda bliski rođak pokojnog maršala Ji Đianiinga (Ye Jianying), koji se smatra jednim od duhovnih vođa frakcije “kneževa” - privilegovanih potomaka osnivača Narodne Republike Kine. Ova mogućnost se ne može u potpunosti odbaciti; međutim, jednako je moguće da Ji Đianming ima potpuno lažni identitet, uključujući njegovo ime, kao što to tvrde drugi korisnici interneta (Netizen-i).

Govori Ji Đianminga sadrže mešavinu trivijalnih izjava čija se frazeologija odražava na maoističke klasike i današnju propagandu, ponekad obojenu s dozom orijentalne mudrosti.

Svoju strategiju upravljanja Ji je formulisao koristeći varijacije slogana zvanične ideologije, kao što je promovisanje modela upravljanja „tri u jednom“ koji integriše „preduzetništvo, konfučijanstvo i vojno-stilsko uređenje“ sa principom „jedna kompanija, dva sistema“. Ove čudne formulacije neodoljivo podsećaju na zvanične partijske slogane poput poznatog „jedna zemlja, dva sistema”.

Na kineskom internetu može se pročitati da je Ji Đianming počeo raditi za CEFC 2002. godine. Međutim, nezavisna istraživanja otkrivaju da je između 2003. i 2005. radio na visokom položaju u Kineskom udruženju međunarodnih prijateljskih kontakata (China Association of International Friendly Contacts – CAIFC), tj. Odeljenju za međunarodne veze pri Generalnom političkom odeljenju Centralne vojne komisije – najviše vojne obaveštajne službe.

Možda i nije beznačajno da je bliski saradnik Ji Đianminga, Jaroslav Tvrdik započeo svoju kinesku karijeru u kineskoj organizaciji prijateljstva. U stvari, kulturne i filantropske aktivnosti u kojima su angažovane nevladine organizacije CEFC-a su prilično slične onome što međunarodne organizacije za prijateljstvo koje finansira kineska vlada rade u okviru kineske politike meke moći.

Uprkos okolnosti da je upravljao jednom od najvećih kineskih privatnih kompanija, informacije o Ji Đianmingu na internetu gotovo da i ne postoje, osim pomenutog teksta na Baidu i učestalih pitanja koja su korisnici interneta (netizenci) postavljali: „Ko je Ji Đianming?“ i „Ko je otac Đianminga?“ Nakon investicija u češku privredu, pojavljivanje Jia na kineskom internetu postalo je nešto češće. O njemu je redovno izveštavano u zvaničnim medijima, naročito prilikom prisustvovanja važnim međunarodnim događajima, kada je redovno oslovljavan titulom „počasnog predsednika“. Ova informacija se ne može potvrditi iz drugih izvora, čak ni na veb stranicama organizacija za koje se tvrdi da su ga postovale, te se stvara utisak da je namerno stvorena lažna slika o njemu kao međunarodno priznatom autoritetu.

Različiti kineski internet mediji izvestili su da se Ji Đianming 7. decembra 2015. sastao sa Robertom C. McFarlaneom (Robert C. McFarlane), bivšim savetnikom za bezbednost američkog predsednika Regana i trenutnim predsednikom Instituta za analizu globalne bezbednosti (Institute for the Analysis of Global Security – IAGS) u Vašingtonu. Izvešteno je da je ovom prilikom Ji Đianming proglašen počasnim predsednikom IAGS-a. Ove informacije su takođe dostupne na engleskom jeziku na sajtu CEFC kompanije. Internet stranica IAGS-a, međutim, ne pominje čak ni posetu Jia, a pogotovo njegovo počasno predsedništvo. Isti je slučaj i sa njegovim proglašenjem za počasnog predsednika Rimskog kluba (Honorary President of the Club of Rome); za tu čast je rečeno da ga je lično uručio Ulrich von Veizsacker (Ulrich von Weizsäcker) u Otavi 19. septembra 2013. godine, tokom godišnje konferencije. Međutim, na vebsajtu Kluba u Rimu, Ji Đianming se uopšte ne pominje.

Fotografije Ji Đianminga sa političkim predstavnicima iz celog sveta, objavljene na CEFC-ovoj veb stranici i drugde, u skladu su s nastojanjem da se on predstavi u društvu uglednih ljudi na visokim političkim pozicijama kako bi se dobio značaj i kredibilitet. Kao što je domaćoj javnosti već poznato među njima su i bili brojni svetski političari, ali i visoki zvaničnici UN-a među kojima se našao i Vuk Jeremić.

Zaključak

Nakon što su njegovi ključni finansijeri pohapšeni, Jeremić se slika sa nekim drugim, naizgled, uglednijim poslovnim ljudima, nudeći im iznova ono što on jedino zna – političke kombinacije u zemljama Trećeg sveta. Na nadležnim organima Srbije, ali i drugih zemalja u kojima Jeremić i njegovi partneri operišu, stoji obaveza i odgovornost da svi njegovi poslovi detaljno budu istraženi i da se rasvetle brojne nedoumice koje u njegovom slučaju postoje.

Na zakonodavnim organima Srbije i telima koja se bave borbom protiv korupcije i sprečavanjem sukoba interesa, stoji obaveza da se formulišu adekvatni zakonski odgovori na pitanje da li neko ko je aktivni politički akter, pa čak i lider jedne partije, može da obavlja druge lukrativne i komericjalne delatnosti s obzirom na mogućnost da jednog dana dođe u poziciju da obavlja odgovorne državne funkcije? Jasno je da se u tom slučaju otvara prostor za ugrožavanje javnog interesa, a postoji i realna opasnost od zloupotreba javnih ovlašćenja u svrhu favorizovanja onih subjekata na tržištu koji se nalaze i u direktnoj interesnoj vezi sa domaćim političarima. Ono oko čega ne bi smelo da bude bilo kakve dileme, jeste to da savremene antikorupcijske prakse definitivno moraju odgovoriti na izazove koji dolaze iz sivih zona isprepletanosti politike i biznisa. Te veze moraju biti svedene na minimum i strogo zakonski regulisane, bez i najmanjeg prostora za zloupotrebe i kreativna tumačenja zainteresovanih aktera.