Mart 2019. će ostati zapamćen u istoriji Javnog servisa po dva  „crna“  datuma. Prvi put je to bilo onog dana kad su učesnici demonstracija upali u RTS, a program nastavljen po starom, kao da se ništa ne dešava, novinari prstom nisu makli…  A drugi put kad je jedna privatna TV „preotela“ najvažniji sportski dogadjaj , kvalifikacije srpske fudbalske reprezentacije za evropsko prvenstvo, kao i samo takmičenje.
Tužno je bilo gledati program RTS u večeri upada u RTS. San svakog novinara, ili TV kuće je  da imaju dogadjaj pred svojim očima i da o njemu mogu da izveštavaju. Te  večeri RTS je bio vest, ali svim drugima sem njima samima. Jadna su bila opravdanja koje smo kasnijih dana čuli od zvaničnika RTS, te da su bili uplašeni, te da su demonstracije izgubile legimitet… Ali,  ni reči zašto nije bilo vanrednog programa!  Bujošević je imao sjajnu šansu da se povuče i da kaže „Podnosim ostavku jer nisam uspeo da zaštitim RTS i novinare“. Ovako, samo je pao još jedan stepenik niže ili je učinio još još jedan korak ka preziru novinara profesionalaca. Ali,  vlast je vlast.
Samo da potsetim, BKTV je „uživo“ prenosila upad Milicije i svoje zatvaranje. Aleksandar Mandić  i moja malenkost pokrenuli su vanredi program za manje od pola sata onda kad su studenti krenuli ka Skupštini Jugoslavije reagujući na dogadjaje u Cankarjevom domu u LJubljani. Martovske večeri 2019. dve TV su radile kako treba. To su bili TV Šabac i N1. 
Očigledno novinari u zgradi RTS i rukovodstvo van zgrade nisu imali instrukciju šta da rade. Kasnije u emisiji „Upitnik“ bilo je u najmanju ruku neumesno porediti BBC i RTS, kao i šta bi BBC radio u takvoj sitvaciji. Zna se , radio bi i izveštavao. Pa kad već hoće da se uporedjuju sa BBC neka uporede kako je BBC izveštavao  sa subotnjeg marša za ostanak u EU u Londonu, i svoje izveštaje sa protesta u Beogradu. Istina,  tek sada ti izveštaji pomalo liče na profesionalne i solidno uradjene izveštaje, ali je do sada sve bilo ispod nivoa jedne ozbiljne TV.
Šteta što Informativni program tako olako upropašćava ugled Javnog servisa, te  tako ispaštaju i ljudi i profesionalci u drugim delovima RTS. Rešenje:  Izdvojiti Informativni program, da postane državna firma za sebe. Pa neka bude na budžetu  države kao njeno informativno glasilo, a druge delove Javnog servisa ostavi da slobodno (pro)dišu.
Tradicija je, naime,  da je informativni program RTS vazda pripadao vlasti, od komunizma do danas. I da je uvek  bio meta napada opozicije - od marta 1991, pa tokom zime 1996-97, 2000,  pa i danas. I kad je već tako, ’ajde da zaboravimo zamajavanje kako je Informativni program RTSa deo  javnog servisa, jer ni jedna partija, niti pojedinac na vlasti, neće se odreći Informativnog programa, jer bi se tako  odrekao i vlasti na sledećim izborima. Tako treba i reći: Novinari su tamo državni činovnici, pa neka ih država i plaća.  
Te martovske večeri Informativni program Javnog servisa je prestao da postoji.

Gubljenje monopola

RTS više nema monopol na fudbal. I to čak ni fudbal koji igra srpska reprezentecija!
Pisao sam o tome. Ovo je početak padanja RTSa u okvire koje i zaslužuje.
Kako je u regionu? 
U Hrvatskoj HRT (čiji je program za pet kopalja bolji od RTSa) propada već dugo. Tek je na trećem mestu po gledanosti. U Sloveniji RTVS  je na četvrtom mestu. Grčki javni servis na trećem. Samo je RTS u Srbiji je još uvek na prvom mestu, ali sa ovakvom konkurencijom nije ni čudo.
Ali sad,  odlazak fudbala, odlazak gledanih serija, pretvaranje jednog kablovskog kanala u kanal sličan RTS1, sa Srbijom u kablu preko 70 posto - biće zanimljivo za gledanje. Jedina nada RTSa je da ove druge komercijalne TV sa „zemaljskom“ frekvencijom ostanu ovako „slabe“.

