Izraelski premijer Benijamin Netanijahu je početkom februara za Katar poslao šefa obaveštajne službe Mosad kako bi obezbedio da zalivski emirat nastavi da pruža finansijsku podršku Palestincima u Pojasu Gaze koji je pod kontrolom radikalnog Hamasa.

Josi Koen i šef izraelske Južne komande Hercl Halevi boravili su u misiji sa ciljem da tokovim novca spreče humanitarnu krizu koja bi vodila daljoj radikalizaciji Palestinaca na granici svakodnevnih incidenata pošto su i Katar i Egipat zapretili obustavom finansiranja.

Samo koji dan kasnije, eksplodirala je prava diplomatska bomba koju je aktivirao neočekivani Netanijahuov susret sa šefom sudanskog vladajućeg Saveta suvereniteta, generalom Abdel Fatah al-Burhanom u Ugandi.

Dogovor o normalizaciji odnosa izazvao je haos u afričkoj zemlji – ne samo zbog Palestinaca. Članovi prelazne vlade u Kartumu tvrde da je general prekoračio ovlašćenja, prekršio temelje prelaznog ustava i postupao mimo odobrenja kabineta.

Tako se, posle svrgavanja diktatora Omara al-Bašira aprila 2019, Sudan nenadano pridružio grupi arapskih zemalja koje u poslednje vreme ostvaruju sve više kontakata sa dojučerašnjim arhe-neprijateljom, Izraelom, koji pokušava  da se otvori prema arapskom svetu i prodobije saveznike za američki mirovni plan rešavanja izraelsko-palestinskog konflikta.

Obnavlja se period saradnje čija je prva faza trajala početkom 1990-ih, posle potpisivanja izraelskog-palestinskog sporazuma iz Osla da bi potom bila prekinuta upravo zbog neizmenjene izraelske okupacije palestinske zemlje i izbijanjem Druge intifade krajem 2000-ih. Izrael se nada da će lideri Zaliva odustati od stare prakse da bi normalizaciji moralo da predstoji rešenje palestinskog problema.

Ipak, ubrzanom približavanu kapitalno je doprineo trenutno najveći neprijatelj i Izraela i sunitskih monarhija Zaliva – šiitski Iran.

Izraelska javnost režim u Teheranu doživljava kao “egzistencijalnu pretnju” postojanju jevrejske države. Premijer Netanijahu je svojevremeno na jednom skupu u Vašingtonu izjavio da su ajatolasi u Teheranu “nemilosrdno posvećeni ubijanju Jevreja”.

Arapi iz Zaliva, uz otvorenu podršku Egipta, tvrde da Islamska Republika stvaranjem “šiitskog polumeseca” koji preko Iraka i Jemena vodi do Sirije i Libana sistematski destabilizuje region, da stoji iza pobunjenika u jemenskom ratu i da podržava globalni terorizam. Donald Tramp takođe izdvaja režim u Teheranu kao isključivo odgovoran za agresije po regionu i za sponzorisanje terorističkog džihadizma.

Tramp je, ne slučajno, za odrednice svog prvog putovanja u svojstvu predsednika odredio Saudijsku Arabiju i Izrael. “Ono što se dogodilo sa Iranom je mnoge delove Bliskog istoka uputilo prema Izraelu”, izjavio je Tramp 2016. po dolasku u Jerusalim podsećajući da se te zemlje “ne tako davno nisu dobro osećale zbog Izraela”.

Izrael, saopšteno je oktobra 2019, radi na “istorijskom” paktu o nenapadanju sa arapskim državama Zaliva, a bilo je vreme kada su, u skladu sa vizijama kralja Abdulaziz Ibn Sauda, Saudijci učeni da “prevrtljivi” Jevreji predstavljaju najveću pretnju ne samo njihovoj Kraljevini, već i Palestincima, Arapima i čitavom muslimanskom svetu.

Kakav bi šok osnivač Kuće Sauda doživeo kada dvor u Rijadu Saudijcima danas poručuju da saradnja sa istorijskim neprijateljem ne samo da je moguća, već i neophodna kako bi se suprotstavilo još većoj pretnji – Iranu. U Izraelu se glasno, po Zalivu samo po koridorima kraljevskih palata, hvali početak partnerstva.

