San o Arapskom NATO
Donald Tramp pokušava da ujedini sunitske Arape i približi ih Izraelu sa isključivim ciljem izolacije Irana
Opsesivno pritisnut Iranom, američki predsednik pokušava da neke sunitske zemlje okupi u savezu poznatom kao Arapski NATO, ali suviše prepreka se isprečilo pred plan blokade “šiitske agresivnosti”. Za razliku od Islamskog NATO, koji je Saudijska Arabija prošle godine formirala radi suprotstavljanja terorizmu, Arapski NATO ima isključivi cilj da izoluje Iran.
Ideju stvaranja bezbednosnog i političkog savezništva šest zemalja Zaliva, Egipta i Jordana Saudijci su sugerisali Donaldu Trampu tokom njegove prošlogodišnje posete Kraljevini. Konsultacije oko raketne odbrane, vojne obuke i suprotstavljanja terorizmu su u toku i nalaziće se na agendi američko-arapskog samita 12-13 oktobra u Vašingtonu.
“Bliskoistočno strateško savezništvo (MESA) biće brana protiv iranske agresije, terorizma i ekstremizma i doneće stabilnost Bliskom istoku”, saopštio je predstavnik američkog Saveta za nacionalnu bezbednost.
Šireći bezbednosni kišobran iznad značajnog dela sunitskog sveta, Tramp pokušava da popravi štete nanete katastrofalnim vojnim i političkim kampanjama Saudijaca u Siriji, Jemenu, Libanu i Kataru koje su oslabile tradicionalni uticaj Rijada i osnažile poziciju Irana kao ključne sile Osovine otpora.
Uz snažnu podršku Rijada, koji smatra da je na prvoj liniji fronta sa šiitskim Iranom, Trampova administracija čini sve da oslabi teokratsku vlast u Teheranu.
Prvi talas sankcija stupio je na snagu, a drugi, koji će od novembra ciljati na vitalni iranski naftni sektor, očekivano će pogoršati sve lomljiviju iransku privredu, koja je suočena sa padom vrednosti nacionalne valute, povlačenjem evropskog kapitala i preorijentacijom nekih kupaca iranske nafte na druge izvore snabdevanja.
Političke i ekonomske pretpostavke pritiska na Iran su tu, a procena je da im treba dodati i vojnu dimenziju u trenutku kada su arapski saveznici u konfuziji: s jedne strane Trampova anti-iranska retorika, povlačenje iz nuklearnog sporazuma i sankcije, s druge ponuda liderima u Teheranu za direktan susret.
Šef Bele kuće bi da formiranjem MESA poništi kontradiktornosti i da pokaže da zakruživanje Irana ostaje u vrhu njegove agende. Da li je to dovoljno da bi se režim u Teheranu primorao da ponovo pregovara nuklearni sporazum ili, bude srušen – što bi najviše voleli u Vašingtonu, Rijadu i Tel Avivu?
Vojna pretnja smatra se dobrodošlom, ali koliko je u praksi ostvarljivo da arapski režimi prevaziđu međusobne razlike i izbegnu da ih povuku kratkoročni ciljevi?
Tramp smatra da je ideja genijalna i originalna i da mora da uspe.
Teheran ne deluje zabrinuto i pripravan je da se konfrontira ohrabren saznanjem da istorija šalje poruku da su u pesku Bliskog istoka ostali ukopani slični pokušaji kolektivne zaštite regiona od uticaja Sovjetskog Saveza: “Bliskoistične komande”, “Bliskoistočne odbrambene organizacije” ili “Bagdadskog pakta”.
Neke arapske zemlje koje Tramp gura u MESA bliže su Iranu nego Saudijskoj Arabiji, poput Katara i Omana, dok druge, Kuvajt na primer, pokušavaju da ostanu neutralne.
