Jedan zakon, usvojen tesnom većinom u Knesetu 19. jula, polarizovao je Izrael, razočarao jevrejsku dijasporu u svetu, zabrinuo međunarodnu zajednicu i provocirao optužbe da je Benjamin Netanjahu premijer “aparthejd države” koja gubi svoje demokratske atribute.

Usvojeni ustavni amandmani poznati kao Zakon o naciji-državi proglašavaju Izrael za nacionalnu državu jevrejskog naroda širom sveta, isključivo Jevrejima garantuju pravo na samoopredeljenje, jevrejstvo postavljaju iznad demokratskih postulata o opštoj ravnopravnosti, 20 odsto izraelskih Palestinaca svode na građane druge klase i obaraju status arapskog jezika.

Kontroverznim zakonom 20 odsto izraelskih Palestinaca svodi se na građane drugog reda dok se istovremeno obara i status arapskog jezika
Kontroverznim zakonom 20 odsto izraelskih Palestinaca svodi se na građane drugog reda dok se istovremeno obara i status arapskog jezika

Simptomatično izostavljanje pojmova demokratija ili jednakost svih građana potvrđuje ustavnu diskriminaciju svih koji nisu Jevreji, što je udar na temelje države koja je u vreme svog nastanka 1948. sebe definisala kao demokratsku i obavezala sa na garantovanje prava manjina.

“Da li je Izrael upravo prestao da pokušava da bude demokratija?”, pita se u autorskom tekstu u Njujork Tajmsu izraelski filozof Omri Boem.

Netanjahuov odnos prema izraelskim Arapima nije nov. Odavno smatra da su oni “smetnja” i “demografski problem”. Tokom četiri mandata sasvim retko je posećivao njihove zajednice ne pokazujući nikakav interes za njihovu kulturu ili socijalne probleme. On sada uništava i ono malo što je ostvareno tokom ranijih generacija.

Iako je zakon pre svega diskriminatorski prema izraelskim Arapima, koji čine više od petine stanovništa od devet miliona, buru su podigli Druzi (vidi tekst u okviru), verska manjina poznata po tome da im religija nalaže lojalnosti državi, “braća po krvi” kako ih doživljava veliki broj Jevreja.

“Lojalnost zajednice Druza ovoj zemlji je dublja i ozbiljnija od bilo koje političke izjave. Zašto je potrebno da nas svaki put povredite, da testirate našu lojalnost”, upitao je brigadni general Imad Fares, Druz.

Diskriminacija Druza izgleda da je prelila čašu. Pokazalo se da su u brzini da se kontroverzni zakon izglasa pre letnjeg odmora Kneseta, počinjene greške prema Druzima koji čine jednu od najbolje integrisanih zajednica u izraelskom društvu. Druzi su zakon doživeli kao uvredu i izdaju. Smatraju da se ukida jednakost svih građana, a povrh toga su ljuti što je njihov arapski jezik, koji je uz hebrejski bio zvaničan, sveden na “specijalni status”.

U brzini da se kontroverzni zakon izglasa pre letnjeg odmora Kneseta, počinjene se neoprostive greške prema Druzima koji čine jednu od najbolje integrisanih zajednica u izraelskom društvu
U brzini da se kontroverzni zakon izglasa pre letnjeg odmora Kneseta, počinjene se neoprostive greške prema Druzima koji čine jednu od najbolje integrisanih zajednica u izraelskom društvu

Lideri Druza oštro su se obrušili na “ekstremni čin diskriminacije”. Netanjahu je pod pritiskom bio primoran da ih primi. “Rekli smo mu jedinstveno da nećemo moći da živimo u državi u kojoj se delovi njenog stanovništva, posebno tako lojalnog i dobrog stanovništva, osećaju isključeno”, rekao je posle prvog susreta jedan od lidera Druza, Rafik Halabi. “Vidimo ovo kao diskriminatorski zakon koji ne daje pravo izjašnjavanja našim građanima”. Ali, na prvoj sednici panela koji je premijer formirao da bi se rešio problem, od 11 ministara pojavilo se samo pet.

Komandant Druza pozvao je lidere svoje zajednice da rade na tome da se označi kraj obaveznoj regrutaciji Druza, a jedan broj njih već je saopštio da ne želi više da služi u uniformi. Načelnik izraelskog generalštaba, generala Gadi Eizenkot, napisao je retko pismo vojnicima apelujući da se slučaj ne politizuje.

