RTS I 'NEMANJIĆI': ’PRIČVRLJIVANJE’ ILI ’ZIPOVANJE’
Kakav je privremeni bilans stanja na RTS, šta smo, na kraju, kad se podvuče crta, imali u prva dva meseca? Dva kraha, i nekoliko dobrih stvari. Ali ta dva kraha, bacaju veliku senku da dobar rad.
Februar će ostati u sećanju zbog nekoliko programskih poduhvata RTS. Prvi, tužan povod, smrt glumca Nebojše Glogovca i brzo reagovanje već u emisiji „Tako stoje stvari“, da bi se čitava priča polako, ali siguirno razvijala, a vrh bio specijalna emisija Sandre Perović sa saradnicima. Vidljiv je urednički rukopis Olivere Kovačević i Nebojše Bradića.
Istina, meni je smetalo kasnije marketinško korišćenje Glogovca, i njegove poslednje uloge u seriji „Nemanjići“
Neću se mnogo baviti serijom ’’Nemanjići’’. To su već učinili mnogi drugi, ali je najvolje da ’’Nemanjići’’ govore sami po sebi. Ja samo ne mogu da razumem, da se istog dana emituje istorijska serija strane produkcije, tako da gledaoci hteli ne hteli uporedjuju jednu domaću i jednu stranu seriju. To nije bilo mudro, stvarati sebi konkurenciju, ali pravljenje programske šeme je izgleda nevidjeno veliki problem za one koji ih prave na Javnom servisu.
Treći projekat „Beovizija“. Zanimljivo u radni dan, a ne za neki vikend. Nisam video neki veliki razlog za Centrom Sava, naročito jer su se videle prazne stolice. Vizuelno zanimljivo, ali mislim da je cena ipak bila isuviše velika. Gledao sam slovenački izbor za Eurosong. Slična scenografija, ali sve u studiju, racionalno i efikasno. O našoj pesmi - ni reči. Nisam kompetentan i o tome neka drugi kazuju svoj sud.
’’Šarenica’’ sa Šarencem, a bez Žike
Na kraju oproštaj od ’’Žikine šarenice“ i ’’Šarenica’’ bez Žike. Videćemo… Biće teško, bar ja tako milsim, popuniti tu programsku „rupu“.
Javni servis imao je nekoliko varijanti: Da nadje sličan format, sa atraktivnim voditeljima, da stavi film, ili sport. Živorad Nikolić ima svoju TV publiku, koja će ga „pratiti“, jer je to trend u svetu, personifikovano gledanje TV. Jer u njegovim emisijama nekad je bilo više vesti nego tog dana u čitavom informativnom prpogramu. Srećno kolega Nikoliću!
Uz sve to RTS je prepustio uredjivanje ’’Šarenice’’ bez žike urednici iz nezavisne, spoljašnje produkcije (iako ima 450 urednika na platnom spisku).
Sad čekamo da vidimo kako će Žika da nastupi. Počinje surova borba za rejtinge i gledaoce.Na RTS to se svelo na bazičnu asocijaciju voditelj Šarenac u Šarenici. ’’Tanko’’ da drži publiku 2 sata. I što reče Ivan Ivanović, čudno da za sve ove godine RTS nije iznedrio voditelje za zabavni program, nego ih seljakaju iz informativnog programa. To nije dobro rešenje. Elem, borba počinje i za jutarnje programe, Prva sa bivšim Pink zvezdama, zanimljivo, jako zanimljivo,kao i borba za novac od reklama.
Ali, nešto je i dobro - da se i u TV prave veliki transferi. To je dobro za moje kolege koje rade na TV.
