Podsmeh najmoćnijem na svetu
Sasvim se retko događalo da predsednici, premijeri, ministri i diplomate okupljeni
na najprestižnijem svetskom skupu glasno reaguju na reči nekog govornika, svakako ne ako im se obraća najmoćniji političar sveta. Donaldu Trampu su se u sali Generalne skupštine UN prigušeno ali dovoljno glasno smejali. Direktan povod podsmehu, jer to je precizniji opis, bio je Trampov izliv neobuzdanog trijumfalizma, samohvalisavosti i nesputane arogancije sadržane u rečima da je njegova administracija za dve godine ostvarila više nego gotovo sve prethodne u američkoj istoriji.
Američka ambasadorka u UN saopštila je uoči sednice Saveta bezbednosti kojom je predsedavao Tramp “najpraćenijih ikada”. Svakako. Čitavo 73. zasedanje
Generalne skupštine bilo je jedno od najpažljivije posmatranih zbog efekata spoljne politike Trampove administracije na čitav svet.Ovo je bila druga Generalna skupština kojoj je šef Bele kuće prisustvovao, ali zarazliku od prve ova je bila provokativnija zbog svega što je Tramp u međuvremenu učinio. Ubedljiva većina od stotinak državnika podsmehnula se gotovo svemu što je uradio nekadašnji maestro rijaliti programa. Bio je to najprigodniji komentar na njegov slogan Amerika prvo, na nacionalizam i izolacionizam, na nepoštovanje principa multilateralnosti i međunarodnih organizacija, na izvlačenje Amerike iz globalnih institucija i napuštanje Pariskog dogovora o globalnoj klimi, Uneska i drugih agencija UN, na kršenje ugovora koje su SAD pre njega prihvatile – poput nuklearnog sporazuma sa Iranom – na osiono nipodaštavanje saveznika sa kojima su njegovi prethodnici decenijama gradili demokratski poredak slobodnog sveta, na priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela uprkos suprotnog stava ogromne većine sveta, na pokretanje trgovinskih ratova…
Ono što Tramp smatra briljantnim i dosad neviđenim uspesima u učvršćivanju
Amerike na liderskoj poziciji slobodnog sveta, čitav svet dočekao je podsmehom
njegovom umišljenom stvaranju novog globalnog poretka. Dovoljno da nasmejani
Tramp bude okružen zabrinutim licima. Većina svetskih lidera ima sve razloge da bude razočarana Tramovom Amerikom, ali istvovremeno mora da nađe modus vivendi sa silom koja dominira globalnom ekonomijom. Zato je smeh bio prigušen, iako bi zasluživao da bude glasan.
Neki od Trampu tolerišu postojeće istrage oko navodnih veza između njegove
kampanje 2016. i Rusije, drugi bi privatno bili zadovoljni da se pokrene postupak
impičmenta, ali gotovo niko od njih nije pošteđen posledica američke unilateralnosti i nemanja osnovnog osećaja za partnerstvo.
Evropski saveznici, koje zbog trgovine naziva “neprijatelima”, ostali su uskraćeni
uvažavanja decenijskog partnerstva ili bilo kakve kritike ponašanja Rusije koju
smatraju rastućom političkom i bezbednosnom pretnjom liberalnim demokratijama.
Trampova osuda “ideologije globalizma” i stav da multilateralizam nije odgovor za
probleme i da veruje da postoje situacije sa jednim pobednikom, naišla je na oštre
kritike zapadnih saveznika, posebno Angele Merkel. Kancelarka je američkog predsednika upozorila da ne padne u iskušenje uništavanja multilateralizma i sistema Ujedinjenih nacija. UN su osnovane na ruševinama Drugog svetskog rata i naravno da su daleko od savršentva, rekla je Merkelova na predizbornom mitingu pred regionalne izbore u Bavarskoj, dodajući da je uništavanje nečeg bez prethodog razvoja nečega novog izuzetno opasno i može da uništi trenutni poredak koji garantuje mir.
Trampova glorifikacija Kim Džong Una i otklanjanja nuklearne pretnje delovala je
više kao samohvala jer je to samo neophodan prvi korak, a ne trajno rešenje spora.
Otvaranje carinskog rata sa Kinom preti da krizu iz sfere ekonomije prebaci na
teren politike i bezbednosti optužbama Pekinga o pokušajima mešanja u
novembarske izbore za polovinu Kongresa.
