Hronika globalne pobune

Redovi koje ispisujem povodom 1968. nemaju nameru ni ambiciju da sa današnjeg stanovišta i političkih vrednovanja  pristupaju onome što se dogadjalo pre pola veka.

Oni su kratki, subjektivni uvod u pregled najvažnijih dogadjaja širom sveta u godini globalne pobune 1968. -  od oba američka kontinenta, preko Evrope, pa dallje, sve  do Japana - godini prvog velikog prekida dotad nerikidanog poretka (i poglavito napretka ) uspostavljenog posle Drugog svetskog rata.

1.

1968, svakako, nije svuda bila ista. 
U Americi 1968. je bila godina moralne pobune protiv rata u Vijetnamu i rasne nejednakosti. 
U socijalstičkim zemaljama 1968. bila je godina pobuna protiv političke tiranije partijskog despotizma i odstupanja od proklamovanih ideala I vrednosti tzv. socijalističkog drušva.  

Tek posle uslediće sagledavanja  godine 1968. kada joj pripisuju  značenja godine koja je ‘medjaš’’ u nezaustavljivom rasprsnuću hlanoradovskog poretka i masovnih protesta  protiv sveta  kojim su sinhronizovano/dogovorno  dominirali SAD i SSSR sa stanovnicima u Beloj kući u Vašingtonu i u lavirintima Kremlja u Moskvi.

Za SSSR 1968. pokazaće se, biće ona početak puta ka kraju  koji će završiti rušenjem simbola hladnog rata, padom Berlinskog zida i u konačnici raspadom samog SSSR.

Za SAD, pak,  pokazaće se važećom i delatnom ona Marcuseova teza o sposobnosti tzv. ‘’represivne tolerancije’’ Zapada , da apsorbuje svaku pobunu i da je preokrene u svoj profit.

(Sposobnost za konverziju bunta u podršku  manifestovaće se doduše  i  onadašnjoj Jugoslaviji. Ne kroz sposobnost sistema, već kroz političko lukavstvo neporecivog vodje J.B.Tita,  kojim će on utišati pobunjene  studenate u Beogradu; kao što se svojvervsno ‘’preokretanje bunta u profit’’ skoro dve decenije kasnije moglo sagledati  kad su preduzetnička i ortačka društva SPS-ovaca  uvozila pištaljke - koje su, onda, prodavali onima koji su protiv njih, zime 1996-1997, u te pištaljke mesecima duvali po ulicama Beograda,  buneći se zbog velike izborne kradje na lokalnim izborima u Srbiji.)

Pulse

2.

Čini se kako se, i onda, a i danas, o godini 1968. mogu postavljati slična pitanja.
Ko su bili njeni protagonisti? Hrabri vizionari ili zanesenjaci?

Da li govoriti o autentičnim političkim pokretima ili frazeolološko-retorskim manifestacijama, inspirisanim medijima?

Da li na 1968. gledati kao na idealistička suprotstavljanja i izazove imperijalzimu ili represivno-dogmatskom socijalizmu? Ili je to bila revija retorike, oratora i revolucionarne pantomime?

Gde smestiti hipi pokret, konktrakulturu, jezik opscenosti, underground filmove i štampu ili oslobodjenu seksualnost?

Je li 1968. fortissimo radjanja kritičke inteligencije ili godina posle koje će uslediti pragmatični put u inkoherentnost i putevi individualnih karijera, političkih uspona glavnih protagonista 1968?!

Da li je još tada počela propast Nove levice?

Šta je bliže istini: Evropsko vidjenje 1968. kao godine koja je vodila fundamentalnim transformacija i reformama društva  ili ono, više rasprostranjeno  u Americi, koje 1968. prevashodno vidi kao početak političke i društvene emancipacije afroameričke populacije? A i u Evropi i Americi, i jedni i drugi i kao godinu nakon koje će slediti usponi feminizna i borbe za ljudska prava.

liberal.hr

3.

