Svi predsednikovi ljudi

Kada je ANTIDOT krajem avgusta i početkom septembra počeo da priprema drugi deo serijala Donald Trump i ruski puzzle, koji je trebalo da obuhvati najbliže saradnike američkog predsednika na listi upetljanih u zamršeno političko-obaveštajno klupko koje su počeli da raspetljavaju američki mediji prvi medju njima bio je jedan od menadžera Trumpove izborne kampanje - Paul Manafort, kao i njegov prvi saradnik i zamenik Rick Gates. 30. oktobra oni su zvanično optuženi za dela zbog kojih bi, ako na sudu sve bude dokazano mogli da zaglave na dugoj robiji. 

Kao oni koji su petljali s Rusima, na spisku sastavljenom na osnovu pisanja američkih medija, mogli su se naći još i Michael Flynn - bivši savetnik za nacionalnu bezbednost i registrovani strani lobista, Carter Page - bivši savetnik u predsedničkoj kampanji 2016, Roger Stoun - takodje bivši savetnik u predsedničkoj kampanji 2016, Jeff Session - sadašnji državni tužilac SAD, Jared Kushner -Trumpov zet i njegov viši savetnik u Beloj kući, Felix Sater - dugogodišnji Trumpov savetnik i saradnik (o kome je ANTIDOT pisao i u prvom nastavku ), Michael Cohen - funkcioner u Trump organizaciji, Donald Trump Jr. - predsednikov sin i na kraju i sam Donald Trump!
Tajmer na toj skandal- bombi otkucavao je više meseci. 30. oktobra ona je i oficijelno eksplodirala. Optuženi su i stavljeni u kućni pritvor Paul Manafot i Rick Gates, nakon kratkotrajnog medijskog zatišja u septembru.

Iza zatvorenih vrata

Na septembarskom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u New Yorku, svojim govorom i retorikom, posve neprimerenim ovoj organizaciji i svetskoj diplomatiji, i ratobornim pretnjama kakve se u svetskoj kući mira dugo nisu čule - američki predsednik Donald Trump samo je nakratko uspeo da potisne temu, koja je već mesecima tresla američku javnost i američke medije – spekulacije o uticaju Rusije na izbor 45. predsednika SAD i njega lično. Do zatišja je došlo pre svega zato što su saslušanja u kongresnoj istrazi, koja je poverena Robertu Muelleru, počela da se obavljaju iza zatvorenih vrata i postala nedostupna za javnost - što inače potpuno odudara od uobičajene prakse. 

Decenijama unazad sve istrage koje je vodio Kongres bile su javne - od saslušanja u vreme Nixonove Afere Watergate, afere oko Clintonovog bračnog neverstva, ili istrage povodom 9. septembra.  Svaku od ovih istraga američki kongresmeni koristili su i za vlastitu promociju - pred očima javnosti i gledalaca TV - često se takmičeći s istražiteljima u postavljanju pitanja svedocima, s ciljem ne samo da istrazi daju lični doprinos, već da on doprinese i njihovoj ličnoj i afirmaciji interesa i stavova njihove stranke.

U Trumpovom slučaju ta prilika im je u septembru - uskraćena.

Vrata za javnost zatvorena su upravo onda kada je postajalo sve zanimljivije. Uoči saslušanja sina i zeta američkog predsednika - Donalda Trumpa Juniora i Jareda Kushnera.  Usledili su žestoki protesti medija i javnosti, ali je na kraju zaključeno kako je preobraženje istrage u službenu tajnu posledica političke nagodbe pri vrlo zaoštrenom rivalitetu između demokrata i republikanaca. Dobili su i jedni i drugi: demokrate su se izborile da se sasluša svako za koga se smatra da je upetljan u poslove s Rusima, a republikanci priliku da se bar privremeno umanji antitrampovski spektar saslušanja. No, pre nego što će rad Roberta Muelera i saslušanja postati tajni i nedostupni za javnost, koja će nadalje o svemu biti obaveštavana ’’saopštenjima’’, ipak je uspela da ’’procuri’’ informacija kako je Muellerov tim obavestio Paula Manaforta, jednog od direktora Trumpove predsedničke kampanje 2016, da protiv njega prirema optužnicu. E da bi baš Manafort, na koga se još tada ukazivalo kao na najslabiju Trumpovu kariku, zbog koje bi čak mogao da usledi i opoziv 45. predsednika SAD, na kraju oktobra i bio optužen i stavljen u kućni pritvor, kao i njegov bliski dugogodišnji saradnik Rick Gates. Time je Trumpova ruska drama ušla u novu i ozbiljniju fazu.

 Optuženi 

Paul Manafort je u medijima od početka označen kao ključni igrač s američke strane u ruskoj slagalici oko Donalda Trumpa. Njegov je poznanik i prijatelj još od 1980. godine, otkad datira i Trumpovo prijateljstvo sa Rogerom Stoneom o kome će biti reči kasnije. Manafort od 2006. ima i stan u Trumpovom tornju. U sredini predsedničke izborne kampanje u leto 2016, bio je primoran da se povuče s mesta menadžera Trumpovog izbornog tima. Mediji su počeli da pišu o njegovim poslovnim vezama i mahinacijama s ruskim obaveštajcima, oligarsima i kriminalcima, iznoseći podatke koji su bili ozbiljna pretnja Trumpovoj kampanji.

