Istinska katarza ili crkveni kompromis?
Posle 17 godina pritiska javnosti i čekanja da se Rimokatolička crkva jasno odredi, papa Franja obećao je “konkretne akcije” da se spreči seksualno zlostavljanje dece od strane sveštenika.
Svestan rizika da Crkva gubi moralni autoritet u vremenima kada gubi privlačnu snagu, papa je na vanredni samit u Rim pozvao blizu 200 biskupa i katoličkih lidera iz svih krajeva sveta da bi zajedno sa njima saslušao “plač mališana koji traže pravdu” – potresna svedočanstva žrtava svešteničke pedofilije čije je višegodišnje prikrivanje ozbiljno uzdrmalo kredibilnost Crkve na raznim kontinentima.
Umesto najave oštrog kažnjavanja i automatskog raščinjenja grešnih sveštenika, što su pre svega očekivale žrtve, poglavar Rimokatoličke crkve pokušao je da biskupe ubedi da preduzmu odlučnu akciju protiv seksualnih predatora u mantijama i da shvate da snose odgovornost za zaštitu vernika u njihovim diocezama. To je po njegovom mišljenju efikasnije od izdavanja edikta koji bi mogao da bude zaboravljen na kraju ovog papata.
Na kraju četvorodnevnog okupljanja 82-godišnji papa je “proždrvljivim vukovima” zapretio “Božjim gnevom”, pozvao na “opštu borbu” protiv pedofilije i poručio da bi ovaj “zločin trebalo da bude obrisan sa lica zemlje”. Obećao je da Crkva neće štedeti napora da odgovorne za zlostavljanje dovede pred lice pravde i da neće zataškavati ili potcenjivati zlostavljanje.
Papa je najavio da će crkva izmeniti pravnu definiciju maloletnika sa trenutnih 14 godina, kako bi se proširila zaštita mladih i da će Vatikan uskoro saopštiti politiku zaštite dece i smernice za sprečavanje seksualnih zlostavljanja. Ovakva politike do sada nije postojala iako je Sveta stolica 2014. obavestila Ujedinjene nacije da se radi na dokumentu zaštite dece.
Od kako je izabran u martu 2013, papa je bio okružen skandalima u vezi sa zlostavljanjem koji su prvi put ekslodirai u SAD 2002. godine. Već u julu 2014. sastao se sa šest žrtava zlostavljanja iz tri zemlje – po dvoje iz Irske, Velike Britanije i Nemačke. Na privatnoj misi ponudio je svoje nedvosmisleno izvinjenje. “Ponizno vas molim za oproštaj. Preklinjem vas za oproštaj i zbog greha nedelanja crkvenih poglavara, koji nisu adekvatno reagovali na navode članova porodica o zlostavljanjima, kao i samih žrtava zlostavljanja”.
Dva čitanja “klerikalizma”
Svetog oca jedni hvale zbog hrabrosti da mračne tajne Crkve iznese na videlo i pokuša da spreči zlostavljanja u budućnosti. Žrtve su nestrpljivo čekale pravdu da bi na kraju govorili da se sve svelo na seminar koji je izbegao osude i pokrenuo pitanja koja su poznata godinama. Kritičari misle da je u završnom govoru propustio da izloži detaljan plan akcije koji je očekivalo 1,3 milijarde katolika širom sveta. Sve je suviše malo, suviše kasno, smatra deo vernika od kojih su neki i dalje uvereni da je papa lično prikrivao bludno ponašanje delova klera.
Svestan činjenice da je, od kako je on seo na tron svetog Petra, u Vatikan je stiglo 2.200 novih optužbi za pedofoliju, papa je dejstvovao. Ukazuje da je rešen da se izbori sa klerikalizmom” – idejom da biskupi i sveštenici jedni druge štite. On pod klerikalizmom podrazumeva nešto drugo: strogu hijerarhiju čiji je zadatak da čuva tradicionalne doktrine. Seksualna nemoralnost se, drugim rečima, kritikuje na osnovu moralnih i doktrinalnih dogmi.
“Prvi neprijatelji su među nama, među biskupima, sveštenicima i posvećenicima vere koji nisu živeli u skladu sa našom vokacijom”, poručio je Ruben Salazar Gomez, kardinal Bogote.
Vatikanski auditorijum saslušao je video ispovesti petoro žrtava, od kojih je većina želela da ostane anonimna, ali njihove priče doprinele su drami trenutka kakav se ne pamti u 2.000 godina Crkve. Čileanac Huan Karlos ispričao je da je zlostavljanje prijavljivao lokalnim verskim vlastima, ali da su ga proglasili za lažova i neprijatelja Crkve. “Vi ste lekari duše ali, sa retkim izuzecima, pretvorili ste se – u nekim slučajevima – u ubice duše, u ubice vere”.
