ŽIVOT I TELEVIZIJA U LETNJOJ ŠEMI
Javni servis – najvažnija stavka medijske strategije
Koncept javnih servisa koji je napravljen u vreme kad su države imale veću ulogu u životu pojedinca i kad je TV tehnologija bila analogna, podrazumevao je tri osnovne funkcije:
1.Da informišu
2. Da obrazuju
3. Da zabave
Ovo je redosled koji postoji i u povelji Ujedinjenog kraljevstva kojom se reguliše rad njihovog javnog servisa BBC, za koji se smatra, da je ne samo najbolji javni servis, već služi kao primer i drugim javnim servisima kako bi trebalo da funkcionišu, pa se neretko i RTS poziva na njihovu praksu.
Istina, nadam se da je u RTS-u manji jaz u platama izmedju muškaraca i žena, nešto što je potreslo BBC ovih dana kad su saopštene zarade i razlike. No, u toj povelji postoji i ključna rečenica:
“U ostvarivanju svih ovih zadataka, koje država i društvo zahtevaju od BBC, Javni servis je potpuno samostalan u ostvarivanju ovih ciljeva.” Izložen velikoj konkurenciji , a i zbog nesigurnog finasiranja, srpski Javni servis se upustio u trku za rejtingom, pa je shodno tome RTS nešto obrnuo redosled zadataka.
1.Da zabavi
2. Da informiše
3. Da obrazuje
Istina to jeste pitanje uredjivačke politike, ali je i pitanje za državu i srpsko društvo šta žele od javnog servisa. Deo buduće, nove medijske strategije trebalo bi upravo da bude posvećen temi Javniog servisa - kako država i društvo vide njegov razvoj u uslovima novih tehnologija, novih odnosa u državi. U tim razmišljanjima je od neprocenjive važnosti i učešće civilnog sektora. Medijska strategija, ne duža od nekoliko stranica, trebalo bi da postavi osnove razvoja, a zatim da se zakonima i drugim aktima reguliše ostalo.
Za Javni servis to znači da društvo očekuje da ga Javni servis objektivno i profesionalno informiše, da ga na neki način i vaspitava, a ponajmanje da ga zabavlja.To, ponekad, bolje rade komercijalne televizije. Javni servis mora da bude samostalan u ostvarivanju ovih ciljeva. A treće, i možda najvažnije, jeste da država i društvo obezbede njegovo stabilno i redovno finansiranje.
Ali i Javni servis trebalo bi, uz pomoć države, da se svede na potrebnu meru nasprem zemlje kolika je Srbija.
Javne rasprave, kakve ih mi znamo, još iz socijalističkog vremena i nisu neki doprinos. Prvo bi sa idejama o Javnom servisu trebalo da izadje država, pa društvo i civilni sektor, pa kad sve to ljudi koji vode Javni servis pretoče u nekakav plan, da država onda vidi šta bi i kako bi trebalo pomoći. Javni servis mora da bude uredjivački nezavistan, finansijski takodje. Medjutim, u postojećem obliku, trenutno, po svemu sudeći, Javni servis je preglomazan. Ako će se raspravljati o broju narodnih poslanika, onda bi umne glave trebalo da dodju i do optimalnog broja zaposlenih u Javnom servisu. Ako država ima novac za otpremnine u prosveti, onda mora da nadje i novac za otpremnine u Javnom servisu - koji bi trebalo da bude funkcionalan, efikasan, a najviše kvalitetan. Da budemo realni: Jeftine a dobre televizije – nema. Ali je i pitanje njene unutrašnje organizacije i efikasnosti i te kako važno.
No ova pitanja ostavimo rukovodstvu, ministarstvu, ljudima koji pišu novu medijsku strategiju. Ja samo mislim da bi Javni servis trebalo da bude jedna od glavnih tema nove medijske strategije, a ne da li kablovski operateri mogu da imaju i svoj TV kanal. Taj izbor je vrlo lak, vide se rešenja u svetu. I tamo, to najpre nije bilo uobičajeno, a danas postoji.
Letnje šeme ima samo na TV ali je nema u životu Srbije
Juli mesec protekao je u takozvanoj letnjoj šemi, mada što se tiče dogadjaja oni ne biraju da li će ih biti u letnjoj ili zimskoj šemi.Tako smo imali ekspoze nove Premijerke u Skupštini Srbije. U godišnjem političkom dnevniku jednog javnog servisa, ima nekoliko važnih dogadjaja. Najveći izazov su sigurno izbori, a zatim izlaganja Premijera kada stupa na dužnost kao i donošenje budžeta.