***********
Ima novinara, koji kad izadju iz studija, jednostavno postanu mnogo bolji. Jedan od takvih je Milan Srdić, koji je od momenta odlaska u Novi Sad, postao jedan od najboljih reportera na našim prostorima. Imao je nekolicinu odličnih reportaža, o kojima sam već pisao, i lep početak u februaru, Jutarnji program, uživo, uključenje iz Novog sada, potom razgovor sa gradonačelnikom grada. Odmereno, dostojanstveno, za svaku pohvalu. I nešto što me je posebno „dojmilo“: mali, šarmatni „vojvodjanski akcenat“. Milan se jednostavno nametnuo. I ono što stalno govorim kolegama ili studentima, voditeljstvo je „prolazna slava“, gledaoci pamte priloge, izveštaje, teren, to je ono što gledaoci poštuju
Predizborni progam i nekultura dijaloga
Predizborni program za Beogradske izbore. Nisam baš shvatio zašto je 1.februara „Oko magazin“ imao analizu pod naslovom predizborni program, gde nisu učestvovle stranke, nego dva eksperta, analitičara. Pored te dileme, imao sam još jednu, da li je baš predsednik UO RTS profesor Vladimir Vuletić bio najvolji izbor da gostuje na TV u kojoj je i u rukovodstvu. Mislim da to nije dobra praksa. Istine radi profesor se pojavljuje i ujutru, u pregledu štampe, a nije ni jedini član UO koji se pojavljuje u pregledu štampe. Ali, ako već gostuje na „sopstvenoj“ TV, onda se to gledaovima mora i reći - prof univerziteta, i član ili predsednik UO jer Vuletić jednom analizira političke stranke na ekranu, a onda koji dan kasnije, razgovara sa njima o predizbornoj kampanji na javnom servisu. No, ovo je zemlja Srbija i sve je moguće. Da ne pišem o tome, da su i on i prof. Zoran Stojiljković počesto govorili s ekana bez da su potpisani – anonimno. Pravilo je svetu - koliko pojavljivanja, toliko potpisivanja, bez obzira na učestalost! Ali, urednici Javnog servisa smatraju da mi svi sedimo i gledamo u ekran bez da trepćemo.
Pred same izbore RTS i CESID su zajednički krenuli sa emisijom „Reč na Reč“- američki principi za srpsku kampanju. Nekad je bilo uspešno, nekad ne. A političke partije treba još da nauče kako u 60 sekundi da pošalju jasnu i preciznu političku poruku.
RTS na licu mesta
Pošto se atmosfera pred Vučićevu posetu Hrvatskoj sve više zagrevala, više je nego jasno da bi Javni servis morao, ili nešto blaže, trebalo da ima dopisnike u regionu. Ako već nema dopisnike, a danas bar to nije problem, mogao bi da ima gosta u studiju iz Zagreba. Ovako, mi iz Beograda tumačimo ono što mi mislimo da se dogadja u Zagrebu, a to nije dobro. Da li je to za TVD2, ili OKO, svejedno.
Poseta Hrvatskoj je protekla onako kako je protekla, danima će se još raspravljati o njenom značaju. Javni servis je imao dva izveštača i veliki zadatak. I bilo je OK. Istina, nešto mi samo nije bilo jasno: Uobičajeno je da kad TV stanica ima dva izveštača, jednog dana jedan radi priloge, a drugi javljanja „uživo“, pa se drugi dan menjaju. Nisam primetio ovakav sistem rada, a veoma je teško javljati se i direktno u program i još raditi i priloge za informativne programe. Nije im bilo lako.
Drago mi je da je javni servis rešio dilemu GutereŠ, ili GutereS, jer je par dana bilo mešovito.Ipak, neko je uspeo da nadje emisju Radio Beograda od 31. oktobra 2016. godine „Srpski na srspkom“ u kojoj je tačno objašnjeno – GutereS.
Ali, zato sam uživao u staroj školi RTS, Kamenko Katić, serija „Državljanstvo“ i priča o Katici Ćaćić, ako sam dobro razumeo, Hrvatici iz Golubinaca. I zamislite! Bio je to čitav dokumenatrac a da se reporter nije slikao. Eto i to je moguće.
*****************
„DA možda NE“. Nisam ni najmanje zavideo Oliveri Kovačević. Tema zdravstvo. a emisija tipičan primer kad jedan od gostiju „otme emisiju“, što je uradio ministar zdravlja Lonćar, tako da su preoostala dva gosta bila – dekor. Da ne pišem o potpuno nepotrebnoj agresivosti ministra Lončara, bilo je očigledno, dolaze izborna vremena.
*********************
„Oko magazin“ o Titovim automobilima. Nisam baš najbolje razumeo rečenicu, dva puta ponovljenu, da je „J.B.T. vozio 85 automobila“! Zanimljiva rečenica. Da li je Tito vozio svih 85 automobila ili je Maršalat imao 85 automobila?! Zanimljiva tema ali dramaturgija emisije ’’zbrdodolisana’’. Počela kao pričao, za Alvirovićevu emisiju, o tehničkim detaljima automobila, koji su u gardi (Sećam se da je pre par godina Alvirović radio sličnu temu) te kakvo koji automobil ima „vešanje“, kako se dižu prozori, pa onda, odjednom, pravni status automobila u Sloveniji, pa onda opet malo tehnike, pa onda put u Sloveniju, pa onda opet nazad u Srbiju, od svega po malo . I onda shvatimo da su Slovenci pozajmili automobile, da ih nisu vratili na vreme, da država raspala i da sad Slovenci vele :“Taknuto maknuto“. I onda, usput, shvatite da bivši ministar kulture, vlasnik muzeja automobila i poslastičarnice, malo zna o pravnom statusu i pravnoj nauci! Ali, ako to već ne zna, zašto je bio u emisji Kao i Dačić koji je isto bio višak. Osim da kao gledaoci budemo fascinirani što, eto i ministar gostuje.
