2020. Deset godina bez Biljane Kovačević Vučo
Glas koji nedostaje
Ove godine, u aprilu, navršava se tužni i nadasve sumorni jubilej – 10 godina otkako Biljana Kovačević-Vučo nije više s nama.
Ono što tim povodom danas pouzdano možemo reći to je da njen glas i njen neumorni aktivizam uveliko nedostaju na javnoj sceni Srbije.
Naš portal ovom prilikom donosi kratko podsećanje na ovog istrajnog borca za zaštitu ljudskih prava i aktivistkinju mirovnih pokreta, kao neku vrstu prolegomene i najave obimnih studija o značaju i ulozi Biljane Kovačević Vučo koje planiramo da objavimo u aprilu i maju 2020.
Podsetimo se ovde nekolikih najmarkantnijih činjenica iz njene biografije: Biljana Kovačević-Vučo je bila pravnica i, pre svega, građanski aktivist, borac za ljudska prava, uvek u prvim redovima antiratnih protesta u miloševićevskoj Srbiji.
Rođena je 1952. godine u Beogradu, gde završava Pravni fakultet. Nakon studija radi prvo kao pravni savetnik u Privrednom sudu u Beogradu, a potom prelazi u Vrhovni sud Srbije.
Od 1996. počinje da se bavi samostalnom advokaturom, pri čemu njena kancelarija izlazi na glas zbog visoke stručnosti i požrtvova nosti u slučajevima kršenja ljudskih prava. Uporedo s tim, ime Kovačević-Vučo se sve češće pojavljuje među osnivačima mnogobrojnih nevladinih organizacija: između ostalog, bila je osnivač Saveta za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu (1992-1995); zajedno sa Sonjom Biserko, Borkom Pavićević, Seškom Stanojlović i Nikolom Barovićem osnivač je i Helsinškog odbora za ljudska prava; takođe, bila je i predsednica izvršnog odbora Centra za tranziciju ka demokratiji. Inicirala je osnivanje nezavisnog sindikata „Nezavisnost”, Jugoslovenske akcije NVO, kao i Komiteta za ljudska prava (YUCOM).
Po njenim rečima, prvobitno ime “Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava” bio je tek paravan: “Komitet pravnika smo u to vreme iz markentiških razloga nazvali ‘jugoslovenski’, kako bi zvučalo jače.
Pre svega smo imali nameru da koristimo pravnu metodologiju i da ustanovimo jedan centar koji bi se bavio pružanjem pro bono pravne pomoći za sve žrtve kršenja ljudskih prava u Srbiji. A nazvali smo ga ‘jugoslovenski’ da bismo zbunili vlast, jer je to baš zvučalo! A dok se vlast doseti da je u pitanju NVO, mi već imamo efekat u javnosti. Kasnije smo skinuli odrednicu ‘jugoslovenski’ iz naziva, ali je ostala skraćenica YUCOM koju i danas koristimo”.
YUCOM je u javnosti poznat višestruko, po odbrani Parade ponosa, prava Roma, progonjenih novinara i javnih ličnosti (Biljana Srbljanović, Vladimir Popović, Željko Bodrožić; ovog poslednjeg je Kovačević-Vučo zastupala pred Komitetom Ujedinjenih nacija i tom prilikom dobila spor protiv države Srbije).
YUCOM je takođe pokrenuo inicijativu da se 11. juli proglasi Danom sećanja na Srebrenicu; 1998. je pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti tzv. Šešeljevog zakona o javnom informisanju; u leto 1999. YUCOM pokreće kampanju za amnestiju vojnih dezertera i političkih osuđenika, 2001. kampanju protiv seksualnog uznemiravanja a 2002. građansku zakonodavnu inicijativu za prava manjina i za donošenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Kao nezavisni izdavač, YUCOM je u svojoj ediciji objavio sledeće knjige: “Vojislav Koštunica, jedna karijera”, “Željko Cvijanović, novinar u civilu” i “Slučaj službenika Aleksandra Tijanića” (knjiga je, po odluci Vrhovnog suda Srbije, zabranjena, što predstavlja jedinstven slučaj u neslavnoj istoriji cenzure, pošto je sama knjiga sastavljena isključivo od Tijanićevih citata). YUCOM i Helsinški odbor su 1. aprila 2009. podneli krivičnu prijavu protiv Dobrice Ćosića zbog krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.
U duhu divljeg nacionalističkog diskursa tokom 90-tih Kovačević-Vučo je bila označena kao jedna od nekoliko tzv. “beogradskih veštica”, što ju je automatski stavljalo u nezavidnu ulogu ciljane mete medijske i javne harange, a što je ona s prkosnim dostojanstvom mirno snosila kao politički usud ovih prostora.
Biljana Kovačević-Vučo preminula je 20. aprila 2010, usled komplikacija nakon transplantacije bubrega. Njen glas i danas nedostaje.