Povodom ekspozea nove Premijerke ‘’drugi’’ Javni servis u Srbiji – RTV - je imao dve specijalne emisije. Pa čak i jedna komercijalna TV. No, kad je reč o najvećem Javnom servisu, osim korektnog izveštavanja, gostovanja prof. Vuletića, nisam primetio neku polemičku emisiju, ni pre ni posle ekspozea. Moguće da mi je promaklo, pa se unapred izvinjavam, ali uobičajeno je da postoji specijalna emisija u kojoj bi gosti govorili pre, a naročito posle ekspozea i analizirali ga.
Mislim da bi Javni servis trebalo malo da ‘’promeša’’ šemu. Recimo “Oko” u 18.30 nekad ima dnevnu temu, a nekad je magazinskog tipa. Mislim da vredi razmišjati da se ‘’Oko’’ pomeri kasnije, možda posle TVD 3 i da bude neka vrsta teme dana, kao što HRT ima „Otvoreno“ ili RAI „Porta a porta“. Tako bi, recimo, nešto što je važno za Srbiju ili svet, bila i tema jedne takve debatne emisije.Opet, velim da je to samo predlog za razmišljanje, dok bi konačnu odluku trebalo da donese rukovodstvo kuće.
Žikina Šarenica pod suncem
Odmah da se izjasnim: Ja sam veliki poštovalac lika i dela Žike Nikolića. Radili smo, davno, zajedno u Beogradskom programu. Subotom i nedeljom gledam rado njegovu ‘’Šarenicu’’. Naročito leti, kad Nikolić, uz veliku podršku i pomoć produkcije RTSa, krstari Srbijom. To je neka druga Srbija o kojoj mi malo znamo. Defiluje u njoj neki mladi, talentovan svet, koji, živeći van Beograda, stvara svoju kulturu, svoj život. Lepa razglednica Srbije.
Mala sugestija. Gledao sam jednu emisiju početkom jula, gde je Nikolić bio pored bazena. Poznat je taj problem: Kad je dan veoma sunčan voditelj i njegovi gosti sede pod suncobranom. Ali, tad su oni u senci, što bi deca rekla „tamni ljudi u tunelu“. Postoje načini da se to izbegne, a jedna tako renomirana kuća kao što je RTS jednostavno ne sme sebi da dozvoli takve vizuelne “greške”. Donesu se specijalni reflektori za takve prilike. HMI reflektori a iza voditelja se stavi crna mrežica, kao za komarce, koja „ubije“ svetlo iza, dok ovi reflektoru osvetle voditelja i goste. Ovo znam jer smo u Bagdadu imali isti problem svakog jakog sunčanog dana. Voditelj i gosti zbog pozadine na suncu, na 40 stepeni u hladu, bi bili tamni u licu, te su snimatelji morali da pribegnu ovakvim rešenjeima.
Standardi i produkcije
Veli mi moj kolega Aleksandar Vasović, da su lovci a naročito ribolovci vrlo i složna velika bratija i da su programi koji se bave ovom tematikom ne samo popularni već i gledani. Pogledao sam emisiju u produkciji Dr Colića. Vrlo dobra produkcija, montaža, snimateljski rad. I onda se pitam: Kako neke stvari u privatnoj produkciji mogu, a ne mogu kad su u produkciji RTSa.
A onda RTS postigne pun pogodak - sa emisijom o istoriji sa Vladetom Jerotićem. Emisija na nivou BBC. Samo moja uobičajena zamerka: Zašto uvek nema takozvanog „natural sound-a“, atmosferskog tona?
U Jutarnjem programu odličan prilog o porodici izbegloj, najpre iz Bosne, pa iz Hrvatske. Kako su se skućili, on, deca i žena, rade po kući, ali je ton atmosfere ili toliko utišan, ili nije ni postavljen - kao TV šesdesetih godina! Šteta. I onda, opet, dodje standard nezavisne produkcije, „Lice i potpetice“. I opet pitanje, a zašto to ne bi bio i standard RTSa? Zašto se bolje i umnije radi u privatnoj produkciji, a slabije u samom RTSu? Da li je u pitanju motivacija, zarada? Moguće, ali u ovih nekoliko primeraprimetna je i razlika.
