JAVNI SERVIS, KOSOVSKI I DRUGI IZAZOVI
Mart je počeo sa velikim izazovom za Javni servis, jer je jedna komercijalna TV počela ponovo svoj jutarnji program i to veoma ambiciozno, agresivno, sa voditeljima koji su na jednoj drugoj TV bili veoma popularni.
I šta sad? Imamo zdravu konkurenciju.
Kratko podsećanje na istoriju jutarnjih televizijskih programa
Da probamo da napravimo jedan presek jutarnjih programa. Krenimo sa najstarijim, RTS. Ovaj program je napunio solidne 32 godine. Sećam se početaka. Glavni i odgvorni urednik Beogradskog programa Sergej Šestakov je dobio zadatak da oformi tim i da počne Jutarnji program, ako se ne varam, prvi u regionu. Bili su tu urednici voditelji, program je otvorila Spomenka Jović, Jovan Pavliček, Petar Lazović, nekad sam i ja uskakao, a urednici iza kamera su bili Slobodan Bukvić i Milan Mića Jovanović. I iz tog čitavog projekta je rodjeno i subota jutro, sa Banetom Vukašinovićem.
Šta je bila tajna uspeha? Ne samo što je bilo nešto novo, nego je svaki dan imao svog voditelja, sa specijalnom temom. Počeci, zajedno sa popodnevnim programom, personifikacije televizije.Tada je TV Beograd razvijala i negovala svoje „zvezde“. Tačno se znalo ko šta radi i ko je za kakav program.
Posle 32 godine, Jutarnji program bi trebalo „obnoviti“. Treba ga individulizirati. Ako gledaoci žele, a izglasali su Dušicu Spasić, onda neka ona radi 5 dana u nedelji. Onda znamo i ko radi subotu i nedelju. Ljudi uglavnom ne vole iznenadjenja, dosta ih imaju u svojim životima. TV im daje osećaj sigurnosti, da znaju šta i ko ih čeka. Ako komercijalne TV grade gledanost na voditeljima, onda ne vidim razlog zašto to ne bi radio i Javni servis. Jer, Javni servis ima ono što komercijalne tek grade - to je mreža van Beograda, bogatstvo da slikom budete po čitavoj Srbiji i da imate veliki broj uključenja. To je prednost koju komercijalne TV teško da mogu da postignu, te postoji opasnost da budu u ’’krugu dvojke’’, a zlobnici bi rekli u krugu BG metroa.
Studio, svetlo, slika, scenografija, oblačenje… U uporedjenju sa novim jutarnjim programom te komercijalne TV Jutarnji program RTS-a izgleda staromodno, ofucano.I zato je Jutarnjem programu potreban jedan dobar „face lift“.
Jer, jutarnji program, kako se dan razvija, trebalo bi da uvažava da se menja i struktura gledalaca. Zakon za jutarnju program u prvim satima je da se taj program sluša, a manje gleda: slušate vesti, slušate, najviše, vremensku prognozu, nema vremena za priloge i uključenja dužih od minut i po. Sve mora da bude brzo,kratko i jasno.
Samo tako Jutarnji program RTS može da zadrži primat, jer kako vidim, ta komercijalna TV je tako ambiciozno krenula u ovoj godini, da samo mogu da pretpostavim da želi bogato da se uda i da u miraz novom vlasniku dovede veliki broj gledalaca i rejting.
Jer ostali jutarnji programi imaju druge profile. Jedan se zasniva na harizmi voditelja, a drugi na jasnom političkom profilu i angažmanu velike logističke podrše kuće koja ga proizvodi.
Veliki izazovi za jutarnji program RTS, koji sad izborom tema, mora da zadrži gledaoce. Neće biti lako.
