SREĆNI LJUDI - NESREĆNI GLEDAOCI

Jadni gledaoci, u vreme serija kao što su Černobilj, Game of Thrones, Balkanske veze, Žigosani u reketu, pa čak i TV novele Pogrešan čovek, Javni servis reprizira u udarnom terminu seriju koja je snimljena  pre 25 godina, a odbija nezavisne produkcije pod izgovorom da nema slobodnih termina. Mogao bih da razumem da  se serija „Srećni ljudi“ reprizira pre podne ili kasno popodne, ali  u udarnom terminu, izgleda da je javni servis, rukovodjen penzionerom, stvarno zamrznut u vremenu i prostoru. Repriza reprizinih repriza - to je izgleda oznaka stvaralačke snage Javnog servisa, koji svoje adute ispuca  u toku par subota i nedelja, pa se onda vrati reprizama. Tužno.

No ima i lepših stvari, kad se hoće.
Vest meseca -  novinarka RTSa nagradjena za istraživačko novinarstvo. NUNS i ambasada US, nagradili su u kategoriji elektronskih medija, Tamaru Tankosić za prilog „Dečije bolesti zakazivanja pregleda elektronskim putem“. Prilog emitovan u Jutarnjem programu decembra 2018. Pogledao sam svoj dnevnik, i taj prilog mi je promakao, verovatno što posle nije prikazan u TVD 2 tog meseca.
Zašto je vest meseca? Zato što kad se hoce, onda se i može, nadam se da će Informativni program imati još takvih istraživačkih priloga. U svetu, praksa je da mladi novinari dolaze u velike sisteme, tako da bi bilo sasvim razumljivo da mladi novinari iz Birna, Krika, mladih produkcija karijeru nastavljaju u velikim sistemima, kao što je npr. Javni servis.

A da se može pokazuje i serijal radjen u saradnji sa redakacijom časopisa „Vreme“, o bombardovanju tadašnje Jugoslavije. Autori i producent projekta ne samo što bi trebalo da nastave saradnju, već bi i njih dvoje (Filip Švarm i Tamara Skrozza) treba da rade na Javnom servisu. To samo može da bude dobitak za već po malo umornu redakciju Informativnog programa.

Dopisnici

Po ko zna koji put spominjem dopisnike RTSa, koji su ponekad nepravedno ’gurnuti u ćošak’, iako su blago - dopisnici, TV centri, snimatelji, su od neprocenjive važnosti. Ovog puta ističem Nenada Zafirovića za izveštaj u jutarnjem TVD o raspravi u američkom senatu, i šta je sve srpska diplomatija uradila da kontrira toj raspravi na inicijativu albanskog lobija. Ali tu je i Novica Savić sa odličnom reportažom iz Smedereva  o viteškom ratu svetova. Dopisnici i njihove kolege iz produkcije, „drže“ RTS i tako mu daju prednost pred drugim TV sa nacionalnom frekvencijom.
Ali se ponekad dopisnici „guraju pod tepih“, jer to su u stvari ljudi, bar oni koji su u inostranstvu,  rade „na parče“, pa se tako priča o Brexitu pravi u Studiju Beograd, gde sem eventualno Siniše Ljepojevića, koji eto živi i radi u Londonu još po nešto se i razume u Brexit,dok dopisnica Ivana  Miloradović, umesto da bude autor priloga ima samo par monologa.

Kad teza mora da se dokaže po svaku cenu

Gledam , skoro redovno, Jutarnji TVD i sa pažnjom slušam intervjue koje radi Ivana Čkonjević. Nekad se razgovor oduži, jer je dužina razgovora adekvatna političkoj važnosti gosta. No, za Prvi maj gost je bila sociološkinja Nada Novaković i sve je bilo ravno, dok sociološkinja nije na pitanje o važnosti dualnog obrazovanja (uz obavezno spominjanje Predsednika Srbije ) rekla da je dualno obrazovanje nefunkcioanlno i da nije donelo rezultate ni u Nemačkoj ni u još nekim zemljama, ali je voditeljka ipak završila razgovor konstatacijom da je dulano obrazovanje korisno (valjda zato što je Predsednik tako rekao).