A moguće je i ovako:

Ma gde bilo na planeti te 1968, pucalo se na glavne promotere progresivnosti: Martina Lutera Kinga, Roberta Kenedija, Rudija Dučkea.

Francuska se 1968. suočila sa haosom i potresima kakvi nisu bili zabeleženi još od doba Pariske komune. Ulicama Pariza kuljao je suzavac. I cela Nemačka je u štrajkovima.

Čehoslovački krik za slobodom i demokratijom tzv.

Praško proleće, Moskva će u avgustu  ugušiti sa tenkovima i okupacijom te zemlje.

U 1968. koja je i godina Olimpijade, njen domaćin, Meksiko, svedoči nezamislivoj represiji i ubistvima.

Represija policije prema narodu se beleži i u Kolumbiji  i Japanu  .

4. 

Posle 1968, svet će svedočiti i ostacima ili posledicama šezdesetomaškog političkog radikalizma, kroz elitistički terorizam Crvenih brigada u Italiji ili Bader-Maeinhof grupe u Zapadnoj Nemačkoj. 

(A sa stanovišta beogradskog 'Crvenog univerziteta Karl Marks' uspešnoj rekonsolidaciji socijalističkog dogmatizma, ali i novoj nastupajučoj energiji separatističkog nacionalizma i rigidnog fažizma).

U 1968, i onda i danas, ipak se neporecivim i glavnim obeležjem čini, pre svega, velika vijetnamska ratna tragedija, koju su isprojektovale adminsitracije dvojice američkih predsednika, Džona Kenedija i Lindona Johsona.

Kao što je 1968, svedočila i o neporecivoj, narastajućoj  moći medija - pre svega televizije. Koja je, kad je reč o prennošenju revolucionarnih poruka, što je u 19 veku otpočelo štampom, sada, uz pomoć slike i tv prenosa, prizora bormbardovanja Vijetnama ili tenkova na uicama Praga, prevazilazilo ograničenja jezičkih podela. Televizija je povezivala svet brže nego ikad ranije: Kao što to u ovom veku čine internet i društvene mreže zaobilazeći važnost posretnika, politikih partija ili formalnog političkog ogranizovanja.

5.

1968. jasno je nagovestila i konflikt mladih i starih. Roditelja i dece. Pobunila su se deca iz doba bebi buma.

Tadašnji mladi buntovnici su danas stari. Dok su deca nekadašnjih (radikalnih) levičara danas često radikalni desničari.

Roditelji su progresivniji od svoje dece, a profesori današnjice hrabriji od svojih studenata. Koji se čude pripovestima o studentskoj političkoj moći 1968. koja im se  čini nezamislivom.

Samoupouzdanje današnje mladosti je manje od  njene anksioznosti.

Seksualno oslobodjenje suzbijeno je  AIDSom, novim puritanizmom i novom borbom protiv kontrole radjanja.

Dugokosu decu cveća i ljubavi  nasledili su nabildovani momci skloni siledžijstvu i devojke ulepsavane  silikonskim dodacima po delovima tela.

Muziku  i poeziju  Boba Dilana koja je pokretala i menjala svet zamenili su zvuci koji (od)vode u eskapizam.

Nije se dogodio svet o kom su maštali buntovnici 1968, već svet kakvim su ga stvorili Ronald Regan i Megi Tačer.

Rat u Vijetnamu nije bio poslednji.

Doba demokratskih modela i liberalnih vrednosti proklamovanih 1968. pola veka kasnije zamenjuje, na svim stranama,  predsednički populizam. Uključujući SAD.

The Imaginative Conservative

Hronika 1968.

