Fotografija 17-godišnje tinejdžerke koja prekrštenih nogu sedi na ulici ispred kordona policajaca u punoj opremi i čita im delove Ustava koji govore o slobodi okupljanja postala je metafora rastućeg nezadovoljstva mladih politikom Vladimira Putin.

Uzalud se Olga Misik pozivala na Ustav. Rusija je zemlja u kojoj se politička opozicija na sve načine obeshrabruje ili kažnjava. Sloboda govora i mirnog okupljanja su ozbiljno ograničeni, mediji su cenzurisani, sudovi i sudije pod pritiskom, nevladine organizacije, verske manjine i aktivisti ljudskih prava se proganjaju.

Snage reda uhapsile su u subotu 3. avgusta u Moskvi više od 600 demonstranata koji su protestovali zbog zabrane opozicionim kandidatima da učestvuju na lokalnim izborima u septembru. Nedelju dana ranije uhapšeno je najmanje 1.400 građana koji su se, istim povodom, u desetinama hiljada okupili na najvećem protestu poslednje decenije. Broj privedenih takođe je najveći u novijoj ruskoj istoriji.

Uzalud je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin poslednjih godina stanovnicima ponudio impresivan program ulepšavanja grada: rastuće nezadovoljstvo, posebno mladih, tiče se neuslišenih zahteva za političkim reformama. Dosad neupitna popularnost Vladimira Putina prvi put počinje da pada širom Rusije.

“Komunizam i vlast sovjeta nisu od Rusije napravili prosperitetnu zemlju”, a njihov najveći legat je “osuda da naša zemlja stalno kaska iza ekonomski razvijenih država. To je bio ćorsokak, daleko od matice svetskih civilizacija”.

Tako je februara 2018. govorio Putin koji je u to vreme pretekao Leonida Brežnjeva i postao lider sa najdužim stažom posle Josifa Visarioniviča Staljina. Za njegovo vreme malo toga se promenilo na korist većine građana.

To što nezadovoljstvo raste u značajnoj meri pripada činjenici da Putin nije uspeo da amortizuje brutalne šokove, poput kolapsa cena nafte 2014. ili zapadnih sankcija ruskim bankama i naftnim kompanijama. Moskva tvrdi da sankcije, zavedene posle aneksije Krima 2014, nisu bitno uticale na privredu, ali eksperti procenjuju da se bekstvo stranog kapitala meri brojkom od 317 milijardi dolara.

Nacionalna ekonomija je u petogodišnjem zastoju, standard opada, biznisi se gase a oko 13 odsto stanovništva živi u siromaštvu. Realne zarade su tokom poslednjih pet godina pale za više od 10 procenata. Rusija je prohode od nafte i gasa trošila propuštajući da ozbiljnije investira u zapošljavanje, zdravstvo, obrazovanje ili infrastrukturu. Danas je značajno siromašnija od zapadnih rivala, a rast ispod dva procenta samo pojačava jaz.

Jedan od uzroka hroničnih problema je endemska korupcija na federalnom i lokalnim nivoima. Putin pokušava da je smanji, ali je to mač sa dve oštrice jer lako može da izazove nezadovoljstvo njegovih lojalista. Predsednik ne bi da izgubi oslonac vojske, službi bezbednosti, vojno-industrijskog kompleksa, lojalnih oligarha i državnih firmi – koje kontrolišu dve trećine nacionalne ekonomije.

U takvom ambijentu nekada lokalna tema, izbori za gradsku Dumu Moskve postali su simbol podela ruske politike i dilema vlasti kako da se suoči sa rastućom opozicijom u metropoli od 12,6 miliona ljudi. Odgovor je zasad – represija.

Vođe protesta vezane su za vodećeg opozicionara Alekseja Navaljnog, koga vlast hapsi čim ga pusti iz zatvora, a 2018. mu je zabranila kandidaturu na predsedničkim izborima. Uhapšen je u julu i osuđen na 30 dana zatvora kako se ne bi pridružio novoj rundi demonstracija, a njegov advokat tvrdi da bi u zatvoru mogao da bude otrovan. Opozicionim aktivistima zabranjuje se pojavljivanja na televiziji, izvode se pred sud i kažnjavaju na zatvorske kazne.

Većina demonstranata su mladi, iz dobrostojećih porodica, i žele Rusiju kao slobodnu i prosperitetnu zemlju, oslobođenu Putinove autokratije i notorne korupcije režima. Takva je i Ljubov Sobol, 31-godišnja advokatica koja sa Navaljnim sarađuje osam godina. Planirala je da kao nezavisni kandidat izađe na moskovske izbore, prikupila je neophodan broj od oko 5.000 potpisa, da bi joj bilo rečeno da je “komitet eksperata” došao do zaključka da su mnogi potpisi lažni.

Sobolova se nije pomirila sa zabranom. “Oni naravno shvataju da bi ulazak čak i jednog nezavisnog u gradski parlament mnogo toga promenio”, izjavila je pre nego što je počela štrajk glađu. Nameravala je da u subotu 3. avgusta izađe na ulicu Moskve ali je uhapšena. “Koga se plašite?”, vikala je policajcima. “Zar se plašite svog sopstvenog naroda, žene koja je u 20. danu svog štrajka glađu?”.

Mnogo toga poseća na sezonu protesta pre osam-devet godina kada su iluzije da će predsednik Dmitri Medvedev predstaviti doziranu liberalizaciju razbijene najavom Putina da se vraća u Kremlj. Putinov rejting od tada je rastao potpomognut novom konzervativnom ideologijom i aneksijom Krima. Opozicija je nazivana nepatriotskom “petom kolonom” koja pokušava da koči Putinovu patriotsku većinu.

Prošlo je međutim vreme nacionalističke euforije oko Krima i ulepšavanja Moskve uoči svetskog fudbalskog prevenstva 2018. Prošle su godine ponosa, ekonomskog rasta i poboljšanja svakodnevnog života u kome su najviše uživali oni do 35 godina starosti, vlasnici najvećeg dela nacionalnog bogatstva. Nepopularna reforma penzionog sistema oborila je Putinov rejting za odsto, a značajan deo onih koji ga

dalje podržavaju to čine u nedostatku vidljive alternative.

Tako je stigla godina protesta koja ugrožava monopol Kremlja. Demonstracije su uglavnom mirne, ali vlasti su se oslonile na silu. Sobjanin strahuje da bi kompromisima ugrozio svoju političku karijeru za koju bi da traje i posle isteka sadašnjeg Putinovog mandata 2024.

Debata oko toga šta sledi pritiska i vlast i lidere opozicije. Ono što je više za očekivanje je da će režim pojačati represiju. Agresivni odgovor mogao bi da bude kontraproduktivan, ali eventualni ustupci oslabili bi čvrst zagrljaj u kome Kremlj drži 146 miliona stanovnika Rusije. Verovatnije je, čak, da Putinu ozbiljnije pretnje mogu da stignu unutar zidina Kremlja nego sa ulice.