Približavanje Izraela i Saudijske Arabije obazrivo je počelo još 1982. kada je Rijad predstavio bliskoistočni mirovni plan koji je pozivao na nezavisnu palestinsku državu ali je sadržao i klauzulu o pravu Izraela na postojanje. Nove opasnosti vodile su daljem zbližavanju od izbijanja Arapskog proleća 2011. Nov moćan impuls vezuje se za 2015. kada je, u vreme administracije Baraka Obame, sklopljen nuklearni sporazum Teherana sa velikim silama. Lider Izraela i mladi saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman procenili su da se radilo o “velikom promašaju” – koji je Tramp “ispravio” kada je 2018. SAD izvukao iz sporazuma.

Mnogi arapski izvori su poslednjih godina izveštavali da se princ Salman sastajao sa više izraelskih zvaničnika: u luci Eilat na Crvenom moru 2015, na marginama samita Arapske lige u Jordanu u martu 2017.

Ujedinjeni Arapski Emirati uredno prate Saudijce u unapređenju bezbednosne i obaveštajne saradnje sa Izraelom u zajedničkoj konfrontaciji prema Iranu.  Izraelski liberalni Haaretz svojevremeno je objavio ekskluzivnu vest da se Netanijahu u hotelu u Njujorku septembra 2012. tajno sastao sa šefom diplomatije UAE, šeikom Abdulah bin Zajed al- Nahajanom. U Emiratima se nalazi izraelska diplomatska misija akreditovana pri Međunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju (IREA) sa sedištem u Abu Dabiju. Da li su zvaničnici posećivali Izrael nema potvrda. Ako jesu, bili su veoma diskretni.

Pridružio im se i Bahrein koji takođe nema diplomatske odnose sa Izraelom i više se oslanja na kontakte sa jevrejskim, a ne izraelskim partnerima.

Netanijahu je više nego zadovoljan da pokaže da je sposoban da uspostavi odnose sa dojučerašnjim arapskim neprijateljima. Posebno uoči izbora 2. marta. Izraelski premijer je novembra 2019. saopštio da je Izrael u kontaktima sa najmanje šest arapskih i muslimanskih država koje su dotle bile neprijateljski raspoložene. On je proces nazvao “ubrzanom normalizacijom”, ne imenujući o kojim se državama radi kako njihove lidere ne bi doveo u neugodnu situaciju naspram njihovih stanovnika koji nisu raspoloženi za takva mirenja. Liderima je ostavljeno da procene kada će javnost obavestiti o kontaktima sa jevrejskom državom.

Nije, ipak, preteško identifikovati o kojim arapskim državama je reč. Sem Egipta i Jordana, koji su ranije normalizovali svoje odnose sa Izraelom, radi se o Kataru, Omanu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima – američkim saveznicima iz Zaliva.

Posle serije raznih tajnih kontakata političara, bezbednjaka ili sportskih ekipa, Netanijahu je potvrdio da će Izrael učestvovati na velikoj ovogodišnjoj manifestaciji Dubai Expo. Po arapskim prestonicama priprema se i predstavljanje talmudskih rutuala tokom jevrejskih praznika. U Dubaiju, u vili ekskluzivne četvrti, od prošle godine je u službi prva sinagoga na Arabijskom poluostrvu gde se moli za uspeh Persijskog zaliva.

Istorija je puna primera muslimansko-jevrejske saradnje, a po arapskim zemljama su sve do nastanka Izraela i prvog međusobnog rata živele velike jevrejske zajednice od kojih su neke, poput Maroka ili Irana, opstale do današnjih dana. Ali, arapski nacionalizam je decenijama opstajao ponajviše na mržnji prema Izraelu, a slogani različitih ekstremističkih organizacija poručivali su da će “cionistički entitet” biti uništen a Jevreji biti gurnuti u more.

