DOSIJE IMPIČMENT (2) Tramp neće pred “Sud kengurova”
Predsednik opstrukcijom Kongresa rizikuje ishod koji bi da izbegne dok demokrate poručuju da odbijanje saradnje u istrazi može da predstavlja dodatni argument za njegov opoziv
Čim su većinske demokrate u Predstavničkom domu Kongresa pokrenule zvaničnu istragu koja bi vodila opozivu predsednika SAD koga smatraju kulminacijom svega pogrešnog u američkoj politici, republikanci su odmah stali uz Donalda Trampa, kao što su to činili tri godine. Horski optužuje rivale da počinju “još jednu operaciju informativnog rata” protiv šefa Bele kuće i da prave “spektakl”.
Trampova samoodbrana je jasna: on ne traži oproštaj zbog pogrešne procene, čak i ne menja temu. On otvoreno od Amerikanaca očekuje da prihvate da je zahtev da strana država – Ukrajina – istražuje Džoa Bajdena, njegovog mogućeg direktnog rivala na izborima 2020, bio sasvim opravdan.
“Nije me briga za Bajdenovu kampanju, ali me briga za korupciju. A sa Bajednom je bilo ogromne korupcije”.
Šta je, pitaju se pripadnici Trampovog klana, predsednik uradio toliko strašno da bi bio opozvan? Nije on prvi koji je zatražio kontra uslugu od stranaca. Advokatska kancelarija koja je tokom kampanje 2016. radila za Hilari Klinton je preko obaveštajne zajednice angažovala bivšeg britanskog špijuna da pronađe inkriminisane dokaze o vezama Trampa i Rusiji. Pre četiri decenije šef kampanje Ronalda Regana od Irana je tražio da ne puste taoce pre izbora kako bi naštetio Džimiju Karteru. Ričard Nikson je kao kandidat 1968. pokušavao da sabotira mirovne pregovore oko okončanja vijetnamskog rata kako bi uvećao svoje šanse.
Ali, Hilari nije telefonom razgovarala sa britanskim špijunom, kao ni Regan sa iranskim vođom ili Nikson sa nekim u Hanoju. Umesto da se drži diskrecije,Tramp je nadmeno ukraijinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom preko telefona preneo svoje želje a razgovor nazvao “perfektnim” i “odgovarajućim”.
“Sve ovo mi liči na političku nameštaljku. Sve je to jeres”, kaže republikanski senator Lindzi Greem iz Južne Karoline. Sasvim retki republikanci smatraju da predsednik ne zaslužuje drugi mandat i da treba podržati nekog od troje koji su već najavili kandidaturu za nominaciju na izborima u novembru 2020,
Kako je moguće da ešaloni top republikanaca, oni koji su 2016. u poslednji čas neuspešno pokušavali da spreče Trampovu nominaciju, ne koriste saznanja “zviždača” o problematičnim predsednikovim ponudama Ukrajini da “nam učini uslugu” i istraži Džoa Bajdena kako bi ga diskreditovao?
Mogli bi da se barem učtivo distanciraju od predsednika koji je pogazio moralne norme i jasno zloupotrebio vlast za privatnu političku korist. Mogli bi da podržavaju Trampovu konzervativnu i nacionalističku agendu a da istovremeno Velika stara partija (GOP), kako republikanci vole da se zovu, osudi njegovo koruptivno ponašanje koje je u Belu kuću uneo iz svojih ranijih biznisa. Ali to ne čine. Razmišljaju o svojoj budućnosti i ne žele da ispadnu nelojalni u situaciji “mi protiv njih”.
“On ne vidi ništa pogrešno u konverzaciji koju je imao sa stranim liderom”, izjavio je republikanski kongresmen Mark Medous iz Severne Karoline. “Nemoguće je da je zviždač heroj a ja nisam”, izjavljuje Trampov advokat Rudi Đulijani. “Ja ću biti heroj! Vi moroni, kada ovo bude okončano, ja ću biti heroj!”
Braneći Trampa republikanci brane sebe što brane Trampa. “Osuda Trampa je osuda njih samih”, prenosi ocenu jednog psihologa The New York Times.
Tramp time postavlja nove standarde političke moralnosti i traži da ga njegove pristalice brane. On od republikanaca očekuje da se s njim slože oko toga da je praksa koja se u prošlosti smatrala koruptivnom primer borbe protiv korupcije danas . On odobrava sve što mu pomaže i ne odobrava ništa što mu ne pomaže. Nazovite vruće hladnim. Nazovite crno belim. Nazovite pogrešno ispravim.
Zahtevajući od republikanaca da budu lojalni vojnici koji će potvrditi sumnjivu Trampovu moralnost bez principa, predsednik je takvim stavovima vremenom tokom afere partijske saborce dovodio u sve neprijatniju sutuaciju. Kolektivna odbrana iz prvih dana počela je da se osipa.