A šta nedostaje! Osim arhivskog materijala, koji je bio sjajan što mora da se spomene. Nedostaje aktuelnost.Bila je zajednička sednica dve vlade i bilo je da srpska premijerka govorila o automobilima na konferenciji za medije! Pa ako je već redakcija znala za ovo, onda je i izveštač koji je pratio samit dve vlade mogao ili da postavi pitanje, ili da za vreme neke pauze, uzme još po koju izjavu slovenačkih predstavnika. Istina, žena iz Slovenije, u ovoj emisiji je pokazala mnogo više stručnosti od svih sagovornika sa srpske strane. Ali, da je iskorišćen samit dve vlade, čitav dokumentarac u ’’Oko magazinu’’ bi dobio na aktuelnosti. Ali kad se u redakciji ne razmišlja multidisciplinarno, onda se i dobije ovakav dokumenrac, u kom ima svega po malo,a na haotičan način,što je danak nedostatku iskustva novinara i urednika. TV dokumentarac ima svoju specifičnu dramaturgiju i u takvim produkcijama reditelj je i te kako važan.
************************
Stara boljka, nekad u prilozima iz sveta, ima tkz. prirodnog tona, a nekad ne. Loše izgleda da kad gledamo prilog o demonstracijama iz Atine u kom demonstranti izvikuju parole, mašu zastavama,a nema tona, atmosfere. Prilog bi lepše izgledao. U tom istom TVD prilog o medicini i transplantacija organa. Ali, zar uvek mora da se slika i pacijent i da govori?! Em leži u krevetu, em hiljadu i jedna cevčica viri iz njega. Ako se već mora, može li bar malo upozorenje ili da pacijent bude malo neoštar. Nisu svi baš raspoloženi da u 19:30 gledaju ovakve scene, bez obzira na korisnost ovakvih priloga. A možda bi trebalo razmišljati i o pravu pacijenta na diskreciju!
Ali odmah lep primer, kada roditelji doniraju organe svojoj deci, mnogo lepo, i potresno.
************************
Da bi neke stvari trebalo staviti u kontekst, i da budu deo priče, a ne samo da budu emitovane, primer je s izjavom crnogorskog premijera pred put u Prištinu, a zatim, odvojeno, izjavom ministra Vulina o istoj temi. Za ovako osetljive teme potrebna je intervencija novinara i prilog u kom bi se obe izjave stavile u neki širi kontekst. I ovo je još jedan dobar primer da bi Javni servis trebalo da planira dopisnike u regionu. Jer ako ih imaju komercijalne TV, tek onda nije dobro da Javni servis nema, a potrebni su u svim centrima bivših jugoslovenskih republika, jer postoji opasnost da izveštavanje Javnog servisa postane jednostrano. Komercijalne TV su imale reportere na terenu dan dva pre posete Vučića Hrvatskoj, Javni servis - ne! Pre smo, ’’iz prve ruke’’ sanali o atmosferi u Hrvatskoj na komercijalnim TV nego na Javnom servisu. Šteta.
***************************
Već nekoliko nedelja na početku meseca dobijao sam poruke, o filmovima koji su bili emtovani. Nedeljno veče je porodični termin, bar u moje vreme bio, a sad termin za Terminatore i podvarijante, s mašinama koje lome ljudske glave, robotima koji „sipaju“ vatru i uništavaju ljude. Zanimljiv izbor za nedeljno veče.
Propuštanje tema
Ponedeljak, 05.februar, Jutarnji program i lepo obradjena tema o privatnom preduzetništvu. Javni servis treba da afirmiše ovako nešto, da ohrabri ljude da se upuste u privatan biznis. 4000 ljudi, čuli smo dobilo je subvencije. Znači, 4.000 ljudi manje na kasi države. Dušica Spasić u temi, šarmantno i pouzdano.
