Odmah na početku, RTS je veoma dobro pratio dogadjaje na Kosovu,  od podizanja takse na 100 % ( dve vanredne emisije TV Oko, sa Vesnom Damjanić i jedna za Zoranom Stanojevićem), do hapšenja u Mitrovici. Još jednom se dokazalo koliko uz nove tehnologije, znače dopisnici.

Jedina primedba: U ovakvim situacijama neophodno je čuti i glas opozicije, jer ovo su pitanja i problemi koji prevazilaze medjusobne političke borbe. Da se čuo i glas opozicije, bio bi to pravi javni servis.Takodje, napad na Borka Stefanovića zahtevao je više prostora i novinarske reakcije. No,  vratimo se RTS-u u novembru.

Slike i prilike

„Urednička kreacija“  tokom prenosa ceremonije obeležavanja Prvog svetskog rata iz Pariza je najbolji dokaz da svi oni koji tvrde kako Javnim servisom upravljaju „žuti“ nisu u pravu. RTSom upravljaju nesposobni ljudi, to je mnogo bolji opis.
Da potsetimo, urednik prenosa (nije mi nije jasno ni koja je to funkcija, jer je signal dobijen iz Pariza), samoinicijatvno (ma šta to značilo) za vreme govora francuskog predsednika Makrona naredio je mikseru da ubaci „zamrznut“  kadar Aleksandra Vučića na tribinama, te je gledalac dobio utisak da francuski reditelj tri puta pokazuje Vučića na tribinama. No, kako je TV sad  javna rabota, ljudi profesionalci su odmah primetili ovu ujdurmu; društvene mreže su ’’ekspodirale’’, te se Javni servis obratio Saopštenjem, u kome je bila i jedna rečenica koja me je posebno nasmejala - da je čitava stvar uradjena na način „koji odudara od standardta RTS-a“.
Problem je što RTS NEMA standard, te ovakva stvar ne može da odudara od nečega što ne postoji. Ovakve stvari su se radile u Sovjetskom Savezu, ljudi su nestajalai ili se pojavljivali na fotografijama tribine sa zvaičnicima  na Crvenom trgu, pa je tako tamošnja javnost znala ko je „donji“ a ko „gornji“. U svetu postoji sistem da se progam  „uživo“  emituje sa ’’zakašnjenjem’’, u Americi ako ima gost koji je poznat po psovkama, a u Velikoj Britaniji koristio se taj sistem za vreme  Drugog zalivskog rata, ako bio se u prenosu desila neka ekpolozija, ili pucnjava u kojoj  ima ranjenih i poginulih, jer su oštra  pravila šta se i u kolilko sati može prikazati na ekranu.
Bilo je i slučajeva da se „ubacuju“ stari snimci. Recimo novinar Sky News-a je u svoj prilog sa britanske podmornice za vreme Zalivskog rata ubacio arhivski snimak ispaljivanja rakete, te su gledaoci mislili da se to stvarno dešava u momentu kad je on, reporter bio tu. Kad je to ustanovljeno, novinar je dobio otkaz. Nikad više nije bilo gde nije mogao da se zaposli kao novinar, a ugled Sky News-a pretrpeo je veliku štetu.
Ali, ovako nešto ne pamtim da je uradjeno  u istoriji RTS-a - ni u vreme Tita, ni u vreme Miloševića. Bilo je manipulacija sa slikom, naročito za vreme demonstracija, da je bilo manje demonstranata, ali ovo  što se desilo u prenosu iz Pariza ovog novembra je slika i prilika i dokaz da RTS nije javni servis već , kako sam nekoliko puta napisao - odlična državna televizija.

