Okrugli sto Antidota i NATO PDD
Velike sile koriste balkanske medije za realizaciju svojih interesa
Sve velike sile imaju svoje interese za čiju realizaciju koriste “meke” izvore moći, a najpogodnija sredstva za to su mediji, rečeno je na skupu “Spoljni uticaji na medijske interpretacije bezbednosnih pitanja na Zapadnom Balkanu” u Beogradu na kome su učestvovali novinari iz regiona.
Marko Matić, glavni urednik Antidota rekao je da je uloga, od strane Rusije instruisanih medija u Srbiji, da podstiču antizapadno raspoloženje što bi u budućnosti moglo da stvori negativne efekte. “Cilj država Balkana jeste da se očuva regionalna stabilnost. To je jedina šansa da se uhvati korak sa svetom. Svaki sukob bi ga vratio unazad”, rekao je Matić.
Prema Matićevim rečima, s obzirom na takozvani ekonomski lakmus, koji obuhvata trgovinske i investicione parametre, Nemačka ima najviše interesa za očuvanje stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, dok razmena sa Rusijom čini manje od deset odsto ukupne trgovinske razmene Srbije što pokazuje da ovaj region nije od vitalnog značaja za interese Ruske Federacije. Upravo zbog toga, zvanična Moskva sa jako malo sredstava može destabilizovati region koji u tom slučaju lako može postati jeftina moneta za potkusurivanje u globalnom odmeravanju snaga velikih sila. Matić ocenjuje da je Rusija počev od marta 2014. godine i pripajanja Krima, ozbiljno investirala u svoj medijski uticaj u Srbiji, navodeći da su otvoreni ruski mediji poput Sputnjika koji se “često koristi kao legitiman i objektivan izvor informisanja što ne odgovara realnoj ulozi tog paramedija”.
Slobodan Jovanović, saradnik Antidota iz Crne Gore, osvrnuo se na pokušaj oružanog prevrata u toj zemlji za šta je u toku sudski proces. “Tu se polako definiše odakle su dolazili uticaji i sredstva i došli smo do podatka da je jedan deo medija bio finansiran iz Rusije. Inače, u Crnoj Gori veliki je uticaj nevladinog sektora, oni imaju odlučujuću ulogu kada je reč o javnom servisu”, rekao je Jovanović.
Novinar iz Zagreba Denis Kuljiš primetio je da ni predsednica te susedne zemlje, Kolinda Grabar Kitarović, nije imuna na ruski uticaj. “Naslućuju se te veze. Prva je čestitala (Vladimiru) Putinu na izborima…”, rekao je Kuljiš i ocenio da je reč o ozbiljnom projektu, o jednom ekonomskom “soft” interesu koji smanjuje moć EU, a kojeg su svesni i u Berlinu i Vašingtonu. “Imamo jos i turski uticaj, koji za sada mislim da je marginalan, ne zaslužuje posebnu pažnju, ali mislim da je ova ekonomska penetracija najozbiljnija stvar na Balkanu. Najozbiljnije rusko oružje nisu njihove rakete sa ne znam kakvim bojnim glavama, već energetska igra koja se sad vodi u Evropi, velikim delom i na Balkanu, gde će proći traka gasovoda”, rekao je Kuljiš.
Makedonski novinar Ljupčo Popovski kaže da ruski planovi sa Makedonijom nisu kao oni sa Srbijom i Hrvatskom, jer, kako kaže, oni nemaju gasovod. “Kad je propao projekat Južni tok, onda su interesi Rusije oko Makedonije splasnuli. Trebalo je jedan krak da ide od Bugarske ka Skoplju, onda je to propalo. Sada Rusi u Makedoniji nemaju značajnije ekonomske interese. Rusija je na 18. mestu kao trgovinski partner Makedonije i trgovinska razmena je svedena na minimum”, rekao je on. Politički uticaj je, kaže, veći, ail ne tako kao u Srbiji i Crnoj Gori. “Kod nas je veliki uticaj Turske. Turci su jako cenjena manjina u Makedoniji. Erdoganova partija je najavila da će svoju prvu ispostavu otvoriti u Makedoniji”, rekao je Popovski.
Erdoganov uticaj se, prema rečima prištinskog novinara Imera Musholaja, oseća i u Prištni, pored onog najznačanijeg - američkog. “Uticaj Turske na Kosovo ne dolazi preko medija, već isključivo od Erdogana preko predsednika Hašima Tačija koji je sa njim u dosta dobrim odnosima”, rekao je Musholaj.
Skup o spoljašnjim uticajima na medije u regionu Zapadnog Balkana organizovao je Antidot u saradnji sa NATO PDD iz Brisela.
Audio snimak jednog dela okruglog stola.