KRUPNI REZULTATI U SENCI SITNICA

Kada je čovek van Srbije, ako želi da pogleda ili sluša RTS programe ima dve mogućnosti. Prva je video strim na internetu, ali po svemu sudeći ima mnogo onih koji ga koriste, jer je u vreme TVD „zagušenje“, pa blokira. Druga je da lokalni kablovski operater ima u ponudi RTS Sat. Ali tu je i uvek dostupan strim za Radio Beograd.  

Nekoliko dana u Sloveniji gledao sam RTS Sat. Informativni program se prenosi “jedan na jedan”, ali zato izvesni delovi programa, naročito strane produkcije, zbog autorskih prava nisu u programskoj šemi. Ne znam kako ide sa sportom, kad je u pitanju srpska reprezentacija, da li RTS otkupljuje prava za emitovanje preko satelita ili ne. Uvek sam pomalo sentimentalan kada u inostranstvu gledam RTS Sat, jer smo ga davno, davno, devedesetih godina stvarali u onim izuzetno teškim vremenima. Znam da i dan danas redakcija Sat TV kuburi sa produkcijskim kapacitetima, ali ponekad mi se čini da prave istu grešku (verovali ili ne u Beogradu imam na kablu RTS Sat, pa ga pogledam), koju sam, kao prvi glavni i odgovorni urednik pravio i ja, a to je da baš ne znamo tačno, šta srpska dijaspora želi da vidi na tom RTS programu, sem izvorne narodne muzike. Moja greška je bila emitovanje partizanskih filmova u servisu namenjenom našim ljudima u Severnoj Americi. Toliko nezadovoljnih pisama smo dobili na početku, da smo Slobodan Bukvić i ja tek onda shvatili, a u žaru stvaranja programa potpuno zaboravili, da su evropska i severnoamerička dijaspora potpuno različitih korena. Tako da želim kolegama koji to danas rade, mnogo više emisija njihove produkcije, a ne samo reemitovanje RTS programa. TV senzibilitet je drugačiji kod ljudi koji žive van Srbije, a nije im potrebna samo samo muzika ili samo dnevna politika.

Izlazak iz letnje sheme

No, vratimo se septembarskoj analizi, kad Javni servis polako izlazi iz letnje šeme. I odmah izvinjenje: Bio sam na putu i nisam mogao da gledam direktan prenos “Noć muzike” sa Tašmajdanskog stadiona. Prijatelji mi kažu da je bilo vrhunsko muzičko i TV ostvarenje. Pošto su mi to preneli ljudi koji se razumeju u TV, zato to i spominjem. Verujem im na reč.

*****

Otišao je Ljubiša Samardžić, veliki umetnik na čitavom ex Yu prostoru. Ali, imam nedoumicu: Zašto su morale dve humorističke serije, pa tek onda Ljubišin film i jedna epizoda serije „Vruć vetar“? Zar su „Baba….“ i „Sumnjiva lica“ toliko bitni? Mislim da nisu, jer su pre svega reprize, tako da to i nije neki veliki problem ako se šema promeni. Ali, zato se RTS „iskupio“ sutradan, „Oko“ posvećeno Ljubiši. Po ko zna koji put se dokazalo da je Radoslav Rale Zelenović, jedan od najboljih znalaca filma i divan čovek, koji nesebično voli film. Odlična emisija, sa ljudima koji su zajednički stvarali karijeru sa Ljubišom.

