MESEC I MARS I NEZNANJE I JAVAŠLUK U JAVNOM SERVISU RTS

Stepen javašluka na Javnom servisu , naročito u Informativnom programu dostiže već  epske razmere. Niko više ne kontroliše vesti, šta piše u najavama programa, posao se otaljava, pa se ponekad pitam da li ima uopšte pilota u Takovskoj 10?
Javni servis Srbije polako ali sigurno odumire, podseca me na brod, koji je na sred pučine, oluja mu slomila glavni jarbol, pocepala jedra,  galiota robova nema da veslaju, te brod  pluta po moru kao orahova ljuska , a kapetan i posada šetaju palubom, ispijaju poslednje bačve ruma, i niko više ne vodi računa o plovilu.
Kao u onoj priči o dedi i repi, kad se svi uhvate jedan za drugog, ali repa se ne može išćupati, tako i u Javnom servisu: urednici drže novinare, rukovodstvo drži urednike, Upravni odbor odbor drži direktore a REM upravni odbor! Ali, program se i dalje odupire, odnosno loš je, pustio je korene, iščupati se ne može!

Kako očekivati ozbiljan rad  i poverenje, kad pišu „50 godina od sletanja na Mars“, kad brkaju Ligu šampiona i Ligu Evrope, kad objavljuju bajate vesti da je Lufthansa obustavila letove za Egipat. Ili napišu „Micotakisova vlada preživeka glasanje o poverenju“. Pa ljudi, Micotakis pobedio, Siriza u opoziciji, Micotakis dobio još 50 mesta u parlamentu kao bonus!  Pa kako je onda njegova vlada „preživela“?! Uostalom to nije bilo glasanje o poverenje, već je vlada izglasana. Neznalice na kvadrat.
I tako se rad' pojedinih odličnih novinara nipodaštava i gubi se u lenjosti i bezidejnosti.

Ali, sa sadašnjom ekipom Javni servis nema budućnost, pa zato citiram kolegu Zorana Kusovca „ne vrede analize, samo obdukcija“ 

Muk o radu vlade

Šta je uloga javnog servisa, toliko puta sam pisao da više neću ponavljati. Ali, zar izveštaj o radu vlade ne zaslužuje direktan prenos?! A da ne govorim o posebnoj specijalnoj emisiji u kojoj bi eksperti, navijači jedne ili druge strane, govorili o radu vlade. Ne! RTS je nem! A konferenciju za štampu pratimo na jednoj komercijalnoj TV. Čemu onda pretplata, čemu onda naziv Javni servis?! Tako je bilo 01.07.  kad je Vlada podnosila godišnji izveštaj. Javni servis:  muk i tišina!  Da li ga zato plaćamo?!  Ne.

Je li ozbijno ili nije

Nisam verovao da ću ovo napisati, ali sećam se da je Zoran Stanojević nekad vodio TVD3 sa terena, ako bi dogadjaj bio takav. Ode Stanojević da se bavi internetom, a svi kao da su zaboravili da i danas postoji takva tehnika, koja omogućava da se program vodi iz bilo kog mesta u Srbiji.
Danima smo slušali kako je kritično snabdevanje u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Sve je palo na pleća Andrije Igića (vidi se škola nekadašnjeg  radio B92), ali niko da se okuraži i da vodi TVD iz Mitrovice. Pa ako već ne smeju sa TVD2, onda bar TVD3 može sa lica mesta. Ali avaj, nema više programske hrabrosti! Treba opravdati urednički  mandat.

Smena generacija

Imam osećaj da razlog smene generacija na RTSu, urednika i voditelja, nije zbog uvodjenja  novih lica, nego je postalo malo blamantno učestvovati u tako lošem, dosadnom, neinventivnmom informativnom programu. Mnogih novinara više nema, urednika takodje, ostaju oni najverniji. Nekad je TVD3 bio baš primer ličnog pečata u uredjivanju. Ali, izgleda,  bilo pa prošlo. Toliko je ravno, da je gledanje TVD2 ili TVD3 postalo gubljenje vremena. Bolje je na RTV Planeti izabrati neki drugi program.

