I kad na neki način svedemo 2018. godinu, bar kad je reč o Javnom servisu, utisci godine su početak emitovanja u RTS1, RTS2 i RTS Svet u HD tehnici. I odmah da kažem, vidi se razlika, i to velika - naročito u emitovanju programa koji su snimljeni u HD tehnologiji.

Ali, mnogo je važnije šta „isijava“ sa ekrana, i da li vredi povećanje pretplate. Ja mislim da vredi, ali uz uslov, da ponovim, da rukovodstvo podnese račun! Ali ne onaj fiskalni, uz obavezno samohvalisanje rejtinzima, već konkretan - šta se planira i gde, i kako se troše pare (što je uobičajena fraza) poreskih obveznika. Istine radi, to nije jača strana ni države koja bi trebalo da nas o tome obaveštava, pa što bi onda to inventivnije radio i javni servis.

Program godine bio je „Jutro će promeniti sve“. Serija koja je tiho počela, a trijumfalno završila. I, da citiram jedan TW po sećanju: „Ova serija je najbolji dokaz da su se ljudi uželeli stvarnosti na ekranu, da im je dosta Srbije iz prošlih vekova i žena koje peru stvari na potoku“.

Tu je i serija „Koreni“ čija je najveća vrednost što nam je vratila Žarka Lauševića. Ogroman uspeh.

Urednik godine je Nebojša Bradić! Da nema njegovih projekata sa njegovim timom, Javni servis ne bi ni smeo da se zove javnim, jer Informativni program promoviše RTS kao državni servis, u čemu je Informativni program bez premca. Ipak, Bradić je  uspeo da „nakrivi“ Takovsku 10 u korist izraza „Javni servis“.

No, krenimo redom, sve, kako veli ona pesma, bežeći od početka.

Obeležavanje osnivanja Jugoslavije i…

Ova godišnjica je obeležena u stilu Informativnog programa, raznoliko, da ne napišem - „šizofreno“! 

Najbolji deo, subota u 22.30 , kad mu definitivno vreme nije, autorka Slađana Zarić i „Stvaranje Kraljevine SHS“. Odlično urađen projekat, moderno, vidi se ozbiljno istraživanje u kom nas narator Miki Krstović, vodi po Beču, Krfu, Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, sa dokumentima, validnim istoričarima, dokumentarac baziran na činjenicama i bez lažnog patriotizma.

E sad, pitanje svih pitanja, kad je u pitanju decembar: Ovo je za Javni servis bio skup projekat, a onda se „ćušne“ toliko kasno, pre repriza repriznih repriza.

Sramota je kako se rukovodstvo Javnog servisa odnosi prema ozbiljnim temama i ozbiljnim emisijama!

Drago mi je da je Slađana Zarić dobila godišnju novinarsku nagradu. To je zaslužena nagrada. Još kad bi je kuća u kojoj radi još više poštovala pa da i njene emisije i programi dobiju zasluženo, bolje vreme prikazivanja.

… pranje biografije Borisava Jovića

A onda u isto vreme i Informativni program napravi dve večernje emisije s istom temom, ali sa unapred određenom tezom, kako je Srbija izgubila sve, a nije dobila ništa ulaskom u Kraljevinu SHS, a potom Jugoslaviju! Takav je bio i izbor gostiju. E pa kad tako kanališete program, rezultat je - politički panegirik ono o čemu još samo sanjaju  pojedini isuviše nacionalno ’’nabrijani’’ krugovi u Srbiji.

Tu je i bespotrebno pranje biografije Borisava Jovića koga se mi stariji vrlo dobro sećamo, kao i njegove uloge uz Slobodana Miloševića, one uloge koju Jović sada pokušava da minimizira. Da ne govorim o činjenici da je Jović dva puta zaredom gostovao na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Mislim da bi za RTS bilo mnogo bolje da su mu se zahvalili i otkazali učešće u „Upitniku“  budući da je samo 24 sata ranije bio na drugoj TV, pričajući i tamo  ono isto što će posle pričati i na RTS-u.