TV lica i TV iskustva
Televizija je sad personalizovana, ljudi se opredeljuju da gledaju one stvaraoce, novinare, koje vole. Kraj bezlične TV počeo je pojavom Gorana Milića i to naročito posle njegovog povratka iz Njujorka. Njegovi nedeljni TVD su imali veliki, autorski pečat. Bili su tu još Borivoje Mirković, Nikola Vitorović, Momčilo Popović, da ne spominjem legende kao što su bili Oliver Mlakar, Miloje Popović i još mnogo drugi.
Danas, čini mi se da javni servis nema baš tu politiku pravljenja TV Ličnosti. Na putu da to postane, ako već i nije, je Jovan Memedović, ali je moj ‘’problem’’ sa njim što ne znam kad je Memedović RTS, a kad je privatna produkcija. Velika je šteta što RTS ne može produkciono da stane iza njegovh putopisnih emisija, bile bi bolje, i ravnopravno bi stale u red sa čuvenim emisijama Milana Kovačevića “Karavan“. Ako je već tako, onda RTS ne bi trebalo da ga rabi kao - voditelja kviza. Memedović je rasni reporter za teren, za bespuća i to bi i trebalo da bude njegova ne samo karijera već i specijalnost.
Druga TV ličnost, koju javni servis ne koristi dovoljno, odnosno ne investira u nju je Mira Adanja Polak, koja skoro većinu stvari radi sama, snalazeći se kako zna i ume. Zamislite tek kakve bi Mira Adanja Polak imala emisije kad bi RTS stao iza nje?! Bila bi to ekskluziva za ekskluzivom, a da ne govorim kako bi Mira, zajedno sa jednom Dankom Novović, bile odlične učiteljice mladim novinarima koji su tek došli u RTS. Mirino iskustvo je dragoceno i velika je šteta ako ga ne prenosi mladim kolegama.
Tu dodajem i Tanju Peternek, koja je sa svojim TV licima postavila standard, kao i Vesna Dedić sa Balkanskom ulicom. Zanimljivo da su pojedini autori koje sam spomenuo van sistema RTS.
Zašto jedan od najiskusnijih TV snimatelja u ratu, Veljko Djurovic ili Miki Stojčić ne bi učili mlade kolege. Zanimljivo je da je RTB bio rasadnik novinara i snimatelja koju su ili radili ili još rade u stranim agencijama ili TV stanicama. I niko od njih nije dobio ponudu da se vrati i da radi u Javnom servisu. Zanimljivo, a plaćaju se, istina preko donacija, strani stručnjaci koji drže obuku. Garantujem da bi naši ljudi, koji su radili ili rade za strane medije, mogli da budu još bolji instruktori i učitelji. Šteta.
’Radno vreme’’
Palo mi je nešto na pamet... Ako je već ‘’reprizom na reprizu’’ zašto onda sva tri kanala rade 24 časa? Vele ljudi, to danas i nije neka ušteda ako se ima pauza. Medjutim, sećam se mog velikog iznenadjenja, pre par godina, kad sam bio u Švedskoj: Državna TV je posle jutarnjeg programa imala pauzu u emitovanju od par sati, dok su komercijalne TV radile non stop. Da li baš u dva ujutru moraju da rade sva tri programa? Nisam siguran. Trebalo bi videti gledanost, pa proceniti. Možda je to rasipanje emisija. Ili je isti tehnički princip kao kod radija - napravi se „play lista“ i ekrani samo isijavaju. Jedne nedelje imali smo ‘’komedijom na komediju’’, na oba kanala.’’Dolari’’ na prvom, a “Zajednički stan” na drugom. Nije baš vešto i umno da se slične emisije sudaraju na oba kanala.
Principi i sećanja
Dosta se prašine diglo oko protesta Nene Kunijević povodom smrti legendarnog urednika Mališe Marinkovića. Napisi na društvenim mrežama. Odgovori. Pa mi se samo nameće pitanje, da li RTS ima neki sistem, za koga i kad se prave specijalne emisije ili se to odredjuje „odokalnom“ metodom.? Ako nema, dobro bi bilo da postoji. Jer kad postoji sistem onda je mogućnost za grešku mala.
RTS se dostojanstveno oprostio od Predraga Cuneta Gojkovića, ali se i dalje zalažem se da sistem postoji.