Ali Javni servis mora da ima i greške. Tog jutra prilikom nekih priloga u jutarnjem TVD nije bilo potpisa ko su sagovornici. Tad bi voditelj trebalo da kaže ko su bili ljudi koji su govorili u prilozima, ovako je njihov trud da nam nešto kažu otišao u vetar. Istovremeno, još jedno pravilo koje, izgleda, za javni servis ne važi. Urednici verovatno misle da kad počnemo da gledamo TV, ne mrdamo od ekrana. Ako se sagovornik pojavljuje više puta, bez obzira bilo to u prilogu ili da je gost, trebalo bi ga ćešće potpisati. Toliko puta mi se desilo da gledam prilog, ali ne od početka, i da ne znam ko je čovek koji se više puta pojavljuje. Priča čovek u studiju, ponekad i više od 5 minuta i ako se uključite kasnije uopšte ne znate ko je on. Čak ga ni voditelj ne oslovi po prezimenu i funkciji, pa da kaže, ‘’Gospodine XXXX, vi ste YYYYY…’’, pa pitanje. Ovako, urednici misle da je njihov program toliko atraktivan, da ne mrdamo, ili ne dišemo, zureći u ekran. Tako je bilo i u emisiji “Oko” u petak 22.09. u kojoj je gostovao i profesor medjunarodnog prava i globalnih političkih studija na Univerzitetu iz Beča, Anis Bajrektarević. I da nije urednik i voditelj Gorislav Papić postavio pitanje svojim gostima u studiju da prokomentarišu šta je profesor rekao, ne bih znao ko je bio gost. Istina, nekad potpisuju kako treba, a nekad ne. Zanimljivo je kako na RTS ne postoji neki programski standard. Nekad sve ‘’štima’’, a nekad ne, izgleda da je ostavljeno slobodnoj volji realizatorske ekipe. Takav voluntarizam nije dobar.

Da su dopisnici pravo RTS blago, videlo se u TVD 10.09, gde su najbolji prilozi bili baš njihovi, primeri lične inicijative, bračni par iz Nemačke koji se vratio u blizinu planine Rtanj i pokrenuo seoski turizam, uzgajivači lešnika u Ribarima. Odlično. Kao i prilog u TVD, kasnije, jedan od najboljih - priča o drvenim i betosnkim banderama oko Loznice. To su životni prilozi, koji jednostavno nedostaju u TVD.

Sitna zamerka: Mislim da uspeh mlade teniserke Olge Danilović, pobeda u dublu na US openu, zaslužuje više pažnje nego da bude samo vest u sportskom bloku. Moglo je i u generalnu najavu. Ali, izgleda da medjunarodni tenis za RTS ne postoji sve dok se Djoković ne vrati na teren.

*****

Više puta ponavljam, a i sad ću: Obraćanje predsednika ili premijera je svakako važan dogadjaj za jednu TV stanicu, a naročito za javni servis. Medjutim, po ko zna koji put, javni servis obraćanje samo prenese „uživo“ i - gotovo. Zar nije logično, da posle, ako već nema dovoljno hrabrosti da se pozove opozicija, onda pozovu bar neke analitičare, koji su bilo za ili protiv Vučića, da analiziraju govor, da se vidi da li ima nekih novih stvari, prema EU, Kosovu, zašto nije bilo nešto više reči o ekonomiji? Ovako, ravno izveštavanje, ziheraštvo, nije dobro. Jeste da postoji ona narodna „zicer kuću gradi“, ali to je kartaroška izreka, a ne izreka validna za javni servis.

Kad već govorim o ovoj temi, ponavljam i sugestiju, da isti novinari prate političke ličnosti Srbije. Pitanje reporterke Javnog servisa nit’ je bilo nešto novo, nit’ je bilo provokativno, nit’ je nateralo Vučića da se bar malo preznoji. Novinari, specijalisti treba da rade ovakve stvari. Bar je tako u značajnim svetskim TV. Ili, ako već ide neko drugi, da redakcija ili urednici smisle nekoliko ozbiljnih pitanja koja će „odjeknuti“, a odgovori, možda, biti i takvi da zasluže agencijsku oznaku „hitno“. Ovako se sve svede na gostovanje Vučića na RTS, kao što je bilo ono u “Upitniku”. Takvi monolozi više ne funkcionišu. Naročito pošto je i Srbija videla oštar dijalog svih učesnika nemačkih izbora, odmah po zatvaranju biračkih mesta, emisiju u kojoj je bila i dotadašnji i budući kancelar. Jednostavno, novo vreme traži i nove forme obraćanja političara na javnom servisu. Monolozi i monodrama su za pozorišta ali ne više i za političare u Srbiji, pa maker to bio i predsednik. Srbiji su potrebni dijalozi o svim temama za koje ne postoji bolje mesto od Javnog servisa. Uostalom, gost je rekao da je spreman za dijalog sa pet predstavnika opozicije. I sad je vreme da se to i desi.
Sugestija: Takvi razgovori trebalo bi da traju koliko je i predvidjeno i koliko inače “Upitnik” traje. Nema potrebe da se produžava jer, budimo realni, pažnja gledaoca maksimalno može da traje jedan čas. Sve preko toga pada u zaborav, a i gost može da izgubi koncentraciju.

