Bude se oni za koje je nekadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov jednom rekao da na staljingradskom frontu nisu bili dovoljno duboko pokopani.

Hrvatska nacional-desnica nije propustila da falsifikuje istoriju i instrumenilizuje događaje od pre 75. godina, a prenošenje svete mise van granica “lijepe naše” uzburkalo je i dodatno polarizovalo i politizovalo regionalna tumačenja istorije.

Likvidacija hiljada kolaboracionista hitlerovske Osovine – naoružanih ustaša, četnika, ljotićevaca i drugih – koje su partizanske jedinice streljale na blajburškom polju u Austriji, kao i hiljade koje su kasnije stradale u marševima danas poznatim kao “Križni putevi”, dugo je bila pažljivo skrivana tajna komunističkog režima, ali je posle sloma Jugoslavije hrvatskim nacionalistima poslužila kao povod da se ustaše predstave kao nevine “žrtve partizanske osvete”.

Pošto je izjavio da je NDH bila izraz “povijesne volje hrvatskog naroda” i time širom otvorio vrata modelu nacionalističke države i komemoracijama “hrvatskih žrtava u borbi za slobodu i nezavisnost”, Franjo Tuđman je Blajburg 1990. uvrstio u zvanični kalendar državnih spomendana.

Hrvatski Sabor je čitavu deceniju od tada bio pokrovitelj 15. maja dok ga 2000. nije ukinula “neokomunistička koalicija”, kako tvrdi nacionalna desnica koja je povratkom Hrvatske demokratske zajednice na vlast Saboru vratila pokroviteljstvo “blajburškog memorijala”.

Počasni blajburški vod, organizator obeležavanja “hrvatske tragedije”, odredio je da se ove godine komemoracije održe na tri lokacije – na Blajburškom polju, na zagrebačkom groblju Mirogoj i na misi zadušnici u katedralnoj crkvi Srca Isusova u Sarajevu. Sve u svemu, mise su služene u 189 hrvatskih katoličkih župa po svetu.

Austrijske vlasti su zbog pandemije korona virusa otkazale centralnu komemoraciju u Blajburgu koja već godinama, zbog niza neonacističkih incidenata, izaziva negativne reakcije austrijske javnosti, dok slobodoumni i antifašitički svet već tri decenije ove manifestacije tumači kao pokušaje revizije istorije i veličanja Nezavisne Države Hrvatske.

Vlasti u Beču su promenile zakon o zabranjenim simbolima koji je proširen i na oznake iz vremena NDH, pa je njihovo isticanje u Austriji sada kažnjivo. Lokalne crkvene vlasti Blajburga su prošle godine uskratile dozvolu za održavanje mise, ali je ona uz stroge mere bezbednosti ipak održana pošto pripada privatnom posedu.

Počasni blajburški vod poseduje na Blajburškom polju 30.000 kvadratnih metara prostora na kome se održavaju komemoracije. Nedavno je, piše austrijski list Kleine Zeitung, kupio dodatnih 18.000 kvadrata zemljišta. Austrijska liberalna parlamentarna stranka Naos, koja je oštro kritikovala prodaju poljoprivrednog zemljišta u druge svrhe, zahtevala je od saveznog ministra unutrašnjih poslova Karla Nehamera da se u okviru bilateralnih razgovora s Hrvatskom postigne premeštanje ove komemoracije izvan Austrije. Isto traži i koruški premijer Peter Kajzer.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je u poslednje vreme u nekoliko prilika pokazao svoje antifašističko raspoloženje, takođe je i pre odluke austrijskih vlasti govorio da treba odustati od komemoracija na blajburškom polju.

Kritike su, kao i povodom misa koje su se u Zagrebu godinama služile za ustaškog vođu Antu Pavelića, počele da stižu sa svih strana. Svetski jevrejski kongres (WJC) je tri dana pre komemoracija pozvao hrvatske vlasti da prestanu da sudeluju u veličanju ustaškog režima. WJC je “ogorčen spoznajom da se u protekle 24 godine u Hrvatskoj ne veličaju heroji koji su pridoneli usponu jake i moralne savremene Hrvatske, već pojedinci koji su podržavali ili su bili aktivno uključeni u aktivnosti režima koji je pogubio stotine hiljada nedužnih muškaraca, žena i dece, ubijenih samo zbog svog etničkog ili verskog identiteta”.

