Od privida do stvarnosti

Leto 2017. u Americi neće biti pamćeno samo samo po ogromnim poplavama koje su izazvali uragani Harvey i Irma, u Teksasu i na Floridi, već i po poplavi tekstova u kojima američki novinari istraživači i mediji nižu činjenice istražujući veze i eventualni uticaj Rusije na izbor 45. predsednika SAD.

Taj odnos i odmeravanje snaga medija i istraživačkog novinarstava sa novom predsedničkom administracijom ne fokusira se više samo na dodadjaje i dešavanja tokom prošlogodišnjih predsedičkih izbora u SAD. On je eskalirao. Više nisu samo pod lupom samo veze izbornog štaba i članova tima Donalda Trumpa sa protagonistima Putinove Rusije – otvorena je vremenska kapija kroz koju se seže u mnogo dalju prošlost – ne samo kad Donald Trump nije bio predsednički kandidat, nego kad nije bio ni milijarder, u doba kad su banke sa Whallstreeta odbijale da mu daju kredite smatrajući ga rizičnim poslovnim partnerom i kad će u njegove poslove s nekretninama investirati samo Deutsche Bank-a i investitori poreklom i s novcem iz Rusije.  

Talon International Development Inc.

Na takav medijski trend povrataka u daleku prošlost, medjutim, još u samom finišu predsedničke kampanje, ukazaće na društvenim mrežama američka književnica, publicistkinja i borkinja za ljudska prava Zarina Zabrisky; Rusikinja koja se u Kaliforniju doselila ’’dovoljno mlada da se ne seća kad je to bilo, ali dovoljno stara da ne izgubi akcent’ ’. Autorka u svetu zapažena i zbog zbirki njenih novela ali i po pokretu za odbranu ženske grupe Pussy Riots u vreme njihovog sudjenja i šikane u Rusiji, Zarina će američkim biračima preporučiti foto-novelu u kojoj se povezuju Mafija, KGB, Putin i – Donald Trump.

Ova ’’foto-novela’’ [1] započinje jednom Trumpovom fotografijom snimljenom 2001. godine, snimljenom prilikom polaganja kamena temljeca za Trumpov toranj u Torontu (Trump Tower Toronto), po licenci koju je kupio rusko-kanadski milioner Alex Schnaider za njegovu kompaniju Talon International Development Inc.

U taj posao ova kompanija ulazi sa 500 miliona USD koji stižu iz holdinga Midland Resources Inc.[2] off-shore kompanije koja trguje ukrajinskim čelikom i rukovodi poslovnim zgradama i kazinom u centru – Moskve. U Talonu Schneider je predsednik, a u Midlandu suvlasnik, zajedno sa milionerom iz Ukrajine po imenu Eduard Shifrin. Čitalac potom saznaje da je Shifrinu, koji inače živi u Londonu, zbog posebnih zasluga za Rusku Federaciju, Vladimir Putin, Ukazom od 16. oktobra 2016. godine dodelio - rusko državljanstvo! 

Schnaider je poznat i po tome što je u Rusiju i Moskvu 2005. godine doveo Formulu 1 i njenog vlasnika Bernie-a Eccelston-a, koji će s proleća 2016. godine javno podržavati Trumpovu izbornu kampanju za Predsednika SAD, a Putina preporučiti za – lidera Evrope. 