**********************
Strategija širenja EU ka zapadnom Berlinu, tema koja će biti neka vrsta večne teme u narednim godinama. Nije baš bilo jasno zašto Javni servis nije direktno prenosio ’’presser’’ Mogerinijeve i Hana, ali se možda u Srbiji smatra da ćemo postati članica EU već samim protokom vremena
************************
Pažljivo sam pratio priču o Koridoru 10 i onda na samom njegovom kraju, velika tema, ali neobradjena - šta će raditi stanovnici Predajana, jer motel, koji ih izdržava, ostaje van auto puta? Koliko će sudbina biti time pogodjeno, ne znamo. Dobra tema.
Ali, već sutradan Sanja Dragićević- Babić i Dušan Gajić kreću u objašnjavanje strategije. Stalno ponavljam: uključenja mnogo lepše izgledaju kad prilikom njih ima i pitanja i odgovora. Ovako je Dušan Gajić imao neku vrstu monologa, kao i Bojan Brkić iz Zagreba, prilikom prvog dana posete Vučića Hrvatskoj. Naporno za reportera da sve ’’izrecituje’’, naporno i za nas da ga slušamo. Bolje je pitanje, odgovor, pitanje, odgovor! Radio sam na desetine javljanja u Sky News, s pravilom da posle 45 sekundi ( i to najduže) mora uslediti pitanje iz studija. Celo uključenje dobija na dinamici.
****************************
A sad, o zlatnim minutima TV: Sanja Dragićević-Babić i razgovor sa ocem Srdjana Aleksica, na obroncima Mostara. Ovaj bi intervju trebalo pokazivati studentima novinarstva kao primer novinara koji strpljivo sluša sagovornika, ne prekida ga, i izvlači emociju.Bravo za ovaj intervju! A velika je šteta što RTS nema novca pa da je Sanja otišla i do Švedske i napravila priču o Alenu. A možda je i htela, ali Alen nije želeo.
Ovo je dolaz da teren nikad ne može da zameni sedenje u studiju, da je Sanja Dragićević – Babić rasni reporter koja bi trebalo da ’’šparta’’ regionom i donosi dobre dokumentarce.
******************************
I tako se oko strategije govorilo i u ’’TV oku’’, Vesna Damjanić sa tri gošće i toliko tema koje bi posle trebalo da se nadju u programu.
Pupovac u senci Rusije
Gledajući „Upitnik“ pred Vučićevu posetu Hrvatskoj, imao sam samo jednu dilemu koju nisam rešio do kraja emisije, da li je Milorad Pupovac baš mogao da iskaže sve svoje stavove, i zašto su urednici-voditeljici za podatke koliko se Srba vratilo u Hrvatsku relevatniji podaci ruskog ministarstva inostranih poslova nego Srpskog nacionalnog veća?! A, izmedju dva smeška, Pupovac je samo dodao da su sve to njihovi, podaci SNV, koje su oni dali Rusima.
**************************
Hrabro izdržava Olivera Kovačević nekulturu dijaloga u Srbiji, a da ne pominjem kako o nekom konsensusu, za sad nema govora. I još nešto mi nije jasno: Pročitan je demant oko kvaliteta i pouzdanosti opreme, beše li u Kraljevu, i potom ništa! Da li je moguće da se nastavak priče dešava na društvenim mrežama umesto da Javni servis istraži o ćemu se radi?! Nije dobro za novinarstvo da se takve teme ne rade, a što je mnogo važnije, nije dobro ni za društvo. Šteta što RTS ne prati priču.
*******************
Da se ponekad ne misli i ide linijom manjeg otpora pokazuje i vest o ubistvu žene na Novom Beogradu pretgodne noći koja je saopštena u Vestima u devet časova ujutru. Ako već nema večernjih snimaka, onda je još veći promašaj za ovu vest korotsti kao „pokrivalice“ sa parkiranim policijskim vozilima na prostoru Gradskog MUPa.
*********************
„Tako stoje stvari“ i Nataša Miljković, sve bolja - polako nalazi pravi format, prave teme, razgovor o ljubavi, pa razgovor o snajama i svekrvama. Retko mi se dešava da sve odgledam sa takvom pažnjom. Odlična pitanja, šarmantno vodjenje, program koji ne treba propuštati.