Haotični Balkan

Pogledao sam par epizoda serije „Balkan“ ne samo zarad radoznalosti, već i zbog toga što je autor projekta Milorad Ćertić bio moj školski drug, pa me je baš zanimalo šta je i kako to izgleda. Prepoznao sam i još par imena sa špice iz tih mladalačkih dana, kad smo se vidjali i družili.
Imaju jednu veliku falinku - nema ličnosti koja bi nas vodila kroz serijal, nema ličnog pečata, pravljeno kao dokumentarne emisije šesdesetih godina, bezlično, haotično, skače se iz kraja u kraj (posebno epizoda o hrani) i malo sam začudjen da je to tako lako prošlo kod Nebojše Bradića. Mora da mu je prošlo ispod radara.

Regularno problematična uključenja

Imam posebnu simpatiju i solidarnost prema reporterima RTSa koji se uključuju „uživo“ u program, jer skoro svi, kad počne uključenje, panično vade slušalicu iz uha (jer čuju sami sebe i verujete to veoma mnogo dekoncentriše) pa ih onda opet panično vraćaju nazad.
Takvo nesavršeno uključenje bilo je i  04.05 u Jutarnjem TVD kad je Milorad Pupovac bio gost iz Zagreba. Voditelj i Pupovac su čekali jedan drugog. Bile su to mučne sekunde pauze. Neverovatno da RTS i dan danas ne može da reši taj problem tona i povratnog tona prilikom uključenja.

A bili je  panično i uključenje Ivane Miloradović iz Londona - kamerman izoštrava sliku u programu, onda idu haotična ukjljučenja i prilozi i na kraju, kad Ivana kaže „studio“, krenuo je prilog koji je trebalo da ide na početku. Ovako išao na kraju kao 13-to prase.
Takvog amaterizma nema ni na američkim kampusima za lokalne TV.

Kralj Petar Prvi

Jedan javni servis, i jedna država i treba da imaju ovakve projekte. I dobro je što je ’’na poziv trećeg lica’’, kako je to obajsnio Lazar Ristovski, RTS ušao u ovaj projekat. Projekti kao što su Nemanjići (bez obzira na sve moguće manjkavosti), Koreni, ili ovaj jedna nacija i treba da ima.

Moj problem sa „TV Okom“

Imam problem sa ovim projektom, naročito kad se obardjuju teme van Srbije. Tako je bilo sa temom „kako je biti Srbin u Hrvatskoj“ koja je napravljena u Beogradu, a tema je jednim delom i kandidatura profesora Dejana Jovića za mesto u Evropskom parlamentu.  Zar je Zagreb toliko daleko, zar ne nemoguće da se Pupovac i Jović ne prate u kampanji, zar je nemoguće da o toj kandidaturi ne čujemo i neko mišljenje iz Zagreba, nego samo od istoričara i sociologa Srbi iz Hrvatske koji sad žive u Beogradu? I?!  
ONDA SE IZVUČE IZ ARHIVE gostovanje Dejana Jovića u Jutarnjem TVD 21.04.
To je - jeftina TV.
Jednako tako je neutralno bilo i „TV OKO“ posvećeno američkom ambasadoru, povodom njegovih izjava o učešću generala Lazarevića na defileu u Nišu.  Nisam siguran da je baš najbolji gost za tu temu ambasador Darko Tanasković, koji je samo bio ambasador, ali ne i diplomata po zvanju. Možda bi neki profesor diplomatije bio bolji. Ovako Tanasković daje svoje mišljenje, a to nije mišljenje struke. Istina, na isti način, a možda i malo oštrije nastupio je u „Ćirici“, i skoro na istu temu.