Istine radi na onoj drugoj televiziji bar ga je jedan od gostiju „spuštao na zemlju“ potsećajući na njegova činodejstva dok je radio sa Miloševićem, dok je na javnom servisu dobio priliku, ne samo da „propere“ sopstvenu biografiju, nego i da je „opere“ i – ’’protektira’’.

Reagovanje sa zadrškom

Očigledno je dug put od saznavanja činjenice ili vesti, pa do saznanja da neki program postoji u dokumentaciji, dok se isti ne nađe i iznenada ponovo stavi na ekran. Tako je, potpuno nenajavljeno (osim na sajtu RTS) ubačen dokumenrac Slađane Zarić iz 2017. godine o zločinima nad Srbima, za koje je najviše optuživan upravo, po ko zna koji put oslobođeni Naser Orić iz BIH. Šta je problem? Prvo, nije naznačeno da je to repriza, a drugi i mnogo veći, ako se već to radi, zašto se ovaj dokumentarac ne stavlja u programsku šemu na dan kad je stigla vest o oslobađanju, odlukom suda.  Tada je to pravo, programsko reagovanje. Ovako, sa naknadnom pameću, ljudi se zapitaju, a zašto je ovo ubačeno u program, zbog čega?

I treća greška, a koja samo govori koliko se u Takovskoj 10 šema emitovanja pravi ’’od-oka-lnom’’ metodom, posle tako surovog dokumentarca, odmah je emitovana -  komedija. Zar je moguće da u Takovskoj 10 baš niko nije imao „osećaj za feeling“ pa da nečim razdvoji ova dva programa, krv, suze, tragediju, od smeha, Šoijića i parodije. Trapavo do zla boga.

 Ekran i navike

Mnogo treba Informativnom programu da se malo koriguje i da shvati da se pod palicom Aleksandra Vučića nešto menja, a što je odlično ukazao i prokomentarisao Boško Jakšić u svojoj kolumni u Politici. Posle napada na Borka Stefanovića, ne samo da su počinioci odmah uhapšeni, već je taj napad odmah osudio i sam Predsednik. Mali pomak, ali znatan, iako INFO program to nije shvatio, pa se vest zagubila. Više se bavilo saopštenjem ministra policije, nego događajem, a kad se tako kasni onda se kaska za promenama.

Ipak, očigledno se nešto menja, mada, po običaju, sve promene u Srbiji stižu sa Andrićevog venca. Ali,  važan je rezultat.

I tako je predsednik Demokratske stranke stigao na Javni servis u udarni termin. Olivera Kovačević u ovom izdanju emisije „Da možda Ne“ definitivno je potvrdila da bi trebalo da ostane u političkom novinarstvu i da se mane estrade, jer em joj to ne „stoji“ em to -  ne zna. A, ovakve teme kao Kosovo i uz ovakve goste, pokazuju da ume da u tome bude odlična, da su to emisije koje Srbiji nedostaju - emisije dijaloga, a ne usaglašenog jednoumlja.

Nadam se da ova emisija nije rezultat slučajnosti, već da će RTS biti mnogo otvoreniji za opoziciju, mada se teško napuštaju stare navike. Da je tako i da je to lako, onda bi u Jutarnjim vestima videli mnogo više o protestu opozicije koja je provela noć u Parlamentu, a videli bismo i uključenja, razgovore sa njima. Ovako, štura vest i - tačka. Mnogo je vremena potrebno da prođe da bi u Informativnom programu shvatili da je prošlo vreme devize „ne talasaj, kreši vrhove“. Morali bi da shvate da će Srbiju i njenog šefa sve više kritikovati zbog medijskog jednoumlja i da će to morati da se menja. Polako, ali treba sesti u taj voz, jer ako ovi sad što vode Informtivnim program  RTS to ne znaju, hm, lako će doći ljudi koji će to umeti i znati da urade.

No, i mali pomaci su kratko trajali jer je već u „Upitniku“ sve palo u vodu. Olivera Jovićević nije uspela da obuzda mladog SNS junošu, tako da predsednku Demokratske stranke nije preostalo ništa drugo nego da napusti emisiju. A mladi SNS junoša i jurišnik samo je ponavljao mantru „Jeremić, tajkun Djilas, Savez za silovanje Srbije“. Valjda će neko i u SNS shvatiti da su ovakve mantre glupost. A da posle svake gluposti vlasti, raste broj ljudi na ulicama Beograda.
A ako urednica već upozorava junošu da ne govori o ljudima koji nisu tu, bar je taj problem lako rešiti -  pozvati i njih u studio, pa neka ukrste argumente. Ili,  ako ne mogu, neka napuste emisiju.