Reagovala je i Evropska unija, koja je već opominjala Zagreb za pokušaje revizije istorije i sve češće pojave glorifikacije ustaštva. Poverenica Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović je dan uoči mise u Sarajevu ocenila da ona može da se pretvori u veličanje ustaškog režima. “Rizikuje se slavljenje svih onih koji su podržavali ustaški režim koji je sarađivao s nacistima i koji je sukrivac za smrti stotina hiljada ljudi”, saopštila je ona dodajući da bi takva komemoracija predstavljala dodatni napad na žrtve tog režima, “bila bi pljuska u lice idealima i principima antifašizma na kojima su se nakon Drugog svetskog rata gradile evropske zemlje” i da bi nanela ozbiljan udarac naporima prema pomirenju u regionu.

Hrvatski ministar vanjskih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman odmah je poruku označio kao “neprihvatljivu”. “Očekivali smo suprotno. Ona je poverenica za ljudska prava, a ovde se radi o obeležavanju progona, ubistva. Dogodila su se masovna pogubljenja, zločini bez dokaza o krivnji, postojale su jame, masovne grobnice. Ova izjava nije imanentna osobi koja predstavlja tu važnu funkciju”, izjavio je ministar najavljujući demarš.

Uprkos svemu, hrvatski veleposlanik u Austriji i delegacija Počasnog blajburškog voda ipak su položili vence na spomenik žrtvama u Blajburgu.

Hrvatski Sabor je minutom ćutanja odao počast svim žrtvama komunističkog režima. “Neka im je laka zemlja pod kojom im kosti počivaju, ma gde god to bilo”, rekao je potpredsednik Sabora, akademik Željko Reiner.

“Okupili smo se kako bismo iskazali poštovanje prema žrtvama Blajburga i hrvatskog križnog puta, prema ljudima koji su ubijani bez suđenja, suprotno međunarodnim konvencijama, koji su bili žrtve zločina iz osvete i ideologije. Stradali su vojnici i civili, i maloletnici... To je zločin o kojem moramo govoriti kako bi i mlađe generacije znale što se događalo”, izjavio je predsednik Sabora Gordan Jandroković, isti koji je odbio da Sabor bude pokrovitelj obeležavanja 75. godišnjice bitke na Sutjesci.

Hrvatski premijer Andrej Plenković, koji nikada nije bio u Blajburgu, položio je venac i zapalio sveću kod zajedničke grobnice pored crkve Muke Isusove u Maclju i nije propustio da podseti da je Hrvatska zahvaljujući antifašističkom pokretu iz Drugog rata izašla kao pobednica, ali da 1945. godinu obeležavaju i strašni komunistički zločini, ubistva ljudi bez suđenja, progon Katoličke crkve, neistomišljenika i klasnih neprijatelja kao i politički montiran proces protiv kardinala Alojzija Stepinca.

Na splitskom groblju Lovrincu, u organizaciji Koordinacija udruga županijskih ratnih postrojbi, Koordinacija gradskih braniteljskih udruga, gradskih i županijskih stradalničkih udruga iz Domovinskog rata, takođe je obeleženo “stradanja Hrvata na Blajburgu i Križnom putu” .

“Dosta je toga da se nama prigovara što komemoriramo svoje mrtve. Naša je obveza da se sjetimo svojih mrtvih. Narod koji nema svoje sjećanje nema pravo ni na postojanje”, izjavio je tim povodom predsednik Hrvatskog časničkog zbora grada Splita Zoran Buzdovačić.

Vođstvo Hrvatskog narodnog sabora Bosne i Hercegovine, koji okuplja najvažnije hrvatske političke stranke zemlje, odalo je u Mostaru počast polaganjem cveća, paljenjem sveća uz molitvu. Predsednik HNS-a, HDZ-a BiH i predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dragan Čović pridružio se spomenu na desetke hiljada ljudi “koji su mučeni i pobijeni bez ikakvog suda u koloni smrti Križnog puta na Blajburgu”.

Pijetet zvanične Hrvatske prema “svim nevinim žrtvama mučki ubijenim pre 75 godina” izazvao je burna reagovanja antifašista po čitavom regionu. Najviše polemika izazvala je subotnja misa u sarajevskoj katedrali Srca Isusova koju je “za tolike žrtve nasilja” služio vrhbosanski nadbiskup, kardinal Vinko Puljić.

Lovac na naciste iz Centra “Simon Vizental” Efraim Zurof je uoči mise rekao da je “užasna i apsolutno neodopustiva”. “Održati misu za masovne ubice je užasna stvar. Većina ljudi koja je ubijena u Blajburgu nisu bili nevine žrtve nego su to bili ljudi koji su počinili zločine i počinili su genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugima. To nisu ljudi koji zaslužuju da ih se priseća, da se za njih moli”.

