Donald Tramp, po svedočenju nekih svojih saradnika, nije očekivao pokretanje procedure impičmenta jer nije bio pripremljen za takvu bitku, ali vremenom je postalo jasno da mora da se spremi za dugotrajnu borbu.

Pobornicima njegovog opoziva uzvraća da pokušavaju da “ponište” izbornu volju Amerikanaca sa izbora 2016. Obezbedio je podršku Senata čiji republikanski članovi – mahom milioneri – imaju, cinično, veću moć da odrede ko je predsednik nego milioni američkih birača.

Senatori demokrata ne odustaju. Svih 10 koji su u 22-članom senatskom Komitetu za spoljne poslove napisali su pismo u kome od predsednika Komiteta, republikanca Džejmsa Riša iz Ajdaha, zahtevaju da odmah počne sa ispitivanjima zvaničnika upletenih u aferu, ali Trampovi saveznici i dalje veruju da će predsednik izaći kao pobednik i da će imati više koristi nego štete koju bi pretrpele demokrate u Kongresu. Pozivaju se na slučaj sa republikancima u Predstavničkom domu kada su predvodili zahtev za opozivom predsednika Klintona i izgubili.

Teza je diskutabilna, moguće samozavaravajuća. Republikanci jesu zbog neuspešnog pokušaja impičmenta platili penale, ali kasnije se pokazalo da su dugoročne štete išle na račun demokrata koji su izgubili izbore 2000. kada se u Belu kuću uselio Džordž V. Buš.

“Većina Amerikanaca bila je zapanjena Klintonovim ponašanjem, on nikada nije povratio lični ugled koji je uživao pre skandala”, piše Tomas Man sa instituta Brukings.

To je upravo ono sa čime kalkulišu demokrate. Argumenti za opoziv danas su jači nego 1998. Dok računaju na mogućnost da Tramp izbegne impičment, motiviše ih da pokažu kako Tramp zloupotrebljava moć, što bi koristili tokom predstojeće izborne kampanje podstičući negativno raspoloženje birača. Procenjuju da i oni koji misle da uklanjanje Trampa nije opravdano, strahuju od suviše političkih kontroverzi koje unose nesigurnost u politički život.

“Tramp testira norme i limite američkog sistema vlasti. Ostavio je Kongres bez drugog izbora već da razmatra impičment kako bi sprečio buduće predsednike da kopiraju ili čak proširuju njegovu praktičnu izvedbu izvršne moći”, piše u redakcijskom komentaru “Njujork Tajms”.

Ispostaviće se da je neko pogrešio. Sasvim je moguće da to budu demokrate između ostalog i zato što je impičment politički, a ne pravni proces. Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma i prva žena u američkoj istoriji koja vodi zakonodavnu vlast, u startu je izjavila da neće voditi istragu o opozivu dok se ne uspostavi dvostranačka podrška. Od republikanaca je nije dobila ali je nastavila, pa će birači zaključiti da ne veruju da demokratski proces može da ima pravedan ishod.

Niko ne poriče Trampovu krivicu. Džek Goldsmit, istaknuti advokat u Ministarstvu pravde u administraciji Džordža V. Buša, smatra da Tramp zaslužujue da bude opozvan, ali ovaj konzervativni pravnik ima mnogo kritika oko toga kako demokrate vode ovaj složeni postupak.

Vatra koju su razgoreli “zviždači” bukti po Vašingtonu. U raspirivanju plamena demokrate bi mogle da ustanove da niti mogu da je kontrolišu niti da spreče da “zviždači” u vatri sagore.

Jedan američki politički operativac svojevremeno je izjavio: Ukoliko ne možete da saopštite vašu poruku za dva minuta na autobuskoj stanici, ona je ili pogrešna ili neće proći. Poruka demokrata još je u boci.

Tramp jeste zaslužio da bude kažnjen od Kongresa, ali opoziv je politički rizičan. Koliko deo javnosti će podržati impičment u izbornoj godini? Da li će se biračima dodatno zgaditi vašingtonska “močvara”? Istraga o opozivu pretvorila se u ogorčenu bitku demokrata i republikanaca, a način na koji se vodi dodatno će Amerikance udaljiti od nacionalne politike. Njima su važnija pitanja zdravstvene zaštite, zapošljavanja ili klimatskih promena.

Amerika je sve opasnije polarizovana zemlja u kojoj će se ljudi ukopavati u svojim rovovima braneći naraciju koja im se dopada. Tramp doliva ulje na vatru. Poziva se na jednog pastora koji je na Fox News izjavio da bi uspeh impičmenta bio povod građanskog rata od koga se SAD nikada ne bi oporavile.

Kakav će biti uticaj kampanje opoziva na izbore novembra 2020. nije moguće jasno utvrditi. Tokom godinu dana važila su tri glavna argumenta protiv impičmenta: (1) predsednik nije učinio ništa loše, (2) Tramp je postupao loše ali nije kršio zakone i (3) Tramp je postupao loše i možda je kršio zakone ali američki narod treba da na narednim izborima da li će biti sklonjen iz Bele kuće.

Oko prvog argumenta nema debate jer niko razuman ne tvrdi da se predsednik poneo loše. Drugi je manje-više jasno poništen procenom da je Tramp povredio Ustav. Što se trećeg tiče, sasvim je u redu da narod prosudi o predsednikovom ponašanju, ali evidencija ukrajinskog slučaja ukazuje da je Tramp već počeo da vlast koristi za kontrolu rezultata izbora.