Politizaciju je nemoguće izbeći. Netanjahu, koji se dugo pripremao da kontroverzni zakon progura u Knesetu, to je svakako znao. Nezadovoljstvo je počelo da raste i pre glasanja u Knesetu. Mnogi smatraju da “rasistički zakon” narušava duh tradicionalnog cionizma. Izrael se podelio duž poznatih demarkacionih linija: diskriminacija protiv jednakosti, aparthejd protiv demokratije.

“Jevrejstvo” sadržano u zakonu ne samo da produbljuje jaz između sekularista i jevrejskih tradicionalista, već je postalo predmet partijske borbe: što više delujete “jevrejski” dobićete više glasova. Da sve bude gore, što delujete desničarskije, dobićete više glasova.

Zakon ide naruku zajednici bliskoistočnih Jevreja Sefarda i ultrakonzervativnoj, ali uticajnoj grupi Heredima koje se smatraju marginalizovanim u zahtevu za promocijom više tradicionalnog jevrejskog života u Izraelu. Ove zajednice posebno su zabrinute u vreme u kome je Izrael suočen sa ozbiljnim demografskim izazovom: 2020, ako ne i ranije, broj Palestinaca unutar istorijske Palestine (britanske mandatne teritorije) premašiće jevrejsku populaciju Izraela u razmeri 56:44 procenta.

Zakon ide naruku zajednici bliskoistočnih Jevreja Sefarda i ultrakonzervativnoj, ali uticajnoj grupi Heredima koje se smatraju marginalizovanim u zahtevu za promocijom više tradicionalnog jevrejskog života u Izraelu
Zakon ide naruku zajednici bliskoistočnih Jevreja Sefarda i ultrakonzervativnoj, ali uticajnoj grupi Heredima koje se smatraju marginalizovanim u zahtevu za promocijom više tradicionalnog jevrejskog života u Izraelu

Premijer je za podsticanje kritika optužio levicu, ali ispostavilo se da su protiv i dvojica uticajnih članova njegovog kabineta: ministar obrazovanja i premijerov rival sa desnice Naftali Benet, i ministar finansija sa centra-desnice Moše Kalon složili su se u oceni da je zakon, uprkos debati koja je trajala gotovo jednu deceniju, donet “na brzinu” i da ga treba popraviti.

Netanjahu kaže da razume “iskrena osećanja” Druza, ponudio je neke ekonomske beneficije, ali je odbio apele da se izmeni diskriminatorski sadržaj zakona. Ponavlja da “nema odstupanja od individualnih prava”, već da je zakon donet kako bi obezbedio “neophodan pravni balans… kako bi se osigurao karakter Države Izrael”.

Druzi su uputili peticiju Vrhovnom sudu, a u znak protesta stotine Izraelaca izašlo je na trg u Tel Avivu. “Potvrđeno je ubistvo mog izraelskog sna”, a vojnici-Druzi pretvaraju se u “plaćenike”, poručio je novinar Riad Ali, i sam Druz. Poznati izraelski pisac Juval Noa Harari odbio je da u znak protesta zbog zakona prisustvuje nekoj svečanosti u izraelskom konzulatu u Los Anđelesu. Jevrejski politički satirista Tom Aharon najavio je da će njegov nedeljni TV program biti titlovan na arapski.

Protest izraelskih Druza razotkrio je krupne promašaje zakona koji su dotle mnogi Jevreji prihvatali kao prirodni razvoj cionizma. Mordehaj Krimnicer, bivši dekan pravnog fakulteta Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu izjavio je tokom intervjua na radiju da je “postiđen” kao “cionistički patriota” i potom se rasplakao.

Veći broj bivših visokih funkcionera policije napisalo je pismo pozivajući da se zakon preradi. “Ovaj zakon ne sadrži ništa: nema jednakosti, ne pominje ‘sve građane’, ne obećava bezbednosti svim građanima, nema demokratije”, izjavio je jedan od biših komesara policije. “Nema ništa sem jevrejskog naroda. On je jedini, sem njega nema nikoga”.

Mordehaj Krimnicer, bivši dekan pravnog fakulteta Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu izjavio je tokom intervjua na radiju da je “postiđen” kao “cionistički patriota” i potom se rasplakao
Mordehaj Krimnicer, bivši dekan pravnog fakulteta Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu izjavio je tokom intervjua na radiju da je “postiđen” kao “cionistički patriota” i potom se rasplakao

Na prvoj cionističkoj konferenciji u Bazelu 1897. najavljeno je da cionizam traži osnivanje “nacionalnog doma jevrejskog naroda na zemlji Izraela”. Deklaracija o nezavisnosti iz 1948. potvrđuje osnivanje “jevrejske države na zemlji Izraela”, ali od tada ne prestaje debata kako Izrael istovremeno može da bude demokratski a da ne obezbeđuje jednaka prava svim svojim građanima.