Biti brži nego novine

 Standardna pojava za Javni servis je kad nešto nema danas, ima sutradan. Takozvanog prirodnog tona, odavno prognanog sa RTS-a, pa zatim stidljivo vraćenog, čas ima, čas nema - u istim snimcima, ali emitovanim u dva dana. Jednog dana ga nema, recimo u prilogu-ilustraciji o demonstracijama sindikata i radnika u Parizu, a sutradan, u istom prilogu-ilustraciji ga ima. Istu sudbinu imao je i snimak spaljivanja srpskih novina u Zagrebu, jednom bez tona, a sutra dan s tonom, kad se čulo i šta su okupljeni dobacivali.

Tako je i sa još nekim stvarima na RTS. Nekad ima “crvene kocke” u donjem levom uglu, koja se vrti i pokazuje vreme i temperature po gradovima u Srbiji, a nekad je nema. Ne vidim razlog da ona uopšte postoji, jer to reditelji mnogo bolje znaju, bilo kakvo pomeranje ili kretanje na ekranu, skreće pažnju. Hteli ne hteli, pogled vam ode na kocku, dok dešifrujete šta piše, prodje prilog, ili najava. Detalj koji je, bar ja mislim, nepotreban, a naročito, kako rekoh, ako ga u nekim emisijama ima a u nekim nema. Pa se onda postavlja pitanje, po kom kriterijumu je emitovan odnosno stavljen na ekran. Ista stvar je ako voditeljica ima velike mindjuše, koje se ili presijavaju ili su malo duže pa se njišu.To skreće pažnju gledaocu, oči nesvesno “odu”.

Ponekad grafički problem: U Jutarnjem programu je maska u dnu ekrana na kojoj piše Jutarnji program toliko velika da ukoliko reditelj, mikser i kajronista nisu pažljivi, potpis sa imenom sagovornika biva pokriven. Samo malo više koncentracije i nema problema.
Da je bilo malo više koncetracije i u prenosu košarkaške utakmice Slovenija - Letonija videli bismo na kraju jedne čtvrtine da li je koš priznat ili nije, kad su sudije prišle zapisničkom stolu da vide snimak i uporede časovnik. I taman da čujemo šta su sudije odlučile - rez na reklame. Malo više koncentracije!

Lepo je to kad u jutarnjem programu AMSS izveštava o situaciji na putevima. Ali, bez obzira na simpatičnost devojaka koje to rade sledi beskrajno nabrajanje koje niti ko može da zapamti, niti ima vremena za to. Otud je mapa za ovakve priloge - zakon. Izračunali su stručnjaci da ljudski mozak ne može u minuti da zapamti više od tri podatka. Ako ih se ‘izdeklamuje’ više to jednostavno niko živi ne može da pamti, pa informacija gubi i značaj i smisao. Zato obavezno - karta. Uostalom AMSS ima kartu na svom web sajtu, pa zašto ona ne bi postojala i u TV izveštaju?!

Jutro nastavlja sa praksom dugih razgovora kad im vreme nije. Važan dogadjaj “Dani Pekinga u Beogradu” ! Umesto u 7.50, bolje bi bilo da je razgovor sa gradonačelnikom Beograda išao posle Jutarnjeg dnevnika, kada ima više vremena i u opuštenijoj atmosferi. Ovako je zamke dugog razgovora kao forme koju jutarnji program ne trpi tako rano ujutru, i zamke takvog pravljenja redosleda, najbolje u petak 15.09 iskusila Verica Bradić, kad je zbog stiske s vremenom, koja se u dešava u „živim emisijama’’, gost na važnu temu privodjenja ljudi Crvenog Krsta na Kosovu, bila sabijena u par minuta, a Jutarnji TVD kasnio minut, dva. Isto tako i razgovor ispred jutarnjeg TVD sa Božom Maljkovićem trajao je suviše dugo.Ostavite te razgovore posle 8:30, kada ima više vremena za ležernost. Ako je vreme za TVD u 8.00 i 19.30 onda oni tada MORAJU i da počnu.

