Prema mnogima, stav Makedonije nakon referenduma je upitan i relevantan je šta će se dogoditi. Na referendumu je glasalo više od 650 hiljada građana, a većina od 90 odsto je glasalo "ZA". Očekuje se da Makedonija prihvati sporazum sa Grčkom i postane članica NATO-a i Evropske Unije, stav je aktuelnig premijera Zorana Zaeva.

Poslanici u Parlamentu Makedonije glasali za većinu. "Što više ljudi kaže DA, želimo da krenemo naprijed, želimo da se pridružimo NATO-u, to će nam doneti stabilnost, osigurati našu državnost, stvoriti bolje uslove za uspešnu Makedoniju, što je politički proces u Parlamentu lakši, treba da se formira većina od 80 poslanika. Pokušaćemo da taj proces završimo, sa takvom većinom, do kraja ove kalendarske godine. Mi ćemo raditi na tom cilju“, izjavio je ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov.

S druge strane, lideri opozicione partije, posebno Hristiana Mickoski u debati pokazuju da ako je referendum uspešan i da većina glasova podržava referendum, stranka će to poštovati. Analizirajući govore Zorana Zaeva i Hristijana Mickoskog, Ordanoski smatra da nas čekaju vanredni parlamentarni izbori, bojim se da ulazimo u nešto što dobro znamo u proteklih 30 godina, a to je nova politička kriza ... nemam optimističku prognozu, iako mislim da je ta brojka ljudi koji su došli na glasanje, ozbiljna osnova za politički proces koji opozicija odbacuje, bar prema prvobitnim najavama.

Prema tome, može se zaključiti da nemamo solidnu osnovu za nastavak političkog procesa, jer još nismo dovoljno zreli da stvorimo siguran teren. Kada će doći vreme za promene, vreme će makedonskom narodu samo reći!

Kako svi političari prave kalkulacije i propagandu sve moguće scenarije za dalji razvoj događaja, kako bi Makedonija dobila bolju budućnost i više ulaganja, stvarna slika države je potpuno drugačija. Svakodnevno iseljenje mladih ljudi iz države proizvedeno je desetogodišnjom neefikasnom vladavinom prethodne vladajuće stranke. Svi oni mladi ljudi koji pouzdano i odlučno odlaze ili su otišli, ne mare za to da li su u Ustavu napravljene promene, da li ćemo prilikom ratifikacije Ugovora postati članice NATO-a i EU, da li će sporazum uopšte stupiti na snagu. Tada će Severna Makedonija moći da obavesti sve međunarodne, multilateralne, multikulturalne i regionalne organizacije, institucije i forume da li će izmena dokumenata biti završena za pet ili više godina, jer će do tada zaboraviti da su već odavno promenili svoj pasoš za neku od evropskih zemalja, samo da ne bi morali da podnose dokumentaciju za dobijanje radne vize svake godine.

Za ljude koji žive u Makedoniji postoje dva suprotna mišljenja. Jedan podržava Sporazum, drugi ga bojkotuju. Obe strane su umorne od neuspelog pokušaja da se napravi bolja država gotovo 30 godina. Naravno, postoje i neki prognostičari koji misle da je Makedonija tačka oko koje se svemir okreće, da na njenom mestu prvo nastali svet i čitava civilizacija čovečanstva, i da je Makedonija najstarija zemlja na svetu, i uopšte nije važno da li će ključni problemi ikada biti rešeni.

Kriza se nikada nije završila. Samo se produbljuje.Ovde penzioneri koji još uvek veruju da će njihove penzije porasti do beskonačnosti, dok plate mladi ne primaju niti ih očekuju, i ako nekim čudom svi odemo, niko više neće brinuti o tome da li je njihovo ime Sever, Jug ili samo Makedonija. Ova naizgled smešna, ali veoma tužna i razarajuća atmosfera je činjenica da nije bilo ni ovde, niti bi postojala nacija koja je zaslužila da bude dostojna da se bori za svoja prava.