JEDNOM SVEMU DOĐE KRAJ

16. sezona Upitnika nije počela slavno.
Nije baš mnogo imala izbora Olivera Jovićević u emisiji, posle koje je doživela čak i uvredljive kritike. Ili je mogla da prekine emisiju, ili da izjuri gosta koji je očigledno došao sa namerom da minira emisiju. U svakom slučaju gost iz SNS je više naštetio svojoj stranci, nego što je nadjačao predstavnicu opozicije.
Još jednom se pokazalo da je Srbija umorna od agresivnih verbalnih duela, koje su u našoj javnosti etablirali predstavnici SRS, a neki iz SNN pokušali da dovedu do apsurda.

I samo jedno pitanje:
Da li je autorima bar malo padalo na pamet da nešto, posle toliko sezona promene?!  Jer, postaje zamorno: tri gosta, ili eventualno četiri, s jedinom dvoumkom da li će urednica i voditeljica stajati ili sedeti. 

Nešto bi trebalo promeniti.

Pomalo bezlične rudarske senke

Muzej garavih senki  je odličan dokumentarac, sa nekim sitnim manama. Ali, zašto je prikazan skoro mesec dana pre godišnjice? Verujem da će i na sam dan godišnjice opet emitovati ovaj dokumentarac, ali će to onda biti repriza. Ima se utisak da je neki projekat ili emisija predvidjana za taj  četvrtak „otpala“ pa - daj šta daš,  da popunimo program.

I mala sugestija Nataši Mijušković, ista kao i za dokumentarac s starim ljudima: TV je danas personalizovana. U moje vreme je bilo je obrnuto pa su Goran Milić, Miloje Orlović, Oliver Mlakar, Vojkan Milenković, Bane Vukašinović, Mira Adanja Polak, Milica Lučić Čavić i još mnogi drugi  probijali taj šablon. Nije dobro ako nas novinar  ne vodi kroz priču, pojavljivanjem, vezivanjem tema. Pogledajte dokumentarce koje je Goran Milić pravio na Kubi, gde se vratio posle toliko godina - lični doživlaj koji vas zgrabi i ne pušta.
Jedan od takvih autora je i  Jovan Memedović, ali je i on na žalost počeo da svaštari, pa mu preti sudbina da ga ekran ’’izarubuje’’. Trebalo bi imati meru.
Ali,  da se vratim dokumentarcu Nataše Mijušković, sve je bilo dobro, istina s više tema, tragedija i  njeni uzroci, budućnost, Aleksinac kao grad… E zato mi je u njemu i nedostajala sama Nataša, da svojim pojavljivanjem poveze ove celine, i da znamo da je bila tamo, jer ljudi vole da vide novinare na licu mesta.
I još jedan nedostatak:  kamera ja morala da sidje sa rudarima u okno, a nedostajala je i jedna dobra animacija o tome  kako se desila nesreća. Danas u doba tako sposobnih računara i veštih grafičara, nije problem napraviti animaciju.
Na,  kraju, da li  baš uvek mora  da su na špici, pre  autora, navedeni generalni direktor i direktor programa, koji apsolutno ništa nisu uradili za ovaj program. To je nedostatak mere i sa praksom takvih špica trebalo bi prekinuti. Neukusna je!

Priprema reportera

Neverovatno koliko se pojedini reprteri slabo pripremaju za uključenja. Mnogo se greši u imenima, vremenu kad se neka manifestacija dogadja, pa se kaže u toliko i toliko sati, pa gost mora da ispravlja, ili se u predstavljanju gosta kaže samo njegovo prezime, ali ne  i ime.

Ako već toliko ne mogu da se koncentrišu, onda neka ne rade amaterka i  neukusna uključenja „uživo“!

Uobičajeno  igranje šemom

Proslave 800 godina SPC je bilo malo na prvom, pa na drugom programu. Stiče se utisak da je, nakon što je predsednik Vučić dobio orden Svetog save, posle prenos mogao da ide i na Trećem kanalu. Znamo da je posle išao Upitnik, ali, a to RTS često radi, kad se počne se nekim dogadjajem na jednom kanalu, pogadjajmo na kom knalu  će se taj prenos završiti.

Zamislite, a zašto da ne,  da prvih 15 minuta TVD2  ide na prvom kanalu  ( normalno, s delom u kom ide sve o Predsedniku),  a da posle  sport, vreme i neka zabeleška o kulturi  idu na drugom, s odjavnom špicom, moglo bi  i na Trećem kanalu.
Mnogo su veliki amaterizam i neodgovornost.

Dragana Kosjerina

Ima li neka emisija ili važna državna manifestacija koju Dragana Kosjerina ne vodi?!

Nadam se da je ona svesna toga da na svetu ne postoji  nešto što više ne „izanđa’’ ćoveka, nego prekomerno pojavljivanje na ekranu. Neka povede računa i o tome, jer pet minuta slave na TV prođe, veoma brzo.

Kusturica

Potez vredan pažnje i pohvale - da se prikažu svi njegovi filmovi.
Nadam se da će na kraju tog serijala, biti i neki dobar, otvoren i oštar intervju sa njim. Tako bi se zaokružio čitav serijal.
Nekadašnja TV Beograd je imala takav običaj.

Zagadjenje

Neverovatno kako Jutarnji program reaguje sa zadrškom. Tema se „izvrti“ na jednom drugom jutarnjem programu i onda, kad uredništvo vidi da ta tema ’’prolazi’’ i da su urednici na toj drugoj TV „preživeli“, e onda je to i tema na RTS. I ne samo da je ista tema, već je isti i gost  koji je predhodnog dana bio na drugoj TV! 
Pa, bar malo se pomučite da nadjete drugog gosta!

Epilog s oproštajem

Prošlo je već  više od dve godinu koliko dugo, zahvaljujući  pozivu  iz  Antidota, ispisujem ovaj moj TV Dnevnik i analiziram  rad Javnog servisa,  nadajući se da je to zanimljivo, a takodje i korisno, ne samo za zaposlene u Javnom servisu, već i za one koji se bave ili će se baviti televizijom.
No, svemu dodje kraj, pa i kad zbog nekih novih projekata neću baš biti u mogućnosti da tako prilježno pratim TV program, što je ovakav TV dnevnik iziskivao.

I posle toliko vremena, šta reći? 
RTS je daleko od bilo kog prosečnog javnog servisa. 
Čast, donekle,  brane emisije koje su „gurnute“ na RTS2 i RTS3. Da nema sporta, i nekih dobrih projekata kao što je najnovija serija „Grupa“, program bi im bio ispod proseka.
Ponekad, zasija neki dokumentarac iz radionice Informativnog programa, ali je očigledno proces donošenja odluka i organizacije da bi se nešto napravilo toliko dug, da  autor verovatno  izgubi i ono malo poleta i ambicije koja postoji.
Rečju, ustajala  „žabokrečina“ sa primesama roze zabave. 
Što bi trgovci rekli, ne vredi tih para koliko ih i država i mi plaćamo.
A što se ispisivanja ovog TVD tiče, hvala na porukama podrške i hvala na porukama kritike. 
Do nekog novog susreta.