Reagovanje Informativnog programa na protest roditelja iz Šida koji nisu želeli da njihova deca idu u školu sa malim migrantima, usledilo je sa zakašnjenjem. Pre njih sam tu priču već video u novinama. Kasnije je palo ‘’vadjenje“ pa su uporedjene situacije u Pirotu i Šidu ali, opet kažem, kasno, već se pročitalo u novinama i čulo na Radio Beogradu. 

Nekad davno, u moje vreme, ljudi, kako smo ih zvali, iz „radio aparata“ i TV su više saradjivali, više se znalo ko šta radi.
Informativni progtam RTS-a iz meni nerazumljivih razloga kaska za drugima. Nekad davno po kancelarijama se pričalo „da li ste videli sinoć ono na TV u dnevniku“. Danas se više kaže „Da li ste pročitali ono u novinama“. Šteta. Ali, kako rekoh, zicer je zicer, čuva glave i fotelje.
Isto tako emituje se samo izjava predstavnika Komesarijata za izbeglice, a da istog dana nismo čuli nikog iz Šida.
Nije mi jasno zašto postoji zakašnjenje u obradi nekih tema? Mislim da je slično bilo i sa protestom roditelja u Zemunu. Video sam prilog u Jutarnjem TVD 21.09. Mora brže. Naročito kad teme prevazilaze okvire “Beogradskog programa”. Novine bi trebalo da “prate” RTS, a ne obrnuto.

O sportu i još po nečem

Ono što stvarno javni servis dobro radi, to je sport. Istine radi, navijači Crvene zvezde ili Partizana nikad neće biti zadovoljni, stalno optužuju javni servis da je njihov klub manje zastupljen. Ali navijačima treba reći da su sportska TV prava jedna od najkomplikovanijih oblasti i da su ta prava sve skuplja.
Evropsko prvenstvo u košarci je veoma dobro odradjeno. Veoma mi se dopao šarm Aleksandra Stojanovića pre, pa u poluvremenu i posle utakmice Srbija - Rusija. Slobodan Šarenac, meni koji pamtim komentatore kao što su bili Dragan Nikitović, Vladanko Stojakovic, Mladen Delić, polako ali sigurno ulazi na velika vrata. Siguran, istina sa malo navijačkih izleta kad su Rusi igrali sa drugima, ali dobro, sve ukupno Slobodan Šarenac je ostavio svoj lični pečat u prenosima i to je dobro. TV više nije bezlična nego se ljudi opredeljuju koju će TV odabrati zavisno od ličnosti na ekranu.

Miloš Milić, jedan od mojih kandidata za vodjenje drugog TVD2, bez pardona. Njegov autorski TVD 3 je siguran, pouzdan, on je autoritet na ekranu. Vidi se škola B92 , neka drugi ne zamere. Pored već spomenutog Miloša Milića, mislim da je vreme i da vrlo ambiciozna Vesna Damjanić sedne u stolicu TVD2. Jedino tako, sa uredničkim, ličnim pečatom, TVD 2 može da izbegne zamku da postane “Službeni glasnik”, a - bar da je i to.

