LETNJA ŠEMA I PRINCIPI MENADŽMENTA I UREDNIŠTVA NA RTS
Da nije bilo sporta, letnja šema Javnog servisa bi bila katastrofa. Ovako su košarka, odbojka,tenis i fudbal, spasili RTS od katastrofe. I ne samo od katastrofe već su mu omogućili „kićenje tudjim perjem“, samohvalisanje o rekordnoj gledanosti, sa primerima kvalifikacionih fudbalskih utakmica srpskih klubova ili trening utakmica košarkaša. ’’Velika’’ je to umetnost i veština, ali bih baš želeo da znam rejtinge za „izvornih“ RTS emisija (reprize ne važe)!
Istina, pročitali smo da je RTS zaradio oko pet miliona evra, ali nismo pronašli podatak, sa koliko para država Srbija subvencioniše Javni servis. Pa ako se zna za „Air Serbia“, zašto se ne bi znalo i sa koliko novca iz budžeta država finasira RTS? Elem, gradjani Srbije finansiraju Javni servis na dva načina, direktno i indirektno, kroz porez, čitaj budžet i kroz pretplatu. Mnogo novca za ono što se dobija kao investicija! Čak je i spomenik legendi srpske televizije Miloju Orloviću donacija! Nemoguće je da RTS nije imao novca da tako nešto sam uradi.
Ali, važno je doterati do kraja mandata, po svaku cenu! A to je jedino moguće bezbojnim informativnim programom i providnim kopiranjem komercijalnih TV.
A jesen najavljuje još veće izazove za Javni servis, jer najava jedne komercijalne televizije za domaći serijski program, jednostavno deluje surovo po Javni servis.
Umeti, znati i smeti
Fascinatno je, ali i to treba znati, baš ni jedna politička tema koja je na prvim stranama novina ili tema na komercijalnimTV, nije prisutna na Javnom servisu! Evo primera: afera oko prisluškivanja ili, na primer, početak dijaloga izmedju vlasti i dela opozicije. Na javnom servisu tih tema retko ima, odnosno i kad ih ima to je sa „vremenskom zadrškom’’,a nema ni rasprava u studiju. Jednostavno, RTS kao ona tri čuvena majmuna, jedan drži ruke na očima, drugi preko usta, teći preko ušiju. Izgleda da i rukovodstvo Javnog servisa želi da tako preživi, čekajući rasplet, da vide ko će pobediti, pa da mu se priklone. A do tad, zaboravlja se šta je uloga javnog servisa,a proizvodi program u stilu razvodnjenog Pinka ili BKTV - što i nije čudno jer su mnogi u uredničkom sastavu upravo njihov kadar, i došli su sa tih TV, pa su im i koncept i uloga javnog servisa nepoznanica. Ispada da je BBC obuka bila potrebnija menadžmentu RTS nego novinarima! Jer, sem časnih izuzetaka, BBC kursevi nisu doneli nikakav veliki napredak vidljiv na ekranima javnog servisa. To jr i potvrda moje teze: Nema krize novinara, već je kriza urednika.
Ironija života
Kad život namesti. Dok se frontmen benda „Disciplina kičme“ Dušan Kojić borio za život u nekoj engleskoj bolnici, u reprizi emisije na RTS2 on je bio gost. Baš se život nekad surovo šali sa nama. Ali, Koja se oporavlja i to je najvažnije. Ostaje samo tajna da li je ova repriza slučajna ili urednički gest da se javnost solidariše sa Kojom.
Najzad kako treba
Bez obzira na kvalitet kopije filma Kuduz, odlično je što je emitovan u originalnom formatu 4:3 budući da Javni servis ima naviku da filmove i neke dokumentarce razvači u neke vrlo čudne formate, koji su izmedju 4:3 i 16:9. Ovako, film je mogao da se gleda bez ikakvih problema.
Takodje i repriza serije Bolji život. Potez za svaku pohvalu. Samo, koliko je trebalo da se ovo uradi?