O, novine
Posle toliko vremena muški voditelj vremenske prognoze. Za svaku pohvalu, mladić lep i ležeran pred kamerama - baš prijatna promena.
Teme i vreme
Verujem da je leto jedini razlog da posle jedne reprize ide druga repriza. Možda, ali kako već rekoh, dogadjaji ne biraju letnju ili zimsku šemu.
Jutarnji program je mnogo pažnje posvetio nasilju u porodici posle dva ubistava i nasilja nad ženama. Tema u 07.45. Nije li malo rano za takav dug razgovor? No, evo zašto to kažem: Jutarnji program, naročito do 08:30 se više sluša nego gleda jer jednostavno nemate vremena da sedite i gledate televizijski program. Prilozi za jutarnji program ne smeju biti duži od minut i po, razgovori kratki, jasni, uz stalno voditeljevo ponavljanje vremenske prognoze.
Ne znam da li je proizvod letnje šeme da bude samo jedan voditelj. Šteta što zbog ličnih razloga više nemamo onaj divno funkcionalan par iz jutra Milan Srdić i Irina Djordjević. Oni su bili savršeni, nešto slično kao što su bili Gorica i Dragan u ona zlatna vremena Radija B92. Sa dva voditelja dobija se dinamika, lepše izgleda, a na kraju krajeva, da li više volite klasičnu predstavu sa više glumaca ili monodramu? Gledao sam MIlana Srdića pre neki dan. Njemu baš “leži” Jutarnji program. Odličan voditelj.
Ljude ujutru zanimaju vreme, saobraćaj, komunalne vesti… Ali da li baš da tema jutra bude sredjivanje deponija u Beogradu i Pirotu? To su pre teme za Beogradski program odnosno hroniku regiona. Ipak, zato je Jutarnji program u subotu 15.jula bio pravi model dnevnog jutarnjeg programa. Zanimljive teme, kratki prilozi, opušteni razgovori, iako subotom jutarnji program može da ima malo labavije vremenske odrednice. Samo gostovanje koleginice iz Radio Beograda, Nataše Rakitić, je bilo osveženje. A potom, opet, sjajan gost - neurohirurg Momčilo Djordjević, no isuviše specifična tema u rano jutro. Temu razgovora, o spavanju, verovatno su mnogi gledaoci –prespavali.
Umeti čuti
Dozvolite da, uz njenu dozvolu, prenesem stav Meri Bilić TV kritičarke, osobe koju veoma rado čitam, pored Branke Otašević i Branislave Džunov.
“Visoke temperature su ostavile traga i na voditeljima emisija, što se manifestovalo slabom koncentracijom ili logoreičnošću ili smušenošću... Primer za situaciju broj jedan: u jutarnjem programu RTS novinarka razgovara sa docentkinjom dr Katarinom Lalić, endokrinologom, koja je taman počela da priča o novim lekovima, tačnije injekcijama protiv visokih vrednosti triglicerida, koji nisu na pozitivnoj listi, ali se mogu nabaviti, i o dobrim iskustvima primene kod pacijenata, kad je novinarka prekinu uopštenim pitanjem i tako ostavila gledaoce bez mogućnosti da saznaju generičko ime leka.”
Šta može da bude rešenje? Ne znam da li voditelji Jutarnjeg programa imaju slušalicu da bi bili ‘’na vezi’’ sa producentom emisije. Producent emisije je “bog i batina”. Producent interveniše i daje sugestije voditelju ako treba da skrati ili da produži razgovor.
I još jedna stvar koja, jednostavno, ne funkcioniše i u našoj varijanti izgleda veštački, a to je odjava reportera koji se javlja uživo sa “studio”. To se istina radi na CNN, ili se radilo, ali zašto to nije dobro. Nije dobro jer se onda, za vreme javljanja, voditelj, jednostavno, kao i režija, “isključe” i ne moraju da prate šta reporter govori, znajući da je kad kaže “studio” to kraj. Meni to malo štrči i bespotrebno je, ali su ih očigledno tako stranci naučili.
Kad već spominjem informativne emisije meni su dopisnici jedna vrsta heroja. Ima odličnih novinara, profesionalaca, neki od njih su hrabri, odvažni, pa su ih lokalne birokrate tužili sudu. Najveće blago RTSa su u stvari dopisnici i dopisnička mreža. Ti ljudi su ponekad u senci „novinara“ iz centrale, ali mnogi od njih bi mogli da uredjuju i vode TVD kao od šale.