Vremena su se u značajnoj meri, mada ne i potuno, izmenila. Ljudi po arapskom svetu postaju umorni od džihada i borbe za slobodnu Palestinu i veruju da bi njihove zemlje imale koristi od normalizacije sa Izraelom, jedne od tehnološki najnaprednijih država sveta.

Cinici čak kažu da nije daleko dan kada će Izrael postati član Arapske lige. Koliko god je to nerealno, obostrano otvaranje Izraela i arapskih država Zaliva je proces koji će se vremenom samo ubrzavati. Palestinci, koji su decenijama bili korišćeni kao simbol “arapske stvari”, protiv toga nemaju ništa protiv – u značajnoj meri i zato što finansijski zavise od naftom bogate braće u Zalivu.

Izrael i dalje drži pod okupacijom palestinski zemlju Zapadne obale koju je okupirao u ratu 1967, desničarski premijer Netanijahu isposlovao je da Trampova administracija najavi preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva za Jerusalim i da prizna izraelski suverenitet nad okupiranim sirijskim Golanom, ali to ne zaustavlja lagane procese normalizacije sa konzervativnim monarhijama Zaliva.

Štaviše, Palestinci su – posle Irana – svojevrstan katalizator arapsko-izraelskog približavanja. Tramp od svojih saveznika iz Zaliva očekuje da ubede palestinske lidere da prihvate njegov nedavno lansiran mirovni plan poznat kao Posao veka. Iako to ide teško, jer nije lako promeniti raspoloženje “arapske ulice” koja ne veruje Americi a još manje Jevrejima, diplomatija radi na paralelnim kolosecima.

Izraelska TV je pre tri meseca saopštila da je sa državama Zaliva postignut sporazum da se izbegavaju svi oblici javno ispoljuenog neprijateljstva, što bi bio uvod u potpunu normalizaciju i uspostavljanje diplomatskih odnosa. “Ovu inicijativu je nadgledao šef izraelske diplomatije Izrael Kac, kao preludijum pune normalizacije između Izraela i država Zaliva, uporedo sa bezbednosnom i ekonomskom saradnjom”, preneo je “Kanal 12”.

Kac je pre tri godine pozvao saudijskog prestolonaslednika princa Salmana da poseti Izrael. Saudijsku Arabiju je nazvao liderom arapskog sveta i predložio da Kraljevina bude sponzor izraelsko-palestinskog mirovnog procesa: “Izrael bi bio srećan da učestvuje u takvim pregovorima”.

Izrael je prošle jeseni učestvovao na konferenciji o pomorskoj bezbednosti u Bahreinu, održanoj u senci iranskih pretnji plovidbi Persijskim zalivom i napada na naftna postrojenja koja su pripisana Iranu, uprkos demantija Teherana. Ministar Kac je posetio Emirate gde je učestvovao na skupu posvećenom istoj temi.

Razmatra se i mogućnost “Pruge mira”, inicijative da se uspostavi železnička veza koja bi povezivala Izrael i Zaliv i doprinela jačanju ekonomske dimenzije približavanja. Iako je teško ustanoviti kolika je trgovina između Izraela i Zaliva jer mahom ide preko posrednika, procenjuje se na skromnih dve milijarde dolara godišnje. Brojka bi mogla da skoči na 25 milijardi ukoliko međusobni odnosi budu normalizovani.

Suprotstavljanje Iranu može da bude osnov saradnje, ali kako stvari sada stoje – bez obzira na strateške interese – “arapska ulica” svako zbližavanje sa Izraelom doživljava kao izdaju. Egipatski predsednik Anvar el-Sadat je to 1981. platio životom. Mogu li monarsi Zaliva da ublaže arapski gnev zbog politike prema Palestincima u vremenima kada mirovni sporazum deluje kao fatamorgana u pesku?

Arapska javnost polako se priprema da čuje ono što je godinama odbijala da čuje. Gubitnici bi, kao i u decenijama do sada, ponovo mogli da budu Palestinci čiji se san o nezavisnoj državi i Istočnom Jerusalimu kao prestonici te države stalno udaljava u fatamorganama bliskoistočnog peska. U toku je složena igra sa neizvesnim rezultatom.