Januar:

• - Aleksandar Dubček zamenio je Antonina Novotnija (Novotny) na mestu prvog sekretara KP Čehoslovačke
• - Daniel Cohn Bendit (Daniel Kon Bendit) sučelio se u Nanteru sa francuskim ministrom za omladinu oko prava da studenti mogu posećivati studentkinje u ženskim domovima.
• - Zatvoren je Filozofski fakultet u Madridu
• - Demonstracije u Japanu protiv dolaska američkog nosača aviona „Enterprise“ (Enterprajs)
• - Održana je Konferencija za kulturu u Havani koja proklamuje vrednosti anti-imperijalističkog jedinstva i ulogu ’’poštene inteligencije’’ u pripremi sveta za ’’novog čoveka’’ koji više neće morati da prodaje svoj rad.
• - U svom govoru o stanju nacije američki predsednik Lindon Džonson (Lyndon Johnson)  još jednom podvlači spremnost na razgovore sa Severnim Vijetnamom po tzv. Formuli San Antonio iz septembra 1967  sa osnovnim uslovom da se prekinu neprijateljstva i napadi na američke snage
• - Severna Koreja presreće američku špijunsku letelicu Pueblo
• - U Vijetnamu počinje velika Tet ofanziva koja će Amerikancima nanositi velike gubitke. Vijetkong će čak  šest sati kontrolisati i deo američke ambasade u samom Sajgonu!
• - Martin Luter (Luther) King pokreće Kampanju za siromašne.
• - Pedijatra dr Bendžamin Spoka (Benjamin Spock), američku i svetsku legendu i autora bestelera Vaše dete i vi iz dana u dan, sveštenika Kofina (Coffin)  i još nekolicinu drugih Savezne velika porota sudi po optužnici za zaveru zbog saveta za izbegavanje i kršenje zakona o obaveznoj vojnoj službi i obuci
• - Nemiri na Aston univerzitetu u Birmingamu (Birmngham)
• - Poljski studenti i intelektualci protestuju zbog komunističke cenzure i zabrane pozorišne predstave po delu klasika Mickijeviča (Mickiewicz)s jasnim aluzijama na dominaciju Rusije koje je pubika u teatru pozdravljala stojećim ovacijama, 

  

 Februar:

• - Hapšenje Bobija Sila  (Boby Seal) afroameričkog aktiviste i drugih Crnih pantera
• - Haotična bitka za  Hju (Hue) i opsada  Ke Sana (Khe Sanh) u Vijetnamu.
• - Senator  Eugen Mekarti (Eugene McCarthy) učestvuje kao protivkandidat protiv predsednika Džosona na preliminarnim izborima u Novom Hampširu (New Hampshire).
• - Britanija: Zakon o migraciji u komonveltu. Nemiri na univerzitetu u Lankastru (Leicester)

Mart:

• - Studentske demonstracije u Italiji koje dovode do zatvaranja Univerziteta u Rimu.
• - Česi obeležavaju dvadesetogodišnjicu smrti Jana Masarika (Masaryik) . Gustav Husak zamenjuje Antonina Novotnija na funkciji predsednika Čehoslovačke.
• - Japanski studenti Zengakurena (Sampa Renga) sukobljavaju se sa policijom u Nuriti zbog izgradnje novog aerodroma
• - U Londonu deset hiljada ljudi učestvuje u Maršu solidarnosti sa Vijetnamom.
• - Poljski studenti upadaju u Ministarstvo kulture, nakon čega će uslediti štrajk zbog grubosti policije prema demonstrantima. Vlasti uzvraćaju udarac izbacivanjem studenata sa univerziteta, hapšenjima i - anti-cionističkom kampanjom.
• - General Krejton Adamas (Creighton Adams)  zamenjuje generala Vilijama Vestmorlanda (William Estmoreland)  na mestu komandanta američkih oružanih snaga u Vijetnamu. Delimično se zaustavlja kampanja bombardovanja
• - Robert Kenedi  (Kennedy) ulazi u predizbornu predsedničku kampanju unutar Demokratske stranke.
• - Daniel Kon-Bendit i kolege i zvanično formiraju Pokret „22 Mart“, kasnije ozačen pretčom feminističkih pokreta, dok još uvek traju nemiri u Nanteru.
• - Rusija, Poljska i Istočna Nemačka na konferenciji u Drezdenu u DDRu, kritikuju politiku Dubčeka
• - Španski diktator Franko (Generalissimus Franco)  naredjuje zatvaranje Univerziteta u Madridu nakon pobune stuenata.
• - McCarthy ostvaruje dobar rezultat na preliminarnim stranačkim izborima u Viskonsinu. Pobeđuje Džonsona sa 57:35. Gallup objavljuje anketu koja pokazuje da samo 36% biračkog tela Amerike podržava Džonsonovu politiku. Džonson odustaje o trke za drugi  predsednički mandat i izjavljuje da neće tražiti podršku svoje stranke za reizbor na mesto predsednika SAD.