“Boreći se protiv neizbežnog, delujući nelogičnije i neutemeljenije nego uobičajeno i odbijajući da republikancima u Senatu pruži razloge da ga brane, Trampova sadašnja strategija samo olakšava većem broju republikanskih senatora da se od njega udalje tokom suđenja o njegovom uklanjanju”, piše ugledna komentatorka The Washington Posta Dženifer Rubin.
Uvećava se broj onih koji smatraju da je predsednikova akcija bila pogrešna, mada ne zalužuje impičment. Republikanski kongresmen Marko Rubio sa Floride izjavio je da sve što Tramp radi podseća na “vic”. Republikanski senator iz Utaha Mit Romni je među prvima Trampove postupke nazvao “pogrešnim i zapanjujućim”, a potom su mu se pridružili kolege Ben Sase iz Nebraske i Suzan Kolins iz Mejna.
Republikanci su ipak lojalni, nema znakova da bi i jedan u Senatu podržao impičment, ali su pomalo umorni braneći Trampa na raznim frontovima: od (u međuvremenu povučene) odluke da samit G-7 održi na svom imanju na Floridi preko odluke da povuče vojnike iz Sirije do toga da je o operaciji protiv vođe ISIS-a Abu Bakra al-Bagdadija prvo obavestio Ruse a tek potom Kongres.
U nemogućnosti da sopstveni ego razdvoji od potrebe da izbegne kritike njegove odbrambene strategije, neki racionalniji predsednik bi ili republikance podsticao da glasaju za neku blažu kaznu njegovog ponašanja, ili se pripremao za dugo suđenje u Senatu koje mora da vodi glavni sudija Vrhovnog suda. Ne i Tramp. Krenuo je u kontranapad.
Optužuje rivale za sve što je on optužen. “Vi ne možete da opozovete mene. Ja mogu vas”, poručio je predsednici Predstavničkog doma Nensi Pelozi, koju opisuje kao “veoma bolesnu osobu”, predsedniku Komitetav za bezbednost Kongresa koji vodi postupak opoziva Adamu Šifu i senatoru Romniju. Sve to Tramp propraća vulgarnostima. Tviter poruke je iskoristio da pred 65 miliona svojih sledbenika Romnija opiše kao “pompezno dupe”, za proceduru demokrata napisao je da je “sranje”.
Nedelju dana pošto je javno izjavio da je spreman da učestvuje u istrazi – “Ja uvek sarađujem” i “radićemo zajedno” sa demokratama – predsednik je 8. oktobra stavio tačku na rasprave o izlaznoj strategiji. U pismu upućenom liderima demokrata u Domu, Bela kuća najavljuje da neće sarađivati sa “nelegitimnim naporima” da se “preokrenu rezultati izbora 2016”, čime je nameštena pozornica za ustavni sudar sa dalekosežnim posledicama.
“Vaše akcije bez presedana ostavile su predsednika bez izbora. Kako bi ispunio svoje obaveze prema američkom narodu, Ustavu, izvršnoj vlsti i svima u budućnosti koji budu zauzimali položaj predsednika, predsednik Tramp i njegova administracija ne mogu pod ovim okolnostima da učetvuju u vašoj stranačkoj i protivustavnoj istrazi”.
Predsednik, koji govori o “sudu kengurova” a demokrate optužuje za “taktiku sovjetskog stila”, rizikuje ishod koji bi da izbegne pošto demokrate jasno poručuju da odbijanje davanja informacija može da predstavlja osnovu za impičment. Deo analitičara procenjuje da je Trampova agresivna taktika “očajna” i da samo dodatno provocira demokrate da ne odustanu.
“Belu kuću treba upozoriti da će produženi napor da se od američkog naroda sakrije istina o predsednikovoj zloupotrebi vlasti biti smatran dodatnim dokazom opstrukcije”, poručila je Nensi Pelozi. “Predsednik sprečava da Kongres dobije podatke koji su nam neophodni. Gospodine predsedniče, niste iznad zakona. Bićete smatrani odgovornim”.
Pismo je stiglo neposredno pošto je Bela kuća blokirala intervju sa jednim od ključnih svedoka, Gordonom Sondlandom, američkim ambasadorom pri EU. Bogati hotelijer i veliki donator Trampove kampanje konsultovao se više puta sa predsednikom a jedna njegova poruka otkriva da je zajedno sa Đulijanijem radio na tekstu saopštenja ukrajinskog predsednika kojim bi se obavezao na istragu o Bajdenovima.
Tekst pokazuje da je visoki američki diplomata u Kijevu verovao da je Tramp 391 milion vojne pomoći Ukrajini zamrznuo kao adut u ubeđivanju predsednika Zelenskog da pokrene istragu – zbog čega se istraga proširila na budžetski ured Bele kuće.
“Ovo pismo mogao je da napiše neki autoritarni siledžija koje Tramp toliko obožava. To je đubre koje Kongres neće zaustaviti za jotu”, komentarisao je kongresmen Bil Paskrel, demokrata iz Nju Džersija. Ne odustajemo “bez obzira koliko teško se predsednik bori sa nama”, poručuje kongresmen Šif, demokrata iz Kalifornije koji rukovodi procesom impičmenta. On ne isključuje mogućnost da demokrate idu na sud Senata kako bi obezbedili da administracija poštuje pozive za svedočenja koja je odbila.
