Turska se kocka i preti slanjem miliona ka Evropi. Grčka ne zna šta će pošto su reči podrške i evri iz Brisela od nedovoljne pomoći. Barem dve zemlje na balkanskoj ruti sa strepnjom iščekuju rasplet.

Drugo izdanje izbegličke krize iz 2015. nosi opasan potencijal zaoštravanja između Atine i Ankare, finansijske i socijalne destabilizacije Srbije i Bosne i Hercegovine i daljeg jačanja islamofobije po Zapadnoj Evropi.

Koliko je migranata krenulo iz Turske? Oko 130.00 migranata, kako tvrdi samozvani čuvar hrišćanske Evrope od naleta “muslimanskih hordi”, mađarski premijer Viktor Orban, ili mnogo manje kako kažu izveštači sa grčko-turske granice? Da li će probiti kopnene i pomorske barijere u Grčkoj?

Grčka je do 5. marta sprečila ulazak 35.000 migranata i deportovala stotine koji su uspeli da prođu, pa je pozicija izbeglica tragična: grčka policija vraća ih u Tursku, Turska je dodatnih 1.000 policajaca angažoval da im spreči povratak. Obe strane pri tom koriste suzavac. Ankara optužuje Atinu da je ubila četvoro migranata i ranila više od 160, što Grčka demantuje.

Najnovija epozoda otvorena je borbama na severozapadu Sirije koje su po procenama UN izazvale pokret prema Turskoj od oko milion ljudi, trećine stanovništva provincije Idlib gde je zona bezbednosti projektovana za naseljavanje sirijskih izbeglica u Turskoj.  Stvorena je jedna od najvećih humanitarnih katastrofa u devetogodišnjem građanskom ratu.

Sve je i počelo u Idlibu. Ankara optužuje Siriju i Rusiju za napade na turske snage u nameri da uspostave kontrolu nad jedinom preostalom provincijom koja je van kontrole režima Bašara el-Asada. Moskva uzvraća da Turska podržava radikalne milicije kao što je Oslobodilački front Šama (staro ime za Siriju), da ih je integrisala u svoje baze po provinciji, i da direktno krši sporazum iz Sočija.

Turska po sporazumu sa Rusijom iz Sočija u Idlibu drži 12 vojnih postaja i poslala je hiljade vojnika da tokom operacije Prolećni štit – četvrte od 2016. – brane teritoriju duž granice koju Ankara želi da očisti od Kurda za koje tvrdi da su povezani sa separatistima iz Radničke partije Kurdistana na jugoistoku Turske.

Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan sastali su se u Moskvi na inicijativu ruskog predsednika i dogovorili primirje na fronu koji je pretio direktnom konfrontacijom i turskom predsedsniku poslužio kao povod da uceni EU.

Posle serije međusobnih optužbi i diplomatskog rečnika koji nagoveštava ozbiljnu pretnju međusobnim odnosima, predsednici su se dogovorili da uspostave bezbedne koridore duž autoputa u Idlibu i da od 15. marta zajednički patroliraju kako bi se sprečio dalji rast tenzije. Migranti se ne pominju.

Predsednik Erdogan imao je dve opcije. Da izbeglicama dopusti ulazak u Tursku gde bi morao da im obezbedi sklonište – kako predviđa sporazum Turske i EU iz 2016. – ili da im omogući da produže dalje ka Evropi.

Odabrao je drugu opciju i otvorio zapadne granice. Hiljade izbeglica pokrenute su morem i kopnom prema Grčkoj. Dramatične scene sukoba sa grčkim organima reda prepliću se sa potresnim scenama žena i dece.

Potvrđuje se da je Erdogan planirao egzodus. Prvo, među migrantima koji koji su krenuli ka Grčkoj gotovo da nema Sirijaca iz Idliba. Drugo, vlasti u Ankari su izbeglicama preporučile proboj ka Grčkoj iz pet pravaca – četiri ka egejskim ostrvima i jednim kopnenim putem. Rute ka Nemačkoj i Francuskoj iscrtane su na mapi koju je, uz uputstva na arapskom, objavila je zvanična turska državna televizija TRT. Drugi pravac, koji zaobilazi Zapadni Balkan, cilja isključivo članice EU – Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju – ali nije mnogo favorizovan.