Schneider je zet Borisa Birshteina, milionera koji ima kanadsko, švajcarsko i izraelsko državljanstvo, dok je poreklom iz SSSR-a, i koji je bio dugogodišnji saradnik sovjetske i izraelske tajne službe, KGB-a i Mosad-a. Štampa ga je pominjala po finansijskim mahinacijama u Rusiji, Kirgistanu, Moldaviji i Ukrajini; optuživan za pranje novca u Rusiji, Kanadi, Belgiji i Švajcarskoj, a FBI ga povezuje i sa organizovanim kriminalom, ubistvima i političkim manipulacijama. Za Birshteina mediji navode da je osnivač i jedan od vlasnika Seabeco Group-e, kompanije za medjunarodnu trgovinu. Drugi suvlasnik i njegov dugogodišnji poslovni partner je Sergej Mihajlov, smatran jednim od šefova najmoćnijeg klana ruske mafije - Bratstvo Solncevo (nazvan po gradu koji je sad deo Moskve). Mihajlov je 1996. godine u Švajcarskoj bio hapšen i osudjen zbog optužbi za pranje novca, ali je zbog nedostatka dokaza dve godine kasnije oslobodjen. Na njegovom websaitu Mihajlov navodi da je prijatelj sa Vladimirom Putinom i da je od njega kao ličnu nagradu 2014. godine dobio – Ručni sat Prezidenta!

Seabeco se opet dovodi u vezu sa sovjetskom tajnom službom KGB, koja je inicirala njegovo osnivanje 1983. godine radi trgovine zlatom za potrebe sovjetske države i komunističke partije. Navodi se da je osnivanje Seabeco-a naredio lično šef KGB Vladimir Kričkov, u sklopu projekta za finansiranje tajnih operacija KGB-a prljavim novcem, a da je poslovanje Seabeco- a nadzirao lično Nikolaj Jefimovič Kručina, glavni čovek finansija i trezora Komunističke partije SSSR koji je, kako se govorilo, brinuo ’’partijskom zlatu’’.Pričalo se i spekulisalo se da je to zlato vredelo desetine miliona dolara. Krajem avgusta 1991, u vreme pokušaja prevrata u Rusiji i uklanjanja Gorbačova, Kručina će preminuti od posledica pada sa prozora svog stana u Moksvi, a zlatu se do danas izgubio svaki trag. Posle smrti ovog čoveka u naredna tri meseca preko 1700 partijskih funkcionera u SSSR-u koji su imali devizne račune u inostranim bankama navodno je izvršilo samoubistvo!

Nadziranje Seabeco-a nastavlja ministar bezbednosti Viktor Barannikov, novi šef bezbednosne službe koja će pod Jeljcinom naslediti KGB. No Barannikov će  i sam postati žrtvom sukoba sa KGBom u tranziciji; a Seabeco će biti proglašen ’’hobotnicom koja davi rusku ekonomiju’’, koja je ionako u sunovratu posle raspada Sovjetskog saveza. Barannikov smenjen zbog navodne korupcije i skupocenih poklona i putovanja gospodje Barannikov koje je finansirao - Birnshtein. 

Birnshtein se još dovodi i u neposrednu vezu sa potpredsednikom ruske Vlade Aleksandrom Ruckojem koji će, zajedno s Barannikovim, Birnshteinovim privatnim avionom putovati za Moldaviju gde će zajedno s generalom Aleksandrom Lebedevim razmatrati načine za zaustavljanje rata u Pridnjestovlju, delu Moldavije pretežno naseljenom Rusima i Ukrajincima.

Zanimljivo je da će se Lebed 1997. godine u Americi sresti za Donaldom Trumpom. Lebed je tada sekretar ruskog Nacionalnog saveta za bezbednosti, u koji ga je imenovao Boris Jeljcin, tri dana posle prvog kruga predsedničkih izbora 1996, na kojima je neuspešno učestvovao i sam Lebed.
Fotografije susreta Trumpa i Lebedeva uklonjene su sa interneta, ali ne i vesti o njihovom susretu koje su objavili New YorkTimes i New Yorker. [3]

Birnshtein, njegov zet Schneider i Schfrin, od 1993. bili su vlasnici četvrte po veličini ukrajinske čeličane Zaporizhstal, rangirane na 54. mesto u svetu, koja proizvodi preko 4.5 miliona tona čelika i hladno valjani lim za automobilsku industriju. Godine 2010, nepoznati investitori iz Rusije novcem dobijenim od VEB - Vnešekonombankebanke, ruske državne banke za razvoj i spoljne poslove, otkupljući akcije od Schneiderovog Midlenda, postaju većinski vlasnici ove čeličane u Zaporožju, u jugoistočnoj Ukrajini. Nadzornim odborom VEB Banke rukovodio je - Vladimir Putin, u to vreme veoma zainteresovan za odobravanje milijardi kredita namenjenih kupovini i investiraju u Ukrajinu, u privatizaciji njene privrede i industrije, a time za kontrolu ukrajinskih prirodnih resursa.