Iako je Manafort  imao kontakte s ruskom stranom tokom Trampove kampanje 2016, njegove inkriminišuće radnje sežu mnogo dalje u prošlost - pre svega u Ukrajinu u kojoj je, saradjujući sa pro-ruskim partijama, plaćan milionima USD, ne samo da bi pomago Putinovom savezniku predsedniku Viktoru Janukoviču već i da bi lobirao za interese Rusije u SAD.
Za Amerikance Ukrajina je intrigantna zbog aktuelnih tumačenja da je u njoj Putin izvršio probu hibridnog rata u kom se osim konvencionalnih metoda napada istovremeno pribegava cyber napadima, hakerisanju, izazivanju konfuzije putem lažnih vesti, potkupljivanjem i kompromitacijom važnih političkih ličnosti… 25. oktobra i 1. novmebra, američki PBS emitovao je dvodelni film u kome se govori o tome, pod nazivom ’’Putinova osveta’’.  

Evo šažetka medijskih napisa o Manafortu koje je njegova optužnica[1]  u velikoj meri i potvrdila.

Mediji su od početka sugerisali da bi Mueller trebalo da obrati pažnju i na Manafortove veze sa ruskim operativcima i na finansijski kriminal, uključujući i potencijalno pranje novca. Manafort i njegovi saradnici su više puta davali iskaze pred pred Velikom porotom, kao i lobističke grupe za koje je radio. Istraga se pozabavila i njegovim zetom Jefreyem Yoahaiom, u potrazi za dokumentacijom u vezi s eventualnim pranjem novca i utajom poreza i kršenjem drugih propisa tokom Manafortovog poslovanja sa pro-ruskim partijama u Ukrajini.
Mueller je od samog početka istrage saradjivao sa njujorškim tužiocem Ericom Schneidermanom. I verovatno i taj njujorški tužilac ima zasluga što su Manafort i Gates optuženi i za nacionalnu izdaju, zaveru protiv SAD – čime je Mueller obezbedio zakonsku osnovu da Trump nema mogućnosti da predsedničkim ukazom o pomilovanju eventualno obustavi proces protiv njih.
Pisano je i o nenajavljenom i nimalo nežnom upadu inspektora FBI u ranu zoru u Manafortovu kuću radi pretresa – kao i da je i to bio dokaz kako Mueller i istražitelji sumnjaju da bi Manafort mogao pribeći uklanjanju dokaza. Verovalo se da postoje takozvane presretnute  komunikacije Manaforta s ruskom stranom, radi pribavljanja materijala koji bi mogli nauditi Clintonovoj, kao i njegovo podsticanje ruske strane da se Trumpu pruži podrška. Takodje mu je zamerano što je bio menadžer izbornog tima kandidata za predsednika Amerike kao neprijavljeni strani lobista (agent).
Navodjeno je, da je za svoje političke i lobističke usluge, ukrajinskom pro-putinovskom lideru Janukoviču, počev od 2004. Manafort naplatio više od 12 miliona USD.
Tek u junu 2017, kada je ‘’ruska istraga’’ već počela, Manafort se upisao u registar lobista. Pominjane su i njegove veze sa ukarjinskim oligarhom Dmitryem Firtasom ( koji je spominjan u prvom ANTIDOT nastavku o Trumpu i ruskom puzzleu )[2]. A posebno s ruskim oligarhom Olegom Deripaskom, s kojim je u periodu od 2006. do 2009. imao ugovor za lobiranje u korist ruskih interesa za koji mu je za svaku godinu, navodno,  isplaćivano po 10 miliona USD. Deripaska je američkoj čitalačkoj publici predstavljen kao mogul blizak Putinu, bez obzira da li uspešno ispunjava dobijene zadatke, kao što svojevremeno nije ispunio zadatak potčinjavanja Crne Gore zoni ruskog uticaja. Ni uz Manafotovu pomoć od 2006. godine pa do danas Deripaska nije uspeo da dobije vizu za ulazak u SAD. Za vizu Deripaski na svom poslednjem sastanku sa Obaminim šefom diplomatije Johnom Kerryem bezuspešno je molio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. 
Ipak, više nego veza sa Deripaskom, sa kojim je Manafort bio u kontaktu i u  svojstvu menadžera Trumpove predsedničke kampanje, smatralo se da bi mnogo veću pažnju trebalo da privuku njegova dva Manafortova sastanka sa poznanikom iz ukrajinskih dana,  Konstantinom Kilimnikom, koji su, navodno, zaslužni za radikalnu redakturu antiruskih stavova u Trumpovoj spoljnopolitičkoj platformi za izbornu kampanju. Televizija NBC javlila je kako je Mueller  posebno zainteresovan za Manafortove beleške sa sastanka u Trumpovom tornju juna 2016, na kome su sa ruskim predstavnicima učestvovali on, sin i zet Donalda Trumpa. O tom će sastanku u nastavku ovog teksta biti podrobnije pisano. U Manafortovim beleškama, Mueller i sradnici posebno su tražili kratice i reči donacija i RNC (oznaka za odbor/konvenciju republikanca), ili da li su u medjusobnoj vezi, jer su strane donacije u izborima u Americi zakonom zabranjene.