Arapskim partnerima godile su kritike Irana, ali ne mogu da se pomire sa njegovim
stavom prema Palestincima. Evropljani I dalje ne mogu da mu oproste što je
napustio nuklearni sporazum sa Iranom koji najveći deo sveta smatra za veliki
doprinos stabilnosti Bliskog istoka. Tramp nije bolje prošao ni u Savetu bezbednosti na sednici posvećenoj oružju za masovno uništenje i njegovom neširenju. Nadao se da će dobiti podršku svojoj staroj ideji da je nuklearni sporazum sa Iranom “najgori ikada potpisani” i stavljanju Teherana pod režim obnovljenih sankcija. Umesto toga, naišao je na opštu kritiku zbog napuštanja dogovora iz 2016. koji najveći deo sveta smatra velikim doprinosom stabilnosti Bliskog istoka. Dok jeTramp hvalio američki “suverenitet”, evropski saveznici, Rusija i Kina bili su manje direktni od bolivijskog predsednika Eva Moralesa, ali i njihova lista zamerki pokazala je da nisu impresionirani Trampovom politikom.
Britanska premijerka Tereza Mej insistirala je da su odredbe nuklearnog sporazuma iza koje stoji potpis administracije Baraka Obame “najbolji način sprečavanja Irana da razvije nuklearno oružje”. Obraćajući se Trampu, jasno je poručila: “Čak i najmoćniji su shvatili da su ulaganje u kolektivna pravila zasnovana na uzdržavanju jedini efikasan način čuvanja nacionalih bezbednosnih interesa i izbegavanja unilateralnog oslanjanja na silu”.
Sporazum “nije savršen” ali predstavlja odlučni korak u tom pravcu, potvrdio je i
francuski predsednik Emanuel Makron, a evropski lideri najavili su planove kako
da blokiraju efekte američkih sankcija Iranu koje od 4. novembra zabranjuju
kupovine iranske nafte. Kakve će biti kontramere nije precizirano, ali je jasno da će
otpor biti ozbiljan jer Evropska unija od ukidanja sankcija brani milijarde evra
investicija na lukrativnom iranskom tržištu – iako su mnoge evropske kompanije
napustile Iran u strahu od Trampovih kaznenih mera.
“To znači da će članice EU osnovati pravno telo kako bi se olakšale legalne
finansijske transakcije sa Iranom, što će evropskim kompanijama omogućiti da
trguju sa Iranom u skladu sa zakonima EU a otvorene su i za druge partnere po
svetu”, saopštila je šefica diplomatije Unije Federika Mogerini potvrđujući da su
interesi prekoatlantskih saveznika postali veoma udaljeni.Funkcioneri američke administracije zadržali su borbeni stav. “Ovo je jedna odnajneproduktivnijih mera koju je moguće zamisliti povodom regionalnog i globalnog mira i bezbednosti”, rekao je državni sekretar Majk Pompeo. “Uznemiren sam i zaista duboko razočaran”.
Sve u svemu, suprotno svim svojim namerama, Tramp je izolovao sebe, a ne Iran.
Svojom ratobronom retorikom i unilateralnošću iranskom predsedniku Hasanu
Rohaniju omnogućio je da deluje kao lider zemlje koja poštuje dogovore.
“Konfrontiranje multilateralizmu nije znak sange, pre je simptom slabosti
intelekta” uzvratio je Rohani.
Tramp je uzvratio kako se od njega očekuje: “Nije važno šta lideri sveta misle o
Iranu”. Nastviće da ignoriše oprezno reagovanje većine ignorišući u svom
ideološkom govoru ključne pretnje čovečanstvu. Odlučan je da nastavi da Ameriku
opasno gura u izolacionizam i konflikte sa drugim moćnim državama koje ne dele
njegovu političku militantnost.
“Treba nam predsednik koji nije predmet ismevanja čitavog sveta”, tvitovao je
Tramp 2014. o Baraku Obami. Očekivao je da se prekine kada je dve godine
kasnije ušao u Belu kuću. “Svet danas poštuje našu zemlju. Nisu je poštovali kada
je vodio on (Obama). Smejali su se našoj zemlji”.
Svet je u međuvremenu shvatio da Tramp uglavnom misli ono što kaže i tvituje, pa
je reagovanje skeptičnog auditorijuma najveće političke scene sveta u zgradi na
njujorškom Ist riveru bio pravi odgovor. Tramp je ostao sam, okružen samo
podrugljivim podsmehom. “Čini se da se svet i dalje smeje”, prokomentarisao je
“Njujork tajms”.