Ova foto-novela, s podnaslovom ''Nevidljivi čovek'' ( Invisible Man)[4], sa podacima koji su trebalo da budu upozorenje Amerikancima objavljena na sam dan glasanja 7. novembra 2016. na portalu Mosaic, koji sebe reklamira pod sloganom ’’objavljujemo vesti koje niko neće’’. 

’’Novelu’’ sa mnogo više detalja i još obimniji tekst koji ocrtava ruski ambijent oko Donalda Trumpa jula, 2017. na svom portalu, a početkom avgusta 2017. i putem Linked In-a plasiraće Brian Frydenborg, svojevremeno savetnik USAID-a u Jordanu, a danas slobodni publicista i novinar, koji se bavi javnom i medjunarodnom politikom i humanitarnim aktivnostima.

Svoje istraživanje, tekst, bolja reč je ’’dossier’’, on će nasloviti sa ’’ Misite li da znate dokle seže (tema) Trump-Rusija? Razmislte, ponovo: Pregled ovih informacija će vas raspametiti’’. (Think You Know How Deep Trump-Russia Goes? Think Again: This Chart/Info Will Blow Your Mind ). Potom se na pedesetak stranica redjaju informacije i imena, kojima Frydenborg radi lakšeg praćenja radnji i veza izmedju njih dodeljuje redne brojeve. Prva dva, razumljivo, rezevrisana su za Donalda Trumpa  i Vladimira Putina, da bi zatim sledilo više od 70 imena, direktno ili posredno povezanih u mrežu čije niti povezjući pojedinice vode ka Putinu ili Trumpu.

Frydenborg, na početku čitaoce svog teksta, već "saživljene sa dobom Twittera i iskazima ne dužim od 140 karaktera", poziva na strpljenje budući da ih njegov tekst (glede zamršenih shema i veza) ima skoro 80 hiljada! 
U dobu prezasićenom informacijama i obiljem lažnih vesti i skandalima dosad nezabeleženim u istoriji demokratskih politika na Zapadu, on ističe kako je danas teško steći celovitu sliku čak i o onim temama kojima je svet najviše i intenzivno bavi. Jer, piše, "kad uzmaknete ne biste li bolje sagledali celinu uočavaju se i detalji koji se prethodno nisu primećivali!" Svaki podatak, važno je reći, koji Frydenborg navodi u svom tekstu već je negde bio objavljen, preuzet je iz javnih i pouzdanih izvora, ali ih pre njega niko nije sklopio u celinu i smestio u kontekst poput njegovog u, kako kaže, "istorijsku priču o političkom lukavstvu, zapletima, zaverama, zločinima i kriminalu".
I dok foto-novela o Trumpu i Rusiji započinje fotografijom iz 2001. snimljenom u Torontu prilikom polaganja kamena temeljca za Trumpov toranj, Frydenborg odlazi u još dalju prošlost gde visoki rang, broj 3 u ocrtavanoj hijerarhiji dodeljuje "šefu šefova svih mafijaša" Rusije Semjonu Mogileviču, ’’donu s mozgom’’ ( i zavidnim ekonomskim obrazovanjem i poznavanjem finansija), koji će pomeriti granice i opsege poimanja povezanosti mafije kriminala, privrede i politike na razmedji 20. i 21. veka.