Rick Gates, je najbliži saradnik Paula Manaforta. Njih dvojica su već decenijama zajedno kao uspešan poslovni tandem. Zajedno su sad optuženi i za zaveru protiv SAD i za još 11 inkriminišućih radnji medju kojima su pranje novca, neprijavljivanje računa u inostranstvu, izbegavanje plaćanja poreza, davanje lažnih iskaza, neprijavljivanje rada kao stranog agenta itd. Ako sve ono, za šta ih Mueller, u 12 tačaka optužuje, Manafortu bi sledovalo ukupno 80, a Gatesu 70 godina zatvora.

Manafort je bio direktor Trumpove izborne kampanje, a Gates njegov zamenik, kao što mu je pomagao i u svim drugim poslovima, kao na primer u Ukrajini.
Ipak, iako je Manafort još u avgustu 2016. bio prinudjen da se, pod pritiskom javnosti i medija, povuče s mesta glavnog menadžera, zbog brojnih obelodanjenih veza sa ruskom stranom, Gates je, uprkos tome, iako njegov prvi zamenik, još dugo ostao u Trumpovoj blizini.

Ne samo da je Gates nastavio da radi u kampanji, već je bio glavni čovek za finansije prilikom Trumpove inauguracije. Poslednji put Gates je vidjen u Beloj kući juna 2016. - kad je intenzivna istraga ruskih uticaja na izbornu kampanju već uveliko bila u toku.
Gates je saradjivao sa gotovo svim ljudima sa rusko-ukrajinske strane sa kojima i Paul Manafort. Posebno sa Olegom Deripaskom.

Deripaska

U saradnji sa Deripaskom, medjutim, nije sve išlo glatko. Punih sedam godina, počev od kraja 2008. tj. isteka ugovora sa Manafortom, Deripaska je uz pomoć svojih advokata pokušavao da sazna šta se desilo sa 15 miliona USD u gotovini koje je 2007. dao Manafortu i Gatesu za poslove zastupanja ruskih interesa i investicije u SAD, ma šta to značilo, ali od kojih, prema tvrdnjama zastupnika ruskog oligarha, nikad nije dobio položene račune, niti je imao uvid na šta je i kako je taj novac  utrošen. Ovu priču, koja je 2015. godine zaršila na sudu, godinu dana kasnije 2016, objaviće The Washigton Post, navodeći da Deripaska traži da mu Gates i Manafort vrate njegov novac. Otrpilike tada su objavljivane i vesti kako Manafort pokušava da, najavljujući izbornu pobedu svog kandidata i izbornog tima, obnovi i relaksira odnose sa Deripaskom. Gates je jedno vreme radio i u nevladinoj organizaciji America First Policies za promovisanje politike na talasu glavnog Trumpovog slogana u izborima - America First (Amerika na prvom mestu). Optužnica ga je zatekla na mestu saradnika Toma Barracka, milijardera i Trumpovog finansijera, intimusa ne samo za političke savete već i za punjenje fondova. Bio je predsednik Odobra za Trumpovu inauguraciju, a poznat je i po svojim porukama u kojima je Trumpu govorio You rock (Ti drmaš) savetujući mu da preseca, kako je govorio, neporoduktivne debate sa saradnicima

George Papadopoulos, treće je ime u paketu Muellerovih optužnica, raspakovanih 30. oktobra 2017. Manafort i Gates su se izjasnili da se ne osećaju krivim. Papadopulos je priznao krivicu. Manafort i Gates su bili vidjeni na vrhu piramide Trumpovog izbornog štaba. Papapadopoulos je bio niskorangirani saradnik -volonoter. Ako su Manador i Gates bili ‘’vidjeni’’ za optužnicu, Papadopoulos je Muellerovo iznenadjenje. Papadopoulos je u Trumpovom štabu bio zadužen za posao sličan onom koji su i demokrate obavili lansirajući Moskovski dosije o Trumpu, uz pomoć bivšeg britanskog špijuna Christophera Steela. I Papadopoulos je popis aktivista demokrata radio iz Londona, odakle je pokušao da dodje do kompromitujućih materijala o Hillary Clinton. Iz Muellerovih materijala zna se da se Papadopoulos u Londonu sastao sa jednom ženskom osobom ruskog porekla sa vezama u Kremlju i sa jednim, takodje neimenovanim profesorom, najpre u Rimu, a potom u Londonu, koji je, navodno, trebalo da im omogući da dodju do gomile e-mailova koje bi naudile Clintonovoj. Nejasno je o kojim e-mailovima je reč. Da li o onima koji su hakovani iz štaba demokrata ili o onih 30.000 službenih e-mailova koje Hillary Clynton držala i na svom privatnom nalogu. 