Ali je zato novinarka Ana Manojlović osvetlala dioptriju „TV Oka“, prilogom o borbi hrvatskog člana EU parlamenta Biljane Borozan da kvalitet robe bude podjednak u svim članicama EU. Odlično istraživanje. Čuli smo Biljanu Borozan iz Osijeka, čuli smo stručnjake iz Srbije. Televizično napravljen prilog. Ako Ana Manojlović nastavi priloge na ovu temu, i istražuje, eto novog kandidata na konkursu  NUNS i US ambasade.

’’Upitnik’’ i Vučić

Gostovanje koje je pri kraju izazvalo i pritajen smeh Olivere Jovićević. Nije joj bilo lako. Ali šta je osnovna zamerka? I to nema veze sa Upitnikom. Posle njega je nedostajala rasprava šta je Vučić rekao, a rečene su bitne stvari: da neće biti vanrednih izbora, da je njegov plan za Kosovo propao, da Glavni odbor SNS odlučuje i o kontra-merama Prištini (Glavni odbor preuzima ovlašćenja vlade), da on neće nikad priznati Kosovo u ovim granicama ( zar to nije zadatak Parlamenta) i da će se „Srbija praviti luda, kao i ostali“, i da je „zamrznuti konflikt“ sad stav Njegov, znači i stav Srbije.
Da je posle toga usledila takva rasprava, ali ne samo s dežurnim analitičarima Javnog servisa već i nekog ko je ’’novi mladi (stručni) svet“ e,  to bi bio pravi Javni servis. Ovako, informativni program Javnog servisa služi samo kao zvučnik preko kojeg  političari šalju poruke gradjanstvu, koje je već, polako ali sigurno, oguglalo na ovakve monologe.
Takodje, mislim da kao što monolozi jednog glodura na jednoj drugoj TV štete Aleksandru Vučiću, tako mislim i da citiranje, pokazivanje Instragram naloga Predsednika, kao prvo nije vest, a kao drugo, iritira gledaoce. To je i za njega samog loša propaganda.

Hotel Jugoslavija

Pažljivo sam pogledao dokumentarac  ’’Hotel Jugoslavija’’, nostalgični film čoveka koji je nekad živeo ovde. Takvi nostalgični filmovi uvek pate od jedne stvari, dosta su površni, ali mi je drago što je RTS stavljajući ovaj film, na neki način rehabilitovao mog druga iz JNA, Slobodana  Ćerovića, eminentnog člana JULa, bliskog saradnika Mirjane Marković, koji je dok je bio direktor ’’Metropola’’, uvak imao kao goste članove porodice Milošević. Šta da radimo, ne moraju stranci sve da znaju. Bilo je to zanimljivo putovanje avenijom sećanja autora Nicolas-a Wagnieres-a . Istine rad  ’’Hotel Jugoslavija’’ je, kako sam našao na Googl-u,  njegov prvi film. Što se mene tiče može komotno i da mu bude - poslednji.

Traljavosti u programu

Nažalost ima ih dosta i to su takvi propusti ti da je prosto nepojmljivo da mogu da se dese. Istina ima i onih koji su namerno napravljeni.

Zar je moguće da sud mora da naredi RTS-u da objavi demanti? I da se  to desi skoro godinu dana posle?! Sramotno!  A ne služi na čast ni Generalnom direktoru, ni ’’gloduru’’ Informativnog programa. Da ne govorim da je demanti pročitan i podmetnut u TVD kako „kukavičije jaje“. 

Zato mislim da su, definitivno (!),  Bujošević i Stefanović izgubili i ono malo profesionalnog ugleda, koji su polako ali sigurnoi krunili radeći na RTS.
Od ostalih brljotina: Voditelj pročita ime vulkana na jedan način, a potpis veli drugo. Onda Bojan Brkić predstavi sebe u prenosu kao urednika spoljne, a režija ga potpisuje kao  vojno-političkog urednika Televizije Beograd.