Godina 1995. godina čini se krucijalnom. Te godine će već pominjani Birshtein, posle ’’trubulencija’’ s Jeljcinom, ( kome je u početku bio predstavljen s pedigreom agenta KGB-a) i sa ruskim vlastima, u Tel Avivu (u kom, setite se, ima veze sa Mosadom), organizuje skup svih glavnih bosova kriminalnog miljea Rusije i Ukrajine ( i od Jeljcina odbačenih obaveštajaca KGB-a) na kome učestvuje i Mogilevič. 

U Tel Avivu, piše Frydenborg, Mogilevič i drugi glavni ruski i ukrajinski gangsteri raspravljaju o planovima za Ukrajinu. Taj veliki ’’ukrajinski plan’’ će se odvijati kontinuirano i postupno, tokom kojih će se mafijaši koji su njegovi akteri , povezani sa Mogilevičem, povezivati i sa - Donaldom Trumpom. 

Frydenborg naglašava kako ovim ne sugeriše da je plan za instaliranje Trumpa u Belu kuću počeo da se kuje još 1995. godine. Međutim, kaže da je u to vreme počeo da se pravi ’’Veliki plan’’, koji će se tokom vremena realizovati u Ukrajini i da su, u izvesnoj meri, mehanizmi i lica umešana u taj plan jedan njegov deo posvetili ’’povezivanju sa Trumpom, što se iskazuje kroz pranje novca preko njegovih poslova i, na kraju, kroz pokušaje da se infiltrira i/ili manipuliše i/ili formira zaverenička grupa sa njim i/ili nekim od nekih njegovih bližih saradnika tokom njegove predsedničke kampanje i/ili kasnije tokom njegovog predsedničkog mandata.’’ 

Frydenborgov dossier govori upravo o tome.

Trumpov toranj pun ruskih stanara

Već pomenute 1995. godine Mogilevič u SAD, u Pensilvaniji,  osniva svoju prvu fantomsku kompaniju  nazvanu IBM MAGNEKS International.[5] Korisi je za izvodjenje velike prevare sa akcijama na Berzi u Torontu, koja doseže 150 miliona USD! Fiktivni direktor (CEO) te fiktivne kompanije  je Rus po imenu Jacob (Jakov) Bogatin. Njegov rodjeni brat David Bogatin, (koji naravno nije samo njegov brat već takodje jedan od ključnih Mogilevičevih ljudi od poverenja, bivši je  oficir Crvene armije koji je vojnike  Severnog Vijetnama učio protivvazdušnoj odbrani i obaranju američkih aviona u Vijetnamskom ratu) u Trumpovom njujorškom tornju kupiće čak 5 apartmana! To je finansijski bio toliko veliki posao da je prodaju, kažu, obavio Donald Trump - lično!

David nije jedini Rus u Trumpvom tornju. Frydenborg pominje još jednog stanara, Vjačeslava Ivankova, takodje jednog od važnih Mogilevičevih ljudi kojeg mediji dovode i u vezu s ruskom mafijom, a čiji je telefonski imenik pun brojeva telefona ljudi iz Trumpove organizacije, uključujuči i privatne. Ivankov je kao i većina ruskih mafijaša, dosta vremena provodio u Atlantic City-u i kasinu Taj Mahal  (Tadž Mahal) koji je u vlasništvu – Donalda Trumpa.

Frydenborg potom spominje još jednog ruskog korisnika Trumpovih nekretnina u New Yorku, ali sad u njegovoj poslovnoj zgradi u Wall Streetu br. 40. koji se, opet, smatra povezanim i sa Mogilevičem po imenu Felix Sater.  Ovaj je jedno od ključnih imena u puzzl-u o Rusima i Trumpu. Nekad je sumnjičeon i optuživan zbog složenih finansijskih operacia pranja novca za potrebe ruske mafije, a sad ima, navodi Frydenborg ,  status saradnika američkih istražnih organa u pitanjima od interesa za nacionalnu bezbednost SAD! Nakon što je Trump postao predsednik SAD vodi se i sudsko poroceduralno nadmetanje oko podataka iz ranijih predmeta protiv Satera, podacima o Saterovim operacijama dostupnim iz ranijih sudskih procesa vodjenih protiv njega, uključujući i veze Saterovog oca, nekad jednog od velikih šefova ruske mafije u New Yorku, koji je bio povezan i sa Mogilevičem. 