20 godina od NATO bombardovanja

Obeleženo je onako kakav je i stvaralački domet Informativnog programa, reprizama i jednom novom emisijom. Standardno. Ništa već što nije vidjeno. Nema ozbiljne debate o uzrocima iposledicama. Samo se ponavljaju histerične tvrdnje o štetnosti osiromašenog uranijuma, dok statistika govori nešto drugo.
Slično je prošlo i obeležavanje pogroma Srba na Kosovu, 17 marta. Akademija na RTS2. Samo malo spominjanja. I u pravu je bio Nebojša Čović kad je na jednoj drugog TV kritikovao Srbiju što se tako „bedno“ odnosui prema  tom dogadjaju.
RTS je, kao svaka državna TV, samo je pratila zvaničnu politiku, ni milimetar iskoračenja. Tako se desilo da u specijalnom izdanju „TV oko“ sa dva voditelja i jednoglasnim gostima ( uključujući neizbežnog Lazanskog, koji se selio sa kanala na kanal) Zoran Stanojević pita o ratnim zločinima zbog kojih su neki generali VJ/MUP osudjeni u Hagu, ali nije bilo odgovra.  Zar je moguće da u jednoj od emisija posvećenih NATO intervenciji nije bilo mesta za nekog iz Fonda za humanitarno pravo, NGO organizacije koja se i te kako bavila žrtvama, bez obzira na nacionalnost?  Ipak se sve svelo na direktan prenos iz Niša. I na reprize. Ni najmanje  analize zašto i zarad čega.

 Dašak slobode

U nedelji kad jedan član vlade u Jutarnjem programu otvoreno zastupa interese strane države u kojoj ima firme, i kad taj isti ministar u svakom istupanju izbosi stavove koji su protivni politici vlade čiji je član, a ta ista Vlada nema snage da ga najuri, skoro je herosjki bio potez filmske redakcije da stavi na program film „Smrt Staljina“, film koji je prvo dozvoljen, pa zabranjen u Rusiji. Nije bitan kvalitet filma, ali je za svaku pohvalu ovaj urednički potez. Kad se ima hrabro  srce, sve je moguće.

Nove serije

Izazov za druge TV, bez obzira bile u etru ili kablu, su nove serije Javnog servisa. I to domaće: „Moja generacija Z“, „Pet“, „Grudi (istina ovo je CG produkcija), „Kralj Petar Prvi“.
Kako će druge TV odgovoriti na ovaj izazov videćemo. Najviše „preti“ SBB koji  ne samo da menja ime svog najgledanijeg kanala, već uzvraća sa „Utiskom nedelje“, „Razgibavanjem“, serijama poput „Senke nad Balkanom“ i „Žigosani u reketu“…
Pitanje je kako će javni servis proći. Sve manje je sporta, jer  O2 preuzima i taj deo programa. Jedino što je ostalo Javnom servisu to je nadmoć je TVD2 ( ali koja je rezultat navike). Ali kako je u Hrvatskoj već i taj primat izgubio njihov javni servis, pitanje dana je kada će neko od ovih TV pokrenuti svoj TVD, koji će biti gledanij i produciran kako treba, po svim pravilima profesije. SBB to i planira, kao i Telekom Srbije. Biće zanimlivo. No krenimo redom.

Srpski Beverli hils

Serija „Moja generacija Z“ je ulepšana verzija srpkog života, s klincima , rasterećenim svih problema, što reče Dušan Nedeljković: „Dosta mi je Rana , Šišanja“. Serija ima poneku didaktičku poruku (korišćenje kondoma, glasne muzike u prevozu“, i jako me podseca na onu čuvenu holivudsku seriju „Beverli hills 90210“, čiji je junak, gle  životnog apsurda,  Luke Perry, preminuo,
Elem, svi lepi, pametni, generacija koja će kad odraste ući u svet „Jutro će promeniti sve“. Kakvo će to biti surovo otrežnjenje za njih.

