Trampova jerusalimska provokacija
Nova, privremena, američka ambasada nalaziće se u Jerusalimu, ali pitanje je da li i u Izraelu.
Sjedinjene Američke Države planiraju da 14. maja otvore ambasadu u Jerusalimu ispunjavajući Donald Trampovo obećanje da će Sveti grad biti jedinstvena prestonica Izraela, što je potez koji je ugrozio njegove odnose sa arapskim saveznicima ali učvrstio veze sa konzervativnim izraelskim premijerom.
Napuštajući sedam decenija američke spoljnopolitičke tradicije, Tramp je 6. decembra formalno priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela – čime je izolovao SAD oko jednog od najosteljivijih diplomatskih pitanja, zapretio potpunom blokadom izraelsko-palestinskog mirovnog procesa i uneo elemente neizvesnosti na već dovoljno nemirnom Bliskom istoku.
Iako tvrdi da i dalje podržava rešenje konflikta po principu dve države i da nema želju da diktira granice izraelskog suvereniteta, njegova odluka je izazvala lavinu kritika arapskih i evropskih lidera. Da je pogrešna misle i predsednikovi saradnici, koji su u međuvremenu smenjeni, kao i ubedljiva većina bivših američkih ambasadora u Izraelu.
U Beloj kući su govorili da će prebacivanje ambasade iz Tel Aviva za Jerusalim trajati godinama. U januaru je, obraćajući se izraelskom parlamentu, Knesetu, potpredsednik Majk Pens obećao da će se nova ambasada otvoriti najkasnije do kraja 2019.
Već narednog meseca Bela kuća je najavila da namerava da novu privremenu ambasadu u Jerusalimu otvori na 70. godišnjicu osnivanja Države Izrael. Tramp je čak najavio mogućnost da lično dođe u Jerusalim.
Odluka o prebacivanju ambasade u Jerusalim naišla je na bes Palestinaca koji očekuju da istočni deo grada bude prestonica njihove buduće države i koji smatraju da jevrejska naselja po Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu potvrđuju nameru Izraela da izbaci što više Arapa i tako sprovede judaizaciju okupiranih teritorija.
Arapi su takođe žestoko reagovali strahujući od novih sukoba u nestabilnom regionu, a masovno nezadovoljstvo prisutno je širom sveta, uključujući i kod najbližih američkih saveznika koji su se sa Trampom već oštro razišli posle njegove odluke da izvuče SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je slavio. Palestinski predsednik Mahmud Abas je izjavio da je odluka “šamar” Palestincima. Militantni palestinski Hamas, koji upravlja Pojasom Gaze, poručio je Trampu da je “otvorio vrata pakla” dok je Islamski džihad odluku nazvao “deklaracijom rata”.
Jerusalim, sveti grad sve tri monoteističke religije – judaizma, hrišćanstva i islama – vekovima je poprište verskih ali i političkih sukoba svojih stanovnika, regionalnih sila i raznih osvajača.
Kada je 1947. rezolucijom UN tadašnja britanska mandatna teritorija Palestina podeljena na arapsku i jevrejsku državu, Jerusalimu je dodeljen specijalan status uz preporuku da grad, kao i obližnji Vitlejem, budu corpus separatum kojim će upravljati UN. To se nikad nije dogodilo.
Čim je okončana britanska vladavina 1948, jordanske snage okupirale su Stari grad i istočni, arapski deo. Tako je bilo sve do junskog rata 1967. kada su Izraelci preuzeli kontrolu nad istočnim delom, anektirali ga da bi 1980. Kneset usvojio zakon koji čitav Jerusalim proglašava za “kompletnu i nedeljivu” prestonicu Izraela.
Najveći deo sveta nikada nije prihvatio ovu unilateralnu odluku. I u Vašingtonu su bili oprezni. Iako američki zakon iz 1995. predviđa da SAD presele ambasadu za Jerusalim, Bil Klinton, Džordž V. Buš i Barak Obama su zbog političke delikatnosti redovno potpisivali odlaganje sprovođenja te odluke na šest meseci.
Pro-izraelski političari u Vašingtonu i jevrejski lobisti dugo su pritiskali da se ambasada premesti u Jerusalim. Sve dok se nije pojavio Tramp koji je tokom predsedničke kampanje pre dve godine obećao da će to učiniti po cenu da pogazi desetine rezolucija Ujedinjenih nacija. “Danas konačno prihvatamo očigledno: da je Jerusalim glavni grad Izraela. To nije ništa manje ni ništa više od prihvatanja realnosti”, izjavio je Tramp.