Na meti istrage i dalje je ostao Rudi Đulijani. Senator Greem najavio je da će od Trampovog privatnog advokata tražiti da svedoči o “korupciji i drugim nepravilnostima vezanim za Ukrajinu”. Dvojica Đulijanijevih saradnika – jedan rođen u Ukrajini drugi u Belorusiji – optužena su da su prekršila američke finansijske zakone koji se odnose na političke kampanje. Dok je Đulijani izjavio da “ne može da zamisli” da se neko iz administracije pojavi pred istražnim panelom koji kontrolišu demokrate, Bela kuća i Stejt Department su pod pritiscima počeli donekle da popuštaju.
Pošto su se sredinom oktobra vratili sa dvonedeljnog odmora, kongresmeni demokrata su intenzivirale istrage. Kurt Volker, specijalni izaslanik Stejt Departmenta za Ukrajinu koji je u međuvremenu bez objašnjenja podneo ostavku, svedočio je o zabrinutosti diplomata zbog povlačenja vojne pomoći Ukraijini dok predsednik Zelenski ne pristane da skuplja političke prljavštine oko Bajdena.
Svedočila je i bivša američka ambasadorka u Ukrajini Mari Jovanovič, koju je Tramp u inkriminisanoj konverzaciji označio kao “lošu vest” pre nego što je opozvao u maju. Pred istražnim panelom pojavio se i ambasador Sondland koji je bio duboku uključen u Trampovu politiku prema Kijevu a Stejt Department mu je prethodno zabranio svedočenje.
Iza zatvorenih vrata slušala su se svedočenja i drugih sadašnjih i bivših funkionera administracije: Fione Hil, bivše direktorke sa Evropu i Rusiju u Trampovom Savetu za nacionalnu bezbednost i visokih zvaničnika Stejt Departmenta uključujući Filipa Rikera.
Demokrate su rešene da testiraju granice odbijanja Bele kuće da preda dokumenta i svedoke vezane za ukrajinsku aferu. Pradstavnički dom traži nova svedočanstva i zvaničnike izvršne vlasti primorava da odgovore. Ne samo njih. Na spisku su građani, bivši funkcioneri, karijerne dipolomate blizu penzije i “zviždači”.
Po predsednika je moguće najopasnije bilo svedočenje sadašnjeg američkog ambasadora u Ukrajini, Vilijema Tejlora. Diplomata je izjavio da smatra da su, u skladu sa Trampovim željama, Kijevu bile uskraćene dve stvari dok ne istraži demokrate i Bajdenove: vojna pomoć i sastanak Zelenskog sa Trampom. Ukrajinci su, potvrdio je, znali za quid pro quo.
Republikanski senatori počeli su posle toga da govore o prvim pukotinama u Trampovoj tvrđavi odbrane. Neimenovani izvor blizak lideru republikanske većine u Senatu izjavio je za National Journal: “Ovo se pretvara u veoma taman momenat Trampove Bele kuće”. Predsednik je uzvratio tako što je oko 40 republikanskih kongresmena upalo u prostoriju na Kapitolu gde je još jedan Trampov zvaničnik trebalo da svedoči iza zatvorenih vrata.
“Svaki novi komadić informacija potvrdio je osnovne činjenice koje su razarajuće po predsednika”, kaže kongresmen demokrata iz Njujorka Patrik Maloni, ali time nije sasvim otklonjen rizik da se demokrate suoče sa optužbama da je osnovni cilj ubrzanih istraga da unište Trampa kao predsednika, a ne da dođu do istine.
Demokrate u Kongresu se ne osvrću na Trampove pretnje o “potpunom prekidu” saradnje u istrazi ili na zahtev Ralfa Abrahama, republikanca iz Luizijane, da Pelozi bude isterana iz Kongresa. Ne odustaju od namere da administraciju primoraju da odgovori na pitanja. Dobili su nepodeljenu podršku dotle uzdržanog Džoa Bajdena koji predsednika optužuje da “upucava rupe u Ustavu”.
Demokrate su ohrabrene i rastućom podrškom javnosti. Vremenom su percepcije počele da se menjaju. Sredinom septembra istraživanje The Washington Posta i televizije ABC govorilo je da 37 odsto Amerikanaca podržava impičment. Raspoloženje je tokom nedelja počelo da se okreće u korist zahteva za opoziv. Oktobarsko istraživanje The Washington Posta i univerziteta Džordž Mejson pokazalo je da 58 procenata podržava istragu o impičmentu, 49 je za trenutno Trampovo uklanjanje sa vlasti a čak 62 odsto je uvereno da je pritisak na ukrajinskog predsednika bio “neodgovarajući”.
Javna svedočenja trebalo bi da počnu sredinom novembra, sa svim izgledima da se sa impičmentom – “linčovanjem” kako proceduru naziva Tramp – uđe u 2020.