Frydenborg sumnja da je i sam Mogilevič uključen u Saterove sheme pranja novca,  napominjući kako lično Putin ne dozovljava da se Mogilevič izruči američkom pravosudju, kao ni pravosudju drugih država, koji ga traže zbog pranja novca ili drugih finansijskih prevara i kriminalnih radnji.

Lista Rusa, korisnika Trumpovih nekretnina se nastavlja.  Frydenborg osim Bogatina, Ivankova i Satera navodi i Igora Zorina, koji je u Moskvi radio nekoj televiziji i kao tonmajstor bio zadužen za ozvučenje Crvenog trga kada se na njemu priredjuju vojne parade.

Privući će pažnju američkih medija kao vlasnik tri luksuzna stana u Trump-ovoj palati na Sunny Isles Beach-u na Floridi u vrednosti preko 5 miliona USD kao i još jedne vile na Floridi čija se vrednost procenjuje na oko 3 miliona dolara.
Dva apartmana u Trumpovoj palati, Zorin je isplatio gotovinski, dok mu je treći, ne zna se zašto i kako, preneo u vlasništvo bivši obaveštajni oficir ruskog FSB Svjatoslav Mangušev, koji se u SAD doselio 2010. godine i osnovao preduzeće za zaštitarske usluge. On i Zorin se spominju i kao osnivači Kluba ljubitelja motocikla na Floridi koji će biti nazvan Specnac M.C. (Specnac je inače ime specijalnih jedinica ruskog FSB ) s planovima i da klub sa Floride povežu sa ruskim bajkerskim klubom Noćni vukovi ! To su inače i Putinovi omiljeni bajkeri, navode američki mediji, ističući njihovu tesnu saradnju sa ruskom tajnom službom, i da im je ona posebne zadatke poveravala i prilikom aneksije Krima i u sukobima u istočnoj Ukrajini. 

Stan koji je Mangušev poklonio Zorinu, Zorin potom prodaje rodjaku istog tog Manguševa za 1,5 miliona USD! Imajući u vidu da je u papirima Zorin naveo kako godišnje u Rusiji zaradjuje 75.000 USD (!) sve vrišti, piše Frydenborg, da je reč o pranju novca. Kao kupac Trumpovih nekretnina u njujorškom Trumpovom tornju pominje se još i Ukrajinac Vasilij Saligin, funkcioner Janukovičeve Partije regiona i ključni distributer votke u istočnoj Ukrajini. U toj kupovini pomaže mu i jedan drugi Ukrajinac inače dugogodišnji Trumpov poznanik i partner Semjon (Sam) Kislin čije partnerstvo s Trumpom je, navodi se, traje duže od dve decenije. Ovaj ukrajinski emigrant, koji je u Njujorku otvorio prodavnicu elektrotehnike će Trumpu, svojevremeno,  kad je Trumpu loše išlo, prodaće, na poček od 30 dana, 200 televizora za Trumpov Commodore hotel . 

Početkom 2000. pomagaće mu i u prodaji stanova u Trumpovom stambenom tornju u New Yorku garantujući za kupce svojim individualnim hipotekama, što u Americi nije baš bilo uobičajeno.
Treba li reći, kako se navodi u medijima, da je i Kislin svojevremeno bio po istragom FBI zbog sumnji da je povezan sa ruskom mafijom i zbog pranja novca koji je dolazio iz Rusije?!  Krajem devedesetih, naime, u vreme velike krize u Rusiji i sunovrata rublje, transfer kapitala u Njujork i ulaganje tamošnje nekretnine bio je spasenje za ruski nouveau riche ponikao u godinama raspada SSSR-a, doba Jeljcina i ranog doba Putina.