Tu ima i jedan problem. Ali to je pre svega problem za urednike. Pomenuti novi jutarnji program pokriva teme i Jutarnjeg programa RTS i „Tako stoje stvari“. Ali, tu je i „rupa“ od 09.00 do 10.00 koju RTS „pokriva“ reprizom reprizne reprize. I kad gledalac ode u 9.00 na neki drugi revijalan jutarnji program teško će se u 10.00 vratriti na RTS1. Ali pošto nemam izveštaje o gledanosti, bilo bi dobro da mi, ko ima, pošelje. Ti podaci mogu da budu jako zanimljivi za analizu.
Redovno čitam na Facebooku reakcije ljudi na TV program. Naročito ako ih pišu ljudi koji znaju šta je TV i koji su i samo na TV uspešno radili. Evo jednog komentara:
’’Na početku (kao što je i red) upozorenje: Program može da sadrži uznemirujuće snimke!
Pravi termin - subota, pet popodne.
Prva priča - psihijatrijska bolesnica je sama sebi zabila nož u glavu.
Odmah zatim - sedamnaestogodišnji dečak, zdrav-prav, lep k'o lutka, dovezen u stanju u kojem mu nije bilo spasa.
Gasim!
Bravo, majstori! Tačno to nam je potrebno za vikend - relaksaciju.
I inače smo baš opušteni i bez strepnji.’’
Lično, ja tu ništa ne bi dodao, dobar program, ali u pogrešno vreme.
*********
Da ponovom, sve najbolje i najlepše mislim o akcijama RTS „Rak je izlečiv“ i „Budi drug“, to su teme koje javni servis, ako hoće da bude stavrno javni servi treba ne samo da neguje nego su to teme koje treba da postoje skor u svim segmentima programa.
O otaljavanjima posla
„Tako stoje stvari“, Sanja Dragićević Babić, tema „Deca i smrt“ - odlično. Šteta što je emitovano u 11 sati pre podne. To je tema koja zaslužuje večernji termin, tema o kojoj treba otvoreno razgovarati, kao i tema u jutarnjem programu. Ali, nažalost, sa gostom o zakonu o DNK registru. Koji me je podsetio kako mi je ponekad krivo što su, ponekad, rasprave na društvenim mrežama, o nekim vrlo bitnim pitanjima, kvalitetnije nego na Javnom servisu.
Ali, najviše mi smeta površnost i otaljavanje posla.
Primer: Direktan prenos konferencije za štampu Vučića i njegovog rumunskog kolege iz Bukurešta. Godinama radeći na RTB imali smo PRAVILO ’’Uvek imaj spremnu rezervnu varijantu’’. I kad su bili takvi dogadjaju, za svaki slučaj u studiju je dežurao i prevodilac. Ovako smo samo čuli Vučića kad priča na srpskom. Šta je rečeno na rumunskom ne znamo, a uz to je bilo pitanja i odgovora i na engleskom. I to baš o Kosovu i Metohiji. Pa da li je moguće u 21 veku i dobu digitalne tehnologija da se ton simultanog prevoda izgubi? Il’ neko verovatno nije podigao pravi regler! A ako se zna da je to ponekad za RTS veoma komplikovan posao, skoro na granici nemogućeg, prevodioca u studio, pa sedi i dežuraj. Nije teško biti snalažljiv, samo ako ozbiljno radiš svoj posao. A ako te je baš briga, onda nema problema. Ali onda sledi blamaža. I što je najgore - da niko nije odgovoran.
Mislim da nije bilo mudro da se sad reprizira serija „Pad Obrenovića“. Jer, hteli ne hteli, uporedjujemo je sa još nekim serijama (obećao sam da jednu seriju više neću komentarisati ) i to poredjenje ide na štetu kasnijih projekata.
Da postoji odredjeni stepen opuštenosti, najbolji primer je „OKO magazin“ emitovan 09.marta. Prva tema – morbile. Posle koliko vremena. Po ko zna koji put.
A onda iznenadjenje: na godišnjicu 9. marta, repriza emisije ’’OKO magazin’’ o 09. martu iz 2011. godine! Šta mislite, da li intervjuisani ljudi, od istoričara do političara o devetom martu misle isto i danas kao i pre sedam godina.
