Može li savezništvo SAD-Evropa da preživi Donalda Trampa
Ne obazirući se što zbog uvećavajuće konfrontacije sa saveznicima krnji ugled SAD, Trampov napor da izoluje Ameriku od sveta zasad napreduje odlično.
Nezabeleženo zaoštravanje Donalda Trampa sa zapadnim saveznicima poprima obrise pravog trgovinskog rata, a njegova impulsivna narcisoidnost provocira globalne potrese koji prete liberalnim vrednostima i mogu da preoblikuju transatlantske odnose.
Tramp, poput vuka samotnjaka, ide svojim putem i u potrazi za plenom uništava međunarodnu saradnju. Ubeđen da su se svi okoristili Amerikom, preti da će obustaviti trgovinu sa “takozvanim saveznicima” ukoliko oni ne promene politike koje je nazvao “pljačkom” Amerike. Uveren je da će do plena kojim će nahraniti američku industriju doći zavođenjem carina.
Predsednik je u napad krenuo u trenutku kada je američka ekonomija u usponu, dok evropska usporava – delom zbog političkih potresa u Italiji i Nemačkoj, ili zbog britanske odluke da napusti EU.
Agresivni i protekcionistički potezi, pod sloganom “Amerika prvo” se umnožavaju. Ono što je počelo američkim carinama na mašine za pranje veša i solarne panele proširilo se na čelik i aluminijum iz EU, Kanade i Meksika i na stotine proizvoda iz Kine. Biće toga još, jer administracija u Vašingtonu razmatra carine na uvoz nemačkih vozila i nove akcije protiv Kine.
Množe se i uzvratne mere drugih zemalja usmerene na američki izvoz omiljenih proizvoda kao što su farmerke “Livajz”, burbon, motori “Harlej-Dejvidson”, jahte sa Floride, sok od pomorandže ili pirinač iz Arkanzasa. “Učinili smo sve da izbegnemo ovakvu situaciju, ali sada nemamo drugi izbor nego da uzvratimo”, kaže komesarka EU za trgovinu Sesilija Malmstrom.
Kinezi takođe ne sede skrštenih ruku pošto im je Tramp uveo carine u vrednosti od 50 milijardi dolara. Peking za početak uzvraća pretnjom da će sa 15 na 40 odsto povisiti carinu za “mercedese” proizvedene u Alabami ili “be-em-ve” iz fabrike u Južnoj Karolini, iz koje je prošle godine u Kinu izvezeno 80.000 automobila.
Tramp politiku konfrontacije brani namerom da multinacionalne kompanije primora da proizvodnju vrate u Ameriku kako obezbedio punu zaposlenost i smanjio trgovinske deficite sa zemljama poput Kine ili Nemačke.
Iako se tumači da iza ofanzive stoji pregovaračka taktika, a ne namera da se otvori pravi rat, posledice su odmah počele da se osećaju. Cene osnovnih sirovina rastu. Brodovi i avioni prevoze manje tereta. Smanjuju se porudžbine fabrikama od Nemačke do Meksika. Kanadski proizvođači odbili su da isporuče vagone pošto im je povećana američka carina na čelik. Američki farmeri gube tržišta jer pogođeni merama, partneri uzvraćaju.
Strah od rastućeg antagonizma i opšteg trgovinskog rata već je uzdrmao globalnu ekonomiju. Najveći problem za kompanije, bez obzira odakle su, je da ne znaju koji su dometi trgovinskog konflikta. Otkazuju se odluke o investicijama, nova zapošljavanja. Trampovi kritičari u zemlji podsećaju da globalna priroda lanca snabdevanja znači da Amerika ne može da se sačuva od rikošeta, recimo rasta nezaposlenosti pošto bi mnoge evropske kompanije mogle da se prebace iz SAD na nove lokacije.
Evropski problemi sa Trampom nisu novina, ali se ubrzavaju tempom, koji on nameće nespremnošću na dijalog i kompromise. Poslednjih nekoliko meseci Tramp sistematski ruši institucije stvorene posle Drugog svetskog rata kako bi se ojačale globalne veze.