“Pošto Tramp testira granice moralnostin i legalnosti, njegovi branitelji u stvari pozivaju Amerikance da ratifikuju te promene”, piše uvodničar “Vašington Posta” Majkl Gerson. “Po svemu što je znamo, Tramp veruje da je politika, uskraćena svojih varki, prljava, neetička trka za vlašću koja se propisno koristi za uništavanje vaših neprijatelja... Ovo je moguće najtužniji rezultat Trampove korupcije: pretvaranje dobrih muškaraca i žena u bodigarde sitničavog, okrutnog, bezakonskog mogućeg autokrate”.

Konačno, poslednjeg dana oktobra, Predstavnički dom Kongresa usvojio je rezoluciju kojom se formalno utvrđuje postupak opoziva predsednika, čime je osporena Trampovo tvrđenje da je istraga nelegalna pošto Dom nikada nije glasao u punom sastavu, iako ne postoji zakon koji kaže da to mora da se uradi.

Za usvajanje rezolucije glasalo je 232 kongresmena, protiv je bilo 196 – među njima i dvoje demokrata, čime su potvrđene podele između većine koju imaju demokrate – čiji lideri tvrde da nije bilo ni potrebe da se donosi rezolucija – i manjinskih republikanaca koji su se protivili istrazi kao previše zatvorenom procesu u kojem im nije omogućeno da učestvuju na jednakim osnovama.

“Preduzimamo ovaj korak kako bismo uklonili svaku sumnju u to da li Trampova administracija može da uskraćuje predavanje dokumenta, sprečava svedočenje svedoka, zanemaruje obavezujuće pozive ili nastavlja da opstruira Predstavnički dom”, rekla je predsedavajuća Doma Nensi Pelosi u pismu upućenom zakonodavcima demokrata.

Lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel rekao je da rezolucija „ni izbliza ne uspeva” u pokušaju da proces istrage učini fer i pravičnim. “Razumem da su se mnoge demokrate u Predstavničkom domu odlučile za opoziv pre mnogo godina, ali osnovne norme pravde neće ispariti samo zato što su se demokrate u Vašingtonu već odlučile”.

U rezoluciji se traži prelazak na javne pretrese, dok bi Odbor za obaveštajna pitanja bio u obavezi da izda izveštaj sa sopstvenim zaključcima i preporukama Odboru za pravosuđe koji bi onda bio odgovoran za donošenje odluke o tome da li da se preporuči opoziv Trampa pred punim sazivom Predstavničkog doma.

Čekalo se na nova svedočenja, od kojih je bilo najzanimljivije ono bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona koga je predsednik otpustio u septembru pošto su se sukobljavali na razne teme, uključujući Ukrajinu. Bolton, valjda najpoznatiji vašingtonski “jastreb”, je po nekim ranijim svedočenjima bio duboko uznemiren činjenicom da je Rudi Đulijani iza kulisa radio na tome da “pritisne” Ukrajinu da istraži demokrate i Džoa Bajdena. Đulijani je, tvrdi se, iza leđa Stejt departmenta, vodio ono što kritičari nazivaju „spoljnom politikom iz senke”, a Bolton je, prema izjavama nekih svedoka, navodno nazvao Đulijanijeve radnje „narko dilom”. Tramp je frustriran što nije uspeo da spreči svedočenja, pa mu je olakšanje donela odluka Boltona da odbije da svedoči.

Uporna izbegavanja svedočenja i davanja dokumenata po nalogu Bele kuće pruža demokratama dodatnu municiju za opoziv: opstrukcija Kongresa, baš kao što je pre pet decenija taj član upozrebljen za impičment Ričarda Niksona, ali je on podneo ostavku pre glasanja

Tramp je istragu poredio sa “linčovanjem”, praksu nekada veoma prisutnu na američkom jugu kada su belci ubijali hiljade crnaca. Nensi Pelosi i Adama Šifa,  predsednika kongresnog Obaveštajnog komiteta koji vodi istragu, naziva “korumpiranim političarima”. Besno je otkazao pretplatu Bele kuće na The New York Times i The Washington Post.

Ali, kako je rasla podrška javnosti procesu opoziva, tako su republikanci – od kojih mnoge čekaju izbori 2020. – postajali sve nervozniji i zabrinutiji procenjujući da Bela kuća nije učinila dovoljno da bi koordinisala agresivni odgovor. Pitaju zašto predsednik nije imenovao jednu osobu zaduženu za  njegovu odbranu i upravljao strategijom republikanaca.

Na redu je suđenje u Sanatu gde će biti doneta konačna odluka o Trampovoj političkoj sudbini. Lider senatske republikanske većine Mič Mekonel već je republikanskim poručio da se spreme za odbranu predsednika na suđenju koje bi moglo da se vodi ubrzanim postupkom šest dana nedeljno.

Senat može da spase predsednika koji bi sebe odmah proglasio velikim pobednikom i kampanju impičmenta iskoristio da dobije nov mandat. Moglo bi da se ispostavi da je to najveća donacija Trampovoj kampanji koju bi dobio od demokrata. Njegov rejting nikada nije prelazio 45 odsto i ne bi bilo suviše teško pobediti ga. Sa impičmentom, to će biti teže.

Kako se istraga primicala svojoj sve javnijoj fazi, Amerika je postajala sve oštrije podeljena. Prema istraživanju The Washington Posta i TV mreže ABC, 49 odsto smatra da predsednik treba da bude uklonjen iz Bele kuće, a 47 je protiv. Demokrate su masovno za, republikanci protiv iako se 61 odsto slaže da predsednik ne poštuje demokratske norme.