Zašto je Netanjauhuu imao potrebu da osnaži zapisane reči i da prećuti zavet od pre 70 godina da Izrael kao demokratska država mora konstantno da štiti prava svojih manjina? Premijer i lider desničarskog Likuda čini sve suprotno. Uvredio je cioniste. Glasno je poručio arapskim građanima Izraela da nisu ravnopravni.

“Nema jevrejstva bez jednakosti” poručuje liberalni izraelski Haarec, uz zaključak da Netanjahuovom režimu ništa bolje ne pomaže od podela – bez obzira da li se one odnose na izraelske Arape, Druze ili LGBT populaciju koja je ozlojeđena još jednim diskriminatorskim zakonom koji je ustupak ultra-konzervativnoj jevrejskoj zajednici.

Netanjahu istovremeno pokušava da blokira mirovno rešenje sa Palestincima. Jedna, zajednička demokratska država je uz ovakav zakon nezamisliva. Rešenje po principu dve države takođe je otežano jer podrazumeva da Palestinci Izrael priznaju kao “jevrejsku državu”, da Jevrejima potvrde “istorijsko” pravo na Palestinu, a ne samo politička prava. Istovremeno, Izrael bi morao da se odrekne delova zemlje koju je okupirao u ratu 1967.

Zakon je na neki način legalizacija status kvo. Jevrejska kolonizacija Zapadne obale i istočnog Jerusalima postali su – zakon. Prva etapa pre aneksije. Ništa neobično da je u junu Kneset – zbog “proceduralnih razloga” – odbio da glasa o zakonu pod imenom “Država svih njenih građana” koji je bio zajednički predlog jevrejskih i arapskih poslanika.

Netanjahu nastavlja da se klanja u hramu nacionalizma njegovog velikog prijatelja Donalda Trampa. Njegov entuzijazam na tu temu je ogroman a kritike liberalnog dela Izraela ga ne zanimaju. Kao ni upozorenja da Izrael-skeptike pretvara u Izrael-mrzitelje. Netanjahu je jedan iz uvećavajuće kolekcije svetskih političara koji promoviše neliberalnu demokratiju. Zakon je deo te agende.

Benjamin Netanjahu nastavlja da se klanja u hramu nacionalizma, pokazujući da ga kritike liberalnog dela Izraela ne zanimaju baš kao ni upozorenja da Izrael-skeptike pretvara u Izrael-mrzitelje
Benjamin Netanjahu nastavlja da se klanja u hramu nacionalizma, pokazujući da ga kritike liberalnog dela Izraela ne zanimaju baš kao ni upozorenja da Izrael-skeptike pretvara u Izrael-mrzitelje

Ovakve ideje postavile su Netanjahua i njegov zakon na metu oštrih kritika značajnog dela jevrejske zajednice u SAD koja je tradicionalno uz demokrate. “Zakon poništava demokratske, egalitarne i pluralističke vrednosti na kojima je stvorena Država Izrael”, napisala je predsednica Američke federacije učitelja Randi Vajngarten, poreklom Jevrejka.

Nezadovoljstvo sve izrazitijim zaokretom Izraela ka krajnjoj desnici manifestovalo se i pre spornog zakona, kada je 13 senatora od Trampove administracije zahtevalo angažman da bi se zaustavila humanitarna kriza u Gazi, ili kada se 76 članova Kongresa direktno obratilo Netanjahuu zahtevajući da prekine sa rušenjem palestinskih sela na okupiranoj Zapadnoj obali.

Arapski kritičari pišu da je zakon ništa manje od “deklaracije Izraela kao države aparthejda”. “Zakon legitimiše segregaciju i diskriminaciju ne samo prema Palestincima na okupiranij Zapadnoj obali i Pojasu Gaze, već i prema palestinskim građinima Izraela i zajednici Druza koja se kroz istoriju borila za Izrael”, piše Hasan Ben Imran, izvršni direktor Foruma Azija Bliski istok, sa sedištem u Istanbulu.

Palestinska vlast saopštila je da zakon “utire put etničkom čišćenju” i da je “deklaracija rata palestinskoj zemlji, pravima, identitetu i jeziku”. “To je opasan i rasistički zakon”, kaže glavni palestinski pregovarač Saeb Erekat, “koji arapskim građanima uskraćuje pravo na samoopredeljenja o kome treba da odlučuje jevrejski narod”.

Turska, čiji predsednik ne štedi reči optužbi izraelskog premijera zbog akcija protiv Palestinaca u Gazi, nazvala je zakon “rasističkim”. Evropska unija izrazila je zabronutost.