 Ostale serije

Serija „Pet“ koja je , kako čujem, prošla ogromne teškoće da bi bila realizovana. Pogledali smo, pre dve godine,   prvu epizodu, a tek sad ostale.To je moderna, dobro producirana serija.
Za mene najbolja je crnogorska serija „Grudi“ jer je angažovana, ima jaku poruku, i šteta što nema sličnih serija sa tako jasnim zadatkom.
 „Kralj Petar Prvi“. Mislim da jedna zemlja mora da ima i ovakve serije, da se prikaže istorija. I zato mi je žao što su „Nemanjići“ tako površno napravljeni. Jednostavno ovakve serije postaju istorijsko blago jedne zemlje.

 Brljotine

 Jedan ovakav kviz, sa ovakvim renomeom ne sme da ima greške. „Slagalica“ mora da bude reper za tačnost. Izvor slagalice ne sme da bude Wikipedija. A izgleda da jeste. Pa je tako i došlo do frapantne greške „Kraljević Marko i Vujović Mateja“. Nadam se da je neko smenjen. Ali,  na Javnom servisu smena kao takva, zbog greške, ne postoji. Na Javnom servisu postoje smene samo na osnovu političke volje jakih pojedinaca. A i to se radi „ispod žita“: Samo primetite da neki ljudi više ne uredjuju TVD2.
    

Brljotina je sve više. Uključenje Biljane Radulović ispred zgrade srpske vlade, sa  pogrešno uključenim mikrofonom (sa kamere). Nju nismo čuli, ali zato smo čuli svaki autobus, tramvaj i automobil koji je prolazio. Zar niko ne proba ton?!  Takodje, RTS2, (12.03) program ide sa „iseckanim“ tonom. Niko to ne gleda, niko ne interveniše. Onda kajron piše jedno za programsku šemu, sajt RTS drugo, dok  na programu ide nešto sasma treće. (Primer RTB2 Koncert Andre-a Riu-a u Engleskoj). Veliki je stepen rasula i vreme je za kompletnu smenu  rukovodstva RTS,da se dovedu ljudi koji znaju i poštuju RTS  i koji znaju svoj posao.

Nepotrebni podsmeh

Zašto podsmeh i udvaranje u  prilozima TVD2? Recimo  kad se govorilo o Blajburgu išla je rečenica ’’gde su uz ćevape i pivo, veličali…’’  Ili kad se govori o nekom sastanku koji je organizovao ministar vojni, ide na kraju priloga rečenica ’’...Iako na vikendu , jer je na vojnoj obuci, ministar je organizovao savetovanje’’ Udvorički i tužno. Svako pominjanje Vulina bilo je propraćeno sa ’’na vojnoj vežbi’’ pa čak i kad je polagao zakletvu.

Beovizija kao Ivkova slava

Izbor za Pesmu EVN trajao je bespotrebno tri dana. Nit’ su pesme bile kvalitetne, nit’ je manifestacija bila za gledanje čak tri puta. Jedine svetle tačke su bile Dragana Kosjerina (istina prve večeri sa nekoliko modnih propusta) i preterano vesela Kristina Radović. Sve ostalo je brzo zaboravljeno. Scenario „tanak“, razvučeno, bolje da je sve bilo spakovano u jedno veče. Bilo bi atraktivnije.

Jutarnji TVD

Jutarnji TVD nastavlja sa praksom gostovanja. Tako je Aleksandar Vučić bio gost duže od 20 minuta. I on je, kao i njegov generalni sekretar onomad,  „prozivao“ RTS. I neverovatno je kako RTS stoički izdržava sve te kritike. Ali dok državnim licima ne sme da odgovori, opoziciji -  sme.
I tako Jutarnji TVD postaje revija ministara, sa mlakim pitanjima. Tako je kad je ministar policije bio gost 16.03 ujutru, čuo samo pitanje o opasnosti od terorozma, a ni reči , ni slovo od pitanja da li srspka policija zna nešto više o kretanju australijskog teroriste koji je bio i u Srbiji, što saznajemo od bugarske policije. Tužno je koliko INFO program RTSa ne sme da pita ili da radi svoj novinarski posao.
Tako je  Jutarnji TVD postao „džak za udaranje“. Sezonu otvorio Selaković, a nastavio Vučić

Lenjost ili…

Ekipa Info programa bila je sa Draganom Markovićem Palmom u Beču. Očigledno je sve plaćeno da bi Palma reklamirao sebe.
Tog dana je neko napisao UČK na zgradi ambasade ili konzulata. I šta smo videli u TVD? Fotografiju načinjenu telefonom. Zašto se ekipa nije prošetala do tog mesta, jer,  posle vidim da su se pored tog grafita slikali Tončev i Palma,  ostaje tajna.
Mora da su urednici tog dana imali nalog da se mnogo ne talasa. Ili su kao i većina urednika TVD imali visok stepen bezbednosne  kulture.