I, na kraju, opet „lako ćemo“: Prilog povodom smrti književnika Jovana Radulovića. Da podsetim: Pozorišna predstava po njegovom romanu ’’Golubnjača’’ 1982. godine izazvala je prvu veliku ideološku raspravu u SKJ. RTS je imao skoro 24 časa da nešto pripremi. Ali, ne! Zadovoljlili su se malim delom intervjua preminulog književnika. Zar je moguće da nema toliko ambicija da se napravi nešto novo, aktuelno, nešto provokativno?!
**********************
I sad, još jedan primer lagodnosti. Ili je možda štednja u pitanju? A, ako je štednja, da li onda da očekujemo i početak reprizaranja TVD? Napravi se jedan na početku nedelje i onda se emituje par dana zaredom.
Elem, reprizirana je emisija iz 2006. godine „Poslednji dan Zorana Djindjića“. Da li je moguće da se ništa nije promenilo u gledanju na taj dogadjaj? Da li se došlo do nekih novih činjenica? Da li je došlo vreme da se ponovo sve razmotri? Teško je poverovati da je baš sve ostalo isto.
*********************
Zanimljivo da neke teme dolaze na RTS, tek kad, prethodno, budu solidno „ižvakane“ na drugim TV. Tako su skoro sve TV imale rasprave o spomeniku Miloševiću. I RTS je imao takvu raspravu – ali tek kad su se već svi izredjali po drugim programima!
Uloga dopisnika u izveštavanju gledalaca televizije
Nenad Zafirović opravdava svoje postojanje i svaki TVD sa njegovim izveštajem dobija na kvalitetu. I te kako! Ali o trovanju bivšeg ruskog špijuna u Lononu, napadu imigranta u Beču koriste se šture Tanjugove informacije uz video materijale iz razmene. A i to pomalo. Koliko znam RTS ima dopisnike i u Londonu, a i u Beču! Pa kad će ih koristi ako ne kad su ’’velike priče’’. Ili su to dopisnici „na parče“, pa urednici - štede. Velika je umetnbost znati štedeti. I kad treba štedeti. Ali, dug put je do takve spoznaje. Ipak, na kraju se javila i Ivana Miloradović, iz Londona, sa pričom o otrovanom bivšem ruskom špijunu. E, ako je RTS ispunio kvotu njenih javljanja, ništa dalje do aprila. Videćemo. A priča o špijunu može i da se završi. Biće uvek nešto novo.
Što se tiče „Šarenica’’ protiv ’’Žikine šarenice“ - neću se izjašnjavati. To me podseća na mladost, kad je bilo ’’knjigom na knjigu’’, ’’intervjuom na intervju’’. Sačekajmo izveštaje o gledanosti. Ali ’’tući’’ TV Pink pinkovskim oružjem, to nije suština javnog servisa. Bar kako ga ja i još neki TV poslenici vide. Možda je pitanje sujete, videćemo. Ipak, mislim da Srbija nije zaslužila dve šarenice u isto vreme. Ali, opet, sa druge strane - „ima se može se“.
**************************
Ostajem pri stavu da ne želim da komentarišem seriju koja je koštala više od krikovane fontane na beogradskom trgu Slavija. Čak i kad nagluvi Papa sedi ispred police sa knjigamav - čije je štampanje smišljeno mnogo kasnije. Uostalom, Sveti otac je svemoguć. Može mu se i da putuje kroz vreme.