Cilj je jasan: pritisak na Grčku a preko nje na EU. Migranti su tu samo kao oružje politike. Erdogan to i ne krije: “Ukoliko evropske zemlje žele da reše pitanje, moraju da podrže napore Turske za političko i humanitarno rešenje u Siriji. Sve evropske zemlje koje danas izbeglicama zatvaraju granice, pokušavaju da ih gurnu nazad udarajući ih ili potapajući njihove brodove, čak i pucajući na njih, oglušuju se o Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima”.

Izbeglički talas ozbiljno je poljuljao četiri godine star sporazum po kome Turska dobija šest milijardi evra u zamenu za obavezu da 3,6 miliona izbeglica nastavi da čuva na svojoj teritoriji. Lideri EU optužuju Ankaru da je prekršila dogovor pokušavajući da iznudi podršku za operacije turske vojske u Siriji gde snage režima u Damasku pokušavaju da osvoje jedinu preostalu provinciju koja je pod pod kontrolom naoružanih pubunjenika i skriva hiljade razoružanih islamista i džihadista.

EU je podeljena. Članice još nisu uspele da se slože oko jedinstvenog sistema azila a odnosi sa Turskom su napeti još od vremena posle neuspelog udara 2016. koji je Erdogan iskoristio za brutalan obračun sa političkim neistomišljenicima.

Unija šalje pohvale i 700 miliona eura Grčkoj koju proglašava za “štit”. Vlasti u Atini šalju pojačanja, sprečavaju migrante na kopnu suzavcem i dimnim bombama a na moru čak i bojevom municijom prema izbegličkim čamcima. Evropska agencija Frontex prihvatila je da rasporedi snage za brze granične intervencije na pomorskoj granici Grčke u Egeju.

Dok Ankara optužuje EU da nije učinila dovoljno, kancelarka Angela Merkel odluku Turske da otvori granice ocenjuje kao “neprihvatljivu”. Komesar za migraciju Margaritis Schinas kaže da niko ne može da “ucenjuje i vređa EU”. Austrijski kancelar Sebastian Kurc je najoštriji. “To je napad Turske na EU i na Grčku. Ljudska bića koriste se kako bi se napravio pritisak na Evropu”.

Za Ankaru su hitno putovali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i šef evropske diplomatije Žosep Borel, ali EU ne zna šta da radi kako se ne bi ponovila kriza iz 2015. Da li da ponudi još novca? Iako deo članica to smatra neprihvatljivim pritiskom na budžet Unije, EU je predložila dodatnih milijardu eura ekstra pomoći za migrante, ali je Erdogan to odbio.

“Ne želimo taj novac”, rekao je autoritarni turski lider koji je ekspert u korišćenju slabosti rivala. Potom je zapretio: “Sada stotine hiljada, uskoro milioni”, zapretio je uveren da je u prilici da isposluje nove ustupke.

Erdogan je svestan koliko je Evropa ranjiva, koliko se okrenula udesno u velikoj meri zbog animoziteta prema migrantima. S druge strane, Evropljani moraju da deluju kao da ga se ne plaše. Što u praksi nije lako ostvariti, kao što ni Erdoganu nije lako pošto se nalazi pod rastućim prtiskom turske javnosti koja bi da se oslobodi miliona izbeglica.

Ako je nov migrantski prodor sasvim mogući scenario, ukoliko sporazum pukne, da li će Zapadni Balkan biti pregrađen betonskim zaprekama i bodljikavim žicama kakve je pre pet godina izgradila Mađarska? Mogu li Srbija i Bosna i Hercegovina da izdrže unutrašnje izazove rastućeg otpora prema migrantima i sve češćim incidentima?

Iako su desetine migranata ovih godina izgubile živote pokušavajući da se iz Srbije preko Dunava, ili iz BiH preko Kupe, Dobre, Korane i Mrežnice prebace u Hrvatsku, sadašnja kriza umnogome je različita od one 2015. Tada su migranti slobodno išli kroz Grčku. Milion ljudi prošlo kroz Srbiju, da bi u kasnijim godinama izbeglice aktivirale i koridor kroz BiH. Srbija i BiH su svesne da mogu da se nađu na pravcu novog egzodusa.