******

Pošto sam se malo zamorio od Jutarnjeg programa, okrenuh na RTS 2 da vidim šta to oni nude deci sem crtanih filmova. Video sam reprizu emisije „Čik pogodi“, emisije koja je pre za “Trezor”, nego za jutarnji program posvećen deci. Evo zašto: Kako danas da objasnite deci drugačijeg senzibileta zašto da gledaju crno belu televiziju. Misle da im se tv apparat pokvario; ‘ajde što su deca obučena u neke staromodne milicijske uniforme, nego još na glavi nose i - “titovke”. E sad, da li su imale i petokraku ili nisu ne mogu da se setim. Potpuno nezanimljivo. Ako već nema neke moderne produkcije, onda stvarno nema smisla da se deci reprizira nešto što ih ne zanima. Samo još fale reprize emisija sa decom s pionirskim marama koja pevaju revolucionarne pesme, koje vedre duh i bodre telo, kako se govorilo u moje vreme. Ovako teramo mlade ljude od javnog servisa

******

Gledao sam pažljivo nekoiko dana, čak i snimao neke emisije. Imam nekoliko dilema kad je reč o konceptu Magazina. Da li je mešavina više stvari, od politike do kulture ili je to magazin koji treba da relaksira? Ovakva mešavina možda i nije baš najsrećnije rešenje za gledaoce koji su u kući ili na poslu izmedju 10.00 i 12.00. Tad su pretpostavljam u kući neki koji idu u školu popodne, oni koji ne rade ili oni zaokupljeni kućnim poslovima. Voleo bih već da vidim negde ko gleda TV u ovo doba i možda bih, prema tome, još više profilisao program. Ovako, čini mi se dobijamo nastavak Jutarnjeg programa, nešto što je stavljeno izmedju Jutarnjeg i Hronike regiona. Ili, drugim rečima, ono što nije za TVD i Jutarnji, ili Hroniku regiona, gurne se u - Magazin.
Jedan voditelj, jedan ili dva gosta, prilozi koji iziskuju da se sedi i gleda TV, ne znam baš da li je to najsrećnije vreme. Istina bilo je i dobrih stvari. Svidja mi se blok autorke Ivane Božovic “Nazdravlje”, ali taman očekujem gosta u studiju, jer to su teme za pre podne, ne ode se ni dalje, ni dublje. Tema “Rak prostate”, tako bitna, zahteva mnogo više, nego samo redjane sagovornika sa kongresa u Crnoj Gori.Taman počnemo da slušamo sagovornika iz Insbruka, sa naših područja, uz savet, idite jednom godišnje na pregled, krenu neke teme i gosti koji mogu i u Kulturni TVD. Mnogo statično za pre podne, mnogo ozbiljne teme. Više liči na neki šarenoliki politički magazin. Možda je baš to i ideja, ali nije baš i najsrećnije vreme za političke magazine, pre podne od 10.00 do 12.00.

Nadam se i ni najmanje nisam zajedljiv, pre zavidim, ako se neko na Javnom servisu bar okoristio i dobio na poklon novi, najskuplji Samsung telefon, “Note 8”. Jer, višeminutni prilog, u delu koji se zove “E-Vesti”, kao EPP bi koštao sigurno nekoliko puta više nego no što vredi jedan telefon. Oznaka PP je obavezna za ovakve priloge, jer sem hvalospeva, ništa drugo nismo čuli. Ali, nije prvi put da Samsung ima privilegovan položaj na RTS-u! Sećam se i nekih putovanja na promocije. Pitam se da li je i konkurencija najnovije osmice imala ili dobila bar sličan prostor. Posle nekoliko dana bila je promocija Asusovog trodimenzionalnog sistema. Isto čist EPP! Na to bi rukovodstvo Javnog servisa moralo da obraća pažnju. Prikriveni EPP u suštini ruši kredibilet neke TV stanice. Istina, u ponedeljak 25.09. spomenut je i konkurent, u bloku iz sveta, Nebojša Kotlajić, i kasnije je tema bila kolika je cena mobilnih telefona. Ali da ne bi ispala reklama, mora biti i malo kritike pojedinih modela i proizvodjača. Ništa nije ponekad bolje ni u “E-jutro”, evo baš gledao skoro hvalospev firmi Lenovo napravljen od njihovih propagandnih filmova.