Jedna Reutertsova [6] analiza iz marta 2017, navela je podatak da su u 7 Trumpovih nekretnina na Floridi pripadnici ruske, politički povezane elite, uložili blizu 100 miliona USD, od kojih trećinu kroz firme sa ograničenom odgovornošću čime se uglavnom skrivao pravi identitet njihovih vlasnika. 

Sporne kompanije i sporni projekti

Osim sumnjivih pojedinaca ruskog porekla (ili osoba iz drugih država nastalih nakon raspada Sovjetskog saveza), posebnu pažnju privlači i Trumpovo poslovanje s kompanijama pod ruskim uticajem ili u ruskom vlasništvu. 

Posebno se spominju komanije Bayrock  i Pravezon, potom sa njima povezana mreža njihovih tzv. shell (paravan) kompanija, kao i FL Gruop-a, poznata po investiranju novca ruskih milijardera, koji su u dobrim odnosima sa Putinom.
Bayrock [7] je američka kompanija koju je osnovao Kazahstanac, Tevfick Arif nekada činovnik u Ministarstvu privrede i trgovine, iz vremena dok je Kazahstan bio u sastavu SSSR-a. Bogataš postaje u vreme vladavine Borisa Jeljcina i početka uspona Vladimira Putina, u vreme kada KGB i sam u transformaciji, od svojih pouzdanih saradnika konfiguriše mrežu oligarha kojima je (ras)prodavana svojina SSSR/Rusije u tzv. tranziciji. Tako će i Arif od činovnika u oblasti turizma, najpre, postati trgovac dragocenim metalima, a potom i američki milioner.
Osim veza s kriminogenim strukturama bivšeg SSSR-a, Arif se spominje i po slatkom životu. 2010. godine uhapšen je u Turskoj zbog seksualnih orgija s maloletnicama na palubi jahte koja je, nekad davno, bila u vlasništvu Kemala Ataturka (!), ali je na misteriozan način oslobodjen.

Arifa će poslovno sa Trumpom povezati Tamir Sapir, alias Temur Sepiašvili. To je Gruzijac, jevrejskog porekla, koji će svoj prvi milion zaraditi uvozeći u Ameriku karbamid (neophodan u preradi nafte) iz SSSR-a, odnosno Rusije. On u Ameriku dospeva posle re-emigracije iz Izraela, u koji je prethodno emirgrirao iz SSSR-a. Na početku, u Americi, Sapir se, kako je pričao medijima, isprva zlopati kao taksista i sitni trgovac. A onda je, jednog dana, ’’slučajno sreo svog druga iz detinjstva’’, koji je, slučajno, radio u obezbedjenju Eduarda Ševardnadzea, (nekadašnji ministar spoljnih poslova SSSR, a potom Predsednika Gruzije). Posle tog susreta Tamir postaje član  Saveta za američko-sovjetsku trgovinu. Karbamid uvozi iz SSSR, a u SSSR izvozi konfekciju, obuću i videorikordere i walkmene. 

Profit iz ovog višestruko unosnog trgovanja Tamir će ulagati u kupovinu nekretnina u New Yorku što se ispostavlja kao unosan posao. Soliter koji je sredinom poslednje decenije 20. veka vredeo 17 miliona USD danas, naprimer, vredi 1,5 milijardu USD.
Tamir je reklo bi se bio je dete sreće, postaće američki milioner i Trumpov prijatelj, prevalivši dug put od vremena emigracije u Izrael; ili onog još ranijeg vremena kada je u Moskvi bio uspešni polaznik Akademije Ministarstva unutrašnjih poslova SSSR. 

Bayrockom rukovodi već pomenuti Felix Sater, [8] sumnjičen i pod istragama zbog navodnih veza s ruskom mafijom i kriminalnih radnji krajime devedsetih, što sve do 2008. godine Arifu kao osnivaču Bayrocka neće smetati! A Donaldu Trumpu ni 2010!  Felix Sater će čak postati lični Trumpov savetnik u njegovoj kompaniji!