Letnja šema

Dule Nedeljković, neću da ga predstavljam, beogradska faca, pisac, roker, medijski čovek napisao je TW „Nikad nisam imao razumevanja za letnje šeme u medijima.Sve stane. Nema ni jedne razumne emisije. Jedino će Pink da gazi punim gasom, i mi posle kukamo. Pa valjda se radi iz komercijalnih razloga. Sada ispada da živimo u Diznilensu do oktobra.kakvi lenjivci! Baš svašta!’’
Ovo se, izmedju ostalih, odnosi i na Javni servis. Već je neprijatno gledati posle TVD2, dve reprize jednu za drugom, pa onda neki film iz naftalina, a u isto vreme odlične serije se reklamiraju na drugom programu. Onaj ko pravi programsku šemu na javnom servisu ne samo da ne zaradjuje svoju platu, već  pošteno  dokazuje da je nesposoban.
Zato sam ja da svaki nov generalni direktor na Javnom servisu ima pravo da bira svoj tim. I  zato nije fer što su raspisani konkursi za urednička mesta, za vreme produženog rukovodjenja  penzionera Bujoševića, pa će kad dodje nov čovek, biti u situaciji da su njemu vezane ruke i da ne može da izabere svoj tim.

Ružno kraćenje

Vreme je da ljudi u RTV Vojvodini nauče da u 17:00 prave TVD koji traje tačno 22 minuta. Jer ako njihov TVD duži  RTS „seče“ taj dnevnik i kreće emisija „Šta radite bre“ (koja po meni treba da se ukine, jer je besmislena), i onda sve to skupa ostavlja veoma ružan utisak. Uostalom, nekad davno kod nas, (i dan danas u svetu) mogao je čovek da navija časovnik po  satnici TV šeme. Sad, pet minuta pre ili kasnije nije bitno. Čak se sad i program najavljuje ovako:  „serjia  X.X. negde oko ponoći“

Okolo, naokolo. pa opet - ''realiti''

Bilo je zanimljivo slušati razgovor Rade Đurić i prof. Stanka Crnobrnje o realiti programima, subkulturi i kako društvo izlečiti. Iako je normalno sve bilo upereno na dve komercijalne TV, koje besomučno rabe realiti, ni reči o Javnom servisu i njegovoj odgovornosti. A lek je veoma jednostavan, manite nas repriza repriznih emisija, uzmite neke emiisje sa RTS2 i eto pravog programa javnog servisa na RTS1. Ovako urednici na RTS1 prave bledu kopiju  programa komercijalnih TV, pa onda čak, kad su gledaniji sa takvim trešom, to nam još nabijaju u glavu u prilozima u TVD2.
Ako neko hoće da pogleda nešto zanimljivo, poučno, da nauči nešto, slobodno izbrišite RTS1! Gledajte samo RTS2 i RTS3. Oplemenićete svoju dušu.

Vladimir Banić

Ovaj mladi reporter polako ali sigurno staje u red najboljih reprotera u Javnom servisu. Nije on sam, ali pošto ima uslove radeci za strance, uradi nešto i za svoju matičnu kuću. Dobro svima. I bilo je pravo uživanje gledati njegove reportaže iz Gaze , Sirije i Izraela. Ali znajući atmosferu na javnom servisu, ne bih se iznenadio da mu nesposobni “uspore” karijeru. Tamo u Takovskoj 10, negativna selekcija je dovedena do savršenstva.

Makron u Beogradu

Javni servis, standardno, tehnički organizovano, klasično, reporteri plus voditelji u studiju, sa gostima, Vesna Damjanić bolja i spremnija od Zorana Stanojevića. Ipak ovakva emisija zahteva bolju pripremu voditelja. Vesna Damjanić , koja se , videlo se na ekranu, pripremila,  pričala je o  ekonomiji  u čemu je suverena, dok je Stanojević s opštim pitanjima ličio na glumca koji „šnira“ ulogu.

Ipak je Prva TV je imala nešto ambiciozniji pristup, pa su imali „privremeni“ studio kod palate Beograd. Zašto tako nešto nije mogao javni servis, ne znam, ali bi bilo televizičnije i nadasve zanimljivije.
Uostalom, na srspko tržište dolazi još jedan takmac „Euronews“, tako da će informativni program RTSa imati još žešću konkurenciju. Ostanu li ovako mlaki, ne piše im se dobro. Navika da se gledaju vesti u 19.30 teško se gubi, ali kad se izgubi, onda je gotovo. To je na svojoj koži najbolje osetio HRT!

Kićenje tuđim perjem

Kad prenosite finale Vimbldona, i kad još igraju Djoković i Federer, onda nije čudo da je to najgledaniji program, u koji sem kupovine prava prenosa Javni servis nije uložio ništa više, pa je pomalo bezobrazno hvaliti se visokom gledanošću. Ali to su činili i tokom svetskog prvenstva u fudbalu!  No, ni prava prenosa nisu večna, kao što su izgubljena prava na prenose srspke fudbalske reprezentacije. Može se to desiti i sa Vimbldonom. Pa šta ćemo onda?