Papadopoulos je prvobitno rekao da se sve ovo dogadjalo PRE nego što je dospeo u Trumpov izborni tim i tako obmanuo FBI. Papadopulos je radio na tome da se organizuje susret predsedničkog kandidata Trumpa i ruskog predsednika Putina. Razmenjivao je na stotine mailova s članovima Trumpovog izbornog štaba. Ta prepiska i njegova spremnost na saradnju sa FBI, nakon što je bio uhapšen 5. jula, potencijalno bi mogla Muelleru da omogući još neprijatnija iznenadjenja za Trumpa.
Papadopoulosovi advokati su rekli da je njihov klijent u potpunosti saradjivao sa Muellerom i bio ‘’veoma kooperativan’’ prilikom višesatnih saslušanja, ‘’dobrovoljno ustupajući materijale koji su od interesa za dalju istragu’’. Ovaj mladi savetnik za spoljnu politiku u Trumpovom izbornom štabu (u kojem ih je bilo inače pet) naveo je da su ga njegovi šefovi u kampanji ohrabrivali za sastanke sa ruskim zvaničnicima i da je imao odobrenje Trumpovog štaba za kontakt sa Putinovim kabinetom. Donald Trump rekao je da se ne seća Papadopulosa, ali je Papadopoulos bio najmanje na jednom sastanku u Trumpovom štabu na kojem je učestvovao i sam Trump i na kojem je bilo reči da bi trebalo organizovati susret Trumpa i Putina.
Tri Muellerove optužnice svakako predstavljaju ozbiljnu iritaciju za Donalda Trumpa, pogotovo jer se Muellerova istraga sa njih tri ne okončava. Njegov spisak je znatno duži…

Sumnjiva lica

Michael Flynn je bio omiljeni Trumpov general, penzionisan 2014. godine, sa zavidnom reputacijom poznavaoca bezbednosnih pitanja, posebno kad je ječ o kontraterorizmu i sa značajnim iskustvom na terenu, u Avganistanu i Iraku. O pitanjima od interesa za nacionalnu bezbednost Trumpa ga je pitao počev od početka 2016. Bio je njegov glavni savetnik po pitanjima bezbednosti i tokom predsed ničkekampanje, a prvi je sa funkcijom, Savetink za nacionalnu bezbednost (NSA), je 2017. i ušao u Belu Kuću.

Kad se ustanovilo da je potpredsedniku SAD Mike Penceu prećutao svoj telefonski razgovor sa ambasadorom Rusije Sergejem Kysilakom, u decembru 2016, kada je njegov šef već bio ‘’izabrani predsednik’’, mada još nije bio preuzeo dužnost, Flynn je primoran podnese ostavku. Kasnije se ispostavilo kako taj decembarski razgovor s ruskim ambasadorom nije bio njegov jedini, pa čak ni Flynnov najteži prestup ili najveća obmana. Još je veći skandal izbio kad su provaljene generalove veze sa Turskom i neprijavljeni honorari. Flynn se našao u posebno velikim problemima zbog neprijavljenih plaćanja od Turske; a pogotovo je bilia dramatična situacija s prigovorima i pitanjima kako neko ko je bio plaćeni lobista, strani agent, može da ima pristup tajnim državnim podacima, kao na primer, Trumpov savetnik za bezbednosna pitanja – i to, ispostaviće se, ne samo interesa Taipa Erdogana.

Evo pregleda Flyinovih aktivnosti koje su privukle pažnju medija, javnosti, a mogle bi i  specijalnog savetnika Muellera :

Penzionisani general nije sa Sergejeom Kisylakom imao samo pomenuti kontakt u decembru, već je sa njim imao višekratnu komunikaciju u 2016. - o kojim sastancima je ‘’propustio’’ da obavesti FBI koji je, s druge strane došao do saznanja da su ruski aktivisti i obaveštajci veoma cenili Flynnovu predusretljivost i komunikativnost.
U kontekstu navodnih neprimerenih radnji dodatno opterećenje je, da se Michal Flynn spominje kao jedan od učesnika tajnog sastanka Trumpovog tranzicionog tima’koji je, prema pisanju glavnih američkih medija, u decembru 2016. održan u New Yorku, u Trumpovom tornju. Na tom sastanku navodno je Trumpov zet Jared Kushner razmatrao mogućnosti uspostavljanja kanala kontinuirane nezvanične komunikacijje sa Moskvom (pri čemu je kao jedna od glavnih tema bila kako da se ublaže sankcije Amerike Rusiji) i da je tom sastanku kao aktivni učesnik prisustvovao i - ruski ambasador Kisylak!