• 

April:

• - Delimična obustava bombardovanja Severnog Vijetnama
• - Čehoslovačka: Smrkovski je izabran za predsednika Narodne skupštine a Komunistička partija ČSSR objavljuje Akcioni plan kojim se obećavaju korenite društvene reforme - rehabilitacija političkih zatvorenika, sloboda štampe, okupljanja i veroispovesti
• - Atentat na Martina Lutera Kinga u Memfisu. Medju afroamerikancima širom SAD izbijaju neredi. Na intervenciju se upućuju i oružane snage i Nacionalna garda – ne bi li se suzbili masovni neredi.
• - Eldridž Kliver (Eldridge Cleaver)  američki pisac, publicista i jedan od vodja Crnih pantera uhapšen tokom pucnjave.
• - Ranjen je je vođa nemačkih studenata Rudi Dučke (Rudy Dutschke).
• - Protiv medijskog koncenra Springer demonstrira se širom Nemačke ali ii u -  Londonu.
• - Demonstracije protiv SAD u Tokiju. Povređeno je 110 a uhapšeno 176 ljudi
• - Studenti za demokratsko društvo (SDS) i protivnici rasne segregacije zajedno sa studentima afroamerikancijma zauzimaju Univerzitet u Kolumbiji. Policija uz primenu ekstremnog nasilja prazni zgrade univerziteta koje su zauzeli studenti.
• - U Kini, žestoki sukobi frakcija Crvene garde na Univerzitetu u Pekingu
• - Inoh Pauel (Enoch Powell) rasistički političar drži ’’čuveni’’ govor u Birmingemu protiv vladine imigracione politike u kom upozorava na „reke krvi“, napadajući studente.
• - Lučki radnici iz Londona marširaju u znak podrške studentima.
• - U Madridu započinju dugotrajni nemiri nakon udruživanja studenata i radnika

Maj:

• - Kampanja siromašnih, masa koju predvodi sveštenik Ralf Abernati (Ralph Abernathy)  maršira iz Memfisa ka Vašingtonu.
• - Britanija: sukobi između studenata i pristalica Pauela.
• - Čehoslovačka vlada nastavlja sa daljim sprovođenjem reformi
• - Policija zauzima Sorbonu u Parizu. Deset dana demonstriranja studenata. Noć barikada. Ekstremna policijska brutalnost. Studenti ponovo zauzimaju Sorbonu.
• - Kon-Bendit je prognan iz Francuske.
• - Sukobi po gradovima širom Francuske.
  - Tenzije između studentskih akcionih komiteta i KP Francuske. Radnici zauzimaju fabrike Generalni štrajk se širi Francuskom.   
  Radnici odbacuju sporazum.
  - De Gol poziva na opšte izbore, a njegove pristalice organizuju kontra-demonstracije.
• - Nemiri na Univerzitetu u Eseksu.
• - Američke oružane snage u Vijetnamu će za samo sedam dana izgubiti 562 vojnika.
• - U Parizu počinju Mirovni pregovori o Vijetnamu. (Delegacija Fronta nacionalnog oslobodjenja stići će u novembru. Proceduralna natezanja trajaće do kraja godine).
• - U Bostonu počinje suđenje dr Spoku.
• - Castonvilska devetorica spaljuju izveštaje o mobilizaciji
• - Demonstracije protiv Hitnih zakona u Zapadnoj Nemačkoj.
• - Italijanski opšti izbori obaraju koaliciju levog centra.
• - Eugen McCarthy pretrpeće poraz u Indijani i Nebraski ali će pobediti u Oregonu. On i Kenedi su izjednačeni na izborima u Kaliforniji. Ali po broju delegatskih glasova obojica zaostaju za Hubertom Hamfrijem.
• - Nemiri na britnaskim univerzitetima u Hullu, Bradfordu i Lidsu. Okupirani su Koledži umetnosti Horsney and Guildford. Otpuštanje osoblja i isključivanje studenata sa njih uslediće s
• - Okupacija državnog koledža u San Francisku