Školovanja i obučavanja
I dalje mi nije jasno zašto svi rade sve! Na početku rada RTB tačno se znalo ko vodi koje emisije. Školovani su i novinari i voditelji. Za one koji ne znaju, školovanje zaposlenih i njihovo usavršavanje je počelo mnogo pre nego što su se pojavili IREX, ili OEBS, sa penzionisanim novinarima BBC. Ili onima koji su osetili da se oko školovanja ljudi zaposlenih po televizijama bivših istočnih zemalja vrte velike pare. RTB je imao dve institucije - Centar za razvoj kadrova i Centar za istraživanje programa. Obe sa odredjenim ugledom. Medjutim, onda su, za vreme čoveka kome sad Mrkonjić hoće da digne spomenik, urušene sve institucije, a najviše RTB, koji ni danas ne uspeva da se nekako oporavi od tog udara. RTS kasni! U svemu. Od otvaranja važnih društvenih pitanja, do zatvaranja nekih tema. Gde se izgubila ta oštrica, da li se sećate neke afere koju je otkrio RTS, pratio i na kraju doveo do epiloga. Ja, ne! A, vi?
*************************
„Tako stvoje stvari“, 14.mart. Samo jedan mali savet koji ponavljam urednici spoljne rubrike informativnog programa RTS Tini Bilankov, koja očigledno mnogo zna, samo - „keep it simple“ - premnogo je detalja. A zna se da prosečan gledalac ne može da zapamti i da procesuira više od tri informacije u minuti. I drugi savet je proveriti više puta neke podatke – jer Ves Mičel je nešto stariji nego što je rečeno.
Istog dana „TV magazin“ o promeni imena grada Zrenjanina. Sjajan primer kako se troši energija na, bar po mom mišljenju, potpuno beznačajne stvari. Promena zarad promene. Ili, kako neki tvrde, da se zabašure problemi oko fabrike pijaće vode… No, bilo kako bilo, samo jedan savet autorima: Ako već kombinujete ljude koji su za ili protiv, ako ih već prilikom snimanja niste slikali u levoj, odnosno desnoj strani, uradite to bar u montaži. Tako se dobija dinamika unutar priče. Ovako su svi, sem gradonačelnika, bili u desnoj strani ekrana i smenjivali se kao fotosi s lične karte. „Cepidlačiš“ reć iće mnogi. „Da, odgovaram, jer to je sitnica, a prilog dobija na svojoj dramaturgiji. Ovako se, vizuelno, „lepe“ izjave na izjave, što je dosadno i - amaterski. Samo malo više koncentracije i malo više profesionalizma. Dočim je entuzijazam je u RTSu udavno ugašen,umro.
*******************************
Nastavljaju se eksperimenti u Jutarnjem programu sa dva voditelja. I mislim da bi ta vežbaonica trebalo da se radi bez prisustva javnosti. Napravite probna snimanja. I kad uradite sve, onda i odlučite. Sad je u toku personifikacija TV tako da ljudi se opredeljuju za voditelje, šta će i koga da gledaju.
Primer, kad je FOX TV počinjao u Srbiji uradjeno je probno snimanje sa velikim brojem kandidata. I te snimke nisu samo gledali šefovi već su anketari išli po kućama, pokazivali probne snimke i pitali ljude, kome od „uslikanih“ najviše veruju, ko im se svidja. I tako su pravljeni voditeljski parovi.
************************
Mnogo mi je bilo žao Bojana Brkića koji je na minus 30 panično u rukavicama skidao, ’’jurio’’ slušalicu za uključenje iz Moskve. Razlog, tonci u režiji ne znaju svoj posao i šalju mu u slušalicu programski ton! I onda Bojan čuje samog sebe, sa zakašnjenjem! I to je jako loše iskustvo: Umesto da mu u slušalicu salju takozvani „clean feed“ samo ton iz studija, da se čuju samo pitanja. Ali, skoro sva uključenja su takva! Ako već TV tonci to ne znaju, neka pozovu svoje kolege iz Radio Beograda, oni će im pokazati. Sutradan je bilo kako treba. Ali, zašto mora prvo brljivo pa onda - ispravljaj.
RTS je mešavina javnog servisa i državne TV. To se najbolje videlo 17. marta na dan jezivog pogroma srpskog stanovništva na KiM. Po tretmanu tog dogadjaja vidi se kakva je temperatura zvanične politike, ove godine. Film Borisa Malagurskog i prenos iz Narodnog pozorišta su bili na RTS2, a ranije na RTS1. Dobar barometar političkih prilika u državi.