Flynnovi honorari su privukli posebnu pažnju: Pre svega primljenih više od pola miliona, tačnije 530.000, USD ( od 600.000 dogovorenih sa Turskom ) radi zastupanja Erdoganovih interesa u SAD. Posebno je bio naveden opozicioni Turski verski vodja koji se smatra za jednog od glavnih neprijatelja Erdoganovog samovlašća, organizatora neuspelog puča i Erdoganovog glavnog opozicionog rivala, a koji je u izbeglištvu u Americi - Fethullah Gulen. Flynn se navodno tokom tranzicionog perioda Obama – Trump čak sastao sa turskim zvaničnicima i razgovaro o mogućnostima proterivanja Gulena iz SAD. 
Za Muellera bi moglo biti posebno zanimljivo da su i Trump i njegov tranzicioni tim savetovani kako bi bilo dobro da se Flynnovo lobiranje što pre ‘’ozakoni’’, nakanadno registruje i tako bar izbegnu pomenuti opasni prigovori da je kao neregistrovani ‘’strani agent’’ imao uvid u najveće bezbednosne državne tajne.

Ostali iznosi Flynnovih honorara su znatno manji, ali tim  više pokazuju Flynnovu slabost prema novcu, od koje, istine radi, često boluju ne samo američki generali i političari. Još je gore, i mali iznos ne umanjuje  težinu prestupa,  što te ''honorarčiće'' penzionisani general Flynn nije prijavio: primio je 11.250 USD od američke podružnice ruske kompanije za sajber zaštitu Kaspersky Lab, i isti iznos i od ruskog avionskog kargo prevoznika Volga-Dnepr Airlines za prigodni govor na njihovom prijemu. Na kraju te kalendarske godine, u decembru, ruska državna televizija Russia Today, platila je Flynnu 33.570 USD da prisustvuje obeležavanju desetog rodjendana i rada ovog glavnog medijskog distributera za širenje spinova ruske vlade, diplomatije i ruskih tajnih službi u inostranstvu.

General Flynn se još pominje i oko izbrisanih e-mailova sekretarke Sate Departmenta Hillary Clinton,  kao učesnik u mutljavini, koja seže unazad znatno ranije od američkih izbora predsedničkih izbora 2016. Takodje je još pominjan kao saradnik u mutnim radnjima Felixa Satera i plasmana novca sumnjivog porekla koji je stizao iz Ukrajine.        

Carter Page je takodje savetovao Donalda Trumpa kao kandidata na predsedničkim izborima u Americi 2016. Trump je morao da se odrekne i njegovih usluga, takodje još u toku izborne kampanje, nakon što su u medijima obelodanjene Pageove veze sa Rusijom. 

Page je osnivač njujorškog investicionog fonda Global Energy Capital u kome mu je partner i suosnivač Sergei Yatsenk jedan od nekadašnjih izvršnih direktora ruskog energetskog giganta državne kompanije Gazprom. Page je s njim započeo poslovnu saradnju još u doba kada je tri godine, od 2004. do 2007, živeo u Rusiji, u koju je poslednji put putovao baš u vreme izborne 2016. godine. Tamo se navodno sastao i sa ruskim špijunom, koji je u Americi ‘’pao’’ 2013. Ovaj susret Page je potvrdio odmah nakon početka kongresne istrage.

Evo pregleda šta privlači pažnju američkih medija a verovatno i samog specijalnog istražitelja Muellera:

Page pod merama FBI bio još od 2014. godine zbog svojih kontakata sa ruskim obaveštajnim operativcima. 2017. on im je samo ponovo podvrnut. Posebnu pažnju privlači njegov već pomenuti kontakt s  ‘’provaljenim’’ ruskim obaveštajcem Viktorom, kao i njegovi kontakti s drugim ruskim obaveštajcima u  2016. izbornoj godini  u Americi - zbog sumnje da je mogao  služiti  transferu interesa i uticaja ruske strane i njenim pokušajima da se inflitrira i utiče na ishod izborne kampanje.  Još je gore što je Page jula meseca 2016, putovao u Moskvu (uz saznanje i uz odobrenje Trumpovog izbornog štaba ) da se sastane sa Igorom Sečinom, predsednikom još jedne(!)  naftne kompanije u državnom vlasništvu -  Rosnjeft,  radi  razgovora o mogućnostima podizanja sankcije Rusiji.
Medji još navode da se predsednik Rosnjefta tom prilikom posebno raspitivao ne samo za ukidanje sankcija Rosnjeftu već i onih kojima je podvrgnuta njegova lična imovina u inostranstvu,  i da je Pageu i njegovim brokerskim saradnicima ponudio 19% (privatizovanog) udela u Rosnjeftu!
Poslednji put Page je bio u Moskvi posle Trumpovog izbora za predsednika, 8. decembra. Na portalu Bussines insidera toga dana objavljena je vest koja je stigla dan ranije, 7. decembra, kako je posle dužih pregovora, Rosnjeft multinacionalnoj kompaniji Glencore Plc and Qatar’s ustupio 19,5% akcija u vrednosti od 11 miliona dolara!