Trump će, nakon optužbi o njegovim vezama s Rusijom i sa ljudima biografija punih spornih detalja, više puta negirati kako ni ne zna Satera, koji je opet, 2016.godine, s maksimalnim zakonski dozvoljenim iznosom, pomogao Trumpovu predsedniku trku. Poricao je i da je Sater bio blizak prijatelj s njegovom porodicom, a mediji s druge strane navode podatke kako je Sater 2015. i 2016. u Rusiji ispitivao mogućnosti za izgradnju Trump Towera u Moskvi, a deset godina ranije, 2006 godine, organizovao i posetu članova Trumpove porodice, Ivanke Trump i Donalda Trumpa Juniora i njihov boravak u Moskvi, radi uspostavljanja poslovnih veza s tamošnjim autoritetima. Pominju se još i planovi Trumpove orgnaizacije za otvaranje ne samo hotela već i kazina u Moskvi. Do realizacije Trumpovih projekata i investicija u Rusiji, medjutim, nije došlo.

Frydenborg u svom tekstu navodi detalje o 4 sporna gradjevinska projekta Bayrocka, dva u New Yorku i po jednom na Floridi i u Arizoni. Svi su praćeni različitim, ali uvek velikim aferama. U aferi oko Trump Soho hotela 2011.[9] Trump će nezadovoljnim partnerima, na kraju, morati da vrati oko tri miliona dolara, dok će u Arizoni morati da se povuče iz posla, posle skandala kada je otkriveno kako se sa ucenama i zastrašivanjem postupalo prema gradjanima koji su prikupljali potpise radi referenduma kojim su želeli da se zaustavi gradnja njegovog oblakodera u Phoenixu.

Postoji još jedan slučaj ruskog pranja novca koji Frydeburg i mediji povezuju sa Trumpom, mada na drugačiji način. Počeci ovog slučaja imaju korene u Rusiji pre više od jedne decenije. O tome se može više čitati u uzbudljivoj knjizi Crvena opomena: Istinita priča o visokim finansijama, ubistvu i borbi jednog čoveka za pravdu autora Bill Browdera (Red Notice: A True Story of High Finance, Murder and One Man’s Fight for Justice). Kasnih devedesetih i početkom dvehiljaditih Browder je u Rusiji upravljao veoma uspešnom kompanijom Hermitage Capital Management. Zbog pokušaja da se suprotstavi korumpiranom poslovnom sistemu, pašće u nemilost ruske Vlade i krajem 2005. biće proteran kao neprijatelj ruske države. Tokom 2007. godine, u ruskom sedištu Hermitagea, prilikom racije jedan od zaposlenih je premlaćen.

Kasnije će biti uhapšen i pod nejasnim okolnostima preminuti u zatvoru, i njegov neustrašivi advokat Sergej Magnitsky [10] poznat po u otkrivanju afere pronevere povraćaja poreza u iznosu od 230 miliona dolara - najveće poreske malverzacije u istoriji Rusije - koja je sprovedena kroz saradnju između viših poreskih i državnih zvaničnika i činovnika i ruske mafije, koji su, zajedno, skovali zaveru: na osnovu lažnih pravnih navoda, opterećujući ih mnoštvom lažnih parnica, preuzimali su kontrolu nad profitabilnim kompanijama, poput Browder-ove, a zatim, brišući iz evidencije podatke o njihovom poslovanju prisvajali iznose namenjene za povraćaj poreza, na koje su te kompanije imale pravo. 

Razume se da je počiniocima takvih radnji bilo logično pranje i skrivanje porekla ovako stečenog novca, što su i činili; američke vlasti su smatrale da su prikupile dovoljno dokaza da optuže Pravezon Holdings (kompaniju sa sedištem na Kipru) koja se navodno bavi nekretninama, da je jedan od korisnika tih 230 miliona dolara po osnovi utaje poreza. 