Neposredno pošto je u decembru potvrdio preseljenje ambasade, 128 država u Generalnoj skupštini UN glasalo je o neobavezujućoj rezoluciji koja poziva SAD da odustanu. Devet zemalja je glasalo protiv, 35 je bilo uzdržano a 21nije glasalo.
Svetske sile nisu spremne da slede Trampovu provokativnu odluku koja je oduševila Izraelce i ogorčila Palestince. Do sada je samo pedsednik Gvatemale najavio da će njegova zemlja slediti američki primer, mada je premijer Netanjahu u aprilu izjavio da “najmanje pola tuceta” neidentifikovanih država ozbiljno razmatra prebacivanje svojih ambasada za Jerusalim.
Većih diplomatskih turbulencija neće biti, ali američki potez preti da potpuno blokira mirovni proces i pokopa nade Palestinaca da će istočni deo grada biti prestonica njihove buduće države.
Palestinci su zaključili da SAD više ne mogu da smatraju poštenim brokerom u mirovnim pregovorima,. “Ovaj potez ne samo da je ilegalan, već će uništiti sve dostignuto na putu pravednog i trajnog mira između dve suverene države duž granica iz 1967, između Izraela i Palestine koji bi jedno uz drugo živeli u miru i sigurnosti”, kaže glavni palestinski pregovarač Saeb Erekat.
Američki predsednik ne misli tako. Uveren je da će priznanje Jerusalima pomoći “napredovanju mirovnog procesa”. Smatra da će skidanje pitanja budućeg statusa Jerusalima – jedno od najsloženijih na agendi pregovora – pomoći realizaciji njegovog mirovnog plana koji se još razrađuje.
Kako? Odluka o preseljenju ambasade dovela je do žestokog palestinskog protesta. Više od 40 Palestinaca ubijeno je tokom šest nedelja u akcijama izraelske vojske u Gazi. Iako sukobi ne mogu da se porede sa intifadama, ustancima, 1987-1993 i 2000-2005, potencijal konflikta se uvećava. Kulminacija bi mogla da bude dan posle ceremonije otvaranja nove američke ambasade, 15. maj.
Dan u kome Izraelci slave donošenje deklaracije o stvaranju jevrejske države, Palestinci decenijama obeležavaju kao “nakbu”, Dan katastrofe, podsećajući se kako je 1948. više od 700.000 Palestinaca proterano iz svojih domova i sa zemlje.
Nova ambasada nalazi na jugu Jerusalima, u zgradi američkog konzulata. U mirnoj četvrti već su postavljene oznake koje pokazuju put ka ambasadi. “Ovo nije san. Ovo je stvarnost. Ponosan sam i ushićen”, izjavio je gradonačelnik Jerusalima Nir Barak. Ambasada će funkcionisati privremeno dok se ne nađe bezbedna lokacija u koju će se useliti osoblje koje je i dalje u Tel Avivu.
Možda će se razrešiti još jedna neočekivana kontroverza: američka ambasada nalaziće se u Jerusalimu, ali pitanje je da li i u Izraelu jer delom zauzima spormu teritoriju za koju Palestinci kažu da pripada delu buduće prestonice njihove države.
Zabarikadirana zgrada generalnog konzulata nalazi se u diplomatskoj zoni kvarta Arnona u jevrejskom delu grada, ali je delom na teritoriji koja se i danas naziva “ničija zemlja”. Radi se o prostoru unutar linije primirja iz rata 1948. na koje su pravo polagali i Jordan i Izrael. Od kada su Izrael zauzeli ovu zonu 1967, ona se po kriterijumima Ujedinjenih nacija smatra okupiranom teritorijom kao i čitava Zapadna obala.
Stejt department izbegao je da se jasnije odredi oko ovog spora, već se oslanja na činjenicu da su se Izrael i Jordan neformalno dogovorili oko enklave. Paletinci ne dele to mišljenje: “Ničija zemlja je okupirana teritorija”, kaže jedan funkcioner Palestinske oslobodilačke organizacije dodajući da konačni status ovog parčeta zemlje zavisi od konačnog dogovora o izraelsko-palestinskom razgraničenju – jednog od najvećih međusobnih problema pogoršanog stalnom judaizacijom okupirane Zapadne obale i Istočnog Jerusalima.
Spor bi američkog ambasadora Dejvida Fridmana, velikog pobornika gradnje jevrejskih naselja, mogao da pretvori u neku vrstu diplomatskog naseljenika, piše “Njujork tajms”.
Magnat kazina i američki milijarder jevrejskog porekla Šeldon Adelson ponudio je da učestvuje u finansiranju gradnje nove ambasade koja će koštati oko 500 miliona dolara, ali u Stejt departmentu su obazrivi imajući u vidu da je Adelson prozivan da je davao mito Netanjahuuu i njegovoj porodici.