Novinari - nekad i sad
Svuda i na svakom mestu govorim da je ovaj moj TVD krajnje dobronameran i mali napor da Javni servis bude što bolji. I da nateramo državu da ne samo pomogne Javnom servisu, nego da tačno definiše njegovu ulogu i da mu obezbedi uredničku nezavisnost. Medjutim, nije baš uvek tako.
Napisao sam tvit u kome sam rekao : “Veli reporterka RTS-a iz Soluna, da je dobra saradnja u turizmu i bankarskom sektoru. Što joj neko ne kaže da se grčke banke povlače iz Srbije - Piraeus i NBG“
No stiže brzo i odgovor : “Ja sam samo prenela njihovu ocenu. Ima li kraja vašoj mržnji prema RTS-u i frustraciji od iste??? Aman više“
Posle smo izmenjali još nekoliko poruka „lične prirode“.
Elem, ovo pišem iz nekoliko razloga. Prvo, zato što se dijalog ‘’spušta’’ na nivo ličnog odnosa. Ali to je, izgleda, srspki ‘’izum’’, nastao u pojedinim tabloidnim medijima. Zašto mržnja i zašto frustracija, zašto ne argument?
A zatim, kao drugo, još više rečenica “ja sam samo prenela njihovu ocenu“! E, to je ključni problem srpskog novinarstva. U moje Vreme, novinari su se smatrali društveno-političkim radnicima i bili zaduženi za transmisiju poruka politčkih lidera. Danas je zadatak novinara malo složeniji - da ne prima sve zdravo za gotovo. Ako tako rade onda su – nepotrebni. Spiker je tu da pročita saopštenje i znamo sve. Reporter mora da proverava sve što političari govore, ili bar da u tekstu kaže kako, ‘’po nalogu stranih kreditora, Grčke banke moraju da se povuku’’, a da ne govorim o sjajnoj prilici za pitanje na press konferenciji: “Gospodo, Cipras i Vučić, upravo ste rekli i istakli sjajnu saradnju u bankarskom sektoru, dok se grčke banke povlače iz Srbije...“
Ali, pošto mi je rečeno da sam kao čovek kod dotične reprterke pao odavno, neću se više baviti njenim likom i delom. Samo ću da kažem sledeće: Praksa je u ozbiljnim TV kućama da jedni te isti novinari prate predsednike i premijere na putovanjaima. Tako je i kod Amerikanaca i kod Engleza i smatra se da bi takve posete, ne zbog protokola već zbog važnosti, trebalo da prate najbolji novinari, koji ove ličnosti prate u stopu, kudeći ih ili hvaleći. Ne znam zašto toga više nema u RTS-u. U moje vreme se znalo. Možda je to sad izraz demokratičnosti, da svi dobju po neko putovanje, zarad mira u kući.
Svetsko iskustvo i domaći stav
Takodje, nadam se da će jednog dana Javni servis imati snage da primeni još jedan svetski sistem. Jedan te isti tim da radi TVD 2 i TVD 3, a subotom i nedeljom drugi tim. Dok sam bio u RTV Vojvodini predložio sam tako nešto. Odgovor, tipično domaći: Šta?! Da radimo 5 dana u nedelji, nemoguće!” Radili bi najbolji, vodili bi najbolji, jer kako rekoh, ljudi se sad opredeljuju prema TV ličnostima, nisu svi zaslužni da vode ili uredjuju TVD 2 ili TVD 3.
Radio Beogad
Nepravedno sam izostavio Radio Beograd, kao jedan od bitnih delova Javnog Servisa. Ono što Radio Beograd ima - teme u u debatnim emisijama. Kao, na primer, emisija u nedelju 09.07. u kojoj su gosti bili prof. Milan Antonić i ambasador Ilija Vujačić, koja može da posluži kao primer za ozbiljnu debatu koju radi jedan javni servis. Zanemariću činjenicu da je Radio Beograd jedini radio sa nacionalmom frekvencijom koji neguje narodnu muziku, ali Radio Beograd ima uzbudljive, polemičke emisije, o kojima javnost malo zna ili govori. Da li je ovakav program Prvog programa Radio Beograda rezultat što je dvoje vrsnih profesionalaca sad vode Radio Beograd, videćemo. Ali zanimljivo je da jedan BBC mnogo više „meša“ novinare, koji rade na oba medija. Malo uredničke smelosti koju ima Radio Beograd, moglo bi da predje i u Takovsku 10.