Kadrovska rešenja

Neću ih komentarisati.  Komentaisaću program, koji se sastoji od ravnog informartivnog programa, na trenutke dosadnog, ružičasto obojenog zabavnog programa, a videćemo da li će naučni i kulturno umetnički program zadržati najveću vrednost i ono po čemu je RTS javni servis.

Prikriven EPP

Ne postoji „gora“ stvar za ugled neke TV, ili novine nego „prikriveni“ EPP, koji se potura kroz priloge, ili javljanja uživo. Sećam se davno, davno, uredništvo Sky Newsa je otkrilo da se u programima jednog voditelja često pojavljuje jedan izdavač knjiga. I kad su poveli istragu ustanovili da je voditelj dobijajo poklone od izdavača. Epilog: otkaz bez pardona.

Gledam 23.07 jutarnji program, javljanje reportera uživo iz Baćevca, iz jednog etno sela. Početak javljanja sve divno i krasno, zatim klasičan srspki doručak, sve u svemu da je klasičan EPP to bi vlasnika koštalo dobrih para. Ovako, bez oznake EPP, verujem da će mnogi iz ekipe Jutarnjeg programa tu imati ne samo dobar doček već i dobre cene. I to sve za naše pare. 

Ali direktor-penzioner u to neće da ulazi. A ni u prodaju reklamnog prostora!  Jer: kad bi se to razgrnulo, njegov veliki prijatelj, njegov mentor,  prethodni direktor  i drug i prijatelj izgubio bi oreol oštrog, beskompromisnog i uspešnog generalnog direktora.

Isprani filmovi

Kad su se pojavili kućni video rekroderi, glavno je bilo nabaviti kopiju bilo kog vrhunskog filma, i to se kopiralo, presnimavalo u bezbroj kopija.
Sećam se kad smo svi sa sprata gledali ET kod mene na betamaxu, jedva su se filmski junaci čuli, i jedva videli, ali žedj za novim je sve to nadoknadjivala. Tek mnogo kasnije su se pojavili legalni video klubovi sa dobrim kopijama. Ne zaboravimo, interneta tada nije blo.

Ali ljudi danas je sramotno da javni servis pušta kopije domaćih filmova koje su tehnički lošije od najlošijeg VHSa! Sramotno je bilo emitovati film „Majstor i šampita“ , na takvom kvalitetu. Sva sreća što zbog godina znam ko su bili Sonja Savić, Gidra, Bata Živojinović, jer, na ekranu su bili neprepoznatljivi.

Ružičasta verzija narodne muzike

Kad nije bilo TV, kultna emisija je bila „Veselo veče“. Danas, RTS ima emisiju „RTS karavan najlepše narodne pesme“:
Program kao da je u produkciji Pink, kombinacija Granda, Pinka i Šoder liste, emisije sa već legendarnog 3KTVB programa. Ali, kad sve to pomešate, dobijete bućkuriš koji liča na ninašta!

Sletanje na mesec

Kad je već reč o bućkurišu, takva je bila i emisija u TV oku povodm 50 godina sletanja na Mesec. Sva sreća ovog puta su pogodili, ali zar je moguće da RTS nema arhivu?  Ili da neće da plati za nju, već koristi snimke sa jednog dosta čudnog web sajta sonicbomb.com. Nisam uspeo da otkrijem čiji je ovo sajt, ali je stvarno neobično da javni servis koristi snimke sa jednog web sajta, na kome ne piše ni čija su autorska prava, niti kako možgu da se koriste.
Bilo je svega i svačega u toj emisiji, šaroliki gosti, ali autorka i urednici treba da znaju da je emisija iz serijala „Vidici“ emitovana 1969 godine, da tema nije bila sletanje na mesec, već da li ima boga, kad su  astronauti Apola 8 obišli zemlju, obišli mesec i poslali onu divnu fotografiju zemljine kugle, a na kraju umetnica peva o Apolu 8,   a ne Apolu 11. Ali ko se još bavi tačnošću. Kao što je neverovatno ne spomenuti podatak da su sva trojca astronauta kad su bili u Beogradu, bili gosti RTB i bili u studiju i da je bila specijalna emisija, da je tadašnje rukovodstvo RTB imalo smisla za dogadjaj i poslalo inž. Milivoja Jugina na lansiranje misije Apolo 11.

Ali,  tipično za današnji RTS. Istorija, misle, počinje od nas. Sve što je bilo pre nas ne postoji. Niti će.