Roger Stone. Takodje još jedan od Trampovih bivših savetnika tokom izborne kampanje, čemu je prethodilo njihovo višegodišnje poznanstvo. Pažnju privlači zbog toga što je je tokom kampanje bio operativni saradnik sada već optuženog Paula Manaforta, kao i zbog proruskih veza, ma šta to značio. Može biti posebno zanimljivo da je bio jedan od retkih koji je predsedniku Trumpu predlagao da se suprotstavi i otpusti, razreši specijalnog savetnika – istražitelja - Roberta Muellera dok se to još moglo, i dok ovaj nije počeo da poziva na saslušanja pred Velikom porotom koju sačinjavaju obični gradjani. Pred njom , iza zatvorenih vrata, Mueller ispituje pozvane, a porota na osnovu tih ispitivanja i razmotrenih dokaza i činjenica odlučuje o tome da li podići optužnicu ili ne. Mueller ovoj poroti od 23 člana predočava sve materijale i činjenice do kojih dolazi njegovih 16 saradnika – tužilaca, o kojima je Antidot već pisao u 1. nastavku serijala o Trumpu i ruskom puzzlu.

Evo šta su Stoneu dosad zamerali američki mediji i šta misle da bi moglo privući pažnju specijalnog istražitelja Muellera:

Mediji posebno apostrofiraju da je Odbor za bezbednost i obaveštajna pitanja američkog Senata još u martu pozvao Stona zahtevajući  da im obezbedi svu dokumentaciju koja bi mogla biti od značaja u istrazi  ruskog uticaja na američke izbore. Isti odbor posebno se interesovao za Stoneovu on-line komunikaciju autorom naloga na wordpressu Guccifer 2.0 iza kojeg je navodono bila ruska obaveštajna služba umešana u hakovanje izbornog komiteta Demokratske stranke, dok je Stone tvrdio da je u pitanju bila smo kratka neplanirana razmena poruka na Twitteru.

U oktobru 2016. pažnju je privuklo saznanje da je Stone u redovnoj komunikaciji i sa osnivačem Wikileaksa Julianom Assangeom - što je zainteresovalo i FBI. Stone ove tvrdnje nije opovrgao. Magazinu Politico samo je rekao kako će biti srećan da saradjuje sa FBI.
Zanimljivo je da je Stone, inače dugogodišnji aktivista Republikanaca. Bio je i u izbornom timu Richarda Nixona prilikom zloglasnih izbora 1972. zapamćenih po aferi Watergate zbog koje će Nixon na kraju  biti opozvan. Što je neke medije i podstaklo da  izbore 2016. proglase za Russiagate u vreme kad su Mueller i njegov tim krenuli dugim putem istražnih radnji.

Jeff Sessions, američki državni tužilac, za medije je već mesecima takodje ‘’sumnjivo lice’’, a mogao bi biti i za istražitelja Muellera. Prvobitno je upravo Session bio u kombinaciji da u ime Kongresa bude na Muellerovom mestu i rukovodi timom koji će istraživati upletenost Rusije u američke izbore. To se medjutim nije dogodilo jer je i državni tužilac, pod zakletvom (!), lagao kada je pitan da li je i sam imao kontakte sa Rusima tokom kampanje 2016. 

Evo šta su ističu američki mediji i čime bi se mogao pozabaviti Mueller:

Session je pod zakletvom prećutao da se tokom izborne kampanje 2016. tri puta sastajao sam ruskim ambasadorom Kisylakom!
U aprilu 2016. - u Trumpovom hotelu Mayflower, kojem je, navodi se u medijima, prusustvovao i sam Trump, sa sinom, zetom i glavnim saradnicima; potom u julu - prilikom konvencije republikasne stranke i u septembru - u svom kabinetu u američkom Senatu.
Budući američki državni tužilac i ruski ambassador su tada, navodi se, razgovarali o pitanjima iz izborne kampanje, kao i od drugim pitanjima od interesa za Moskvu.
Slede zatim analize i zamerke medija kako je Trump upravo posle razmene mišljenja sa Sessionovim zamenikom Rodom Rosensteinom  odlučio da proletos otpusti direktora FBI Jamesa Comeya, što je bio poseban skandal.
Mediji su sigurni da Mueller nikako ne može propustiti da ne ispita Sessiona na okolnosti njegove umešanosti u organizaciju tih Trumpovih sastanaka i konsultacija sa Rosensteinom i da sve, u svakom slučaju, veoma nalikuje opstrukciji pravde, kršenju pravila nadležnosti, ovlašćenja i konfliktu interesa.

Ukoliko se dokaže da je u popunjavanju onih klasičnih formulara FBI u procesu tranzicije Session namerno propustio da navede te sastanke ruskim ambasadorom to bi onda moglo da predstavlja ozbiljno krivično delo.

Jared Kushner  jedna je od najuticajnijih osoba u Beloj kući. Savetnik je predsednika Trumpa i muž njegove ćerke Ivanke.

U početku slaganja ruskog puzzla oko predsedničkih izbora i Donalda Trumpa, onda kada se Trump pri spominjanju spornih imena i spornih radnji od tih ljudi distancirao na najrazličitije načine, s pojavljivanjem Kušnera na spisku zanimljivih lica, evidentno je da su se Mueller i kongresna istraga približili Trumpu sasvim blizu.