Srbija, gde se trenutno nalazi oko 6.000 migranata, okružena je sa dva anti-migrantska zida, prema Mađarskoj i Hrvatskoj. Srbija je, pokazalo se 2015, tranzitna zemlja, a prema sadašnjim podacima u 17 prihvatnih centara nalazi se 5.700 migranata i još oko 600 van njih. Iako mnogo toga zavisi od ponašanja EU, Beograd tvrdi da ima plan. Ministar unutrašnjih poslova kaže da su sve institucije spremne da reaguju i zaštite granice. 

 “Ukoliko bude potrebno, u Srbiju neće ući niko. Ali, to ćemo sami da procenjujemo, a nećemo da se iživljavamo nad tim ljudima. Sigurno nećemo biti parking za migrante i neće biti naseljeno 400.000 migranata”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić uzvraćajući na kampanju zastrašivanja desnice.

BiH je nekada bila na periferiji migranstke rute, ali sada je moguće jedna od poslednjih stanica zbog hermetičnosti granice sa Hrvatskom. U BiH se nalazi oko 7.000 izbeglica a šta bi bilo ukoliko se, u slučaju proboja kroz Grčku, oko 10.000 izbeglica dnevno uputi kroz Bosnu? Bliskost Bakira Izetbegovića sa Erdoganom ne bi bila od pomoći. Turski predsednik je proračunato otvorio granice, ali uprkos preporučenim mapama nema daljinski kojim bi upravljao kretanjem migranata po Evropi.

Ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radončić strahuje od “kataklizmičkog scenarija”, ali ključni problem je što se BiH nije spremala za ponovljenu krizu. Nema planova, nema novca. Lokalne vlasti žale se da nemaju nikakvu podršku centralne vlasti te da novac koji Evropa šalje za potrebe migranata ne odlazi dalje od Sarajeva. Na sve to dolazi i rivalitet na relaciji Sarajevo-Banja Luka koji dodatno blokira neku organizovanu akciju.

Nema ni čuvara. Za čuvanje više od 1.600 kilometara granica BiH angažovano je 2.000 policajaca, a procena je da nedostaje 1.200 – što je uz nedostatak odgovarajuće tehnike – faktor koji izaziva zabrinutost u slučaju ozbiljnijeg izbegličkog naleta. Granica prema Srbiji duga je oko 350 kilometara a po sadašnjoj situaciji jedan policajac pokriva 25 kilometara granice.

Ministar Radončić nagovestio je mogućnost raspoređivanja vojnika kako bi se sprečilo veliko preseljavanje naroda s jednog kontinenta na drugi, ali Milorad Dodik je odbio mogućnost slanja oružanih snaga BiH na granicu prema Srbiji. Republika Srpska i ne dozvoljava smeštaj migranata na svojoj teritoriji.

Hrvatska, članica EU, ima jednu od najčuvanijih granica i raspolaže sa 6.000 graničnih policajaca. Pamte se scene brutalnog odnosa prema migrantima koji su pokušavali da uđu iz Bosne. Oni koji su uspeli, da bi ubrzo bili uhapšeni, svedočili su da su ih pretukli, uništili mobilne telefone i opljačkali.

U debatama šta raditi ukoliko kriza dobije dramatične razmere, u Zagrebu se raspravlja slanju vojske na granice. Takvo rešenje nije isključeno, ali Ustav ne dopušta angažman armije na način na koji to traži desnica.

Upravo u Zagrebu su ministri odbrane EU, uz prisustvo generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, raspravljali o situaciji. Zaključak je da Grčka sama ne može da reši krizu. Kao ni Zapadni Balkan. Neophodan je angažman čitave Evropske unije. Kancelarka Merkel predlaže formiranje zone bezbednosti u Idlibu gde bi se sirijske izbeglice zbrinule uz finansijsku pomoć EU. Čeka se da rusko-tursko primirje zaustavi migrantski talas  i da se Brisel i Ankara dnekako dogovore.