*****

Bez obzira na moje visoko profesionalno mišljenje o voditeljima ovog projekta ponavljam savet: voditeljska slava lako prolazi i brzo padate u zaborav kad vas pomere sa ekrana. Nataša Miljković i Sanja Dragićević - Babić imaju dar za dokumentarne emisije istraživačkog tipa i šteta što ih ne rade, jer takve emisije u ovom trenutku Javnom servisu najviše nedostaju. Zoran Stanojević ima TVD3. Da sve tamo u toku emisije baš ne ‘štima’ videlo se u petak 15. 09. Na samom kraju gostovanja Tine Bilankov i razgovora o odnosima Kine i Srbije, pa o odnosu Saveta Evrope i Rusije, (priča krajnje komplikovano ispričana), stigla je Rojtersova vest o incidentu u londonskom metrou. Bilo je i slike, što je za svaku pohvalu, ali onda kreće nešto za šta nema opravdanja: Pušta se kajron o incidentu, piše da javlja dopisnik RTS-a iz Londona, a onda emisija traje li traje, a dopisnika čujemo tek u vestima u 11.00, skoro sat i po posle dogadjaja. Zašto toliko kasno? Da li je razlog što je urednik istovremeno i voditelj? Zašto nema producenta u režiji, koji upravlja emisijom? Ili je razlog što dopisnik nije bio spreman i informisan, a kajron netačan? Sve ove brljotine, i sporost i kašnjenje od skoro sat i po pokazuju da koordinacija raznih elemenata na RTS-u nije sinhrona. O kvalitetu izveštaja dopisnice ne želim da govorim, ali za pohvalu je bar da je izveštaj tonski i tehnički bio kvalitetan. Još bolje bi bilo da joj je javljeno šta sve od slike redakcija ima, kao što to jako vešto radi Nenad Zafirović iz Njujorka, kad se vidi da tačno zna šta Beograd ima od slike i onda neko u Beogradu to lepo ukomponuje u izveštaj koji se emituje. Šteta što se Ivana Miloradović tako kasno javila iz Londona. Mora brže. Tome dopisnici i služe.
I opet pitanje: U ovom projektu nema one crvene kocke u levom donjem uglu. Da li uopšte ima nekog pravila? Ili se ta kocka pojavljuje kako se kome ćefne?

Evropsko prvenstvo u košarci i jedan sitan detalj za koji hoću da pohvalim RTS. Čim se završila utakmica sa Rusima, odmah je išao ‘promo’ za finalnu utakmicu! Znači, neko je seo, razmislio, napravio dve varijante i odmah po kraju emitovana je ona jedna odgovarajuća. Eto kako se može. Zato mi je i žao što bez ikakve potrebe, ima i nekih brljotina, a nedostaje samo malo više koncentracije.

*******

Podnevni TVD se potcenjuje, ali nepravedno. To je TVD koji treba da da ton svim ostalim informativnim emisijama i šteta što nema jači autorski pečat. Jer ako ga jutarnji TVD ima na početku dana i TVD 3 na kraju, nema razloga da ga i podnevni TVD nema jer taj dnevnik već u podne može da utvrdi teme dana.