Evo šta američki mediji navode da bi Muellera najviše moglo zanimati kad je reč o Trumpovom savetniku i zetu:

Agencija Reuters javila je još 3. avgusta da je Muellerova Velika porota Trumpovom zetu uputila poziv sa saslušanje zbog njegovog učešća na sastanku održanom 9. juna 2016. Na tom sastanku su inače još učestovali optuženi Paul Manafort, Jared Kushner, ali i Trumpov sin, Donald Trump Junior. Razgovor se vodio s neimenovanim ruskim advokatom za kojeg se smatralo da raspolaže informacijama koje bi mogle nauditi Trumpovom protivkandidatu Hillary Clinton.
Taj junski sastanak jedan je od ključnih momenata u Muellerovoj istrazi budući da su nakon njega i počele diskusije o  tzv. ruskom mešanja u američku kampanju za izbor predsednika.
Kushner na ovom saslušanju nije govorio pod zakletvom, navode mediji, a pomenuo četiri susreta s Rusima - koji prvobitno nisu bili obelodanjeni!
Prvi je bio onaj u aprilu sa ruskim ambasadorom Kisylakom, kojem je pristvovao i Jeff Session koji, opet, prvobitno, tog sastanka nije mogao da se seti,
Drugi je sastanak več pomenuti, junski, za koji je pred Velikom porotom Kushner rekao kako nije bio svestan prave svrhe toga sastanka!
Treći je onaj decembarski sastanak sa ruskim ambasadorom Kisylakom na kom je učestvovao i Michael Flynn.
I četvrti sastanak je bio u decmebru 2016. - kada se Kushner sastao sa Sergeyrm N. Gorkovim direktorom ruske čuvene Vnešekonombanke (VEB) koja se od 2014. godine nalazi pod američkim sankcijama. Ovu rusku državnu banku ANTIDOT je već spominjao u prethodnom nastavku. A Sergey Gorkov je inače diplomac Akademije ruske federalne službe bezbednosti . On, kako navode američki mediji, medju ruskim obaveštajcima slovi kao jedan od Putinovih bliskih drugara.

Kushner je čak 3 puta dopunjavao čuveni bezbednosni formular SF86 koji ma više od 130 sttranica sa pitanjima od interesa za nacionalnu bezbednost! Svako namerno prikrivanje – nenavodjenje činjenica prilikom njegovog popunjavanja smatra se krivičnim delom za koje može uslediti zatvorska kazna do 5 godina!
Podatak da se Kushner tri puta prisećao onga što bi trebalo da unese u formular SF86 izazvao je veliki bes američkih medija i njihova pitanja može li Trumpov zet biti iznad zakona.
Navodno se u tim dopunama Kushner prisetio preko 100 sastanaka sa zvaničnicima iz više od 20 zemalja i više od 100 stranih kontakata!
Mediji još navode kako je bračni par Ivanka Trump i Jared Kushner u bliskim prijateljskim vezama s Dashom Zhukovom i - njenim mužem Romanom Abramovichem, poznatim ruskim oligarhom.

Felix Sater je takodje na listi predsednikovih ljudi koji mogu biti sumnjivi, ali o njemu je već pisano u prvom nastavku budući da je i po poreklu i poslovima koje je obavljao i sam sastavni deo ruskog puzzla.

Evo šta bi ovde moglo biti navedeno prema sažetim pisanjima američkim medijima o Sateru i šta bi trebalo da bude važno za Muellera:

Ako Muellera, naime, posebno interesuje pranje novca onda se Sater ne može zaobići. The Washigton Post je već pisao, kako je s kraja 2015. i 2016, kad je Trump već krenuo u izbornu kampanju, Sater pokušavao da za njegovu kompaniju izdejstvuje saglasnosti za podizanje Trumpovog tornja u Moskvi. A ABC televizija da je u četvrtom mesecu izborne trke Trump lično potpisao tzv. Pismo o namerama u vezi s podizanjem Tornja, koje je upućeno Moskvi. Sater je, navodno, podsticao Trumpa da tada i sam doputuje u Moskvu, radi pospešivanja tog posla, kao i da bi Putinovi komplimenti Trumpu,  tom priikom, mogli biti dobrodošli i za njegovu trku za mesto predsednika SAD.
Mediji navode i delove iz e-mail-ova koje je Sater upućivao izvršnom potpredsedniku Trumpove organisacije (Trump Organisation) Michaelu Cohenu iz 2016. koji je u medjuvremenu postao lični advokat Trumpa kao predsednika SAD,  u kojima Sater nije krio odusevljenje zbog uticaja njih dvojice  pišući naprimer kako ‘’naš dečko može postati predsednik SAD….’’  Posebno se hvalio kako može da obezbedi podršku Putinovih ljudi, pa i samog Putina, za izgradnju Trumpovog tornja u Moksvi.