Parenje pingvina i srpska istorija
Prošlog meseca smo pisali o prikrivenom EPP u primeru iz Beogradskog programa, a sad imamo u udarnom terminu na RTS1, Svet na dlanu u produkciji turističke organizacije Kon Tiki. Nadam se bar da će zaposleni, kad već to rade za naše pare, imati neki popust pri korišćenju usluga ove agencije. Siguran sam da je sve pokriveno ugovorima, ali i oznaka EPP treba da bude. A čudo je da je i repriza išla odmah sutradan, znači ni 24 sata posle. Istina, siguran sam da gradjani Srbije jedva čekaju da vide kako izgleda Patagonija, umesto da gledaju na RTS2 odličnu emisiju u produkciji Programa za dijasporu „Kralj Vladislav i kraljica Beloslava“. Za prilike na RTS-u ozbiljna produkcija i neverovatno da se Javni servis tako odnosi prema svojim produkcijama. Jer, tu se moglo mnogo naučiti iz srpske istorije. Ali, avaj! Parenje pingvina je imalo prednost. Bez obzira na kvalitet tehnike i slike, koncept je zastareo, nema izjava ljudi koji tamo žive, autor se slika kao neka ikona, tekst kao da je prepisan iz Wikipedie, netelevizično i nadasve sadržinski dosadno.Staromodno.
Odlazi ko može
Javni servis je oduvek bio izazov za sve novinare, snimatelje i urednike da konkurišu i da rade u Takovskoj 10. Medjutim, vremena su se promenila, postaje pomalo blamantno raditi tamo, program ravan, nema izazova, plate male, rukovodstvo nesposobno.
Otišla je i urednica i voditelj Marija Savić Stamenić , koja je za mene u novoj, mnogo kreativnoj ulozi na drugoj TV prijatno iznenadjenje. Zašto to nije moglo na Javnom servisu? Odgovor je na početku ovog teksta, u ’’ravnom’’ programu, bez provokacije. A takve su skoro sve emisije, od Jutarnjeg programa do TVD 2. I opet se pitam kako uspevaju da naprave tako ravan program. I to treba znati.
Kvadratura kruga
Branko Stanković je na Javnom servisu „retka zver“, u smislu retkog autora dokumentarnih filmova. Sad kad su reprize na programu Javnog servisa odgledao sam jednu emisiju koja mi je promakla, o hrabrom traktoristi bez nogu i devojci bez ruku. Napravljeno sa merom, bez patetike, dokumentarno i jako dobro. Šteta što je Stanković usamljen u svetu dokumentarizma na Javnom servisu
Oluja
Jednostavno pitanje: U emisiji OKO repriziran je deo dokumentarca autora Gorisava Papića i Stevana Kostića. Ono malo što je reprizirano govori da je reč o odličnom dokumentarcu. Ceo, on traje oko 90 minuta. Ali, zar je moguće da u poplavi svih mogućih repriza , a Javni servis ima tri kanala, ovaj dokumentarac nije mogao da nadje mesto u programskoj šemi.Šteta i to velika.
Mladi novinari
Po meni suština krize srpskog novinarstva je kriza urednika. Nema dobrih urednika, ali na svu sreću ima mladih novinara i reportera. Jedna od njih je Tihana Bajić koja je bila u Kninu i okolini, u vreme obeležavanje akcije „Oluja“. Izveštaji, javljanja i prilozi, korektni, realni, onako kako treba.Tihana će imati lepu budućnost na Javnom servisu, ako je urednice ne upropaste. Kao i mladi reporteri u Beogradskom programu.
Šarenica
Letnja je šema, pa i ova emisija i autori odoše na odmor, dok se stare Šarenice recikliraju i to bez oznake „repriza“! A onda se. Odjednom, pojavi datum u emisiji ispod Avalskog tornja „19.juni“, a na samom početku voditelj izjavi kako ga nije bilo u prošloj emisiji, a mi ga gledali.
Inače, najveća vrednost Šarenice su prilozi. Tako mi je ostao u sećanju i prilog o tvrdjavi Maglač, autorke Milice Marković.