Ruski Sputnjik, pozivajući se na ruske i izraelske analitičare, ostavlja mogućnost da bi se i Izrael priključio arapskom NATO. Takvu mogućnost ostavio je otvorenom i premijer Benjamin Netanijahu u slučaju da Teheran blokira moreuz na južnom ulazu u Crveno more. “Ukoliko Iran pokuša da blokira Bab el Mandeb, uveren sam da bi se suočio sa odlučnom međunarodnom koalicijom koja bi da ga spreči. Ta koalicija bi takođe uključivala Državu Izrael i svo njeno naoružanje”.
“Mogućnost takve koalicije je sasvim realna, pošto Izrael, SAD i Saudijska Arabija imaju zajednički interes da se suprotstave Iranu”, smatra Simon Tsipis, analitičar u izraelskom Institutu za studije nacionalne bezbednosti, podsećajući da su Egipat i Jordan potpisnici mirovnog sporazuma sa Izraelom od 1979, odnosno 1994.
Većina analitičara sumnja, međutim, u mogućnost javnog savezništa Izraela i Arapa.
Da bi Arapi prihvatili Izrael, Netanijahu bi prvo morao da reši palestinski problem – što u ovom trenutku ne deluje realno – pa “arapska ulica” ne veruje zapadnim silama koje podržavaju Izrael po cenu gušenja palestinskih prava.
Tramp je na putu da pogreši: pokušava da konzervativne zalivske kraljevine približi Izraelu kao njihovom strateškom savezniku u nadmetanju sa Iranom. Većina Arapa, sem u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu, smatra međutim da su SAD i Izrael i danas veća pretnja njihovoj bezbednosti nego Iran.
“Arapi će nastaviti da gledaju na Izrael kao neprijatelja broj 1, a ne Iran”, piše u uvodniku “Džordan tajms”, što potvrđuje iransku procenu da neprijateljstvo prema Teheranu ne može ni pod američkim kišobranom da okupi poslovično razjedinjene Arape.
Koliko je održiva kolektivna bezbednost u okvirima Saveza za saradnju zemalja Zaliva kada su Amerikanci pre 14 meseci jedva sprečili vojnu intervenciju Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata protiv Katara, članice Saveza koju su optužili za saradnju sa Iranom, podršku Muslimanskoj braći i terorizmu i zaveli potpunu blokadu?
Zemlje Zaliva daleko su od toga da budu homogne, a kako MESA da efikasno funkcioniše kada se upravo u Kataru nalazi najveća američka vazduhoplovna baza u regionu?
Tramp, kao u slučaju sa zapadnim saveznicima u NATO, želi da rastereti Ameriku i troškove regionalne bezbednosti Bliskog istoka značajno prebaci na Arape. Bogate zemlje Zaliva to mogu da podnesu, što potvrđuju prošlogodišnjim nabavkama američkog oružja u vrednosti od 167 milijardi dolara. Mogu li to Egipat i Jordan? Teško.
Svrstavanjem na stranu sunita Tramp podstiče opasne sektaške podele regiona koji je već u vihoru sunitsko-šiitskog konflikta. Novi pritisak na Iran samo će okupiti šiite oko Teherana, dok otvorena podrška totalitarnim i autokratskim režimima rizikuje da se Arapsko proleće ponovi.
Pitanje je koliko potencijalni i tradicionalno podozrivi partneri uopšte veruju šefu Bele kuće, koji je pokazao da je oštriji prema saveznicima nego neprijateljima. Sve u svemu, ne deluje kao politika čiji je cilj smanjivanje regionalne tenzije i nastanak stabilnijeg Bliskog istoka.
Umesto da savetuje arapske saveznike da nauče da dele Bliski istok sa Iranom, šef Bele kuće ih gura u rat. “Predsednik Tramp bi nam učinio veću uslugu ako bi i Arapima i Irancima pomogao da izgrade uništene institucije države”, piše komentator Al Džezire. “Ono što nam je potrebno da obezbedimo stabilnost i sigurnost svim zemljama u regionu je Maršalov plan”.
Od Donalda Trampa to, međutim, ne treba očekivati.