Vatikanskom auditorijumu razdeljen je papin spisak 21 “tačke za razmišljanje”. Prva sadrži zahtev da svaka dioceza treba da ima praktična uputstva koraka koje će preduzeti kada se suoči sa slučajevima zlostavljanja i pedofilije – od obaveštavanja civilnih vlasti do obezbeđivanja nezavisne crkvene istrage bez prisustva ljudi van crkve.
Uputstva su već u upotrebi u SAD, gde su seksualni skandali sveštenstva prvi put dospeli do javnosti još početkom 1980-ih, u vreme kada se Crkva nagodila sa mnogobrojnim oštećenim građanima. Potom je 2002. usledila istraga dnevnog lista “Boston Gloub”, sveobuhvatna svedočanstva o svešteničkom zlostavljanju i zataškavanju, za koju je troje autora dobilo prestižnu Pulicerovu nagradu.
Prikrivanje zločina širom sveta
Skandali su se nakon toga samo ređali. Priče o zlostavljanju isplivale su u raznim delovima sveta. Crkva je optužena za prikrivanje zločina koje su počinili njeni sveštenici, što je ozbiljno narušilo njen moralni autoritet.
U Irskoj su teško uzdrmani temelji Crkve koja je pre četiri decenije dominirala u društvu, dok je otpor prema Vatikanu omogućio zakone o abortusu i gej brakovima. U Čileu su 2018. svi biskupi ponudili ostavku zbog sistematskog prikrivanja. Papa je prihvatio sedam ostavki a dvojica sveštenika su raščinjeni.
Iste godine svet se skandalizovao posle objavljivanja istraga u šest od osam biskupija u američkoj saveznoj državi Pensilvanija. Proučeno je milion dokumenata, saslzušane su desetine svedoka.
“Više od 1.000 dece, žrtava zlostavljanja, moglo je da se nađe u zvaničnim dokumentima crkve“, napisao je državi tužilac „sa verodostojnim optužbama protiv više od 300 sveštenika koji su se okomili na njih“. Izveštaj od od 1.000 strana pokriva poslednjih 70 godina.
BBC prenosi neke od svedočanstava. U Skrentonskoj biskupiji, sveštenik je silovao jednu devojku, a kad je ona zatrudnela, organizovao joj je abortus. Sveštenikov direktni nadređeni, mesni biskup, poslao je tada pismo. „Ovo je veoma težak period u Vašem životu i svestan sam koliko ste uznemireni“, napisao je on. „I saosećam sa vašim bolom.“ Pismo nije bilo upućeno devojci – već svešteniku.
U jednoj drugoj biskupiji, sveštenik je posetio sedmogodišnju devojčicu u bolnici nakon što su joj operisani krajnici – i silovao je. U trećoj, sveštenik je zlostavljao devetogodišnjaka, a potom isprao dečakova usta svetom vodicom – „da ga pročisti“.
U izveštaju se zaključuje da su pedofili mogli neometano da zlostavljaju zato što je Crkva sakrivala njihove aktivnosti premeštajući optužene sveštenike u druge parohije i ne prijavljujući njihova nedela policiji.
Jedna komisija u Australiji je zaključila da je između 1950. i 2010. godine sedam odsto rimokatoličkih sveštenika iz Australije navodno zlostavljalo decu. U septembru 2018. uhapšen je biskup sa jugozapada Indije koga su opatice optužile da ih je silovao. Prošlog leta, britanska Nezavisna istraga o seksualnom zlostavljanju dece objavila je izveštaj o dve najprestižnije rimokatoličke škole: koledžu Emplfort u Severnom Jokrširu i školi Daunsajd u Somersetu. Prema izveštaju, za školu su „veći prioriteti bili monasi i njihove reputacije nego zaštita dece“, a „deca su decenijama bila podvrgavana šokantnom zlostavljanju, neka sa samo sedam godina u Emplfortu i sa samo 11 u Daunsajdu“.
Nedavno je izbio nov skandal posle neiznuđenog priznanja da su u jednom manastiru u Francuskoj sveštenici iskorišćavali opatice kao „seksualne robinje“.Najnovije sumnjičenje vezano je za papinu rodnu Argentinu. Tvrdi se da je Vatikan još 2015. znao za nasilničko ponašanje biskupa u gradu Oranu, da ga je držao dve godine da bi mu, posle biskupove istavke, obezbedio uticajno mesto u vatikanskoj administraciji, Kuriji.
Zašto je ćutao Sveti otac?