Zamislite kakvu bi stranci napravili turističku atrakciju od ove tvrdjave! Istina, samo posle nekoliko dana u prilogu jedne druge TV videli smo i nešto što u Šarenici nismo, a to je da je viseći most u očajnom stanju i da je skoro nemoguće doći do te tvrdjave. Ali, nemojmo biti sitničari, prilog je bio jako dobar.
Korišćenje Vučića sa drugih TV
Prošlog meseca sam kritikovao kako RTS citira Aleksandra Vučića kad nastupi na nekoj drugoj TV, citati, citati, a slika Vučić u kabinetu, Vučić šeta.
Ovog puta je uradjeno kako treba, Vučić je bio na Prvoj TV i u izveštajima na Javnom servisu videli smo i čuli inserte sa tog gostovanja.
Jedan TVD2 je počeo, a Vučićev obilazak gradilišta železničke pruge bio je tek treća vest, a prve dve saobraćajna nesreća i masovno ubistvo u jednom selu. Nadam se da je urednik „preživeo“! Eto, videli smo, kako i to može i da Vučić ne mora da bude prva vest u TVD2. Takodje, verovali ili ne, bio je i jedan TVD2 u kome Vučić uopšte nije bio spomenut!
Vučić, sam u studiju
Ali zato veliki uspeh i odlično odradjen posao posete Vučića SAD i razgovor sa američkim zvaničnicima. Prvi dan samo je potvrdio vrednost da imate dopisnika- Nenad Zafirović dobar u prvom danu s intervjuom, a u drugom kao izvršni producent. I, najzad, onako kako rade sve televizije u svetu, gost u studiju u svetu, a voditelj postavlja pitanja. Svako je svakog čuo. I srspki političari trebalo bi da se naviknu na ovakve intervjue. Lepo je izgledalo, lepo funkcionisalo. Znači kad se zna, onda se i može.
Ali opet i stara boljka Javnog sevisa: Posle ovako značajne posete nije bilo ni minuta rasprave, dijaloga, sučeljavanja stavova i utisaka. Samo čisto beleženje, kao kod notara.
TV OKO i Crna Gora
Moram da priznam da, još, nikako da shvatim zašto je taj odnos jednostran. Dva puta je tema CG, ali je samo odslikana jedna strana.
U prvoj temi, otac košarkaša, koji želi, po svaku cenu, da mu sin igra u reprezentaciji Srbije, a CG savez to ometa. I samo čujemo monolog oca, Vladimira Vukovića ,da njegov sin Andrija po svaku cenu igra za Srbiju. Ni slovca i reči reakcije iz KSCG.
Slično i sa monologom Amfilohija Radovića, ni sekunde reakcije druge strane.
Jedan Javni servis ako pretenduje da bude Javni servis, ovako nešto ne sme sebi da dopusti. Toliko je tp jednostrano, da me potseća na RTS devedesetih.
Otvaranje autoputa 
Odlično tehnički odradjen posao, helikopter, reporteri, „uživo“ sa autobusa u pokretu, bilo je zadovoljstvo gledati kako to tehnički savršeno funkcioniše, pa svi reporteri u jednom trenutku. Meni se dopalo, iako je bilo dosta negativnih komentara.
Gordan Mihić In memoriam
U susret svetskom prvenstvu u košarci
Imam dilemu, kad je i gde je Slobodan Šarenac bolji? U Šarenici ili kad se bavi sportskim novinarstvom? Moj izbor je da je mnogo bolji u serijalu posvećenom svetskom prvenstvu u košarci. Pošto je jasno da je uloženo dosta novca, mislim da je serijal komotno mogao da dobije bolji večernji termin i da ide umesto repriza već vidjenih serija.
TV Lica
*****
I tako je prošlo leto na Javnom servisu, ravno kao Vojvodina. Čak je čitanje Patinog kuvara uzbudljivije od TV programa. Da nema repriza, TV bi posle 61. godine postojanja imala skoro sličan program kao i dok su bili u eksperimentalnoj fazi.