Povećanje pretplate

Čitam ovih dana da će Ministarstvo kulture predložiti povećanje TV pretplate. Može, ali pod sledećim uslovima, citiram Milana Šarića, novinara sa N1: Pravi stav bi bio da javnost traži da pretplata bude 500 dinara, ali da nema upliva države, ni finasijskog ni političkog. Hoće li sazreti svest u društvu da je javni servis gradjana a ne države ili  tržišta?
Kad će se to desiti, dodajem ja: Kad odumre partijska država, što kod nas ide veoma teško.
Ipak, pitanje svih pitanja je da li je RTS stvarno javni servis. Po meni nije. Pa ako je dobra državna TV, onda neka je država i izdržava.
Ovo  naročito važi  za Prvi program, koji je zatvoren za opoziciju, zatvoren za druge ideje. U informativnim emisijama nastupaju oni  koji imaju slično mišljenje. Ponekad neko i dodje iz opozicije, ali se njihovo gostovanje nalazi na granici incidenta, jer kad retko gostuju, žele da vladajuću partiju za optuže sve. U takvoj atmosferi dijaloga nema. Naprimer, posle izlaganja Predsednika oko Kosova, zar nije bilo logično da javni servis ima debatu vlasti i opozicije? Nije već se neutralno nastavilo sa reprizom igrane TV serije.
Pade mi na pamet, pošto se ustalio sistem SMS pomoći, da se ista, možda, uvede  za RTS, naročito za neke odlične emisije, koje RTS „upropasti“ stavljanjem na Drugi program. Elem, neka se RTS1 finasira iz budžeta, a RTS2 i RTS3 iz pretplate i SMS pomoći. Recimo - >Pomozite seriju Koreni, pošaljite SMS sa porukom „Koreni“ <, ili >Pomozite seriju „Jutro će promeniti sve“ < ....
Ustvari bez ove dve serije za koje je zaslužan Nebojša Bradić, koji kako čujem „uredjuje“ RTS2, na tkz. Javnom servisu ne bi ni imalo šta da se gleda.
Da li je moguce da RTS , koji uloži velike pare u „Srbi na Krfu“, sto godina od golgote, stavi 14.11 na RTS 2 i to u 19.25.  Film autorke Sladjane Zarić, uradjen moderno, sa naratorom dr Milošem Kovićem, koji vas sigurno vodi kroz priču, šeta svim mestima golgote srpske vojske, sa snimcima iz Pariza, Italije, u kom govore istoričari iz svih tih zemalja...I to bude skrajnuto u zapećak. Čak nisam siguran da nije li u pitanju da je to i neka repriza, jer ih RTS ne označava. A  posle činjenja „loše usluge’’ Vučiću iz Pariza, više definitivno ne verujem njihovim očima.

Fenomen Jutra

Po svemu sudeći serija „Jutro će promeniti sve“ biće programski poduhvat godine. I čak sa takvim poduhvatom, serijom koja je veoma brzo postigla ne samo popularnost već i ugled, RTS se poigrava šećkajući u TV šemi.
Ostaviću stručnim TV kritičarima da govore o ovoj seriji, ali verujem da je uspeh serije u tome što je istinita, sa stvarnim dijalozima, (pet scenarista) i što se svako na neki način pronašao u toj seriji.
Zato je nepravda da imena autora tek na petom mestu na najavnoj štici, dok su prva mesta zauzeta  za Gen. Direktora, direktora programa, jednog pa drugog urednika, pa koordinatora,  a tek potom slede imena autora serije.Tužno i bezobrazno!
Ovo je serija generacije. Svaka generacija je imala svoju seriju. Oni veoma stari imali su „Servisnu stanicu“. Oni posle njih „Grlom u jagode“, a današnja generacija ima seriju „Jutro će promeniti sve“. Znači njihova serija niti su „Nemanjići“, niti su „Koreni“.
Ljudi su željni savremenih serija, savremenih tekstova, a serije iz prošlosti mogu, ali više pripadaju obrazovnom programu.

Biseri Bojane

Samo što je krenula serija, već je već završena, napravljena od ostataka filma , snimana paralelno kad i film. Onda sam pročitao da za razliku od grada Budve, Ulcinj nije imao dovoljno novca, pa se čitav projekat pretvorio u šarmantu ’’tezgu’’. Šteta, obećavalo je odličnu zabavu, ali je u tom slučaju nije onda ni trebalo stavljati na program.