Sve ovo na svoj način potvrdjuje kako su u Trampovom timu na početku kampanje bili ubedjeni da bi veze sa Rusijom i Moskvom mogle da budu njihova prednost u trci sa Hillary Clinton.
Posao s tornjem propao je medjutim još u januaru 2016. kad su se stranke opredeljivale za svoje candidate.
Cohen je priznao da je tad, na nagovor Satera, uputio i e-mail Dmitryu Peskovu sa molbom da ih podrži u poslu oko tornja, iako ovaj profesionalni diplomata nije nadležan za gradjevinarstvo već je Putinov portparol i sekretar za štampu.
Michael Cohen je, navode mediji i sam podvrgnut Muellerovoj istrazi. U tom kontestu pominju da su se 27. januara 2017. Cohen i Sater, u New Yorku, na jednoj večeri, sastali s ukajinskim političarem Andreyem Artemenkom. Zvanično je rečeno kako su tom prilikom razmatrali mogućnosti kako doprineti mirovnim naprima na relaciji Rusija – Ukrajina. Mediji opet u to sumnjaju i navode kako je to samo pokušaj da se prikrije pravi motiv ovog sastanka – kako doprineti ukidanju američkih sankcija Rusiji - i da je Artemenko u zapečaćenoj koverti doneo predlog koji je Cohen trebalo da odnese tadašnjem savetniku za nacionalnu bezbednost Michelu Flynnu. Artemenko je kasnije rekao da mu je Sater potvrdio da je to pismo i uručeno, a u maju je Radio slobodna Evropa javio da je lišen ukrajinskog državljanstva i optužen za izdaju zemlje.

Donald Trump Junior, sin predsednika SAD, je još 2008, prilikom promocije Trump Soho hotela izjavio je da Trump organizacija znatan broj najluksuznijih nekretnina prodaje Rusima.’’Vidimo da nam mnogo novca stiže iz Rusije’’ najčešći je citat njegovih reči koji su navodili mediji izveštavajući sa tog skupa. Sa sestrom Ivankom Trump junior  je putovao, u organizaciji Fellixa Satera i u Moskvu,  radi sticanja uvida u mogućnosti  i veze oko planirane izgradnje Trumpovih nekretnina u Rusiji. Ipak u sagi Trump - Rusija, najviše pažnje privlači učešće Trumpovog sina na već pominjanom sastanku u Trumpovom tornju, na kome se, navodno, razgovaralo o informacijama koje bi mogle da naude izbornoj kampanji Hillary Clinton, i naporima ruskih vlasti da pomognu njegovom ocu, zbog čega je sin bio veoma entuzijastičan.

Evo šta su sve mediji napisali o tom sastanku održanom 9. Juna 2016. u Trumpovom tornju u New Yorku i čime se Mueller i njegov tim svakako bave:

Mediator u ogranizovanju sastanka bio je Rob Goldstone  publicista i novinar britanskih tabloida.

• I sam učesnik, Rob Goldstone je na ovom sastanku okupio  još sedmoro ljudi : Donald Trumpa Jr.Trumpovog sina, Jareda Kushnera Trumpovog zeta, Paula Manaforta, tadašnjeg menadžera Trumpovog izbornog tima, Nataliju Veselnitskayu, advokaticu s dobrim vezama u Kremlju, Iku Kaveladzeva, koji je predstavljao ruskog oligarha Agalarova i Rinata Akhmetshina koji je bio prevodilac sa ruskog
• Trumpov sin je za pomenute informacijame koje bi mogle nauditi Clinton saznao PRE nego što će se i saglasiti da bude učesnik ovog sastanka, a e-mailom i da se one nude kao podrška Moskve njegovom ocu. Zbog toga, navodno, nije ni bio previse iznenadjen kad je to Goldstone ponovio na samom sastanku,
• Veselnitskaya je lobirala za ukidanje sankcija Rusiji,
• Goldstone je bio zadužen da organizuje susret sa oligarhom Arasom Agalarovim i njegovim sinom Eminom Agalarovim. Pretpostavlja se da su juniori, Trumpov i Agalarovov, bili u telefonskom kontaktu.

  

 ****

Mediji zaključuju da sada stvari stoje ovako: Mueller gradi optužnice u Trumpovom okruženju primenjujući agresivnu taktiku, koju FBI primenjuje u slučajevima dilera droge i mafijaša; tu spadaju iznenadni pretresi, nudjenje nagodbi, istraživanje perifernih osoba u okruženju osumnjičenih, bankovnih računa, neplaćanja poreza…
Dosad Specijalni savetnik nije otkrio čvrste dokaze o saradnji neposrednih Trumpovih saradnika tokom izbora sa ruskom stranom. Ukoliko pak Mueller nadje bilo kakav čvršći dokaz , to bi svakako moglo biti veoma neprijatno za Trumpa i bio bi korak ka njegovom opozivu.
Čak i da se to ne desi, Trump je i dalje na nesigurnom terenu – mnogo je toga o čemu je mogao ili morao da zna ili bar naslućuje šta se oko njega zbiva, a navodno nije.
Na kraju ostaje u ‘’rezervi’’ opstrukcija pravde i sve ono što je prethodilo otpuštanju bivšeg direktora FBI Comeya.
Oštra igra je tek počela i nije vremenski ograničena.

 

 

Tekst je zasnovan na člancima, prilozima i vestima: The Washington Post, The Washington Time, The Daily Beats, The Guardian, ABC, BBC,CNN, NBC, PBS, New Yorker, Reuters, AP, i pretraživanjima linkova  i statusa sa Twittera i Facebooka