Iz Zagreba su međutim stizale poruke da je misa za sve žrtve i da bi Sarajevo trebalo da bude odraz multikulturalnosti, poštovanja i tolerancije, ali misa u organizaciji Vrhbosanske nadbiskupije nije prestajala da izaziva mnoštvo komentara. Negativno su reagovali članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić a pridružio im se i treći član Milorad Dodik koji je poručio: “Bez želje da ijednoj crkvi ili vjerskoj zajednici sporimo pravo na služenje (mise) moram kazati da smo i samom najavom takve mise duboko uznemireni. Najava mise za žrtve Blajburga ‘na sva zvona’ sugerira sumnju da neko preko verskog obreda pokušava rehabilitirati ustaški pokret”.

Ambasada SAD u BiH pozvala je organizatore da se “suzdrže od povijesnog revizionizma i retrogradne retorike”. Vodeća bošnjačka Stranka demokratske akcije poručila je da misa očito nije namenjena nedužnim žrtvama već služi rehabilitaciji ustaštva. Najoštriju osudu je i otvorenom pismu preneo mitropolit dabrobosanski Hrizostom: “Vrata bilo kakve naše saradnje sa Katoličkom crkvom su zatvorena”.

Usledile su kontra-reakcije. Zagrebački “Večernji list” objavio je kolumnu Joze Pavkovića pod naslovom “Novi križni put Hrvata zbog Blajburga: Sarajevo im brani i misu zadušnicu” kao i intervju predsednika HDZ-a1990 Ilije Cvitanovića sa zaključkom: “Napadi na kardinala deo su strategije po kojoj nema mesta za Hrvate u BiH”.

Dok je kardinal Puljić izražavao opasnost po sopstveni život, u Sarajevu, gde je tokom vlasti NDH ubijeno najmanje 10.000 ljudi, mnogi su bili revoltirani zbog odavanja počasti ustaškom režimu odgovornom za genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima i slobodoumnim Hvatima.

Sarajevo je misu doživelo kao prst u oko potomcima ustaških žrtava . Grad je ustao na noge protestujući što hrvatske vlasti u BiH izvoze politiku koja nema snage da raskrsti sa ustašijiom. Sarajevski antifašisti, njih oko 5.000, ogorčeno su ali mirno šetali ulicom Maršala Tita od Marijin Dvora do Večne vatre u centru grada pevajući partizansku “Bela ćao”, noviju pesmu “Vratiće se Valter” , dok su mladi na svojim majicama poručivali “No pasaran”.

Na jednom plakatu sa “Za dom spremni”, dom je precrtan i ispod njega upisano “za ludnice” spremni. Drugi je poručivao: “Nećemo zaboraviti zločine NDH u Jasenovcu”.

“Fašizam nije pobeđen do kraja i veliki je zadatak pred svima nama da se sa njim obračunavamo”, poručio je jedan od organizatora skupa Nijaz Skenderagić. “Jako sam sretan što ovde vidim toliki broj Sarajlija”, rekao je novinarima predsednik Jevrejske opštine u Sarajevu  Boris Kožemjakin.

Svetoj misi u katedrali prisustvovalo je samo 20 pozvanih, među njima ambasador Hrvatske u BiH sa pratnjom, predsednik HDZ-a 1990, predsednik Federacije BiH kao i časne sestre i sveštenici.

“Biti prisutan i sudelovati na ovoj Svetoj Misi za žrtve Blajburškog polja, i za sve žrtve mržnje, ne može se bez posebnih drhtaja srca i osećaja duše”, poručio je kardnal Puljić govoreći o gubitku osećaja poštovanja prema pokojnicima i njihovim grobovima. “Danas smo sabrani u molitvi prikazujući najsvetiji čin da pokažemo dužno poštovanje prema svim žrtvama. Tim poštovanjem želimo čuvati dužno sećanje na njih, ali i na cenu slobode, koju mi danas živimo ili još bolje: izgrađujemo”.

Kardinal je citirao reči pape Jovana Pavla Drugog iz govora u Sarajevu 1994: “Potrebno je tražiti oproštenje i oprostiti! To pak ne znači da i ljudska pravda ne sme progoniti zločine to je dapače potrebno i nužno, ali pravda stoji daleko od svakog slepog nagona za osvetom, i daje se voditi jakim osećajem opšteg dobra koje teži za popravkom onoga koji je zabludio”.

Potom je podstio na pismo koje je povodom 50. godišnjice završetka Drugog svetskoga rata uputila Hrvatska biskupska konferencija: “Pojedinačne i osobito masovne likvidacije bez ikakva suda i dokaza krivnje uvijek su i posvuda teški zločini pred Bogom i pred ljudima”.