Meni je, inače,  nazanimljivije što u ovom upitniku nije bilo SPS-a, već je ekipa vlasti pojačana članom iz Pokreta socijalista.

Ovde je i Grocka isuviše daleko   

Ustanovili smo prošlog meseca kako su Budimpešta i Skoplje isuviše daleko da bi ekipa RTS-a tamo otišla, ali na spisak udaljenih mesta stiže i – Grocka, koja je kraj Beograda, kao štura vest i vest-bez-slike, da je u napadu izgorela kuća novinara Milana Jovanovića, urednika veb portala „Žig“. Rezultata istrage još uvek nema, prikupljena je pomoć, bez učešća države, ali je za Javni servis bila važnija osuda Predsednika i ministra, nego da odmah čujemo i vidimo šta se i kako desilo. Reagovanja sa zadrškom se ne priznaju.

Šarolike funkcije

Zanimljivo je kako Javni servis ima šarolika pravila za potpisivanje političara Albanaca iz Prištine. Jednog dana pisalo je ’’Hašim Tači, predsednik privremenih institucija na Kosovu’’, a samo dan kasnije pisalo je ’’Ramuš Haradinaj, predsednik vlade Kosova’’. Bilo bi dobro da se dogovore unutar same kuće i da postoji neki standard. Ovako svaki novinar po svome. I svaka redakcija po svome.

Kad već govorim o Kosovu, neka bude pomenuta i Dragana Biberović. Javljanja su joj korektna. Profesionalna je i prava pomoć Andriji Igiću, o kome i ne treba govoriti, osim u superlativima.

Pariz bliži od Beograda

Ipak, neki daleki gadovi su bliži, čak i od Beograda u kome je RTS. Apsurdno je da Javni servis više govori o demonstracijama u Parizu, nego o protestima u Beogradu. Situacija se, kasnije, malo popravila, ali popraviti je u 24. minutu TVD(!?!) -  pa stvarno je malo kasno, bez obzira koliko god da je ljudi bilo. Tako nešto smo iskusili devedesetih godina, i „obilo“ se o glavu - vlasti. Da li će i sad biti tako, videćemo. Ali, onomad nije bilo ni Facebooka, ni društvenih mreža, dok danas svaki pokušaj „nipodaštavanja“ i ignorisanja nekod događanja ispada smešan.

Šareni Kopaonik

Iako nisam neki veliki ljubitelj „Šarenice“, izdanje sa Kopaonika od 15.12. bilo je jako dobro. Ne samo zbog inspirativnih voditelja, nego i zbog zanimljivih gostiju, a da se čitava Šarenica nije pretvorila u jedan veliki EPP,  već je bilo zabavno, zanimljivo. I uvek je dobro kad RTS izađe van studija, to je televizija.

TV ordinacija

To je sve zanimljivija emisija i sve bolja. Sve više se govori o stvarima na koje smo, u sopstvenoj brizi za zdravlje zaboravili. Šteta je samo što je takav termin - nedelja popodne.

Lokalni izbori

Stara kartaroška izreka „Zicer kuću gradi“ je izgleda i moto ljudi koji vode Iformativni program. Samo informacije, a ni malo kazivanja i o problemima u Lučanima, a kamoli u Kladovu, gde su se sukobili koalicioni partneri. Ali, kako već rekoh, tu su društvene mreže, tu je bila organizacija „Crta“… Pa se posle čudimo zašto radio i TV više nisu glavni izvori informisanja, naročito mladih ljudi.

''Iznenadni'' Savet bezbednosti

Hitna sednica Saveta bezbednosti je, izgleda, najviše iznenadila RTS. Ideja da se napravi specijalna emisija sa gostima je u teoriji dobra, ali je realiziacija bila - katastrofalna.