 *******

Odličan je potez da se na program stavi intervju reditelja Olivera Stouna sa ruskim predsednikom Putinom. Dobro vreme, dobra odluka da idu sve četiri dela zaredom. Ali, tu stajem, jer sve ostalo je napravljeno vrlo trapavo, a reč je opet o pravljenu šeme.
Evo šta mislim:
Emisija “Oko” koja je bila posvećena ovom serijalu emitovana je u programu skoro tri časa pre samog serijala. I to je uoči prenosa dočeka srspkih košarkaša pred balkonom Skupštine grada. Zatim, repriza “Babe….”, i tek onda Stonov serijal. Potpuno besmisleno sklopljena šema i “izmešani” gledaoci. Trebalo je napraviti dve celine: pred prenos dočeka kratku retrospektivu prvenstva sa Slobodanom Šarencem, koji je, već rekoh, bio odličan, a onda prenos dočeka. Emisija “Oko” mogla se pustiti pre emitovanja serijala odnosno, ili možda, posle. Ko bi bio žrtva? Samo po meni slaba humoristička serija “Sumnjiva lica”. A sad čak čekamo i nastavak tog tankog, neubedljivog, zanatskog ‘’šniranja’’, samo da bi produkcija i jadni glumci uzeli neku paru. Daleko od nivoa Javnog servisa, dapače, veoma - ispod .
Zamislite sad dan: Specijalka pred prenos dočeka, Šarenac u studiju, pa zatim prenos, pa TVD 2, pa briljantan dokumentarac “Fudbalski trener i afrički tigrovi” sa RTS2 o srspkom fudbalskom treneru Zoranu Djordjeviću, koji je pripremao tim južnog Sudana, njegova epopeja, i posle odlazak za Sirju, koji je bio “pokriven” “Babom…’’ i ‘’Sumnjivim licem”’, pa zatim “Oko” o serijalu, pa sam serijal, pa autorski TVD 3.
Da se slabo “pakuje” šema pokazuje i primer serijala “Uspon jednog vodje” u kom je ključni obrt Osma sednica CKSKS, na kojoj je Milošević odneo pobedu a Srbija je otišla putem kojim je otišla. Takodje, ovog meseca je bilo i 17. godina otkad je Milošević izgubio izbore 2000. I šta se dešava? Na oba ta datuma serijal nije išao jer, bože moj, reprize komedija, po ko zna koji put, na RTS1 ne smeju da se pomeraju! Tako ćemo taj dokumentarni serijal, kog ionako ima malo na RTS, gledati u oktobru, kad su sve godišnjice prošle. Što nam kazuje da planiranje programa na RTSu ne funkcioniše. Za te godišnjice znalo se mesecima unapred. Ali, ljudi koji prave šemu očigledno nisu o tome vodili računa i jednostavno - opet programski promašaj. Ništa nije vredela najava serijala u TVD na samu godišnjicu. Bolje da su ćutali. Možda ljudi ne bi ni primetili.
I kako neko reče u javnosti pre nekoliko nedelja - Javni servis RTSa su RTS2 i RTS3, a RTS1 je jadan pokušaj da se bori protiv mnogo jače konkurencije u zabavi. Ili kako sam već rekao, najmanje važan zadatak Javnog servisa je da zabavi. A ako ovako radi, bolje da i ne radi. Pored dnevnog informativnog programa, koji je nadasve ravan i neprovokativan, ovaj segment Javnog servisa je takodje “tanak”.

Važno je da se zadovolji forma, ispuni zakonska obaveza emitovanja nezavisne produkcije, koja jedino nešto malo i uzburka informativni program, al i ti mali pokušaji se gurnu “duboko” i pokriju. Potpuno je nerazumljiva odluka da emisija nezavisne produkcijske kuće ”Mreža” ide na RTS2 od 19.00 odnosno u senci “Slagalice”. Eto, pred javnošču RTS je “čist”, ali u stvarnosti to je vrlo nekorektan potez prema programu i autorima koji bar nešto “čačnu”. Vidim najavljuje se “jak” dokumentarni program na RTS2. Ali - poče Skupština i šema RTS pada u vodu. Zašto šefovi RTSa beže od ideje da uozbilje RTS1 nije mi jasno. Ulaze u ratove sa komercijalnim TV gde mogu lako da izgube, iako tvrde da nije tako. Verovatno su u pravu, ali…