Kompliment i primedba
Vesna Damjanić se hrabro izborila sa premijerkom Anom Brnabić, koja je u emisiji dala veoma oštru ocenu štrajka u Fiatu. Kad u intervjuu dobijete “hitnu vest”, onda voditelj treba da bude zadovoljan što je uspeo da iz gosta ‘’izvuče’’ i takvu izjavu.
Kad već govorim o Fiatu, moj Oskar za priloge ide ovog puta za odličan izveštaj u TVD 17.07. Mirjane Brajković. Sve sam saznao u tom izveštaju: Stavove Predsednika, Premijera, šta štrajk znači, kolika je plata… I to sve bez slikanja reporterke. Dokaz da je TV timski rad, jer su tu bile i izjave Vučića I Brnabićke koju su dobili drugi novinari. To i jeste suština TV, timski rad, ne samo ekipe, već i redakcije u celini.
Ali, zato me nerviraju sitne brljotine. U ‘’Jutarnjem programu’’, u krolu piše Ana BArnabić, i taj krol ide, te ide i niko da ga ispravi.
Kad su već svi mediji saopštili da se čovek koji je ubio ženu ispred Centra za socijalni rad bacio pod voz, ide krol da je “nepoznati muškarac poginuo kod Tošinog bunara”. Suština informativnog programa je da se stalno nadogradjuje, kako stižu nove vesti. Reći će neko, ma sitnice. Da, jesu sitnice, ali kvare opštu sliku TV programa, na kome radi i učestvuje na stotine i stotine ljudi.
Principi edukacije
Kad je reč o obrazovnom karakretu javnog servisa, samo nekoliko stvari. Uvek spominjem akciju “Nije teško biti fin” koju je dok je radila na RTS uvela Mirjana Bobić Mojsilović. Bile su to kratke crtice, kako biti fin na ulici, u kući, u prevozu. I Mirjana ode. I jednostavno, projekat je umesto da se razvija, on je ugašen.
Pre nekoliko godina u Sloveniji, video sam na njihovom Javnom servisu kratak edukativni film, kako se ponašati ako vam se auto pokvari u tunelu. E, ako razvijena Slovenija ima potrebu da dan danas objašnjava takve stvari, šta onda mi treba da radimo.
Ogromna je šansa RTS-a da edukativno deluje i da tako ostvari tu svoju glavnu ulogu. Da zabavi – može. Ali danas postoji hiljadu kanala za zabavu, postoje komercijalne TV stanice u Srbiji. Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj kad drugi javni servis emituje jednu od najboljih britanskih serija “Downtown abbey” , to u njoj prodje tako nezapaženo, a ta serija je čak u Americi postigla veliki uspeh. Ovde, u Srbiji - ne! Evo, sad je u toku i repriza i - ništa. To za jednu naciju nije dobro - da samo raste uz turske i ko zna kakve serije. A filmova ,naročito zemalja u regionu ima i te kakvih.
Jer, kako reče porodica Oljača, u sjajnoj emisiji i serijalu “Gost” Milana Popovića, “Čistoća, čistoća i upornost su ključ za razvoj srspkog turizma”. E, čistoća da, ali i mentalna higijena koja je i te kako bitna. Tu Javni servis može mnogo da uradi, više nego što na prvi mah izgleda.
I dok na Prvom programu repriza sustiže reprizu, Javni servis stavlja na Drugi program svoje emisije u koje je dosta uloženo i kojima je mesto, po mom mišljenju, na Prvom - ako već kažemo da bi Javni servis, prevashodno, pored informisanja trebalo i da obrazuje, poput serijala “Ekonomska istorija Srbije“ autora Božidara Djurana. Velika šteta što on nije na Prvom programu, a reprize “Blaga i Babe”, komotno mogu na Drugi.
U pomenuti serijal je očigledno uloženo i mnogo truda i rada. Ima stvari koje nisam znao, verovatno ni mnogo ljudi takodje. Ako pogledam programe drugih javnih servisa u regionu, ovakve istraživačke, ozbilje emisije su kod njih na Prvom program, dok je Drugi definisan za zabavu. Pa ko hoće neka gleda šta želi.