Bezlične emisije

Dobro je da postoji jedna takva emisija poput one najnovijim tehničkim dostignućima kad su u pitanju mobilni telefoni i gaždeti,emisija ETV, koja ponekad ima i priloge u Jutarnjem programu . Medjutim njen  osnovni nedostatak je što je depersonalizovana, a prilozi naredjani TV spotovi za telefone. Tako se nekad radilo.  Sad se gledaoci ’’vezuju’’ za voditelje. Od te iste bolesti boluje i emisija „Od zlata jabuka“, odlično je snimljena, odlične su teme, produkcija „Princip press“, urednik Mišo Vojović  ali joj nedostaje voditelj, reporter,  koji bi nas vodio kroz njene priče. Kad se tako radi, dobije se odličan rezultat, Dalibor Žarić, „TV Oko“ 02.11. - odlično nas je vodio u predeo oko Svrljiga i razgovarao sa baka Ružom. Žarić je veoma talentovan za reportaže i  nek batali vodjenje.

TV Oko i Upitnik

Ali,  pravo je uživanje bilo gledati ’’TV Oko’’ posvećeno ideji da zemlje u regionu organizuju Svetsko prvenstvo u fudbalu. Uživanje jer je Aleksandar Stojanović definitivno i pokazao da je veliki stručnjak-novinar za sport. A imao je i realan odnos, za razliku od gostiju, koji su, zbog svog posla, razumljivo, navijali za tu ideju. To je uloga TV -  da javno organizuje debate o važnim stvarima. Ali to RTS čini samo kad je sport u pitanju. Kad se doje do politike onda su to -  „strogo kontrolisani vozovi“.
Bilo je zadovoljstvo gledati i reportažu  Ane Manojlović o mešovotoj školi u Kosovskoj Kamenici. No, potom usledi ’’Upitnik, sa gostima Vukom Draškovićem, Miloradom Pupovcem i istoričarem dr Predragom  Markovićem. E,  onda dobijete papazjaniju od tema i emisije, u kojoj se Milorad Pupovac, najverovatnije,  pitao zašto je i pozvan, a nekoliko puta uspešno „vratio servis“ voditeljici. Ako već dovode Pupovca, onda bi ga trebalo suočiti sa Miodragom Lintom, čovekom koji i te kako kritikuje Pupovca koji se za Srbe bori u Hrvatskoj, dok narečeni Linta to čini iz - Beograda.Ovako je bila lažna neutralnost.

TV Slagalica

Fenomen srpske televizije, u novom redizajnu, zasluženom i nadasve potrebnom. Gledanost  emisije ’’TV Slagalica’’ je velika. Otud  je stvarno začudjujuća odluka jedne TV,  konkurencije, da u isto vreme emituju svoj TVD. To je unapred izgubljena bitka.

Dramski ponedeljak

Davno, davno, RTS je bio čuven po dramskom ponedeljku – početkom svake sedmice nova TV drama. I to je bilo na prvom kanalu. Danas se sve što je iole valjano na RTS emituje na drugom kanalu, pa tako i dramski ponedeljak. Zašto RTS smatra da je „Baba….“ veće kulturno dostignuće od ozbiljnih drama na RTS 2?! To valjda zna samo onih nekoliko imena koja se nalaze na svakoj uvodnoj špici bilo kog programa.

Dačić, zorom

Mislim i da je sam Ivica Dačić rekao da mu najviše zameraju što se kasno budi. Zato su njegova gostovanja rano ujutru veoma konfuzna. I zato ga i ne treba dovoditi u studio dok se ne razbudi. Tako je bilo 07.11. kad je Dačić gostovao u jutarnjem TVD. Ali taj TVD će se više pamtiti po odličnoj reportaži Milana Srdića iz rodnog mesta fudbalera Pavkova koji je posle dva gola Liverpulu ušao u legendu. A u istom TVD bio je i Nenad Zafirović potvrdjujući da je uvek dobro imati čoveka na „terenu“.
Zafirović i  Dačić 15.11. su sasvim druga priča - posle sednice Saveta bezbednosti u TVD2. Istog dana bio je  i Dan D za Veliku Britaniju i Brexit. I šta se desilo sa Ivanom Miloradović, dopisnicom iz Londona?!  Ništa -  samo prilog napravljen u Beogradu. Šteta što urednici nemaju osećaj za vesti. Makar kod dogadjanja u svetu, ne mogu da pogreše tako pa da ih neko kazni. A valjda ni dopisnički izveštaj ne košta mnogo.