• 

Jun:

• • - Studentske demonstracije u Beogradu.
  - Televizijska debata između Kenedija i Mekartija. Kenedi u Kaliforniji pobeđuje sa 45: 42 i odmah nakon toga u Los Anđelesu biva ubijen.
• - Policija upada na Univerzitet u Tokiju u pokušaju da okonča okupaciju. Nemiri su i na najvećem univerzitetu u Japanu, Nihonu, kao i na Keio Univerzitetu u Tokiju.
• - U Čehoslovačkoj odbacuju „buržoaski pluralizam“ i insistiraju na vodećoj ulozi Komunističke partije.
• Pragom kruži Manifest „2000 reči“ kojim se poziva na demokratski socijalizam.
• - Varšavski pakt organizuje vojne manevre u Čehoslovačkoj, a  Narodna skupština Čehoslovačke - ukida cenzuru.
• - Okončani su štrajkovi u Francuskoj. Policija silom upada i u okupirane fabrike. Zabranjene su levičarske grupe.
• - Na parlamentarnim izborima u Francuskoj Degolisti obezbeđuju apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini.
• - Studenti Berklija se sukobljavaju sa policijom.

Jul:

• - Suđenje dr. Spoku: Od petoro optuženih - četvroro je osuđeno, medju kojima i on na dve godine zatvora, mada pod pritiskom javnosti, domaće i svetske, nikad neće biti upućen na izdržavanje zatvorske kazne.
• - Sukob oko prevage između radikalnih frakcija na Chio Univerzitetu u Japanu
• - Prag odbija da prisustvuje skupu članica Varšavskog pakta u Varšavi gde lideri sovjetskog bloka osuđuju čehoslovački revizionizam i ističu svoju veliku ’’zajedničku zabrinutost’.
• - Komandanti čeških oružanih snaga zahtevaju reviziju Varšavskog pakta, a lideri Rusije i Čehoslovačke sastaju se u madjarskoj banji Černa (Cierna).
• - Studenti se sukobljavaju sa policijom u Meksiku

• 

Avgust:

• - Skup lidera sovjetskog bloka formalno priznaje Čehoslovačkoj  pravo da pronađe i ide sopstvenim putem.
• - U Majamiju se Ričard Nikson (Richard Nixon)  uspešno vraća u predsedničku trku, nakon što je osvojio nominaciju Republikanske stranke u kojoj je pobedio Rokfelera  (Rockfeler) i Regana. Za svog potpredsednika bira Spiru Egnjua (Spiro Agnew),  koji će posle 1832. postati tek drugi američki potpredsednik koji će zbog skandala morati da na tu funkciju da ostavku.
• - Nemiri i pucnjava u crnačkim kvartovima u Majamiju tokom Konvencije.
• - George Wallace (Džodrž Valas), kao kandidat Američke nezavisne partije predvodi rasističku kontrakampanju.
• - Studentska okupacija Univerziteta u Tokiju ulazi u svoj treći mesec. Dolazi do krvoprolića u kampusu  Kyushu Univerziteta
• - Oružane snage Varšavskog pakta ulaze i okupiaju Čehoslovačku. Dubček sa saradnicima biva zarobljen i specijalnim letom odveden u Moskvu.
• Češka Narodna skupština i Vanredni kongres KP Čehoslovačke proglašavaju okupaciju nelegalnom, a Rusi ne uspevaju da formiraju marionetsku vladu. Pribegavaju sprovođenju tzv. Moskovskog sporazuma kojim se zapravo okončava period liberalizacije. Dubček se vraća bivajući  prinudjen  da (formalno) predsedava „Praškom jeseni“ i procesom poništavanja osvojenih sloboda.
• - Trideset hiljada ljudi se pridružuje demonstracijama u Meksiko Sitiju.
• - Demokratsku konvencija u Čikagu obeležava neslaganje među liberalnim snagama. Humfri dobija nominaciju.
• - U gradu Daleju (Daley)  policija po nalogu gradonačelnika bije mlade demonstrante.Na ulice se poziva Nacionalna garda.

• 

Septembar:

• - Osuđen je afromaerički intelektualac i jedan od vodja Crnih pantera Hju Njuton (Huey Newton).
• - Sukobi i nasilje između policijskih snaga i Crnih pantera postaju sve intenzivniji.
• - Četrnaestorka iz Milvokija uništava 10 000 poziva za mobilizaciju
• Cohn-Bendit učestvuje u neredima u Frankfurtu.
• - Rektor Nihon Univerziteta u Japanu kapitulira pred 10 000 studenata i podnosi ostavku.
• - Teški sukobi uz mnogo povredjenih i ubijenih  u Meksiku, u predvečerje Olimpijade.

Oktobar:

• - Zakon o reformi Univerziteta u Francuskoj dovodi do novih demonstracija
• - Crni američki atletičari na Olimpijadi pozdravljaju publiku pozdravom Crnih Pantera
• - Počinju suđenja poljskim studentima i intelektualcima
• - Studenti u Tokiju u demonstracijama traže da SAD vrate Japanu Okinavu. Predsednik Univerziteta u Tokiju podnosi ostavku
• - U Londonu ponovo Marš solidarnosti sa Vijetnamom.
• - Čuvena Londonska ekonomska škola biva okupirana i „zatvorena“. Slede i okupacije univerziteta u Birmingemu i Mančesteru. 
• - Krivično se gone i novčano kažnjavaju učesnici demonstracija u Oksfordu.
• - Uoči američkih predsedničkih izbora odlazeći predsednik Džonson naredjuje obustavljanje bombardovanja u Vijetnamu.
• - 27 zatvorenika u zatvoru Presidio u San Francisku koji su osudjeni na duge zavtorske kazne zbog protivljenja da ratuju u Vijetnamu, organizuju pobunu i sedeći štrajk kojim privlače svetsku pažnju. 

Novembar:

• - Nikson je izabran za predsednika SAD
• - Eldridž Kliver (Eldridge Cleaver)  afroamerički politički aktivist kršeći uslovni otpust  odlazi iz SAD na Kubu gde ga dočekuju kao heroja.
• - Štrak nastavnika i studentska anarhija na državnom koledžu u San Francisku.
• - Nemiri među crnačkom populacijom u Cornelu.
• - Više od - 1200 hapšenja na kampusima u SAD.
• - Previranja na Univerzitetu u Tokiju
• - Okončan je štrajk nastavnika u Njujorku.
• - Čehoslovački studenti demonstriraju i zahtevajući nacionalno oslobodjenje i prestanak sovjetske okupacije
• - Okupacija Univerziteta u Birmingamu

Decembar:

• - Okupacija zgrade udruženja studenata i senata na Univerzitetu u Bristolu.
• - Naoružani  Afroamerikanaci zauzimaju administrativnu zgradu Univerziteta u Cornelu
• - Nastavljaju se nemiri na francuskim unverzitetima i školama.

Time