Da nije tužno bilo bi veselo.
Imaju toliko grešaka, da se čovek zapita, šta tamo rade zaposleni. Istina radi  neki iz vrha ih polako i napuštaju. Da li je to najava da brod RTS definitivno tone?
Zna se da bi reporteri pre uključenja u program trebalo da se spreme, medjutim, ne baš uvek. Tako je reporterka u Jutarnjem programu, kad je počelo snimanje novog serijala „Vojne akademije“, valjda fascinirana što je intervjuisala ministra vojnog, i direktora- penzionera, pitala jednog mladog glumca, parafraziram,“vi  ste na akademiji, koliko Vam znači uloga u ovakvoj seriji“, da bi odgovor bio „ja sam Akademiju završio još pre godinu dana“, misleći naonu glumačku.  Bila je to sreća po nju. Glumac, koji je mnogo iskusniji, i blage naravi,  joj je pomogao u katastrofi rekavši, „ali sad sam u Vojnoj akademiji“.

Njena koleginica, istog tog dana, ali popodne, u Beogradskom programu nam je saopštila da su ljudi pronašli čaure od vazdušne puške. Tako nešto naravno ne postoji, ali ne treba ni da postoji neznanje novinara.
Nisu ove dve reporterke krive. Krivi su urednici koji uopšte „ne rade“ sa mladim novinarima, ne vode računa ni o njima, ni o programu. Važno im je samo , što je često govorio Nenad Ristić, da „ekran isijava“. A šta je na njemu ili šta stiže sa ekrana, nije mnogo ni važno.

Programska disciplina

Emisije bi trebalo da traju tačno onoliko koliko je predvidjeno. I u idelanim uslovima, po programskoj šemi mogli bi se navijati čaosvnici. Medjutim, kod nas je to malo drugačije, a rastegnuto vreme naročito imaju informativne emisije.
Taj problem znam još iz vremena kad sam radno boravio u RTV Vojvodina. Dnevnik u 17.00 je stalno probijao termin i režiseri programa u RTSu su imali ponekad veoma velike probleme, jer kašnjenje jedne emisije, vuče kašnjenje čitave šeme.
Tako se desilo i tog majskog dana, taman smo videli najavnu špicu za vreme, a ono rez i kreće emisija „Šta radite bre“. Znam da RTS nije kriv, ali ovo izgleda ružno na ekranu. Doduše i ta  emisija „Šta radite bre“ je sad više depo za aktivnosti političara koje ne mogu da „udju“ u TVD, no, opet, pod pritiskom je i RTS, pa imaju opravdanje kad ih političari zovu da urgiraju, da im taemisija dodje nešto kao - kanta za djubre.

Mlade nade

Svima na znanje i ravnanje, kako bi nekad, davno, dobošar oglašavao: Obratite pažnju na dve novinarke, koje mnogo obećavaju (osim ako ih nesposobni urednici ne upropaste)

Anica Telesković , odličan prilog u TV Oku o ekomskoj politici populista, i Sunčica Orašanin.Uz izvinjenje ako sam pogrešio nazvavši ih mladim koleginicama, novinarkama. Ali Sunčica Orašanin je poslala par odličnih, zanimljivih priloga iz Kine, koji su bili veoma pitki, zanimljivi, televizični i -  duhoviti. Mnogo zanimljiviji od priloga i čitave emisije koju su uradili njeni urednic,i koji su nedavno bili na sponzorisanom putu u toj zemlji.
Anica Telesković i prilog u TV Oku. Vidi se da je bilo istraživanbja, odlična grafika, zanimljivi sagovornici. A čim su prilog kritikovali pobornici populictičke politike - znači da je prilog bio dobar!

Čestitke i jednoj i drugoj.

Kosovo - brigo moja predji na drugoga

I time se funkcija javnog servisa završila - tv-prenosom  iz Skupštine Srbije. I to je to. Ako stigne mig iz zgrade u Pionirskom parku,(ne iz šatora, to za RTS ne postoji) biće i neke rasprave, ako ne, to je to.
Ali zato je tenis tu da pokrije „sve programske rupe“
Nema rasprave, nema razgovora u studiju, nema ničeg. A što i da se remeti, da Generalni i Glodur informativnog programa  na miru odu u penziju. Što da ih boli glava? Samo ravan program! Iseci vrhove! Niko da štrči!