Netanjahu u senci Maje Gojković
Gledao sam pažljivo TVD 14.februara. Sve korektno i - ravno. Bez talasanja. Ali mi je nešto zamsetalo: RTS ima izveštača u Jerusalimu zbog posete predsednice parlamenta. A odmah posle toga veliki izveštaj o zahtevu da izraelski premijer Netanjahu podnese ostavku! Pa zar nije logično, da kad RTS već ima novinara u Jerusalemu,čujemo bar jedan kratak ’’fono’’. Ovo me podsetilo na istinit dogadjaj iz Ukrajine. Moj kolega, odličan novinar bio je tada šef dopisništva, na dan izbora pošalje novinarku na jedno glasačko mesto. Devojka se vrati i kaže, nema ništa, nije bilo glasanja, došli su neki ljudi i polupali kutije i glasačko mesto .“Pa što nisi javila pobogu“ bilo je pitanje mog drugara „Pa Vi ste me poslali na izbore, a pošto nije bilo glasanja, ja sam se vratila“.
E tako i ovo: Tema je poseta Maje Gojković a sve što je van toga . ne postoji! Obostrana greška. I novinarke, ali možda i još veća greška redakcije!
Velika je šteta što RTS bar za sad nema „osećaj za feeling“ i da uzme sve priče o Beogradu autora novinara Zorana Nikolića. U jutarnjem programu, samo kao gost imao je toliko temna, za dokumentarce iz istorije Beograda. A on bi bio perfektan vodič, čovek, uzgred budi rečeno, to i radi subotom i nedeljom. Šteta, baš šteta!
******************************
Krenula je velika akcija „Rak je izlečiv“. Ali ako se najavi da počinje u 7.30 onda MORA i da počne u to vreme. Vidim kako već nekoliko nastavaka kreće u 07:40. Pa sad, neka tako i ostane! Jer, ne postoji gora stvar za program, nego kad se menja vreme emitovanja.
********************************
Mali savet urednicima „Tako stoje stvari“: Gledaoci su danas mnogo tehnički pismeniji nego ranije. I ako ih baš zanima mogu jako lako da „provale“ da li je uključenje iz Londona u realnom vremenu, ili je snimljeno, i kasnije umontirano. Ako je stvarno u realnom vremenu, super! Ali, ako nije, onda je obaveza reći „pre nekoliko trenutaka razgovarali smo sa našom dopisnicom iz ..“. Tu ne sme biti foiliranja, jer u toku emitovanja može doći do greške, i obmana je razotkrivena.
****************************
Počela je dobra praksa, da lepi prilozi, koji su recimo emitovani jednog dana pre podne, dožive svoju reprizu u TVD. Naprimer, prilog o dve devojke volonterke, koje vode račun o obolelima od Alchajmerove bolesti.
Privremeni bilans stanja na RTS
Na kraju, kad se poduče crta, šta smo imali u prva dva meseca? Dva kraha, i nekoliko dobrih stvari. Ali ta dva kraha, bacaju veliku senku da dobar rad.
Imam osećaj da RTS ulazi u novu fazu takmičenja s konkurencijom komercijalnim TV, koje su osnažile svoje redove. I mislim kako bi najbolji odgovor Javnog servisa, bio u informativnosti i edukacija, pa tek onda zabavi. Serije kao što su „Komšije“ neće mnogo pomoći Javnom servisu.
*************************
Nije dobro ni kad se komercijalne TV, kojima to i nije posao, više bave strategijom proširenja EU, nego Javni servis. Nije uobičajeno, ali, to je poslovna politika sadašnjeg rukovodstva Javnog saervisa. Usputm javnost je gradsko rukovodstvo stavila na stub srama zbog fontane na Slaviji, iako je serija o Nemanjićima koštala je kao 3 fontane. Fontana radi, a serija će otići u brz zaborav. Možda je najbolje da se „zipuje“ i što brže privede kraju.
***************************
I nije mi jasno, zašto se ne reaguje dan na dan. ’’Oko magazin’’ 27.februara. Prednost je dobila priča o snegu (jer je stvarno čudno, kad sneg pada u februaru, kad mu vreme nije) , a kao druga priča portret Junkera, emitovana teko poštoje čovek i bio i otišao, iako je bilo logičnije emitovati je pre njegovog dolaska. Tema 27.februara bile su i poruke Merkelove Srbiji i Vučiću, ali za komercijalne TV. To za javni servis nije bilo tema, nije bilo ni debate, ni razgovora, ni analize.
Bojim se da prvi meseci za Javni servis nisu počeli dobro. A ako se ovako nastavi, ispašće da ova ekipa nije kompetentna da vodi ovako veliki sistem koji je povrh svega još javni servis. Mnogo blamaža u samo dva meseca.