“Nijedan se zločin ne može braniti. Ko se od zločina ne distancira, taj postaje sudionik i sukrivac zločina”, poručio je uzoriti kardinal. “To jednako vredi i za pojedinca i za zajednicu. Zločinom se zločin ne leči. Danas, obeležavajući 75. obljetnicu blajburških žrtava, koje su bile žrtve mržnje i nasilja, želimo dići dostojanstveno glas poruke da se zaustavi manipuliranje žrtvama”.

Kombinujući vešto pomiriteljstvo sa aboliranjem ustaških “žrtava”, kardinal sve desnije orijentisane hrvatske katoličke crkve govorio je i o sećanju na sve koji su stradali u logorima, planinama, dolinama i poljima od Blajburškog polja preko Dravograda i Maribora, Ogulina i Gospića, Jazovke i maceljskih šuma, Jasenovca i Gline, Kozare i Podgradaca, Križevaca i Bjelovara do Sremske Mitrovice i Sarajeva, Foče i Zenice, Širokog Brijega i Mostara.

Ponovo je plasirana poznata teza da se pomirenje može graditi samo na istini, uz jednako poštovanje svake žrtve ratnih stradanja. Svaka žrtva je žrtva. Pa da počnemo da obeležavamo dan vešanja komandanta Aušvica jer je i on “žrtva”. Ili da do apsurda relativizujemo nirnberški proces jer tamo osuđeni i pogubljeni oni koji po toj logici takođe mogu da budu žrtve “pobedničke pravde”. U Blajburgu su ubijene najgore ubice kojima bi, i u uslovima fer suđenja, pripadale kazne vešanja ili streljanja.

Komemoracija “jednoj od najvećih tragedija u istoriji hrvatskog naroda” ne odnosi se samo na “osvetničke likvidacije” pripadnika poraženih vojski koji su pokušali da pobegnu od pravde, mnogi sa članovima porodica, već uključuje i odavanje počasti zločincima iz Jasenovca koji hrvatski biskupi nikada nisu obišli. Tako ispada da je jedini krimen ljudi koje su partizani streljali na “Križnom putu” bila njihova ljubav prema domovini.

Da je ustašija i te kako živa, lako je zaključiti iz opisa “dizanja buke” u Sarajevu koji je dao čelnik Počasnog blajburškog voda Vice Vukojević: “Psi laju, a karavane prolaze”.

Suvremena HDZ-ova Hrvatska pokušava da se diči svojim antifašističkim nasleđem, ali pijetet prema “komunističkim žrtvama” i veličanje ustaša i njihovih saradnika iz Katoličke crkve je s time nespojivo. Država predsedavajuća EU nije ni na koji način obeležila Dan pobede u Drugom ratu, 9. maj, kao što to nije činila ni prethodnih godina. Da li je iko od katoličkih sveštenika služio misu zahvalnicu povodom pobede nad fašizmom?  Biti na strani poraženih, uključujući i ustaških zločinaca više nije sramotno.

Pobednici Drugog svetskog rata koje smo mi porazili ponovo dižu glavu, poručuje

predsednica zagrebačke udruge udovica Domovinskog rata.

U pravu je bio Nikita Hruščov.

 

Blajburške tajne

 

Šta se sve tačno dogodilo u Blajburgu maja 1945. nikada do kraja nije razjašnjeno. Hrvatske ustaše, srpski četnici i slovenačko-hrvatski domobrani predali su se britanskim trupama. Među više od 20.000 ljudi nalazile su se i neke od vođa kolaboracionističkih vlasti, poput osnivača ustaškog pokreta Ante Pavelića koji je uspeo da pobegne.

Britanci su 16. maja razoružane ustaše i četnike, koji nisu uspeli da pobegnu, počeli da predaju partizanima: prema britanskim izvorima do 31. maja 12.196 Hrvata, 8.263 Slovenca, 5.480 Srba i 400 Crnogoraca.

Prema nekim izvorima, partizanski porotni sudovi su po hitnom postupku osudili poznate ustaške i četničke osobe na smrt i odmah ih streljali. Drugi izvori navode da je većina zarobljenika poslata na marš kroz Sloveniju i Hrvatsku i da su na tom “Križnom putu” putu bili žrtve odmazde, a velik broj ih je umro zbog iscrpljenosti.

Partizani su mnogo godina kasnije priznali osvetu prema kolaboracionistima nacista, ali i danas odbijaju hrvatski istorijski revizionizam koji događaje u Blajburgu proglašava jednom vrstom genocida nad Hrvatima, koristi ih za negaciju ustaških zločina a blajburške komemoracije upotrebljava za promociju pozdrava “Za dom spremni”.