Repriza koje nema

RTS reprizira sve i svašta. Od serija do dokumentarnih emisija, Nekad piše repriza, a nekad ne. Nekad su reprize bez ikakvog povoda, a nekad ih nema, ni kad za njih ima povoda.
Unapred se izvinjavam i ako sam pogrešio demantovaću samoga sebe, ali nisam primetio da je RTS reprizirao emisiju, odnosno odličan dokumenrac „Zaboravljeni admiral“ za koju je autorka Sladjana Zarić dobila Medalju britanske imperije.
Pisao sam o njoj kad je bila premijera. I onda sam pitao, kao što pitam i sad: Premijera je, koliko se sećam,  bila na RTS2, a repriza sutra dan na RTS1, u neko negledljivo vreme. Zašto se RTS tako ponaša prema svojim programima?
Bio bih veoma srećan da sam pogrešio i kako rekoh da u sledećem pisaniju moram da demantujem samog sebe.

 Evrosong

Šta reći, bilo je lepo, zanimljivo, šareno, ali se osećao zamor komentatorke  Duške Vučinić u prenosu, što i nije čudno. Toliko godina već to radi. Možda da kao reporter preskoči jednu sezonu?
Duška, ništa lično! Veliki pozdrav!

TV-prenos parade iz Niša

Dan je počeo odlično, kad u jutru imate voditelje Draganu Kosjerinu i Branka  Veselinovića,   a na terenu Biljanu Jovičić i Branka Srdića, onda je to dobitna kombinacija. Istina, na društvenim mrežama je kritikovan sam prenos parade, jer je reditelj kršio, po kritičarima „sveto pravilo rampe“. Ali u Srbiji je sve konfuzno, pa šta ako vojnici i tenkovi prvo prolaze sa desne na levo, pa onda sa leva na desno? Baš su ovi profesionalci ’’sitničari’’. Jedva čekam i neki fudbalski prenos pa da konfuzija bude totalna, da se ne zna koji je golman je na kom golu i koji je tim na kojoj strani terena.

Jutarnji TVD i Selaković

Kad se o temi ne raspravlja u debatnim emisijama, a susret Vučića, Dodika sa episkopima je bio sjajna prilika, e onda dobijete monolog Nikole Selakovića u Jutarnjem TVD 15.05. Priznajem da je Marija Stamenić pokušavala da se uključi i da monolog pretvori u dijalog, ali Selaković je poznat po oštrim nastupima baš u Jutarnjim TVD.
Zato i tvrdim da su ova gostovanja potpuno van forme i formata Jutarnjeg TVD i da ta gostovanja treba iz njega prebaciti u emisiju u studio Jutarnjeg programa.

Skupština Srbije malo na prvom, malo na drugom programu, a tenis kao tampon zona.

Klasično izveštavanje o prvom danu rasprave o Kosovu, ni malo polemike. No, drugog dana je bilo malo žustrije, ali sa jahačima apokalipse kao analitičarima (Lazanski, Radun, Andjelković). Neverovatno da posle toiko vremena novinarka ne upita budućeg ambasadora u Rusiji, kako će Rusija da reaguje, zar je moguće da niko ne može da organizuje Dačića u nekom TV studiju u Slovačkoj i da mu postavi par neugodnih pitanja.
Pa se posle Premijerka ljuti što je godišnji izveštaj EU o Srbiji takav u redovima o medijima. Istina,  neće biti ni rasprave na Javnom servisu o tom izveštaju.

***

I šta reći na kraju?
Navika je u Srba veliki problem, pa su tako navikli i na izrazito loš TV program javnog servisa.
Ali šta mari, važno je da ekran sija.
A to da smrt dobitnice Zlatne arene, nagrade za životno delo, sjajne glumice  Dušice Žegarac nije vest i za TVD2 -  to neka ide na dušu urednika tog TVD.