Salvinijev budžetski rat sa EU
Italijanski budžet za narednu godinu pretvorio se ring u kome se evroskeptici iz Rima nadmeću sa birokratama iz Brisela, a u višenedeljnoj borbi na poene ni jedna strana ne pokazuje znake umora.
Vlada u Rimu namerava da naredne godine poveća zaduženja kako bi ostvarila izborna obećanja o snižavanju godina za penziju, obezbeđivanju minimalnog prihoda za sve nezaposlene dok su na obuci i traže posao i za sirotinju, kao i obaranju nekih poreza.
Kako bi se finansirao ovako darežljiv program “socijalnih plata”, koji državu treba da košta 16 milijardi evra, nacrt budžeta predviđa rast deficita na 2,4 procenta bruto nacionalnog proizvoda u odnosu na 1,8 odsto ove godine, tri puta više od budžetskog cilja koji je postavila prethodna administracija.
Teza da će povećana potrošnja ubrzati ekonomski rast čime će se smanjiti zaduženost, ojačana je željom da se izbegne “haos” viđen u Francuskoj gde su socijalno siromaštvo, strah i nezaposlenost blokirali gradove.
U Briselu, uz podršku ostalih članica EU, ne dele to mišljenje i tvrde da Rim najočiglednije krši fiskalna pravila Unije koja predviđaju da dug ne sme da bude viši od 60 odsto bruto nacionalnog proizvoda dok u Italiji trenutno iznosi 132 procenta. Dug od 2.600 milijardi evra je stvarni finansijski problem Italije, a ne budžet, smatraju analitičari.
Unutar zone evra, u kojoj je Italija druga ekonomija po snazi, investitori strahuju za krhku finansijsku stabilnost, pa je Evropska komisija 23. oktobra odbacila italijanski nacrt, što je bio dotle nezabeležen slučaj. Vlada u Rimu pozvana je da poštuje ranije prihvaćene obaveze da smanji pozajmljivanja a time i javni dug. Dok su u Rimu insistirali na budžetu okrenutom potrošnji, u Briselu nisu krili zabrinutost da Italija –kao primer zemlje koja “posebno ozbiljno ne poštuje pravila” – rizikuje da uđe u zonu nestabilnosti.
Komisija je zapretila pokretanjem disciplinske procedure koja može da se završi izricanjem ozbiljnih finansijskih mera, uključujući zamrzavanje fondova EU i nadzor Unije nad italijanskim državnim obveznicama.
U Briselu su verovali da će Rim popustiti, što bi bio još jedan trijumf discipline EU, ali dok traže stezanje kaiša, svesni su rizika. Italijanski bruto proizvod je u padu poslednjih deset godina, što je jedinstven slučaj među razvijenim ekonomijama. Nezaposlenost među mladima je 32 procenta. Nezadovoljstvo i frustracija se uvećavaju. Zahtev Komisije da je vreme za oštru štednju direktno je suprotstavljen željama miliona Italijana.
Istovremeno, Brisel na raspolaganju ima ograničen repertoar sankcija. Za razliku od Grčke, koja je samo primala novac od EU, Italija doprinosi budžetu Unije, pa ne bi bilo lako kažnjavati je. Disciplinu mora da nametne tržište. Italija je suviše velika da bi se koristio grčki scenario.
Posle nedelja ratoborne retorike, obe strane su donekle ublažile tonove tragajući za kompromisom. Vlada je već dobila podršku Donjeg doma Parlamenta, pa predlog budžeta još čeka odobrenje Senata – verovatno u nešto izmenjenoj formi kako bi se obezbedio dogovor sa EU. Govori se da bi stopa predviđenog deficita mogla da bude snižena sa 2,4 na 2,2 procenta.
Italijanski premijer Đuzepe Konte je za kompromis, ali – iako to nije njegov resor – jedan od najglasnijih u suprotstavljanju Briselu je Mateo Salvini, evroskeptični zamenik premijera, ministar unutrašnjih poslova i lider stranke Lega koja je u vladajućoj koaliciji zajedno sa anti-establišment Pokretom 5 zvezda.
Salvini je najavio da namerava da formira panevrospku mrežu nacionalističkih partija poznatih po ksenofobnom otporu prema migrantima i EU koju doživljavaju kao bastion “kulturološkog marksizma”. Ujedinjena desnica mogla bi da “promeni Evropu”, kaže on.
Populista snažnog nacionalnog naboja oglušuje se na pretnje iz Brisela, pa mu budžet služi kao bedem odbrane italijanskog suvereniteta. Ako je disciplina jedino što Brisel nudi, onda Italija mora da bude sve više nacionalnon svesna u suprotstavljanju takvoj Uniji.
Masovne proteste “žutih prsluka” po Francuskoj iskoristio je za još jedan obračun sa predsednikom Emanuelom Makronom sa kojim se sukobljavao oko imigracione politike. Sada mu poručuje da je politički izgubio dodir sa stvarnošću i da će “istorija verovatno pokazati” da bi Makron imao manje problema “da se više usmeravao na Francusku a manje na Salvinija i Italiju”.
“Makron je smanjio poreze dobrostojećima i povećao ih onima koji slabije stoje”, kaže Salvini dodajući da italijanska Vlada nema nameru da sledi njegov primer, da će Italija ići sasvim drugim putem, i da će on nastaviti da brani sporni budžet.