Torpedovanje transpacifičkog partertsva bilo je prvi nagoveštaj unilateralnosti. Usledile su kritike NATO saveznika, izlasci iz Pariskog dogovora o klimatskim promenama i Uneska. Aktuelizuje se napuštanje Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA).
Raskidanje nuklearnog sporazuma sa Iranom bila je potvrda da šef Bele kuće sluša samo sebe i saradnike koje je pažljivo filtrirao. Otvoren je novi front. Lideri Britanije, Francuske i Nemačke ne kriju nezadovoljstvo jer su Trampovom odlukom poništene godine pregovaranja i strpljivog rada.
“Ako svako radi ono što mu se dopada, onda je to loša vest za svet”, kaže nemačka kancelarka Angela Merkel, dok francuski ministar finansija izjavljuje da članice EU ne prihvataju da SAD budu “ekonomski žandarm sveta”.
U globalizovanom svetu niko nije do kraja zaštićen od rizika, ali ti jasno je da se trgovinski rat u najavi ne tiče samo čelika, burbona ili “mercedesa”. Tiče se prirode globalne ekonomske i političke arhitekture. Razlaz je manifestacija ozbiljno narušene harmonije jer se Tramp sa saveznicima sukobljava oko osnovnih principa dovodeći u pitanje vrednosti koje su decenijama definisale transatlantske odnose.
“Međunarodni poredak zasnovan na pravilima je ugrožen”, izjavio je na nedavnom samitu G-7 u Kvebeku predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. “Sasvim iznenađujuće, ne od uobičajeno osumnjičenih, već od glavnog arhitekte i garanta tog poretka – SAD”. “Uza takve prijatelje, kome su potrebni neprijatelji”.
Trampov pogled na svet i na najstarije i najvažnije saveznike toliko je pritisnut sumnjom i odbojnošću da nije u stanju da obuzda svoje biznis-impulse. On se ne obazire na decenije tokom kojih su SAD politički, ekonomski i vojno štitile evropske saveznike i imale uvažavanje kao lider slobodnog sveta.
Oslanjajući se na izolacionizam i protekcionizam, šef Bele kuće baca pod noge tradiciju da se nesporazumi pregovorno reše. Prekoatlantsku saradnju anatemiše. Njegova pozicija je: uzmi ili ostavi. Saveznici? Kome su potrebni?
Trampu je uspešna samo ona politika, u kojoj bilateralni odnosi moraju da budu povoljni po SAD, a ne za drugu stranu. On bi da dobije tone ustupaka, ne dajući ništa za uzvrat. Njegov diplomatski modus operandi počiva na uverenju da SAD imaju neograničenu moć da pretnjama nametnu svoju volju drugima, bilo da su saveznici ili neprijatelji.
Evropski saveznici, koji su tako često sledili američko liderstvo, ne bi da dozvole da “tramplomatija” uništiti svetski poredak, da Amerikanac podrškom snagama koje su netrpeljive prema EU unese razdor unutar evropskih demokratija.
Evropska komisija je svoje kontra-mere počela da primenjuje nedelju dana pre nego što se očekivalo, što je potvrda odlučnosti da se suprostavi Trampu, da se uklanjaju a ne postavljaju barijere svetskoj trgovini – sa ili bez SAD.
Francuski predsednik Emanuel Makron bio je na samitu G-7 oko toga sasvim jasan: “Američkom predsedniku možda ne smeta da bude izolovan, ali ni nama ne smeta da ukoliko zatreba potpišemo sporazum šest zemalja”. Poruka je jasna: G7 može da živi kao G6 – bez SAD.
“Što više sukoba Tramp bira, što više lidera vređa, što je njegovo ponašanje nestalnije i što njegovo lično upravljanje postaje sramotnije, sve više drugih država će jednostavno početi da ignoriše Sjedinjene Države ili će ponuditi ništa više od učtive, mahom neiskrene podrške”, piše kolumnista Pol Valdman u “Vašington postu”.
Ne obazirući se što zbog uvećavajuće konfrontacije krnji ugled SAD, Trampov napor da izoluje Ameriku od sveta zasad napreduje odlično.