Tako je Preet Bharara, javni tužilac za južni distrikt New York-a podneo veoma obimnu krivičnu prijavu (link na tekst te tužbe možete naći ovde), potvrdjujući nalaze pokojnog Magnitsky-a i optužujući Prevezon za primanje, putem niza zapetljanih transakcija u kojima su angažovane paravan kompanije za makar (grubo obračunato) 2 (a verovatno i više) miliona USD koje je Prevezon oprao nizom kupovina luksuznih nekretnina u Menhetnu. U aferi Prevezon [11] pominjano je ime Donalda Trumpa juniora. 

Samo nekoliko dana pre početka sudskog pretresa po ovoj optužnici, na kojoj je počelo da radi još 2013. marta 2017. Preet Bharara biće otpušten kao jedan medju 43, tzv. Obamina, državna tužioca smenjenih shodno odluci predsednika Donalda Trumpa po njegovom preuzimanju predsedničkih ovlašćenja.

Pre nego što će položiti zakletvu kao 45. američki predsednik Trump će 11. januara u jednom od svojih čuvenih tweetova napisati kako ’’nikad ništa nije imao sa Rusijom, nikakvih sporazuma, nikakvih zajmova – ništa’’

S druge strane bilo da je reč o podacima koji se objavljuju po medijima i koji govore o susretima i kontaktima s ruskim zvaničnicima ili pak ljudima iz obaveštajno-kriminalnog miljea Donald Trump se ukazuje u okruženju u ruskog puzzla koje Robert Mueller, koji vodi istragu koju je o tome pokrenuo Kongres SAD, neće moći da zaobidje.

Da li će se istini do koje bi ovaj tim trebalo da dospe, u konačnici, pridružiti i pravda, ostaje da se sačeka i vidi.

Prema navodima američkih medija Mueller je svoj posao shvatio veoma ozbiljno - što se i može očekivati od čoveka koji je posle legedarnog Edgara J. Hoovera najduže rukovodio FBI-om, tokom mandata dva američka predsednika Georga W. Busha i Baracka Obamae.

Kongres je Muelleru poverio ovu istragu nakon što je Trump u junu otpustio Jamesa Comeya koji je na funkciji direktora FBI proveo tek nekoliko meseci. Takav sled dogadjaja ponukaće javnost da na Muellera i njegov tim gledaju kao na ovaploćenje junaka iz filmskog blockbustera ’’Osvetnici’’.[12]

U Muellerovom timu, u kom je već dosad okupljeno blizu 40 ljudi, medju kojima je veliki broj uglednih i iskusnih inspektora i advokata, posebnu pažnju javnosti, odmah na početku, privukli su eskperti poput Michaela Dreebena (nekadašnjeg pomoćnika državnog pravobranioca SAD, treće funkcije po značaju i moći u Ministarstvu pravde), Andrewa Weissmana (nekadašnjeg rukovodioca Odeljenja za privredni kriminal, prestrupe i prevare, u Ministarstvu pravde) i posebno Jamesa Quarlesa (nekadašnjeg pomoćnika tužioca u aferi Watergate koja je dovela do pada Richarda Nixona ). Trump je, pokušavajući da zaustavi istragu kojom je rukovodio oterani direktor FBI Comey, moglo bi se reći, terajući zeca na putu da ga (po)juri mečka!
Američki dnevnik Washington Post 12. septembra 2017.[ objaviće podatak da je u junu, julu i avgustu, 91% izveštaja u kojima se govori o Trumpu, u glavnim američkim tv mrežama ABC, NBC i CBS, bio negativan. Navodi se i da su spekulacije o ruskom puzzlu oko Trumpa glavni razlog dosad nezabeležnog sunovrata popularnosti bilo kog od 45 američkih predsednika i to u prvim mesecima prve godine njihovog mandata.

(U idućem nastavku: SVI PREDSEDNIKOVI LJUDI, AMERIKANCI U RUSKOM PUZZLU )