Opet cepidlačim. Jutarnji TVD, lepo obučena urednica, voditelj, ali kabl od mikrofona nije ispod revera, nego crni kabl ide preko bele majce. Da li je moguće da nikome u studiju to ne smeta? Ni realizatoru? Zašto mora tako aljkavo. Sve se lepo skockalo, izgled, oblačenje i onda taj kabel, kao da je voditeljka na struju ili da je ’’utaknuta’’; da ne govorim o aljkavosti ljudi - reportera na terenu, onim slušalicama za uho, koje su, nažalost, neprofesonalne, obične za mobilne telefone, zakačene spolja, oko glave, iza uha, napred, nazad…. Aljkavo do zla boga, neuredno. Užas! Takve sitnice kvare vizuelni utisak. Pogledjte malo TV u regionu i to nećete videti.
Urednička enigmatika
Nekada ne mogu da odgonetnem način uredjivanja TVD2. Recimo TVD2 od 20. marta. Razgovor sa premijerkom o rekonstrukciji vlade je bio gurnut u sredinu i to intervju u kome se najavljuje rekonstrukcija za dolazeći vikend. Prva vest je bila izveštaj o mrazu i poljoprivredi, pa je sledila digitalna farma…. Istine redi, intervju i ceo prilog sa primerima disharmonije u vladi Srbije je bio odlično uradjen, Sanja Ljubisavljević, ali izgleda da ću i TVD2 morati da gledam kao što su nekad postojali kremljolozi koji su i po vestima i upaljenim svetlima po kancelarijama procenjivali šta se dešava.
TV OKO istog dana, najveća vrednost što je jasno i glasno rečeno da Španija negira nezavisnost Kosova iz samo svojih razloga. I to treba lepo reći, sećate se kako su Španci rekli, nemojte da pišete pismo podrške. Sami ćemo.
Takodje je bilo lepo da se u jednoj drugoj temi više govorilo o Dositeju Obradoviću, reformatoru koga smo gurnuli u zapećak.
Živmo u doba personaizovane televizije pa je mislim vreme da RTS završi sa javnim testiranjem i eksperimentisanjem voditelja za Jutarnji program. A mogu milsiti kako je Verici Bradić, koja treba sve to da „preživi“. Ustalite voditeljske timove, da se ljudi naviknu i da znaju, jer su to promene, koje ljudi baš i ne vole.
I za kraj, deo iz analize Meri Bilić, mada će me opet ’’optužiti“ da imam favorite i da analiza nije objektivna.
TV BAROMETAR: Meri Bilić
Balkan
Razgovor sa troje mladih ljudi u emisiji „Tako stoje stvari” ( 15. marta RTS 1) Nataša Miljković je za završila rečima: „Pozdravite vaše roditelje koji su vas tako lepo vaspitali! ”
Njeni gosti bili su Nemanja Cvetković iz Beograda, Ante Pereza iz Zagreba i Lejla Ibrulj iz Sarajeva iz udruženja „Balkanac”, a povod je bila premijera njihovog dokumentarnog filma „Zar nije bolje ovako”, koji je godinu dana pripreman i mesec dana sniman u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Ovo troje mladih ljudi za sebe kažu da nisu jugonostalgičari iz jednostavnog razloga: ne mogu da žale za nečim što i ne poznaju jer su svi rođeni u drugoj polovini devedesetih godina, ali trude se da prkose imidžu posvađanog Balkana. I da bez političkih ambicija, promovišu poštovanje, drugarstvo, poverenje i dijalog.
Ovaj razgovor me naveo na razmišljanje o tome koliko dugo u običnim razgovorima a posebno u onima pred televizijskim kamerama nisam čula reč „vaspitanje”. Nekada davno (ili ne tako davno, zavisi od toga kako se meri vreme) reći nekome da je nevaspitan bila je teška uvreda, a nazvati bezobraznikom ili bezobraznicom je bio vrhunac iz arsenala teških optužbi.