Papa Franja morao je da se suoči sa zlostavljanjima. Odlučio se da sazove vanredni samit katoličkih vrhovnika iz 130 zemalja sveta. Pokušao je da nađe izvodljiva rešenja za najtežu krizu sa kojom se suočila savremena Crkva.
Da li je uspeo jezuita poznat po tome što je u ličnoj skromnosti odabrao pastoralni pristup umesto pompe, poniznost i saosećanje umesto raskoši? Papa je na početku pontifikata Papsku komisiju za zaštitu maloletnika proširio sa osam novih članova, ali se uskoro suočio sa otporom konzervativnog dela klera koji nije spreman da se suoči sa gresima počinjenim pod skutom Crkve.
Papa Franja je otvorio vrata, sazvavši do sada jedinstveni samit koji se bavi ovim problemom. Ali on je i ranije pokušao da umanji očekivanja javnosti upozorivši medije, tokom nedavnog leta nazad u Rim iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da konferencija predstavlja samo početak ovakvog razgovora. Drugi stoje na stanovištu da bi papa morao da izda edikt koji bi bio obavezujući. Pošto to nije slučaj, smatraju da su kompromisi onemogućili pun uspeh vanrednog samita u Rimu.
Predstavnici organizacija za zaštitu žrtava svešteničkog zlostavljanja su razočarani navodeći da je papa samo ponovio stara obećanja i da je ponudio samo nekoliko konkretnih predloga. Ima i provokativnijih pitanja: da li je i Sveti otac lično učestvovao u prikrivanju nepočinstava?
Avgusta prošle godine, dok se u Irskoj još jednom izvinjavao zbog svešteničkih grehova, u javnost je izašlo pismo od 11 strana čiji je autor nadbiskup Karlo Maria Vigano. Bivši apostolski nuncije u SAD implicira da je papa direktno umešan u seks skandale i da je znao šta je sve od 2013. radio kardinal Teodor Mekarik, bivši kardinal nadbiskup Vašingtona.
Mekarik je jedan od ključnih protagonista skandala o seksualnim zloupotrebama. Njegovo ponašanje dugo je bilo prikrivano, Crkva je bila gluva na optužbe, ali je istraga konačno postala javna 2018. Papa je iste godine Mekarika laizirao, a njegovo raščinjenje tumačeno je kao trijumf odgovornosti i pravde.
Papu Franju Vigano pita zašto je kardinalu ukinuo kaznene mere koje mu je (tajno) izrekao bivši papa Benedikt Šesnaesti i zašto ga je vratio na uticajnu poziciju. Na kraju pisma poziva papu Franju i ljude oko njega koje takođe optužuje da podnesu ostavke.
Na putu za Rim iz Dablina novinari su od pape tražili da komentariše navode pisma. Papa je odbio da potvrdi ili demantuje. “Neću oko toga reći ni reč”. Ostale su nedoumice: da li Sveti otac smatra da su optužbe toliko neosnovane da ne zaslužuju odgovor, ili procenjuje da je bolje da ćuti.
Drugi su tvrdili da se sve svelo na public-relations jer nije bilo odgovora na ključno pitanje: kako se Mekarik uspeo tako visoko u hijerarhiji Crkve u vreme dok su “svi” znali kakva ga reputacija prati? Zašto je sačuvao svoj uticaj uprkos resktrikcijama pape Benedikta u periodu 2009-13? Ako su kardinalu bile zabranjene javne delatnosti, zašto je služio mise, prikupljao novac i držao govore? Zašto je papa Franji bio neformalni savetnik u procesu preoblikovanja američkog episkopata?
Bilo je tu i drugih pitanja: zašto je papa rehabilitovao italijanskog sveštenika koji je seksualno zloupotrebljavao mlade tokom ispovesti? Zašto je dugo čekao da odobri istragu biskupa Huana Barosa Madrida optuženog u Čileu?
Javnost očekuje da biskipi javno posvedoče šta su znali, i od kada su znali. Papa Franja ih je u tome ohrabrio kako bi pročistio Rimokatoličku crkvu i skinuo mrlje sveštenika-pedofila. Mogao bi to da bude primer za ugled Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja nije smogla snage da se suoči sa nepočinstvima svojih vladika i sveštenika.
Papin zahtev za spiritualnom evolucijom biskupa nosi rizike i za Pontifeksa i za Crkvu koju vodi. Dok u Vatikanu smatraju da je to jedini ispravan put. “Neophodna je promena u srcu”, izjavio je nadbuskup Čarls Scikluna, vodeći vatikanski istražitelj seksualnih zločina. Veliki vatikanski skup nije međutim otklonio strahove da bi na promene moglo da se čeka duže nego što su spremni vernici u nekim zemljama koji su otvorili krizu.