Zakon je ojačao diskriminaciju, etnokratiju i aparthejd, potvrdio autokratski karakter Netanjahuove vlasti pa institucije zadužene za međunarodnu propagandu Izraela imaju pune ruke posla da umanje štetu nanetu imidžu zemlje koja za sebe ponosno ističe da je “oaza demokratije Bliskog istoka”
Zakon je ojačao diskriminaciju, etnokratiju i aparthejd, potvrdio autokratski karakter Netanjahuove vlasti pa institucije zadužene za međunarodnu propagandu Izraela imaju pune ruke posla da umanje štetu nanetu imidžu zemlje koja za sebe ponosno ističe da je “oaza demokratije Bliskog istoka”

Zakon je ojačao diskriminaciju, etnokratiju i aparthejd, potvrdio autokratski karakter Netanjahuove vlasti pa Hasbara, javna diplomatija, i Ministarstvo za strateške poslove, zaduženi za međunarodnu propagandu Izraela, imaju pune ruke posla da stišaju kritike i umanje štete nanete imidžu zemlje koja ponosno ističe da je “oaza demokratije Bliskog istoka”. U takvom ambijentu sve češće se obara propagandna teza izraelske desnice da je svaka kritika režima ravna antisemitizmu.

Debata koja je podelila Jevreje neće još dugo biti okončana.

KO SU DRUZI

Druzi su jedinstvena etno-religijska grupa nastala na Bliskom istoku u vreme njihovog razlaza sa šiitskim islamom u 11. veku. Druzi se smatraju potomcima Jetra iz Midiana, oca naroda sa Džabal al Druza, planina Druza, koga slave kao duhovnog osnivača i glavnog proroka.

Njihova vera je monoteistička zasnovana na učenjima grčkih filozova poput Platona i Aristotela, propovednika šiitske sekte ismailita ili gnosticizma. Verovanje u reinkarnaciju i migraciju duša usvojeno je pod uticajem hinduizma. Vera insistira na filozofiji, duhovnoj čistoti i uspostavljanju individualnih veza sa bogom. Sve to sadržano je u fundamentalnom tekstu religije, Pisma mudrosti.

Zajednicom Druza upravljaju njihovi verski lideri, a poznato je da nemaju svete praznike, liturgije niti obavezu hadžiluka. Iako govore arapski, ne smatraju se muslimanima, mada ih kairski univerzitet Al Azhar, najviši autoritet sunitskog učenja, kategoriše kao islamsku, šiitsku sektu.

Računa se da ih ukupno ima 1,5 miliona. Najveći broj živi u Siriji, Libanu, Izraelu i Jordanu, na teritorijama po kojima ih je 1916. razbacao Sajks-Pikoov sporazum o podeli raspadajućeg Osmanskog carstva. Zajednica Druza ima značajnu ulogu u političkom i javnom životu Libana i Izraela gde su članovi parlamenta, sudije, diplomate, doktori…

Druzi su jedinstvena etno-religijska grupa nastala na Bliskom istoku u vreme njihovog razlaza sa šiitskim islamom u 11. veku. Smatraju potomcima Jetra iz Midiana, oca naroda sa Džabal al Druza, koga slave kao duhovnog osnivača i glavnog proroka
Druzi su jedinstvena etno-religijska grupa nastala na Bliskom istoku u vreme njihovog razlaza sa šiitskim islamom u 11. veku. Smatraju potomcima Jetra iz Midiana, oca naroda sa Džabal al Druza, koga slave kao duhovnog osnivača i glavnog proroka

Iako se veoma dobro integrišu u sredine u kojima žive, strogo se čuvaju pa je minimalan broj Druza sklapa brakove van svoje zajednice.

Većina izraelskih Druza podržala je osnivanje jevrejske države 1948. kada su dali 420 boraca tokom borbi za stvaranje Izraela. Lojalnost državi u kojoj žive potvrdili su boreći se protiv Arapa i u ratovima 1956, 1967. i 1973. Druzi istu vrsti lojalnosti pokazuju prema režimima u Damasku, Bejrutu ili Amanu.

Druzi su 1956. podržali nameru Vlade da se obavezan vojni rok proširi i na njihovu zajednicu koja je 1957. zvanično priznata kao nezavisna verska grupa. Izraelska armija je od 1982. otvorena za Druze.

U Izraelu danas živi oko 145.000 Druza, mahom u severnim oblastima Galileje i Karmela. Često ne dele poglede izraelskih Arapa niti prihvataju njihov palestinski identitet.