Zapažanja i saveti
Da se vratim suštini TV, koju smo najbolje videli u Jutarnjem programu koji je imao ekipu i reportera koji su bil na licu mesta, požara u fabrici karona. To je ono za šta TV služi, od početka pa do kraja emisije, kad se pojavio gradski menadzer Goran Vesić sa najnovijim informacijama.
Pre neki dan Evrovizijsko takmičenje horova. Zamislite da su urednici Javnog servisa imali hrabrost i tako lep umetnički program stavili na Prvi kanal, umesto reprize programa, koji gledamo po ko zna koji put.
Meni lično smetaju, jer to nisam video na drugim TV, i odjavne špice koje počinju sa imenom generalnog direktora. Znam da je to uveo Aleksandar Tijanić, da bi i napismeno, eto, imao legat, ali Javni servis je stariji od svih nas, ne počinje od sadašnjeg ili prošlog generalnog direktora. Odjavna špica je za ljude koji su učestvovali u produkciji neke emisije. Kad gledate film, da li ima na špici ime CEO 21 Centurx fox. Da se tako radi, Mardokovo ime bi se vrtelo 24 sata šitom sveta.
I nesmotrenost drugog, vojvodjanskog Javnog servisa. To je kad se radi po automatizmu. Da se razmemo, nisam moralista, ali ako se u subotu uveče emituje film “Šećerna vodica”, on jednostavno ne može da ima reprizu u nedelju pre podne. Davno još, pitao me jedan Amerikanac, kako to da se repriza Sopranos-a emituje u prepodnevnim časovima, to je, veli on, nezamislivo kod nas.
Uputstvo REM-a postoji, ali očigledno jeda ga se niko ne pridržava.
A kad već uporedjujem inicijativu Radio Beograda, veoma je bila dobra emisija “Sedmica”, sa raspravom o Stepincu. Odmerena, sadržajna, dosta se čulo i naučilo.
I mali savet kolegi Vladimiru Baniću, koji je uložio veliki trud da nam objasni zavrzlamu oko Piranskog zaliva: Samo da je još bilo malo više grafike, kako je bilo pre, a kako je sad posle arbitražne odluke.
Takodje, na dva kanala slične emisije, “Od zlata jabuka” i “Naši susreti”. Potrebno je samo malo više koncentracije kada se pravi programska šema.
I primedba za “Oko magazin”: Šteta što nema više priloga sa putovanja. Zapazio sam jednog mladog reportera - Nemanju Milutinovića. Radio je intervju sa Ministarkom spoljnih poslova Australije, lepo i odmereno, samo nije dobro da ima dva priloga u jednoj emisiji.
Moji ‘’Oskari meseca’’ i pitanje
Na kraju da podelimo neke Oskare u julu: Ovog puta Nataši Mijušković za odlično uredjen TVD 2, u kome su požari bili udarna vest i Mirjani Brajković za izveštaj o Fiatu. Istina, mislim da je nakon postignutog sporazuma, to vredelo vanrednih vesti, a ne samo kajrona. I nešto što me malo zbunjuje. U vreme digitalnih komunikacija 4G mreže, a znam da je Zoran Stanojević posvećen modernim tehnologijama, zašto RTS nema sistem, kad su stvari hitne, da se reporteri javljaju video putem Viber-a ili Skype-a sa mobilnog telefona. Znam da postoje Live U sistemi, ali to je za uključenja poput požar u fabrici hartije. Ali zamislite da se tako javila video linkom Ana Stamenković, posle zemljotresa u Turskoj i Grčkoj. Sky News je razvio aplikaciju koju svaki novinar mora da ima u mobilnom telefonu, a imao sam je i ja dok sam bio u Reutersu, za vanredne slučajeve, koja omogućavas da snimak mobilnim telefonom može odmah da ide klijentima. Hvala Bogu , nikad nisam bio u situaciji da to koristim.
***
Sve u svemu, letnja šema je na ekranu, ali ne i u životu. Nadam se da će RTS biti glavna pozornica za rasprave o Kosovu koje je inicirao Predsednik Srbije. RTS je pravo mesto za takve debate, a siguran sam da će ih i biti.
I molim, po hiljaditi put, proveravajte kajrone u jutarnjem programu. Ogroman trud cele ekipe ‘’pada u vodu’’ zbog sitnica, slovnih i gramatičkih grešaka.