Zastareli Branko Kockica

Tužno izgleda repriziranje Branka kockice ujutru na RTS 2. Vreme je definitvno pregazilo ove emisije. Mogu se emitovati „Poletarac“ ili „Trezor“, Ali kako sad deca da razmeju Branka Milićevića kao Branka Kockicu koji nosi Titovku i šeta.  Neke stvari jednostavno više ne idu. Ili mogu ići uz odredjeno obrazloženje. Mogu samo misliti šta su deca mislila. Kakva li je  to smešna kapa na Brankovoj glavi…? A,  da i ne pišem kako deca danas imaju potpuno drugačiji senzibilitet. Pritom su još te emisije u crno beloj tehnici.To je deci dosadno.

Iz krajnosti u krajnost

RTS, očigledno, ide iz krajnosti u krajnost. Tako na RTS-u Vučićev odgovor Saboru SPC s temom Kosova skoro da nije ni postojao, mada ga je Tanjug emitovao u 9:52, a i druge TV već uveliko objavile. Nije ga bilo u Vestima, ni u Jutarnjem programu. A ako baš nisu stigli da se organizuju, mogla je ta vest da ide u krolu, na dnu ekrana. No, zato se, nekoliko dana kasnije,  „zamrznuti“ Vučić pojavio tri puta! Što bi rekao narod:  „Oproti im Bože, ne znaju šta rade“

Daleko su i Skoplje i Budimpešta

Neverovatno da Javni servis, bar onaj njegov informativni deo, nema novca da pošalje reportere u Skoplje i Budimpeštu pa da dobijemo pravu sliku šta se i kako to desilo sa bivšim makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim.Ovako smo dobili  jeftinu verziju u ’’TV Oku’’; neutralnu, bez mnogo istraživanja,  jednu stranu držao je šef dopisništva TV Makedonije, a drugu od jedan politikolog. A RTS - na sredini ulice. Ali da citiram Margaret Tačer: Kad zastanete na sredini ulice, udariće vas automobili iz oba pravca. Javni servis se iz sve snage trudi da bar u informativnim programima sve bude ravno, osim kad su u pitanju državne strane. Tu se odmah angažuju. Zato i velim: RTS je odlična državna televizija.

Narodno pozorište u zapećku

 Ako proslava ili obelezavanje 150 godina Narodnog pozorišta ne zaslužuje RTS1 , onda nešto u ovoj državi i Javnom servisu nije uredu sa sistemom vrednosti.
Odličan je serijal  Nebojše Bradića „Narodno pozorište u 10 ćinova“. Uradjen moderno, sa naratorom koji nas vodi kroz istoriju ove nacionalne institucije s pričama o ljudima koji su postavili temelje ove nacionalne institucije. Uloga Kneza Mihajla, uloga prvog upravnika Jovanom Djordjevićem.

Da podsetim, pravi javni servis ima tri uloge: 1.Da informiše. 2.Da obrazuje. 3.Da zabavi.

RTS je ove tačke obrnuo pa je  RTS 1 razblažena verzija PINK TV, sa dodavanjem informativnih emisija, dok su  RTS2 i RTS 3 veoma bliski imidžu javnog servisa. Ali, avaj, kako su neki govorili, „kad se spomene kultura, hvatamo se za pištolje“. Šteta.

Utisak meseca

Za mene je, utisak meseca, i to krajnje pozitivan, novi „outlook“ voditeljice TVD Marije Mitrović Jokić. Savršeno.
Sve ostalo je bilo vizuelno i urednički uobičajeno - deja vu, već vidjeno.