Čuli smo Vučića i čuli smo Tačija. A onda su banku preuzeli Dačić, Lazanski i prof. Visković, e da bi onda urednik, po ko zna kom kriterijumu, ubacivao u program i dopuštao da se čuju samo pojedine, „prijateljske’’ zemlje. Tako nismo čuli neke velike sile, a zamalo da promaknu poziv Francuske Prištini da ukine takse ili izjava britanske predstavnice da je sad na sednici pročitala rezoluciju 1244. A uz samo malo napora, samo da su upitali Nenada Zafirovića, ili da su se sami raspitali znali bi i redosled govornika jer Savet bezbednosti radi po ustaljenom protokolu. Ali tek posle sledi vrhunac, kada krene TV serija, pa se ona ’’seče’’ za Vučićevu repliku, uz vrh vrhova rigidnosti cenzorskog RTS-a, da se hitno vrati nazad na TV seriju upravo kada je Tači počeo da replicira. Amaterski i politički kranje štetno.

''Promaja'' na RTS-u bez promaje

Ako se ono što sam opisalo dešavalo zato  što generalni direktor RTS-a  misli da će time izbeći penziju  -  uveliko greši.

U uspomeni javnosti on će ostati zabeležen kao direktor sa najmanje ugleda i poštovanja. Kao pogrešan čovek na pogrešnom mestu.

Red bi bio da – ode. I da dopusti ’’promaju’’ u RTS-u, a ne samo da na RTS-u dopusti emisiju za mlade sa takvim nazivom.

Prave programske promaje nije ni bilo. Bilo je padova (Nemanjići) i uspona (Jutro će promeniti sve i Koreni). Neuspesi se brzo zaborave, a uspesi se pamte. Kadrovske promaje pak – nema.

Čovek koji je, dosledno, ''terao“ da u penziju idu svi i to odmah čim napune 65 godina života, sada se sam grčevito bori da to za njega ne važi. U najmanju ruku to je amoralno.

Kako će zaposleni da reaguju ako Upravni odbor to dopusti?! Da li to znači da latinska izreka „Quod licet Iovi, non licet bovi“ važi?!

Sami pronađite u ovoj priči ko je Jupiter, a ko je  - ’’Bujke’’.

Školski primer

U grupi mladih reportera, koji svoj napredak i sticanje ugleda ne rade u studiju već na terenu, najviše se ističe Vladimir Banić, koji živi u Ljubljani i putuje svuda. Pravi poduhvat je bio dokmentarac o roniocu našeg porekla koji je učestvovao u spašavanju dece iz pećine u Tajlandu. Kao što se zna, on sam snima, ne znam da li sam i montira, ali ono što me je posebno dojmilo jeste odlična i umna upotreba grafike u objašnjavanju akcije spasavanja. Ovu emisiju trebalo bi slati na tv festivale.

Novogodišnji program za 50+

Bilo je za to godište, poput vitamina, za generaciju 50 plus. Istina, u HD tehnici, to je izgledalo superiorno, imalo je nivo, upoređujući sa drugim programima, drugih TV, ali ponavljam ono što sam i ranije pisao, ne vidim veliku svrhu učešća svih TV lica, koja bar ovog puta - nisu pevala.

Nekad je Prvi program, kao i sad, bio za 50 plus generaciju, a RTS2 za 20 plus. Šteta što RTS nije imao hrabrost da ponudi u alternaciji i mladim autorima da urede jedan novogodisnji program. Bio bi to dobar eksperiment da, recimo, autori serije "Jutro će promeniti sve" daju svoju verziju novogodišnjeg programa, ukoliko bi bili hrabri da prihvate takav izazov. A zašto da ne?

Za kraj -  najlepše

U velikoj sam dilemi da li je Miloš Milić bolji urednik TVD ili reproter. Zbog dokumentarne emisije Srboljub i Hrvoje. Sve čestitke na njoj, a najvažnije je što autor nije pao u jugonostalgičarsko kukanje tipa „E, kako je nekad bilo“. Mislim da bi ovu emisiju trebalo reprizirati što pre i to u baš udarnom terminu, odmah posle TVD2. Bravo!

I da: Želim Milošu da što pre počne da uređuje i TVD2.