Danas se lepo vaspitani, uviđavni i plemeniti ljudi moraju truditi da to prikriju jer se te osobine smatraju slabošću. Uostalom u subotu u jutarnjem programu Studija B čula se teza da su „dobar i lud dva brata”. O tome kako se ponašaju, šta sve govore i rade učesnici aktuelnih rijaliti programa teško je opisati pristojnim rečima ali fascinantnije su pojave koje su njihov rezultat: što su gori to im je sigurnije mesto na naslovnim stranama tabloida, a portali prenose sve njihove psovke i kletve i sve tuče i seksualne aktivnost koje se događaju pred kamerama. Nije trebalo da prođe mnogo vremena da se uličarski rečnik rijaliti zvezda neosetno preseli iz TV studija među „obične” ljude. Za sve koji će da kažu „šta me se tiče, ja ne gledam rijalitije” malo poređenje: glavna nagrada u „Zadruzi” je pedeset hiljada evra, a za pobednika u kvizu znanja „Slagalica” je tri hiljade evra.
Upravo Javni servis treba da bude rasadnik kulture, lepog ponašanja, svega onoga što smo izgubili od devedesetih do danas , manite se kopija Šarenice.
Kosovska vunena vremena
Dogadjaji u Kosovskoj Mitrovici, krajem marta, pokazuju koliko je bitno da se unutrašnji dijalog o Kosovu bude jedna od glavnih tema naših medija. Kada se pogleda koji medij ima najviše gledalaca to je, bez sumnje, Javni servis. Kako je koja televizija propratila te dogadjaje to njima ostavljam na profesionalnu savest. Ali, kakvu pouku možemo da izvučemo, u ovim turbulentnnim vremenima u kojima se nikad ne zna šta može da se desi i kad sistem. programska šema, mora na brzinu da bude izmenjena?
Kosovski problemi jeste veliki, ali Kosova i Metohije, objektivno, nema mnogo na Javnom servisu. Priča se o Kosovu i Metohiji, pri čemu ovo Metohija ponekad nestane, ali ima malo priloga sa KiM. Malo se zna o životu ljudi, naročito onih južno od Ibra.
Ako može Javni servis da saradjuje sa Glasom Amerije ili DW, kako to da nema saradnje sa RTK 2 koji je srpski program?! Ili: Zašto nema saradnje sa srpskim TV stanicama južno od Ibra? Zašto ih nema u hronici regiona? Da li im Javni servis pomaže tehnički? Da li novinari tih srspskih TV imaju neku obuku? Da li dolaze u Beograd na nešto nauče? Ovako, emisije su gurnute na RTS2, dok u debatnim mesijima nema više srpskih političara sa Kosova. Zašto? Svelo sa nekoliko imena. Zašto nema srspko albanskog dijaloga na RTS, odsnosno zašto ga nema više?
Javni servis mora i trebalo bi da prednjači u unutrašnjem dijalogu - ako se već ugleda na BBC. Pa najviše rasprava o Bregzitu je bilo na BBC? Tako bi i najviše rasprava o Kosovu trebalo da bude na Javnom servisu, jer samo kroz dijalog doći će se do nekog rešenja.
Kako to da privatna TV ode i napravi intervju sa Tačijem? Zašto RTS to ne uradi, i postavi mu suštastvena pitanja? Ja bih, da mogu, i da se pitam, poslao Ljubicu Gojgić, da uradi jedan takav intervju.
Čujem da je u vreme Nikole Mirkova bilo razgovora o saradnji izmedju RTS i RTK2, ali da je to sad zamrlo.
Nekih emisija u produkciji RTK2 ima na festivalima dokumentarnih filmova, ali ih nema ih na RTS. Šteta! Kao što je i šteta što niko nije prenosio deo javnog dijaloga civilnog sektora o Kosovu na sednici Evropskog konventa. Jer, bez dijaloga nema razumnog društva.Na kraju, šta vredi dijalog, ako se ne zna za njega?