Iznenadjenje

Ali „TV oko“ ume i da iznenadi. Dobra emisija o levici i još bolja o Brexitu. U toj emisiji videlo se kakvo su bogatstvo dopisnici. Odlična uključenja  Ivane Miloradović iz Londona, i Dušana Gajića iz Brisela. Najzad su nam Brexit i svi sadašnji problemi lepo pojašnjeni, s kvalifikovani, gostima u studiju  (Dušan Lopandić i Mihajlo Crnobrnja). Dokaz kako jedna emisija može da se osmisli.

Upitnik, ista meta isto odstojanje

Najbolji komentar na društvenim mrežama je bio, posle zaista eksluzivnog intervjua sa Duškom Kneževićem u Londonu ( Kako sad ima para da se putuje u London, a za Zagreb nema?)  je „kreneš od svog gola, isfintiraš sve igrače, dodješ do kaznenog prostora, šutneš i promašiš gol“. E takav je bio taj intervju, sa napisanim pitanjima. Olivera Jovićević ne sluša sagovornika, i činilo mi se da samo vodi i računa kako izgleda, da se ne pomeri , ne bi li se slučajno i kosa pomerila, ili šminka razmazala. Šteta. Ponavljam, bez dobrog  producenta (kao što joj je bio Tijanić) ovaj projekat postaje sve dosadniji.
O emisiji o upadu u RTS , pored  jedinog gosta Filipa Švarma, ostalo je bilo porazno. Ovu emisiju treba ili ugasiti ili zameniti urednika. Gledati je - gubljenje vremena.
Takva programska politika se najbolje videla u jednom „TV Oku“, gde je tema bila pored ostalog, dijalog u društvu, zašto ga nemamao, a kad u tamo u TV Oku ono monolog jednog gosta - premijerke.Besmisleno udvaranje vlastima.

Kineska razglednica

Kad su vam Kinezi sponzori i producenti, onda ekipa ima dva novinara (od kojih je jedan Glodur Info programa) i jedan snimatelj. Bolje bi bilo da je bilo obrnuto, ali poklonu se u zube ne gleda. I kad sam video špicu bilo mi je jasno zašto smo dobili razlednicu iz Kine, u najboljoj tradiciji emisija iz školskog programa „Kamerom kroz svet“. Divna ulepšana slika Kine. Kinezi su postigli poen, a mi videli samo lepu stranu Kine. Onu tamnu , bar što se tiče Javnog servisa, nikad nećemo videti.

Ipak je Zagreb daleko

„TV oko“  06.03. o Miloradu Pupovcu , i svemu što se dešava oko njega. Zar je Zagreb toliko daleko da se ne može otići? Ali, izgleda da javnom servisu teme odredjuju pare i ko je u Beogradu. Denis Kuljiš bio u Beogradu, na promociji svoje knjige, super, ’ajde da ga pitamo nešto o Pupovcu, jedan fono iz Zagreba ( Pupovac ispade po ovoj  izjavi da je salonski Srbin u Hrvatskoj)  i još po neko iz Beograda i „čiča Miča i gotova priča“. Urednički vrlo smišljeno i kreativno.

Svemu ima kraj

Pa tako će jednog dana doći i kraj supremaciji RTS. Ali da se to desi, Srbija mora da bude drugačija zemlja. Dok je ovako kako jeste RTS će biti državna TV u službi bilo koje vlasti. Da li treba da plaćamo takvu TV?  Ne. Ako je državna, neka je država i plaća. Zato jošjednom ponavljam  i predlažem da se Informativni program odvoji, ’’baci’’ na budžet. Ionako vlast bira direkrora i glodura Info programa,  a nek’ puste druge delove programa da slobodno dišu i stvaraju.
Istine radi, druge komercijalne TV su još slabije, pa je tako i ovakav RTS na prvom mestu.
Navika je opasna stvar.