U moje vreme, istina, postojao je samo Prvi program, no i kasnije, odlične britanske serije su emitovane na Prvom programu. HRT je serijal “Dauntonska opatia” emitovao na svom prvom programu. Zašto ovo TV remek delo, koje je besmisleno najavljeno kao drama o tajanstvenom i raskošnom životu britanske aristokratije (gluplju i više pogrešnu najavu odavno nisam pročitao) nije na prvom program RTS1? Iako je isti serijal pokrajinski servis već emitovao na RTV1 i ja im za taj potez “skidam” kapu. Da li urednici misle da gledaoci RTS1 ne bi voleli ovu seriju ili su ih navikli na domaće serije, koje su nekad na ivici banalnosti, malo višeg nivoa od “Kursadžija”? Loša odluka, da ne kažem pomalo kukavička i povladjivanje lošem ukusu.
Ali zato drugi delovi programa rade vrlo dobro. Serijal “Sve boje interneta”, bi trebalo reprizirati više puta na dan. Kao što nezasluženo Ivana Mihić nema sreće sa javnim servisom budući da serija “Gore Dole” nije mogla da probije monopol “Babe koja se češlja ( generacijama)”, pa je repriza bila u devet pre podne, tako se i serijal “Pridji bliže”, opet emituje u devet pre podne. Koliko mladih ljudi kojima je ta serija namenjena može da je gleda u devet pre podne? Ali, čitam da je Radoš Bajić promenio TV i da radi neku seriju za drugu TV kuću.  Sad, dakle, ima nade da i Javni servis, najzad, producira i neku ozbiljnu seriju. Verujem da je Nebojša Bradić u stanju da to uradi, ako ga neki “populistički” urednički zahtev ne omete u tome.
Opet dolazimo do problema pravljenja TV šeme, problema koji je, mislim, mnogo veći od besparice na koju se žale u Javnom servisu.

******

I da zloupotrebim prostor: Ruski predsednik Putin je sjajno iskoristio reditelja koji za sebe misli i da je novinar. Novinar je ozbiljna profesija, bez obzira na kom mediju radi ili na kojoj TV.


******

Ne spomenuti Sandru Perović i njene emisije iz Venecije, bila bi velika greška. Setmo se samo emisija “Ekran na ekranu” Ivana Hetricha i Sande Langerholz-Miladinov o filmskoj umetnosti, Sandra nastavlja tu JRT tradiciju.

*******
     Znamo da su javljanja “uživo” veoma skupa, naročito za RTS, ali nove tehnologije drastično su smanjile cenu, od Skype-a do aplikacija za mobilne telefone, uz 4G mrežu ili broadband internet. Skype je razvio posebnu tehnologiju za TV, koja je čak u HD tehnici. Zato amaterski izgledaju uključenja RTS reportera preko Skype, jer se slika ekran sa svim onim ikonicima i meračem vremena što je nedostojno jedne nacionalne TV, amaterski.
     Ali, sve ono što sam pisao o kvalitetu RTS2 i njegovoj suštinskog ulozi javnog servisa, pada u vodu. Krenuli su prenosi iz Skupštine Srbije, te se ono malo gledalaca RTS2 sad razbežalo, ko zna na koje kanale, izbor je veliki, a teško da će se do idućeg leta i vraćati.

*******

U medjuvremenu, Informativni program Radio Beograda suvereno vlada scenom medijskog javnog servisa. Program “Talasanje” otvara pitanja koja njihove kolege na TV ne otvaraju, recimo Šta je sporno u Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti ili Radio Beograd 2 sa već legendarnim Žikicom Simić, ili evo opet “Sedmica” o srpskoj ofanzivi u UN. Još jedan primer “Talasanje”, utorak 26.09, tema koja je uzburkala medijsku scenu Srbije. I ne samo medijsku već i političku: “Šta je razlog nestajanja lokalnih medija, izlazak na tržište ili politika”. Odlična tema i veoma aktuelna.
Pošto je već pomenuta godišnjica Osme sednice da i ja završim sa njom i jednom usporedbom: Ponekad me Informativni program TV podseća na onog političara koji je na tu sednicu popodne došao sa dva pripremljena govora u džepovima. U jednom je podržavao Stambilića, a u drugom je bio za Miloševića. Šetao je po hodnicima pitajući ko pobedjuje.
Današnji informativni program TV mi liči na njega: Osluškuje, gleda, meri ko koliko ima vremena u programu i verovatno će kasnije sa tribina i sam sići u arenu.

******

P.S.
Znam da je možda preuranjeno, ali za mene je pogodak godine RTS3 i prenos predstave Bitefa “Olimp”. Toliko je to podiglo prašine, a verujem da su neki po prvi put i čuli da javni servis ima i Treći program. Možda će neki sada početi i da ga gledaju. Veliki uspeh redakacije, veliki uspeh produkcije i zato mi je žao što ovako dobra kuća, programski ponekad pada na sitnicama.