“Da li ljudi u Italiji žele scene kakve smo videli u Parizu? Ne. Želim da to sprečim. Želim da pomognem poslovnim ljudima, porodicama ali i pet miliona siromašnih. Zemlja sa pet miliona siromašnih ne može da ide napred”.
Nenadano, Salvini se našao na meti kritike sa adrese sa koje je to najmanje očekivao: njegovog partijskog uporišta sa industrijskog severa. Mnogi poslovni ljudi iz bogate Lombardije i Veneta – dve regije koje čine trećinu nacionalne ekonomije – polagali su velike nade u Legu kada je pre šest meseci formirala desnu koaliciju. Sada više nisu sigurni. Zbog budžeta.
Planovi o velikoj potrošnji podigli su kamatne stope šireći strah od nove bankarske krize. Krupni industrijalci ali i vlasnici malog i srednjeg biznisa koji čine okosnicu ekonomije severa, počeli su otvoreno da preispituju Salvinijevu strategiju procenjuju da je privreda već u recesiji i da će Vladini planovi neobuzdane potrošnje stvari učiniti još gorim.
Izgleda da ističe rok “velikih očekivanja” od Lege o kojima je govorio Vinćenco Boča, predsednik najvećeg nacionalnog udruženja poslodavaca Konfindustrija. “Budžet veoma malo podstiče rast i Italija može da utone u recesiju. Najveći broj naših članova je glasao za Legu, ali 100 odsto onih koje sam sreo su protiv ovog fiskalnog plana”.
Pritisak poslovnih krugova za neko dogovorno rešenje sa Briselom raste. “Mislim da jaz između onoga što Komisija traži i onoga što Vlada može da učini nije tako dubok”, smatra Karlo Mesina, direktor Inteza Sanpaolo, najveće italijanske komercijalne banke
Salvini i Luiđi Di Majo iz pokreta 5-Zvezda vole da se suprotstavljaju EU i iza njih je istorija evro-skepticizma, posebno oko članstva Italije u evro-zoni. Uoči majskih izbora za Evropski parlament strankama koje predvode potrebni su neprijatelji, a dok migranti ne prestaju da se iskrcavaju, birokrate u Briselu su pravi izbor.
“Stiglo pismo iz Brisela? Očekivao sam jedno od Deda Mraza”, izjavio je Salvini povodom pisma koje je Italiji uputio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Di Majo je, aludirajući na smanjivanja budžeta od vremena izbijanja globalne finansijske krize 2008, Briselu poručivao: “Ne mogu da tretiraju Italiju na ovaj način posle svih godina masakra”.
Italijani se dugo žale da mere štednje koje im nameću Brisel i moćne ekonomije sa severa Evrope guše nacionalnu ekonomiju. Rado prihvataju tezu da će samo kroz pojačanu potrošnju – na zarade zaposlenih, pristojne penzije i smanjivanje poreza – stimulisati privredu i tako oboriti deficit.
Vlada računa na podršku javnosti. Nedavno istraživanje pokazuje da rejting desne koalicije raste: sa 50,1 u martu na 57,5 procenata danas. “Ukoliko se dovodi u pitanje naše pravo i dužnost da obnovimo dignitet, ponos, bezbednost, penzije i posao za miliona Italijana, onda vam kažem da nećemo okretati leđa”, rekao je na velikom mitingu u Rimu “italijanski Tramp”, kako Salvinija zovu zbog aktiviranja slogana “Italija prvo”.
“Građanima poručujemo da nemaju čega da se plaše jer se nećemo povući”, poručivao je Frančesko D’Uva, poslanik 5-Zvezda. “Nismo izabrani da bi vodili istu destruktivnu politiku starih vlada”.
.jpg)
Pitanje je koliko dugo Lega može da ignoriše očekivanja poslovnih krugova, posebno sa severa, jer oni čine njihovo snažno biračko uporište. Još je važnije kako sprečiti poremećaje tržišta i ekonomsko nazadovanje.
“Veoma sam zabrinut”, izjavljivao je Antonio Tajani, predsednik Evropskog parlamenta i zvaničnik stranke Forca Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija. “Italijanski građani ne zaslužuju ovu nesreću zbog neodgovorne Vlade koja, umesto da rešava probleme Italijana, svakog dana izmišlja nove neprijatelje”.
Prvi nagoveštaj popuštanja dao je Salvini rečima da je dobio pozitivne signale iz Brisela i da “niko nije zakovan” za procenat od 2,4. “Ukoliko postoji budžetski plan koji zemlji omogućava rast, “(deficit) može da bude 2,2 ili 2,6 procenata…decimale nisu problem. Problem je biti ozbiljan i konkretan”.
Potom se oglasio i drugi vicepremijer Di Majo. Pomirljivo je izjavio da nema problem sa novim procentom, pod uslovom da druge ključne postavke budžeta ne budu promenjene jer su “građani važniji od brojki”.
Salvini je po svemu sudeći spreman na minimalno smanjivanje procenta nacionalnog zaduženja u narednoj godini. “Gledajući šta se događa u Parizu, odbijam da verujem da će Brisel zarad nekoliko decimala nametnuti sankcije, inspektore i komesare. Mi smo Italija. Mi smo sebi pokazali da smo ozbiljna zemlja”.
Disciplinarna procedura je blokirana, evro je ojačao, moći će da se pregovara, ali još je važnije da je izbegnut put dalje političke kolizije Brisela i Rima.
